Претражи Живе Речи Утехе

Igrom sluchaja sam sinoc odgledao jedan prosechan, pun shablona i glupih replika bez kojih ni jedan ljubic, romantichna komedija da kazem, film ne moze da prodje. Bio je tu jedan lik koji je imao najduzu vezu 2 nedelje(bilo je i duzish naravno, ali ujutru kada se cura probudi njega u krevetu nema), a u svojim 40-im je mozda. Jednostavno se boji veza, vezivanja i na kraju povredjivanja. Imao je losh uticaj kada je bio mali, a i bile su tu neke stvari koje su mi srce prepolovile. Odlazi na svadbu svog brata, prilazi sa stavom ako neshto sluchajno prodje u krivu ibavicu te ja nishta se ti ne brini. I tako se dalje radnja odvija i na kraju on shvati da zista jednu curu voli i da zeli da provede ostatak zivota sa njom. Ja sam josh uvek mlad, nezreo iako imam drugare iz gimnazije koji su vec nekoliko godina u braku i imaju decu. Za sada je meni to ne zamislivo. Sve je to predivno, ali.. Da li je samo ljubav dovoljna da bi ste ushli u tu zajednicu i shta za vas to predstavlja ?

Ова тема је отворена са намером да се обавештавају форумаши, који желе да нађу свог животног сапутника, на молебанима које организује наша црква. Обавештаваћу вас о датумима молебана и окупљања када се служи акатист Блаженој Ксенији. И обавештавати вас о посећености. Лепо се обуците. Не очекујте чудо, да ћете се тај дан одмах скрасити већ причајте, размените контакте и оставите себи и тој особи неко време да се упознате. Свештеници ће разговарати са заизересованима у црквеној сали. После службе нам се обавезно придружите. Ако не нађете тај дан животног сапутника не одустајте већ наставите са доласцима. Ако се и у неком другом граду служи молебан, овде нас можете обавестити о томе.

Brak – muški ugao Ovaj tekst nije napisan da bi pojačao rodne razlike koje su ionako prenaglašene. Tekst je napisan da bi ukazao kako je patrijarhat poguban za ljudskost muškaraca o čemu se nedovoljno piše i govori. Da li patrijarhat muškarcima obezbeđuju uvek i samo dominaciju i privilegije? Da li su patrijarhalni muškarci nekada zbunjeni i da li im ponekad patrijarhat čini život nepodnošljivim? Svakako. Iako mnogi ljudi danas misle da je patrijarhat stvar prošlosti mnogi događaji iz porodičnog života nas uveravaju da to nije tako. Primer iz prakse, koji navodim u nastavku, je iz bračne terapije sa parom sa kojim sam radio a kojim želim da ilustrujem pokušaj oslobađanja muškog klijenta od dominantnih diskursa koji ga ograničavaju i tako prete da mu razore porodicu. Primer slučaja: Klijent dolazi na terapiju sa suprugom a na njenu molbu. U poslednje tri godine, posle nužnog preseljenja, nakon smrti roditelja i gubitka posla, on počinje da pije. Po nekoliko dana traje njegovo opijanje, u takovm stanju optužuje suprugu za neverstvo i za sve svoje nedaće. Zapustio je svoje zdravlje, izgled, njegova lična dokumenta su prestala da važe. Svojim ponašanjem dovodi do povlačenja supruge iz bračnog života a što njega još više čini ljubomornim. Supružnici imaju dvoje dece: ćerka treba uskoro da krene na fakultet, sin u srednju školu. Kao da su svi na prekretnici, stvari se bliže svom razrešenju, supruga ne može više da izdrži, ćerka planira da izađe iz kuće kada počne da studira. I sam klijent kaže kako ne može više ovako. Najviše ga plaši da će ostati bez porodice i sebe optužuje zbog toga. Razmišljam o dominantnom patrijarhalnom diskursu koji kaže da muževi treba da rade i zarađuju, izdržavaju svoju porodicu, da su više van kuće od žena, što je za ovog klijenta, verovatno, poželjna ali nedostžna stvarnost. Kako procenjujem da je klijent odgojen u ovom duhu pitam ga kako se nosi sa ovim zahtevima. Kaže da se oseća potpuno neuspešno kao čovek. Od supruge i mene dobija saosećanje i podršku nakon čega se opušta. Kao da je i supruga sada svesnija šta se dešava. Klijent počinje da priča kako je voli, i kako brine za decu. Terapeut ga pita u čemu je sve dobar. Nakon kraćeg ćutanja, nesigurno počinje da govori o sebi u boljem svetlu. U tome mu nesebično pomaže supruga. Na sledeću senasu dolazi mnogo uredniji, zadovoljniji, raspoloženiji. U međuvremenu je uradio dosta stvari koje je zanemario u godinama koje su prošle. Ponovo je vlasnik lične karte i vozačke dozvole. Kao da je povratio sopstevni identitet. Rad na istinskoj bliskosti ovih supružnika sada može da počne. Ova vrsta oslobađanja kroz psihoterapiju, oslobađanja od porobljujućih dominantnih diskursa, šansa je za muškarce da urade ono od svog života što zaista žele. Takođe, to je i šansa za osvajanje istinske bliskosti koju brak može ponuditi. Ovo je bio primer sa kakvim se teškoćama nose današnji muškarci koji su zainteresovani za svoj brak i porodicu a nose se sa patrijarhatom u kojem su vaspitani i koji im se čini kao prirodna stvar. Ukoliko ne mogu da ostvare uloge koje im nameće patrijarhat osećaju se neuspešno što za posledicu najčešće ima njihovo destruktivno ponašanje. Još dugo neće biti suvišno isticati da je rod društveni konstrukt a ne nešto prirodno dato. Ovaj konstrukt je jako moćan jer se muškarci i žene često ponašaju kako nalaže dominantni rodni diskurs. U novije vreme ovo je u stručnoj literaturi dominantan stav. Elsa Jones, porodična terapeutkinja, smatra da rodne uloge proizilaze iz pretpostavki o biološkim razlikama. Rachel Hare-Mustin, porodična terepeutkinja i feministkinja, kaže da dominantan, patrijarhalni, diskurs ističe ove prirodne razlike što ujedno stvara i skriva rodnu neravnopravnost. Kako dominanti rodni diskurs, dominantna uverenja po pitanju rodnih uloga, određuju odnos patrijarhalnog muškaraca prema ljubavi, bliskosti i braku? U daljem tekstu ću pokušati da dam neke moguće odgovore na ovo pitanje. Mnogi današnji muškarci za sebe misle da su slobodnih uverenja, ali i na njih deluju sile patrijarhata koji je, po mom shvatanju i iskustvu, i dalje dominantan u našoj sredini. U patrijarhalnoj sredini u detinjstvu dolazi do široke rodne podvojenosti između dečaka i devojčica. Od dečaka se očekuje da budu jaki i grubi kako telesno tako i verbalno. Stimulišu se da ne budu osećajni kao devojčice. Vrlo brzo dečaci postaju kompetitivni, grubi, potiskuju osećanja Rodna socijalizacija počinje još od kolevke, kada se dečaci i devojčice oblače u benkice drugačijih boja, kupuju im se drugačije igračke i sa njima se drugačije postupa. Na primer, istraživanja pokazuju da su dečaci češće fizički kažnjavani, da se sa njima grublje igra, da ih manje maze i da se sa njima manje prica o osećanjima. To vremenom dovodi do manje razvijenih socijalnih veština i razumevanja sopstvenih emocija. Štaviše, emotivna izražajnost i ispoljavanja, koja su u patrijahalnom modelu „rezervisana“ za žene, ne samo da se obeshrabruju, već zbog njih mogu biti izvrgnuti ruglu. Ništa žensko niti ženstveno! Pravi izazov za buduće patrijarhalne muškarce sledi na pragu zrelog doba kada iz rodno podeljenog detinjstva treba preći u jedinstveno odraslo okruženje. Pod uticajem svog biološkog razvoja i socijalnih pritisaka, dominantno patrijarhalnih, momci počinju da budu zainteresovani za devojke. Patrijarhat je stvorio mit da su muškarci seksualno superiorni i da je to jednostavno stvar muške prirode. Stvarnost je, međutim, mnogo komplikovanija. Takođe, mit je da je muška preokupiranost seksom prirodna jer ima puno dokaza da je društveno uslovljena. Poruke koje se u patrijarhalnom drušvu upućuju mladim momcima kažu da se oni kroz seks potvrđuju kao muškarci. Zato seks za njih postaje opsesija. Momcima je u tom smislu važnije žensko telo zbog seksa koji im obezbeđuje da budu muškarci, nego li bliskost i emotivna povezanost sa devojkama. Devojke treba osvojiti a muškost se meri i po broju osvojenih devojaka. Ovakva mladićka zainteresovanost za seks i relativna devojačka nezainteresovanost, iz njihove perspektive, stvara kod devojaka moć u odnosu na njih. Tako, u patrijarhalnom društvu momci smatraju da devojke biraju kada ća biti seksa i seks doživljavaju kao njihov dar. Momci se između sebe takmiče po uspešnosti gde je seksualna kompetentnost među vrhovnim kriterijuma, uostalom kao i broj devojaka i njihova lepota. Takođe, muškarci uglavnom smatraju da mlade devojke privlače isključivo uspešni muškarci. Kako procenjuju da ne dostižu patrijarhatom nametnute kriterijume o uspehu, moći i dominaciji te veruju da zbog toga neće biti interesantni devojkama, neki mladići imaju loša rana seksualna iskustva i osujećeni su u ostvarivanju adekvatnih emotivnih veza. Mnogi će prethodne rečenice oceniti kao preterane i deo prošlosti, međutim, ove vrednosti su, doduše prikriveno, i dalje prisutne danas. Nije potrebno biti psihoterapeut pa ih otkriti, dovoljno je pogledati televizijske reklame koje uglavnom neguju i podgrevaju rodne stereotipe. Reklame za pivo, dezodoranse i deterdžente su dovoljno rečite. O nastupima mnogih javnih ličnosti da i ne govorimo. Šta, nadalje, propisuje patrijarhat kad je u pitanju brak? Jesse Bernard, sociološkinja i feministkinja, kaže da jevekovima muškarcima pričano od strane drugih muškaraca da je brak nužno zlo. Ona dodaje da, šta god pričali, brak je dobar za muškarca! Mušarci su zadovljniji brakom nego žene! Oženjeni muškarci su zdraviji, manje traže razvod, ponovo se žene češće nego što se žene udaju, umiru ranije kada postaju udovci. Iako brak kritikuju javno, privatno uživaju u njemu! Veliki broj muškaraca se javlja na terapiju tek kada im je brak ugrožen i žele da ga spasu. Prisustvo žena u životu nekih muškaraca simbolički obezbeđuje dokaz njihove zrelosti. U patrijahatu vrednost muškarca se meri po njegovim materijalnim dostignućima i po ženi. Dakle, mlad muškarac treba da se oženi kako bi postao pravi čovek i građanin! Do nedavno, govorilo se da muškarac postaje čovek kad odsluži vojsku, nađe posao i oženi se. Mnogi žale za periodom kada je vojska bila obavezna jer kao da je i vojska obezbeđivala čvrst poredak stvari u životu muškarca. Jedan mi se klijent žali, inače mladi, veoma uspešni poslovan čovek, da ne samo da ga roditelji teraju na ženidbu, već i poslovna zajednica, gotovo isključivo muška, sa negodovanjem gleda na njega jer nije oženjen. Mnogi autori smatraju da se patrijarhalni muškarci uče svom emocionalnom životu kroz odnos sa ženom. Tek u odnosu sa ženom postaju emotivno živi, i u tom smislu su zavisni od žene i strahuju kada je u pitanju prekid duge veze. Jim Doyle, profesor psihologije i autor u oblasti muških studija, navodi da su žene socio-emotivni most između muškarca i drugih (žena kupuje poklone za druge i pamti rođendane svih bliskih). Tako brak postaje neophodni izvor emocionalne sigurnosti i utehe za patrijarhalnog muškarca. Takođe, u patrijarhatu žene brinu i o fizičkom zdravlju svojih muževa, ali i ostalih članova svoje porodice. Pomenuti Jim Doyle navodi da su žene sveprisutne medicinske sestre u porodici. Rezultat toga je niža stopa smrtnosti i morbiditeta kod oženjenih muškaraca. Oženjeni muškarci se manje rizično ponašaju, pokazuju više odgovornosti za svoje zdravlje, a poznato je da tradicionalni muškarci često zlostavljaju svoje telo kada su van braka. Muškarci često kažu da će ići kod lekara samo zbog žene i dece, inače smatraju da su dobro. Patrijarhalne vrednosti, dakle, čine da muškarci ulaze u brak sa pomešanim osećanjima (pa javno govore da je on za njih porobljujući) dok sa druge strane istraživanja pokazuju da brak zdravstveno, emotivno i socijalno produžava i poboljšava njihov život. Promene u današanjem braku su značajne. Žene sve manje traže roditeljsku i finansijsku zaštitu. Sve manje pristaju na ulogu koja bi ih svela samo na suprugu i majku. One postaju nezavisne, imaju odgovornost za sebe i vaspitavaju svoju decu u skladu sa tim. To znači da sada i žene i muškarci imaju karijeru, oboje počinju da imaju ravnopravniju ulogu u porodici. Neki muškarci su spremni za ove promene i uživaju u njima jer na ovaj način mogu da se istinski realizuju, imaju priliku da ostvare duboku bliskost sa ženama jer više nemaju obavezu da budu moćniji, glavni u kući, oni koji zarađuju za porodicu… Neki muškarci teško preuzimaju novu ulogu bez straha, jer osećaju da ne dostižu ili gube moć (koju su tokom odrastanja učeni da treba da imaju), puni su stresa i pokazuju mračne strane muškosti kroz loše emotivne veze i partnersko nasilje. Njima je potrebna pomoć https://www.epsihoterapija.com/blog/brak-muski-ugao/

Супругу је недавно Господ призвао к себи кроз тешку болест и у миру се упокојила. Имам три ћерке, најстарија има 10 година а две близнакиње по 2 године. Размишљам о другом браку и главни разлог за отварање ове теме, у договору са једним о модератора, је разговор са другим људима који размишљају о другом браку или су већ у другом браку или других удоваца и удовица и разведених (нарочито из Цркве) са којима бих могао да разменим искуства. Кроз досадашње разговоре које сам водио мишљења о другом браку и удовству има разних а верујем да би се на теми могло чути још и више од тога јер има много више људи него што ја могу да сретнем физички. Ако знате некога, чули сте за неки случај, знате неку сличну причу из живота или житија или поука молим вас да је поделите и овде. Мислим да свима који су у мојој или сличној ситуацији требају примери, приче, искуства и познанства са људима који имају сличан начин живота и могу да поделе своја виђења и мишљења. Хвала вам свима унапред и нека нас Господ укрепи на свако добро.

Jako interesantno predavanje, bilo bi dobro ako neko moze da poslusa pa da da svoj komentar. Hvala Збор зборила господа хришћанска - о др Зоран Деврња: „Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“ http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/18.04.18 ZBOR - jerej Zoran Devrnja - Prestaje li brak smrcu jednog od supruznika.mp3 У недељу, 15. априла 2018. године, у Гимназији "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитер др Зоран Деврња је одржао предавање на тему „Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“ Звучни запис овог предавања преузели смо од колега из радија "Беседа" Епархије бачке http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=16086

„Пре четири и по године упознала сам младића. Јако смо се волели, иако смо се свађали скоро сваки дан, због разних ситница, небитних. Обоје смо веома плаховити. После три године, почели смо да живимо заједно. Ја сам променила посао и скоро увек сам остајала до касно. Он ме је чекао код куће, спремао вечару и слично, а пред Нову годину ме је запросио. Веома сам се радовала и размишљала о томе каква је то срећа за мене, коначно ћу се удати. Полако смо почели да спремамо свадбу. Недељу дана пре сам отпутовала у Питер на пословни пут, а он је остао код куће сам. Када сам се вратила, рекао ми је да се растајемо, да ме више не воли. Ја сам за њега једна сродна душа, сестра, али га не привлачим као девојка.“ Елена, 24 године. „Урадио сам нешто ужасно. Сад седим и не знам шта да радим. Пре 3 месеца сам запросио девојку са којом живим. Осећања међу нама су постојала, све је било дивно. Али недавно су нестала, испарила. Покушавао сам да их вратим, али никако ми не успева. Ја њу не волим, она мене да. Љуби, грли, видим да жели да буде са мном. А мени се срце слама што не могу да одговорим на њену нежност. Испада да се претварам. Она види да сам безосећајан, пита зашто? Шта могу да одговорим, ако не осећам ништа? Већ је било озбиљних свађа и скандала због тога. Свадба се примиче, припреме теку, а мени на души стоји камен. Скоро да смо се били растали, али је она рекла да према мени још увек нешто осећа и да жели да покушамо поново, иако сам признао да је не волим. Тако ми је ужасно тешко коначно јој рећи све, када се и даље нада. А ја ноћима не спавам, сав сам измучен, катастрофално сам смршао. Тако ми је жао, али је не волим и непријатно ми је да будем са њом.“ Игор, 24 године

Кажу да муж последњи сазна да га жена вара, али не зато што нико неће да му каже да га жена вара, него зато што он сам то не жели да види. Иста је ствар и са људима који живе у лошим браковима. Иако постоје бракови који се одавно не могу назвати браковима, људи у њима ипак истрајавају - неки из навике, неки из страха, а неки зато што немају куд... Знам једног типа који је у браку већ доста дуго са неком женом - не знам ни сам како бих је назвао. У ствари, он је с њом у том браку више фиктивно, будући да она њему и њиховој деци дозвољава да бораве у њиховом стану само 5 - 6 пута у току године. Остатак времена он и деца проводе живећи као бескућници - спавају или у подруму, или у ходнику зграде, или некада испред врата стана. Она неће да их пусти да уђу зато што су, како каже, штрокави, па ће јој упрљати намештај. Џаба јој муж објашњава да он нема где да се истушира, и да не би ни он ни деца били тако прљави када би их пустила да уђу у стан и да се окупају - она неће ни да чује. Каже, само што је орибала плочице, неће ваљда сад да пусти њих да их усвиње. Није она била таква одувек. Међутим, од када је почела да се дружи са некаквим сумњивим ликовима, неким надрилекарима, политичарима, гуруима и сличним лудацима, скроз је полудела. Имала је она, додуше, и доста јако паметних пријатеља, који су покушавали да је уразуме, али у последње време она једноставно неће за њих да чује. Каже - Нема будале док школе не заврши. Па су и они полако, један по један, дигли руке и од ње и од њеног мужа и деце. Муж, јадничак, и даље гаји неку наду да ће она доћи себи. И даље доноси целу своју плату сваког месеца и даје је до динара жени, која те паре потроши како се њој ћефне. Њему некада буде криво, па се наљути и почне да прича како ће је оставити, али она га увек обесхрабри причама о томе како брак није неозбиљна ствар, и како он као отац породице има обавезу према њој, а да она има право да са новцем располаже како жели. Понекад, додуше, она и попусти, па га пусти и по десетак или петнаест дана у току године да борави у кући. Додуше, без деце, и под условом да јој за те дане посебно доплати, мимо плате. Он тада покушава да је одобровољи да пусти и децу да уђу, али њој не пада на памет. Каже - шта мене брига за њих, нек се сами снађу, они и треба сами да се сналазе. Не знам колико пута су покушали људи добре воље да му објасне да не може она имати само права, а он само обавезе. Не вреди. Каже - боље и таква жена него никаква. И све то исто покушавца да убеди и децу - говори им да им је она ипак мајка, да је мајка само једна, и да је греота о мајци говорити ружно. Не знам да ли он сам у све то верује, а верујем да не зна више ни он. Нека од деце која су мало већа су већ отишли својим путем. Кажу, није она њима никада ни била мајка, и да им таква мајка ни не треба. Остала су само она најмања, која се бољег ни не сећају, и која за боље ни не знају. Докле - не знам... Вреди ли брак уопште оваквих понижења? И може ли се то, Боже ме опрости, уопште и назвати браком? http://www.youtube.com/watch?v=wxkHvOBytNk Ова прича и јесте и није измишљена... У ствари, прича је метафора за стање у којем је литургијски живот код нас... Жена = Црква (= црквена јерархија) Стан = Литургија Боравак у стану = Учешће у литургијској заједници (= причешће) Муж = Теолози, вероучитељи, и други православни хришћани који желе да живе литургијским животом Деца = Прост неупућен народ Прљавштина, штрока = Грех, недостојност Плата = Подвиг, труд, свака врста залагања Пријатељи = Образовани људи, пријатељи и учитељи Цркве Надрилекари, политичари, гуруи и слични лудаци = Надрилекари, политичари, гуруи и слични лудаци

Анонимна прича о томе како неправилно схватање сексуалности у црквеној средини може да постане извор проблема у породичном животу и у односима с Богом. У чланку «Молитвослов и дечак» Владимир Берхин (председник фонда Предание.ру) је говорио о томе, како црквена субкултура делује на пробуђујућу сексуалност адолесцената: дубоко неуротизирајућих адолесцента, оптерећујући га невероватним осећањем кривице и тешким неурозама, просто зато што поседује тело, а у телу здраве сексуалне импулсе. Владимир је прецизирао да може да говори само о проблемима дечака – док о томе шта се дешава са уцрковљеним девојкама, он није компетентан. Желим да, испричам о томе шта происходи с уцрквољеним девојкама. У крајњој мери, шта је произашло са једном девојком – са мном. Нећу да говорим о историји свог уцрковљења у целини, мада су и неки друге моменти били поприлично тужни – говорићу само о сексуалном аспекту. Ова прича није књижевно штиво. То није чланак – то је исповест о ономе што ме све до сада «боли». Можда ће вам се прича показати сувише отворена, можда ће вас смутити или ће изазвати подсмехе. Ја се никад не би одлучила о томе да пишем под својим именом. И за мене је важно да ви то чујете

„Презвитер, који се ожени, има бити свргнут са чина; ако падне у блудочинство, или прељубу, има се сасвим искључити из општења и ставити на кајање." (1. канон Неокесаријског Сабора) Свети Сабор Васељенске Патријаршије донео је историјску одлуку да се дозволи други брак свештеницима, у случају ако се упокоји или ако свештеника напусти његова супруга. На ову, али и на многе друге теме, говорио је презвитер Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона Мироточивог у Ветернику. Емисија је емитована 13. септембра 2018. године. View full Странице

У интервјуу за руски тв програм „Русија 24“, Митрополит волоколамски г. Иларион Алфејев је изјавио да тренутна ситуација прети да подели Православље. Васељенска Патријаршија је донела историјску одлуку да се дозволи други брак свештеницима. Римокатоличка Црква је променила став по питању смртне казне. Јавно читање Библије биће одржано од 14. до 20. октобра у Милану. Митрополит кишњевски г. Владимир позвао је на молитву за ослобођење земље од малих богиња. Шта је актуелно? У емисији „Актуелно у хришћанском свету“ говоре протопрезвитер Далибор Купусовић, архијерејски намесник врбашки и презвитер Марко Бубуљ, настојатељ храма Светог пророка Илије у Челареву. Емисија је емитована 10. септембра 2018. године. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице

Циљ нам је да ово живи и да се још развија, да помогнемо људима који желе да упознају праву особу за брак. Како да се унапреди? Шта да се уради да добије на масовности (ово није нужно, али јесте пожељно), да се људи отворе, да се више женâ које желе брак пријаве, да се мушкарци ослободе при јавним писањима итд... Молимо вас конкретне предлоге. Злонамерне, неповезане, "тек да кажем" коментаре ћемо ограничавати без упозорења. Ово је озбиљан пројекат желимо да му дамо још већег простора, да постане један од најважнијих наших пројеката. Такође, да ли мислите да треба (мора) да се тражи помоћ од државе и како да се то изведе? Како да се у Цркви још више ово препозна? Оно што знамо јесте да многи свештеници препоручују "КАНУ" својим парохијанима. Још једном, молимо вас тачне, конкретне предлоге.

Лепо кратко расуђивање о односу жеље за сродном душом и усамљености у перспективи хришћанског живота. У принципу могло би да се примени и на оне који су у браку али нису задовољни другом особом или животом са њом. Као што смо видели на разним темама има људи који су и у браку усамљени и жале или чезну за нечим бољим. http://www.svedokverni.org/video-materijali/#content

У недељу, 10.јуна 2018. године, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитер Игор Игњатов, парох ветернички, одржао је предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: „Монаштво и брак - два пута ка истом циљу“. View full Странице

У недељу, 20.маја 2018. године, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, презвитер Ђорђе Стојисављевић, војни свештеник, одржао је предавање у Гимназији Јован Јовановић Змај, на тему: „Брак и вишедетност“. Прилог смо преузели са интернет странице Радија Беседе View full Странице

У недељу, 22. априла2018. године, у Гимназији Јован Јовановић Змај, у оквиру пролећног семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, протонамесник Милорад Мировић, парох при новосадском Успенском храму и уредник радија Беседе одржао je предавање на тему: „Брак и бездетност“. Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседе, Православне Епархије бачке. View full Странице