Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'божји'.
Found 12 results
-
Не страх божји него страх од Бога
тема је објавио/ла motorheadsd у Питајте и дискутујте (са нашим гостима)
У мени се у последњих дан-два роје и боре мисли о божјој казни. Да ли Бог кажњава или само попушта недаће које су последица палог света, наших грехова, зла у свету, болести, кршења физичких закона, закона здравља итд. Сваки човек у животу има невоље и када би при тим невољама помишљао како га Бог бичује и кажњава, стекао би погрешан појам о Богу што би имало катастрофалне психолошке последице. Знам да су моје мисли нерационалне али не знам како да се изборим са њима. Све је то настало када сам прочитао ово у писму старца Тадеја једном брату "Свака увреда родитеља било то понашање или опхођењем, или делом или мислима то нас кошта вечног живота, зато пази на свој живот и на своје мисли јер свака мисао која није основана на љубави, правди, Истини, чистоти и племенитости од пакла је и треба је одбацити" А ја баш нисам имао сјајан однос са родитељима, било је ту свега од псовки па до туча.. Отац алкохоличар итд. Па су ме ове речи уплашиле. Зашто би Бог кажњавао ако се благовремено покајемо и изменимо... -
Епископ шумадијски Јован: Страх Божји нас приближава Богу!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
У суботу, 20. јануара/2. фебруара 2019. године, када прослављамо Светог Евтимија Великог, Његово преосвештентво Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Цркви Светог Николе у манастиру Јошаница, уз саслуживање архимандрита Доситеја игумана манастира Гргетег, јеромонаха Теофила (манастир Гргетег), протосинђела Николаја (манастир Саринац), помоћника архијерејског намесника беличког протојереја Александра Гајића, старешине Старе цркве у Јагодини, и владичанским ђаконом Урошем Костићем, са чтечевима Младеном Алексићем и Николом Љубисављевићем. Звучни запис беседе владике Јована Звучни запис духовне поуке Епископа Јована Осим приношења дарова Богу и прослављање овог дивног светитеља, повод за ово свечано окупљање био је и имендан игумана архимандрита Евтимија, као и монашење по чину велике схиме монаха Јована. На Светој Литургији су појали протојереј Драгослав Милован, парох ракитовски протојереј Зоран Симоновић, парох рибарски јереј Далибор Сентић, парох сиоковачки јереј Иван Јовановић и верни народ. Владика је у својој беседи након читања Светог Јеванђеља најпре је рекао: “.... да смо се окупили у овом Светом манастиру да би смо прославили Сведржитеља, Бога Који је свуда присутан, Бога Свезнајућег, Свевидљивог и ако ово имамо на уму онда немојмо да се заваравамо да кад погрешимо то можемо и сакрити”, јер Он зна и наша дела и помисли и осећања, али не само што смо учинили, већ и оно шта ћемо тек учинити, добро, или зло. “Ако, човек о томе размишља, онда ће се он трудити да живи по Богу, да живи са Богом, да осећа Бога”, јер се тако човек преслишава и онда се труди да угађа Богу, а тиме угађа и човеку, и обрнуто. А свако зло које чинимо, заправо, чинимо себи. Тако данас, прослављајући Бога, прослављамо и његовог угодника Светог Евтимија Великог, који је, с правом, назван Великим, јер је прослављао Бога у смирењу, у љубави, у подвигу, у посту и молитви. Све што је чинио, чинио је према ономе Ко је највеће Добро. “Ако погледамо живот Светог Евтимија, мићемо видети да је он био сав предан Богу. Да је он кроз молитву, пост, добра дела, већ, и овде почео да живи Царством Небеским”. “У синоћњој стихири смо чули да он није својим очима дао сна, ни дремеж својим трепавицама, док није очистио своје мисли”. О страху Божјем, као почетку мудрости, јер је страх Божји тај који нас још више приближава Богу, а за то је потребно уздржавање од зла, од чињења злих дела према ближњем. Такво уздржање имао је и Свети Евтимије Велики. “Свети Евтимије је живео тако, јер је ипуњавао заповести Божје”... “Такође је испуњавао и заповести које смо читали у данашњем Јеванђељу о блаженствима...И шта Господ обећава онима који ипуњавају његове заповести, обећава оно штокаже на крају: “Радујте се у онај дан јер велика награда ваша на Небу”, а то је осми дан, незалазни дан, како читамо у Светом Писму”. Такође, Преосвећени наглашава да нема спасења у осамљености, већ у заједници, јер смо сви ми Тело Христово, јер свако ко се затвори у себе, човек, породица, манастир, он ће пропасти, јер немају послушности, јер спасење је у послушности. Након Свете Архијерејске Литургије и трпезе љубави, за коју су се потрудили наша браћа, монаси манастира Јошанице, на вечерњој служби, монах Јован је замонашен по чину велике схиме у схимонаха Јована. Сам чин је предиван и ретко се виђа, а Владика је у беседи рекао и ово: “Задрхтао сам са једне стране, јер како се види у овим молитвама, ти си данас добио још једног ангела чувара, али на жалост слабост људска иде толико далеко, да када човек добије анђела , на жалост се накалеми и онај нечастиви, а с друге стране по питањима, и одговорима које си ти давао, види се да ово човек не може да изнесе сам... јер је човек слаб да се одржи у оваквом анђеоском образу какав си ти данас примио на себе, али оно што је човеку немогуће, Богу је могуће”. Извор: Епархија шумадисјка-
- 1
-
-
- епископ
- шумадијски
- (и још 6 )
-
Твојим Рођењем Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! (тропар празника) Катихета Бранислав Илић: О богослужењу на празник Рођења Господа нашег Исуса Христа ТВ Храм: Тајна празника - Божић Св. Јован Златоусти: На дан рођења нашег спаситеља Исуса Христа Свештеноисповедник Доситеј Загребачки: Беседа на Божић 1927. А кад се наврши вријеме... Слава Теби Господе што си се родио! Рождество Христово Проф. Јоанис Фундулис: Божић – возглављење све твари у Христу Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Благи дани Презвитер Игор Игњатов: Рождество Христово – Божић Радио Светигора: Рођење Господа и Спаса нашег Исуса Христа Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Наслов блога је објавио/ла Логос у РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
Твојим Рођењем Христе Боже наш, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Ти! (тропар празника) Катихета Бранислав Илић: О богослужењу на празник Рођења Господа нашег Исуса Христа ТВ Храм: Тајна празника - Божић Св. Јован Златоусти: На дан рођења нашег спаситеља Исуса Христа Свештеноисповедник Доситеј Загребачки: Беседа на Божић 1927. А кад се наврши вријеме... Слава Теби Господе што си се родио! Рождество Христово Проф. Јоанис Фундулис: Божић – возглављење све твари у Христу Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић: Благи дани Презвитер Игор Игњатов: Рождество Христово – Божић Радио Светигора: Рођење Господа и Спаса нашег Исуса Христа Извор: Ризница литургијског богословља и живота -
У суботу, 29. децембра 2018. године, у свечаној сали Музеја Српске православне цркве у Загребу, одржано је последње предавање у овогодишњем божићном циклусу предавања. Предавање, на тему Мир Божји – Библијско и литургијско поимање мира у светлу Оваплоћења Христовог, одржао је јерођакон Нектарије (Ђурић) из Ниша. У свом предавању отац Нектарије је говорио о библијском поимању мира, о етимолошком, културолошком и антрополошком значењу термина мир у древним језицима и културама (латински, грчки, јеврејски и словенски), као и о литургијском поимању мира објашњавајући слушаоцима литургијске прозбе у којима се помиње реч мир, молитве у којима се црквена заједница моли за мир, и возгласе као што је Мир свима! Правећи дистинкцију између мира који нам даје Христос и мира како га поима савремени свет, отац Нектарије је истакао да Црква црпи свој мир из целосности Христове личности, из јединства, испуњења у Христу, Мира Христовог. Тај мир долази Христом, и остаје Христом у његовом Телу које жртвена и искупитељна Љубав Његова испуњава садржајем, сабирајући у Царство Божије, у Мир Божији, сву творевину. Мир Божији за који молимо на самом почетку Литургије је простор, и једини могући, једини прихватљиви, адекватан контекст за улазак Есхатона у простор и време историје. А то је света Литургија – простор за делање преображавајуће Љубави Божије у свету који Њом добија обрисе Царства Небеског! Извор: Српска Православна Црква -
Митрополит Амфилохије: Свети Божји људи су камење уграђено у Христову грађевину!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светог Николаја Мирликијског чудотворца, уз саслужење свештенства, Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића. Митрополит Амфилохије је претходно замонашио послушника ове свете обитељи брата Николу и дао му монашко име Николај. Звучни запис беседе -ФОТОГАЛЕРИЈА- Тумачећи данашње Јеванђеље које говори како се око Христа сабрало безброј људи са свих страна у жељи да Га се дотакну, јер је из Њега излазила жива сила која их је исцјељивала, владика је казао да већ 2.000 година милиони душа хоће исто, да се дотакну Христа Бога нашега: „Сва сабрања у име Господње, па и ово данашње, јесу сабрања око Христа, Његовог имена, Њега као живога Бога, око силе Његове. Сви хоћемо да Га се дотакнемо, јер знамо да из Њега избија сила која исцјељује и душевне и тјелесне немоћи.“ Високопреосвећени је казао да су најбољи свједоци тога, свети Божји људи који су живи свједоци живога Бога и силе Његове, која их је учинила светим сасудима Божије благодати – храмовима Духа Светога животворнога. Међу њима посебно мјесто заузима Свети Николај коме је посвећена ова светиња на Ободу, а у којој се налази дјелић његових моштију, који су вјерни данас цјеливали. Мошти је оставио отац Серафим, Француз, који је био игуман и обновитељ овога манастира у ове наше дане: „Тај дјелић моштију Светог Николаја потврђује да је наша вјера жива, да се не темељи на причама и бајкама, него на истини живота, на сили Христовој која дарује исцјељење и која призива све људи и земаљске народе да приме ту силу Његову, да се преобразе и крену за Њим. Око његових моштију које се чувају у Барију окупљају се више од 1.000 година душе гладне и жедне живога Бога желећи да се дотакну његових моштију које нису ништа друго до Христова хаљина .“ Појаснио је Митрополит да су се Христос и сила Његова уселила у његове мошти и да су зато су оне тако моћне и чудотворне, као и мошти других светих Божијих људи: Светога Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Светога Станка Острошког, Светога Јована Крститеља….. Говорећи о значају крштења, Митрополит је казао да је свако рођење од мајке и оца тјелесно за овај пролазни живот, а тајна крштења је рођење за бесмртни, непролазни – вјечни живот. Објаснио је да иако свуда треба покајања, тамо гдје се испрти велико зло безбожништва треба још више и као примјер навео безбожништво код нас, не само у прошлим већ и у овим временима: „Ево поново се безбожништво повампирује у Црној Гори, подижу се споменици носиоцима тог безбожништва, клањају им се као божанствима. Али, ипак је сила Божја, сила додира Тијела Христовог, Причешћа Тијела и Крви Господње, неуништива и непобједива, и то је оно што чува да не сатруне људска душа и душа једног народа.“ Архипископ цетињски је казао да је Црква Светог Николе на Ободу посебно свето мјесто и да се у њему вјековима проповједа име Господње, као и да Свети Николај свједочи овим храмом и својим присуством, светим моштима, живоносност мјеста гдје је била и Ободска штампарија у којој је штампана прва српско – словенска књига, Октоих Светога Јована Дамаскина, најчуднија пјесма спјевана у част живога Господа и силе Његове. Осврнуо се владика и на рушење, оскрнављење цркава од стране безбожника, посебно наглашавајући погубност рушење цркве на Ловћену и утамничење Петра Ловћенског Тајновидца. Изразио је наду да ће се Црква Светога Петра вратити на Ловћен и да ће се он ослободити из тамнице, а тиме ће се вратити и душа Црне Горе: „Обновиће се та светиња, као што се обнављају многе друге светиње широм Црне Горе, као што се и ова на Ободу обновила, јер је сила Божија она која је непобједива“, казао је Митрополит и објаснио да се присуство силе Христове види и данас у овај светињи, кроз још једног Николаја који је на себе примио јарам, бреме Христово и постао монах ове свете обитељи. „Све су то Божија знамења, Бог све уткива у Божију мрежу и призива људске душе да Га се дотакну и да Га вјером доживе као камен темељац на коме се гради грађевина свеукупнога свијета, сваке људске душе и земаљског народа. Свети Божји људи су уграђено камење у ту Христову грађевину. На првом месту ту је Свети отац Николај Николај, као и Св. Николај Јапански, Николај Патарски и Николај Караман… Сви су они су живи свједоци живога Бога и вјере живе, вјере да је Бог наш – Бог живота, Бог живих јер за Њега су сви живи, и они који су упокојени и они који ходе по земљи, и сви су призвани на задобијање вјечнга и непролазнога живота у Царству Оца и Сина и Духа Светога“, поручио је у литургијској бесједи Митрополит Амфилохије. На крају службе Високопреосвећени Митрополит је новопроизведеног јеромонаха Евстатија рукопроивео у чин игумана ове свете обитељи и подсјетио на игумане, свештенике, монахе који су од 15. вијека,1484. године, прошли и спасавали се кроз ову светињу. Један од њих је отац Серафим, Француз, који се потрудио око обнављање овога храма, након њега садашњи владика у Охридској архиепископији Јоаким, а онда сестре са мати Атанасијом које су такође, уградиле себе у ову светињу и отишле на ново послушање, а сада ову светињу поново преузимају монаси. „Ево, сад је послао Бог нашега Евстатија новога игумана, послије толико времена баш произведеног за игумана овдје гдје је рукоположен што показује да он неће мењати своју обитељ, него ће овдје са парохом оцем Божидаром заједно да служи овој светиње.“ Митрополит је од дародаваца посебно истакао Олгу (Гвозденовић) Иванковић која живи у Њујорку. Она је одавде отишла након убиства свога оца (1944.), али је сачувала вјерност овоме светом мјесту и дала велике прилоге за обнову ове, али и других цркава. Након Лутургије, литија предвођена Митрополитом Амфилохијем, опходила је овај свети храм у славу Светог Николе, небеског покровитеља цркве на Ободу Црнојевића. Владика је благосиљао и пререзао славски колач који је принијела братија Манастира Светог Николе, као и колаче данашњих свечара и честитао славу овој светој обитељи и свим свечарима. Након тога Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством је служио помен свештенику Милошу Јовићевићу. Заједничарење је настављено уз хришћанску трпезу љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
-Црква Христова је тијело Христово, а Он вјечна и непромијенљива глава тога тијела. Они који припадају том Тијелу постају Његови чланови тако што примају свето крштење у име Оца и Сина и Духа Светога, казао је митрополит Амфилохије поред ћивота Светог Василија Острошког у манастиру Острог где је на празник Светих Козме и Дамјана служио свету Литургију. Објашњавајући да се они који се крштавају облаче у Христа, Митрополит је појаснио да крштени примају силу Божју и постају чланови Божје заједнице и народа који се сабира са разних крајева света из свих земаљских народа: -Сабирају се и постају чланови и удови - Цркве Христове, заједнице која није за пролазност, у којој се не рађа, као из материне утробе, за овај пролазни земаљски живот, него се рађа за вјечни и непролазни живот. Владика је нагласио да чланови Цркве Божје добијају разне дарове, да је љубав пуноћа свега и да њоме Бог испуњава људска срца: -Ако је Бог љубав, а јесте, онда је и човјек призван, створен по лику и по подобију Божјем, да и он буде љубав. Прије свега да воли Господа Бога свим срцем, душом и мишљу, а ближњега свога (а ближњи је сваки човјек) да љуби као себе самога и више него себе. -Бог је заволио људски род и овај свијет да је и Сина Свога дао да сваки који у Њега вјерује не погине, него да има живот вјечни. Син Божји, Исус Христос дошао у овај свијет да служи и жртвује Себе за живот и спасење свијета, подсетио је Митрополит и нагласио да је света Литургија оприсутњење те Његове Боговчовечанске жртве: -Дарује нам Себе и Своју љубав. Жртвује се за нас, наше здравље, исцељење, за наш напредак. Жртвује се Господ за спасење свијета. То оприсутњење је у свакој светој Литургији, па и овај данашњој. Ми приносима сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу на дар, а Он себе дарује нама и непрекидно нам се дарује као истина... као живот вјечни непролазни. Дарује нам своје Тијело и Крв. Господ нам се дарује се као хљеб живота који силази с неба и сваки који једе од тога хљеба неће умријети него ће вјечно жив бити. Високопреосвећени Митрополит је истакао да је кроз векове много дивних сведока Њега као истинитога Бога и савршенога човека: -Данас славимо бесребренике Козму и Дамјана који су добили Божје дарове исцељења у своје вријеме док су ходили по земљи и пострадали за Христа и који кроз вјекове дарују исцељење свима који славе Бога и који их поштују. Међу њима као исцелитељ је Свети отац наш Василије Острошки који више од триста година, непрекидно живећи у овој пустињи, је добио ту силу Духа Светога Животворнога. Уселила се у ову пећину, у њега и његове кости, тијело и душу, сила Божја, која исцелитељски дјелује на све оне који цјеливају његове свете мошти, и који се труде да живе онако као што је он живио. Само тако могу добити од њега божански дар – дар Христове љубави и само тако потврђују да су заиста чланови заједнице Цркве – Тијела Христовога и Његови часни удови. Наглашавајући да су исцелитељи и чудотворци и Свети Козма и Дамјан и Василије Острошки, Митрополит је казао да само Бог знаде још колико је њих који су примили те божанске дарове: -Сви који су се крстили примили су, свако по својој мјери, те божанске дарове. Зато када се сабирамо на Светој литургији, када се молимо и призивамо Духа Светога да сиђе на нас и да освешта нас и наше дарове, тада се и причешћујемо Тијела и Крви Господње, наравно, када се припремимо за ту Светињу. Подсетивши на јеванђељску причу о исцељењу крвоточиве жене, Митрополит је казао: -Наш живот није ништа друго него дотицање хаљина Господњих, а свети Божји људи су управо Христове хаљине. Христова одежда је и Свети отац наш Василије. Зато ко се дотиче хаљине тога Светог Божјег угодника и његових моштију, он тим додиром, као жена крвоточива, задобија ту силу ако има вјере и духа покајања и ако се помирио са Господом и ближњима својим. Ако се труди да живи Господ у њему, као што је живио у Светом апостолу Павлу: Не живим ја, живи Христос у мени. -То је оно звање и призвање, та света заједница – Црква Божја која нас сабира и овдје око моштију Светога Василија и у другим мјестима широм васељене , закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије поред ћивота Светог Василија Острошког у манастиру Острог. Извор: Митрополија црногорско-приморска СПЦ -
Страх Божји, лице и наличје...
тема је објавио/ла aстрофизичaр у Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
Ево покренуо сам прву тему! -
-
View full Странице
-
Благодарећи Радију Беседа, Православне Епархије бачке доносимо видео и звучни запис овог веома надахнутог и поучног предавања ипођакона Бранка Бандобранског који је на леп и систематичан начин верном слушалаштву протумачио ово блаженство, подсетивши да је сваки човек призван да буде миротворац. -
У оквиру јесењег семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, у недељу, 19. новембра 2017. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај, ипођакон Бранко Бандобрански је одржао предавање, на тему: „Блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати”. Благодарећи Радију Беседа, Православне Епархије бачке доносимо видео и звучни запис овог веома надахнутог и поучног предавања ипођакона Бранка Бандобранског који је на леп и систематичан начин верном слушалаштву протумачио ово блаженство, подсетивши да је сваки човек призван да буде миротворац. View full Странице
