Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'богом'.
Found 21 results
-
Митрополит Амфилохије на Сретење Господње: Без сусрета са живим и вечним Богом нема среће!
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Сретење Господње, са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора -
Митрополит Амфилохије у Ресифеу: Срели смо се са Богом и једни са другима!
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његово високопроесвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је Свету архијерејску литургију у капели која је посвећена Успењу Пресвете Богородице у Ресифеу. Митрополиту су саслуживали Преосвећени владика буеносајрески и централно-јужноамерички г. Кирило, протојереји-ставрофори: Алексис Пења, Рафаило Сантос и Обрен Јовановић, отац Педро игуман овдашњег Манастира Свете Тројице и ђакон Александар Лекић. Током Литургија која је служена на португалском, шпанском, грчком, српском и црквенословенском језику Митрополит је крстио дјечака, Филипа коме је пожелио да буде сличан апостолу Филипу чије име носи и благословио њега, његове родитеље и све сроднике.. Своју архипастирску поуку вјерном народу који се сабрао из многих крајева Бразила, Америке, Русије, Високопреосвећени Митрополит је почео ријечима из посланице великог учитеља Цркве, Светог Игњатија Богоносца: Тамо гдје је епископ са презвитерима, ђаконима и народом Божијим који служе Свету литургију, тамо је једна света саборна и апостолска Црква. „Данас овдје у овом храму, присутан је ваш нови епископ. Заједно са мном, са презвитерима, свештеницима, ђаконима са новим хришћанином Филипом и са вама вјернима служили смо Свету литургију и причестили се Тијела и Крви Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Срели смо се са Богом, примили смо Господа у своје тијело и душу. И срели смо се у љубави Божијој једни са другима.“ Митрополит је казао да се тако у овом малом храму, малој заједници, јавила сва пуноћа једне свете Цркве Христове и да све друге заједнице црквене, било оне мале или велике, могу само да љубав Христову придодају у ту заједницу. „Све што оне имају, имамо и ми данас овдје. То је велики Божји дар, велики благослов за вас и вашу заједницу која је до сада имала администратора ове Епархије“, казао је Митрополит Амфилохије. Појаснио је да је он био администратор у оснивању ове епархије, али да је прошле године устоличен нови епископ епархије за Латинску Америку, буеносајрески и централно-јужноамерички г. Кирило: „Велики је то Божији дар. И ова заједничка служба је велика радост и благослов за нас који смо дошли овдје а такође радост и благослов Божији и за вас.“ Истакао је владика да је данас посебан благослов и највећа радост ове заједнице и то што је мали Филип постао нови хришћанин. Подсјетио је да ће освештати, ако Бог да, сјутра нову цркву у граду Каруару, коју је отац Жаиро заједно са осталима саградио, и у догледно вријеме камен темељац новом храму Успенија Пресвете Богородице у Ресифеу: „Из ове мале капеле ће израсти дивни храм Божији, који ће бити благослов не само за вас и вашу заједницу, него за све који живе у овом граду. “ Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је пожелио да Бог благослови новог владику Кирила да сабира заједнице благословених православних хришћана широм Латинске Америке. Владика Кирило се захвалио Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију, који је оснивач ове Епархије, што је и поред 80 година прешао десетине хиљада километара да дође и покаже своју љубав овој заједници. Преосвећени је позвао све вјерне да слиједе примјер Митрополита, који помаже изградању будуће цркве, да се и они уграде сходно својим моћима у нови Храм Успења Мајке Божије овдје у Ресифеу: „Каже апостол Петар: Ми смо сви живо камење које се уграђује у Цркву Божију. Надамо се, ако се тако уградимо у тај храм да ће нас Мајка Божија својим Успењем такође однијети на небо својему Сину.“ Захваљујући се презвитерима, оцима Алексису и Рафаилу, владика је подсјетио да је отац Алексис у Буенос Ајресу прије двије године прославио тридесет година службе, када му је Митрополит поклонио крст, а да ове године прослављамо тридесет година свештеничке службе оца Рафаила. Тим поводом, у своје и уме Митрополита Амфилохија, владика Кирило је напрсним крстом даривао оца Рафаила, „Наше служење је ношење крста, није то нека почаст него морамо да слиједимо за Христом, подражавамо Христу – ходимо за Христом и носимо свој крст како би што више људи привукли спасењу“, казао је Преосвећени владика буеносајрески и централно-јужноамерички г. Кирило. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
-
Свештеници „ЦПЦ“ рашчињени пред Богом, а признати у полицији
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Феномен такозване Црногорске православне цркве, односно псеудорелигијске заједнице која се појавила у Црној Гори 1993. године, има своје дубље мотиве у политичким тежњама за коренитим променама идентитета Црне Горе, њене историје, културе и националног бића. Иако је и у време појављивања, као и данас, ова НВО регистрована у полицијској станици на Цетињу, нема вернике већ само „чланове“, иде наруку акутелном режиму у његовом настојању да се обрачуна с једном пописном, натполовичном већином у држави коју чине верници Српске православне цркве, односно Митрополије црногорско-приморске. А да је ова „црква“ настала вољом власти сада то нико више не спори у Црној Гори. Човек који је аминовао све потезе НВО „Црногорске православне цркве“, лидер владајуће Демократске партије социјалиста, вишедеценијски премијер и сада по други пут председник Црне Горе, Мило Ђукановић је једном подгоричком порталу изјавио да Србија „води рат против независности црногорске државе“ и да то „није од јуче, јер Црна Гора плаћа цену од трагичог краја Првог светског рата, када јој је Србија анектирала територију и када је укинута црногорска православна црква“ . На Лучиндан 31. октобра 1993. године, припадници тадашњег Либералног савеза и још неких мањих сепаратистичких, прозападних партија, као што су Социјалдемократска партија и Црногорски федералистички покрет, на Цетињу су “ основали“ тзв. Црногорску православну цркву, на чије су чело поставили рашчињеног свештеника Православне цркве у Америци Антонија Абрамовића. Абрамовића је, како се касније испоставило, заговорницима аутокефалне “ црногорске “ цркве, подметнула државна безбедност, која је о некадшњем монаху СПЦ-а (био је игуман Високих Дечана током Другоог светског рата, потом и игуман манастира Савина код Херцег Новог) имала компромитујући садржај због којег је и рашчињен током боравка у Северној Америци, а тиче се педофилије. Абрамовић је преминуо 1996. године, а за новог „поглавара“ је изабран актуелни челник ове НВО Мираш Дедеић. Дедеић је вишеструко занимљива личност. Он је био свештеник Цариградске патријаршије у Риму, али му је надлежни епископ због огрешења о каноне забранио да чинодејствује, а после тога је и рашчињен. Почетком деведесетих година покушава да се наметне СПЦ-у, представљајући се као патриота и хуманитарац који скупља помоћ за Србе у ратом захваћеним подручјима. Године 1995. моли Митрополита загребачко- љубљанског Јована да му да парохију у Риму, али му молба није била услишена. Претходно је, још осамдесетих година тадашња Државна безбедност покушавала да га наметне СПЦ-у као викарног епископа, о чему постоје службене забелешке, али је почивши Митрополит цетињски Данило (Дајковић) прозрео „македонски сценарио“ и вешто одолео притисцима из партијског врха и структуре државне безбедности. Наша је новина прва објавила тих година ексклузивни материјал о Мирашу Дедеићу. Током службовања у Риму, као свештеник Цариградске патријаршије, Мираш је био ожењен Италијанком Розаном и не постоји документ о њиховом разводу, те се да закључити да је актеулни црногорски „владика“ и даље званично ожењен, иако „попадија Розана“ не жели да чује за њега више од две деценије. Тада га и Васељенска патријаршија лишава чина, што он у каснијој молби Митрополиту Јовану да га прими на службу тумачи као грчко замерање што је организовао „српску црквену општину у Риму“ и радио за „српску ствар“ као ватрени националиста. Владичански чин је добио од колега Бугара у Софији. Наиме, припадници расколничке групе „патријарха“ Пимена су га „рукоположиле“ у Софији 1998. године. Тек 2000. године тзв. ЦПЦ бива регистрована као невладина организација, што је и њен данашњи правни оквир. Занимљиво је да НВО „ЦПЦ“ ужива наклоност акутелног режима и његову финасијску потпору. У медијима и званичним владиним актима, третира се равноправно са Митрополијом црногорско-приморском, иако се таква „демократичност“ може назвати невиђеном дрскошћу, а у својој суштини нема везе са религиозношћу, већ са чистокрвним атеизмом и похлепном жељом за црквеном имовином која је у Црној Гори велика и прилозима вернога народа који су издашни, посебно они који се остављају острошком или цетињском манастиру. Такође ће бити занимљиво, у контексту најаве великог раскола у православној васељени, збох несхватљиве некаконске и антиправославне тежње цариградског Патријарха да арбитрира на територији Московског патријархата и да томос о независности Украјинске православне цркве. Како ће лавина раскола очигледно да се рефлектује и на апетите македонских и црногорских расколника, биће интересантно видети како ће Патријарх Вартоломеј поступити с истоветним захтевом тзв. ЦПЦ, јер је управо он на челу Светог синода Цариградске патријаршије прво рашчинио, а потом предао проклетству лаика Мираша Дедеића. Тзв. ЦПЦ, осим групице људи, махом атеиста, нема заправо упориште међу православним верницима у Црној Гори и опстајање ове псеудорелигијске заједнице зависи само од тренутних интереса владајуће партије да кроз нови Нацрт закона о верским организацијама покуша да одузме имовину МПЦ-а и да умањи огроман углед и значај Митрополита Амфолохија. Иначе, Мираш Дедеић је најпознатији по скандалима који га прате. Сваке године на Бадњи дан, када се на Цетињу традиционално ложе бадњаци, Мираш организује паралелни „бадњак“ с ефектима на којима би му позавидјеле звезде турбо-фолка, како би испровоцирао вернике СПЦ-а. Захваљујући томе, више је полицијских кордона ових година излазило на улицу него због свих вишедеценијских ломова и трзавица којима обилује социјално-економски живот Црне Горе. Такође, Мираш с групицом насилника, с благонаклоношћу власти и полиције, често упада у храмове СПЦ-а, настојећи да их „врне“. Тако је више пута долазило до тешких инцидената. На странице домаће и светске штампе је доспео и пре две године, када је у Котору ударио старицу, о чему сведочи видео-снимак с милионским прегледима на „Јутјубу“. После расправе о Нацрту закона о верским организацијама, којој је уз верске организације присуствовао и он, наишао је на грађане који су му упућивали погрде. Он је тада отвореном шаком ударио старицу у лице, после чега је она изјавила да је дотакао „сами ђаво“. Недавно су и расколници имали раскол када је становити Лав Лајовић, некадашњи директор у дневном листу „Побједа“ и челник НВО “ Хришћанске цркве“ преобучен у мантију НВО „ЦПЦ“ покушао да детронизује Мираша, али безуспешно. Међу свештенством „ЦПЦ-а“ је и чувени Жика Смедеревац, некадашњи свештеник у Смедереву, који се нашао у Подгорици с парама црквене касе, због чега је против њега покренут поступак пред судовима Србије. Новица Ђурић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице- 2 нових одговора
-
- 1
-
-
- свештеници
- полицији
- (и још 5 )
-
Свештеници „ЦПЦ“ рашчињени пред Богом, а признати у полицији
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Друштво
Иако је и у време појављивања, као и данас, ова НВО регистрована у полицијској станици на Цетињу, нема вернике већ само „чланове“, иде наруку акутелном режиму у његовом настојању да се обрачуна с једном пописном, натполовичном већином у држави коју чине верници Српске православне цркве, односно Митрополије црногорско-приморске. А да је ова „црква“ настала вољом власти сада то нико више не спори у Црној Гори. Човек који је аминовао све потезе НВО „Црногорске православне цркве“, лидер владајуће Демократске партије социјалиста, вишедеценијски премијер и сада по други пут председник Црне Горе, Мило Ђукановић је једном подгоричком порталу изјавио да Србија „води рат против независности црногорске државе“ и да то „није од јуче, јер Црна Гора плаћа цену од трагичог краја Првог светског рата, када јој је Србија анектирала територију и када је укинута црногорска православна црква“ . На Лучиндан 31. октобра 1993. године, припадници тадашњег Либералног савеза и још неких мањих сепаратистичких, прозападних партија, као што су Социјалдемократска партија и Црногорски федералистички покрет, на Цетињу су “ основали“ тзв. Црногорску православну цркву, на чије су чело поставили рашчињеног свештеника Православне цркве у Америци Антонија Абрамовића. Абрамовића је, како се касније испоставило, заговорницима аутокефалне “ црногорске “ цркве, подметнула државна безбедност, која је о некадшњем монаху СПЦ-а (био је игуман Високих Дечана током Другоог светског рата, потом и игуман манастира Савина код Херцег Новог) имала компромитујући садржај због којег је и рашчињен током боравка у Северној Америци, а тиче се педофилије. Абрамовић је преминуо 1996. године, а за новог „поглавара“ је изабран актуелни челник ове НВО Мираш Дедеић. Дедеић је вишеструко занимљива личност. Он је био свештеник Цариградске патријаршије у Риму, али му је надлежни епископ због огрешења о каноне забранио да чинодејствује, а после тога је и рашчињен. Почетком деведесетих година покушава да се наметне СПЦ-у, представљајући се као патриота и хуманитарац који скупља помоћ за Србе у ратом захваћеним подручјима. Године 1995. моли Митрополита загребачко- љубљанског Јована да му да парохију у Риму, али му молба није била услишена. Претходно је, још осамдесетих година тадашња Државна безбедност покушавала да га наметне СПЦ-у као викарног епископа, о чему постоје службене забелешке, али је почивши Митрополит цетињски Данило (Дајковић) прозрео „македонски сценарио“ и вешто одолео притисцима из партијског врха и структуре државне безбедности. Наша је новина прва објавила тих година ексклузивни материјал о Мирашу Дедеићу. Током службовања у Риму, као свештеник Цариградске патријаршије, Мираш је био ожењен Италијанком Розаном и не постоји документ о њиховом разводу, те се да закључити да је актеулни црногорски „владика“ и даље званично ожењен, иако „попадија Розана“ не жели да чује за њега више од две деценије. Тада га и Васељенска патријаршија лишава чина, што он у каснијој молби Митрополиту Јовану да га прими на службу тумачи као грчко замерање што је организовао „српску црквену општину у Риму“ и радио за „српску ствар“ као ватрени националиста. Владичански чин је добио од колега Бугара у Софији. Наиме, припадници расколничке групе „патријарха“ Пимена су га „рукоположиле“ у Софији 1998. године. Тек 2000. године тзв. ЦПЦ бива регистрована као невладина организација, што је и њен данашњи правни оквир. Занимљиво је да НВО „ЦПЦ“ ужива наклоност акутелног режима и његову финасијску потпору. У медијима и званичним владиним актима, третира се равноправно са Митрополијом црногорско-приморском, иако се таква „демократичност“ може назвати невиђеном дрскошћу, а у својој суштини нема везе са религиозношћу, већ са чистокрвним атеизмом и похлепном жељом за црквеном имовином која је у Црној Гори велика и прилозима вернога народа који су издашни, посебно они који се остављају острошком или цетињском манастиру. Такође ће бити занимљиво, у контексту најаве великог раскола у православној васељени, збох несхватљиве некаконске и антиправославне тежње цариградског Патријарха да арбитрира на територији Московског патријархата и да томос о независности Украјинске православне цркве. Како ће лавина раскола очигледно да се рефлектује и на апетите македонских и црногорских расколника, биће интересантно видети како ће Патријарх Вартоломеј поступити с истоветним захтевом тзв. ЦПЦ, јер је управо он на челу Светог синода Цариградске патријаршије прво рашчинио, а потом предао проклетству лаика Мираша Дедеића. Тзв. ЦПЦ, осим групице људи, махом атеиста, нема заправо упориште међу православним верницима у Црној Гори и опстајање ове псеудорелигијске заједнице зависи само од тренутних интереса владајуће партије да кроз нови Нацрт закона о верским организацијама покуша да одузме имовину МПЦ-а и да умањи огроман углед и значај Митрополита Амфолохија. Иначе, Мираш Дедеић је најпознатији по скандалима који га прате. Сваке године на Бадњи дан, када се на Цетињу традиционално ложе бадњаци, Мираш организује паралелни „бадњак“ с ефектима на којима би му позавидјеле звезде турбо-фолка, како би испровоцирао вернике СПЦ-а. Захваљујући томе, више је полицијских кордона ових година излазило на улицу него због свих вишедеценијских ломова и трзавица којима обилује социјално-економски живот Црне Горе. Такође, Мираш с групицом насилника, с благонаклоношћу власти и полиције, често упада у храмове СПЦ-а, настојећи да их „врне“. Тако је више пута долазило до тешких инцидената. На странице домаће и светске штампе је доспео и пре две године, када је у Котору ударио старицу, о чему сведочи видео-снимак с милионским прегледима на „Јутјубу“. После расправе о Нацрту закона о верским организацијама, којој је уз верске организације присуствовао и он, наишао је на грађане који су му упућивали погрде. Он је тада отвореном шаком ударио старицу у лице, после чега је она изјавила да је дотакао „сами ђаво“. Недавно су и расколници имали раскол када је становити Лав Лајовић, некадашњи директор у дневном листу „Побједа“ и челник НВО “ Хришћанске цркве“ преобучен у мантију НВО „ЦПЦ“ покушао да детронизује Мираша, али безуспешно. Међу свештенством „ЦПЦ-а“ је и чувени Жика Смедеревац, некадашњи свештеник у Смедереву, који се нашао у Подгорици с парама црквене касе, због чега је против њега покренут поступак пред судовима Србије. Новица Ђурић Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Архимандрит Сава Јањић: С Богом се није играти!
Милан Ракић је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Као што на време рекосмо. Разграничење које је већ договорено у грубим линијама између Приштине и Београда, у суштини је колосални пораз за Србију јер се њена de jure територија треба поделити (или да ублажимо, разграничити) по етничком принципу - Север Косова за Прешевску долину. Прецизније речено, Србија задржава север Косова, који ионако контролише, а треба да преда остали део Косова и Метохије (са већином нашег народа и светиња) и по свему судећи део простора Прешева и Бујановца (Зато је Београд јуче хладно тако прећутао претње Приштине да ће анектирати Прешево). Дакле властодршци у Србији спремни су да предају К-Албанцима територију за коју су се барем по Уставу на Еванђељу заклели да ће чувати као део Србије. Остаје доста тешких задатака: Мењање Устава Србије и Косова. На Косову се мора ућуткати опозиција која хоће целу територију Косова (сукоб Тачи-Харадинај је у току), у Србији прогласити за издајнике и плаћенике све који ово не виде као акт највећег патриотизма, уз најбескрупулозније таблоидско блаћење и претње појединцима, маргинализовати улогу Цркве јер им не даје подршку за издају и, коначно, у току септембра или почетком октобра потписати свеобухватни споразум са неким привидним гаранцијама за Србе јужно од Ибра и пар манастира који остану (на чему инсистирају међународни фактори ваљда како би све имало барем неки привид праведности, макар за неко време). Важно је напоменути да у Бриселу представници Београда никада нису разговарали о црквама и на томе су искључиво инсистирали међународни представници. Ови су се бавили искучиво територијом и изналажењем начина како да српскм народу продају рог за свећу. Црква је на време говорила и нису нас слушали. Кренули са најпрљавијим нападима и лажима, иако добро знају да је Црква најјачи противник независности КиМ. Маске су коначно пале (додуше мало раније него што су планирали јер смо изашли у јавност и макар предупредили насилни сценарио који је био планиран). Овај план етничке поделе територије, који из милоште зову "разграничење" по свему судећи има прагматичну подршку кључних међународних фактора, под условом да се криза не излије на простор БХ и Македоније. Не бих о детаљима. Биће оних који ће о томе писати више. За нас у СПЦ на Косову и Меотхији ово није и неће бити политичко питање, већ питање опстанка нашег верног народа и светиња са којим остајемо до краја уз све последице договора моћника. А они који вуку Србију у ову трагедију, нека се правдају и обмањују и друге и себе саме. Бога и народ који види својим очима, не могу преварити. Будући, ипак, да је реч о подели територије на етничком принципу, дугорочне последице за Европу биће веома опасне али, хвала Богу, доста је паметних људи и међународних и домаћих о томе говорило на време. Нису их слушали. Процењујем да ће овај споразум ако га успеју спровести изазвати толику нестабилност да ће будућност овог дела у Европи за дуго бити на листи чекања, али видећемо Бог да је на помоћи свима и да опрости онима који заиста не знају шта раде јер њима није лако, изобличаваће их њихова савест до краја живота, јер знају да Бог све види (ако уопште верују у њега) и свесни су да народ и историја памте! Сетимо се ове фотографије. Остаће у историји! Заклетва на Мирослављевом Јеванђељу. С Богом се није играти! ФБ View full Странице -
Прецизније речено, Србија задржава север Косова, који ионако контролише, а треба да преда остали део Косова и Метохије (са већином нашег народа и светиња) и по свему судећи део простора Прешева и Бујановца (Зато је Београд јуче хладно тако прећутао претње Приштине да ће анектирати Прешево). Дакле властодршци у Србији спремни су да предају К-Албанцима територију за коју су се барем по Уставу на Еванђељу заклели да ће чувати као део Србије. Остаје доста тешких задатака: Мењање Устава Србије и Косова. На Косову се мора ућуткати опозиција која хоће целу територију Косова (сукоб Тачи-Харадинај је у току), у Србији прогласити за издајнике и плаћенике све који ово не виде као акт највећег патриотизма, уз најбескрупулозније таблоидско блаћење и претње појединцима, маргинализовати улогу Цркве јер им не даје подршку за издају и, коначно, у току септембра или почетком октобра потписати свеобухватни споразум са неким привидним гаранцијама за Србе јужно од Ибра и пар манастира који остану (на чему инсистирају међународни фактори ваљда како би све имало барем неки привид праведности, макар за неко време). Важно је напоменути да у Бриселу представници Београда никада нису разговарали о црквама и на томе су искључиво инсистирали међународни представници. Ови су се бавили искучиво територијом и изналажењем начина како да српскм народу продају рог за свећу. Црква је на време говорила и нису нас слушали. Кренули са најпрљавијим нападима и лажима, иако добро знају да је Црква најјачи противник независности КиМ. Маске су коначно пале (додуше мало раније него што су планирали јер смо изашли у јавност и макар предупредили насилни сценарио који је био планиран). Овај план етничке поделе територије, који из милоште зову "разграничење" по свему судећи има прагматичну подршку кључних међународних фактора, под условом да се криза не излије на простор БХ и Македоније. Не бих о детаљима. Биће оних који ће о томе писати више. За нас у СПЦ на Косову и Меотхији ово није и неће бити политичко питање, већ питање опстанка нашег верног народа и светиња са којим остајемо до краја уз све последице договора моћника. А они који вуку Србију у ову трагедију, нека се правдају и обмањују и друге и себе саме. Бога и народ који види својим очима, не могу преварити. Будући, ипак, да је реч о подели територије на етничком принципу, дугорочне последице за Европу биће веома опасне али, хвала Богу, доста је паметних људи и међународних и домаћих о томе говорило на време. Нису их слушали. Процењујем да ће овај споразум ако га успеју спровести изазвати толику нестабилност да ће будућност овог дела у Европи за дуго бити на листи чекања, али видећемо Бог да је на помоћи свима и да опрости онима који заиста не знају шта раде јер њима није лако, изобличаваће их њихова савест до краја живота, јер знају да Бог све види (ако уопште верују у њега) и свесни су да народ и историја памте! Сетимо се ове фотографије. Остаће у историји! Заклетва на Мирослављевом Јеванђељу. С Богом се није играти!
- 3 comments
-
- 3
-
-
-
- архимандрит
- јањић:
- (и још 4 )
-
Протопрезвитер Жељко Ћалић: Богатимо се Богом и будимо носиоци свјетлости, а не таме! (звучни запис)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
Он је подсјетио на страдање Митрополита Јоаникија Црногорског и страдање наше Цркве у вријеме комунизма. Поучавајући нас о значају поста и правилима Петровског поста, који је у току, отац Жељко наглашава да ми постом треба да свједочимо своју вјеру. Како да научимо да бринемо о сваком свом поступку да не би саблазнили Бога и ближње своје, јер ријечи су Самога Господа: Тешко ономе од кога долази саблазан. О трпљењу у брачном животу и како да научимо да носимо крст свој без роптања, учи нас отац Жељко. Ово су само нека од питања на која ћете наћи одговоре ако чујете ову емисију и душекорисне духовне поуке оца Жељка Ћалића. Извор: Радио Светигора-
- 1
-
-
- протопрезвитер
- жељко
- (и још 9 )
-
Протопрезвитер Жељко Ћалић: Богатимо се Богом и будимо носиоци свјетлости, а не таме! (звучни запис)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Тумачећи, на почетку емисије, Свето Јеванђеље на трећу недјељу по празнику Педесетнице отац Жељко нас подсјећа да ми Хришћани треба да будемо носиоци свјетлости а не таме и да се богатимо Богом а не благом овога свијета. Звучни запис емисије Он је подсјетио на страдање Митрополита Јоаникија Црногорског и страдање наше Цркве у вријеме комунизма. Поучавајући нас о значају поста и правилима Петровског поста, који је у току, отац Жељко наглашава да ми постом треба да свједочимо своју вјеру. Како да научимо да бринемо о сваком свом поступку да не би саблазнили Бога и ближње своје, јер ријечи су Самога Господа: Тешко ономе од кога долази саблазан. О трпљењу у брачном животу и како да научимо да носимо крст свој без роптања, учи нас отац Жељко. Ово су само нека од питања на која ћете наћи одговоре ако чујете ову емисију и душекорисне духовне поуке оца Жељка Ћалића. Извор: Радио Светигора View full Странице -
Протопрезвитер Јован Радовић: Црква је радионица спасења које је заједница са Богом, док нас гријех удаљава од заједнице са Њим! (звучни запис)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
Поводом почетка Петровског поста, отац Јован упутио нас је на правила поста као и на важност светих тајни Причешћа и исповијести, и појачања молитве у току овог поста и поста уопште. Отац Јован Радовић одговарао је затим на питања наших слушалаца. ,,Ако Хришћанин који живи у свијету побиједи неку страст да ли то значи да се заувијек изборио са том страшћу или то може бити замка“-било је једно од питања. Он је објаснио и појам православне мистике. Како да користимо интернет и друштвене мреже, како да изаберемо оно што ће нам бити на корист, објашњава отац Јован. Јер ако се не користи правилно све ово може прећи у другу крајност и изазвати болест зависности, у овом случају од интернета. Колики је гријех бити у вези са особом која је друге вјере и уопште живјети у вези која није крунисана црквеним браком. Како да одговоримо на поуке својих ближњих, који на наше редовне одласке у цркву, кажу ,,да није добро ништа претјерано па чак ни молити се Богу“-само су нека од питања на која ћете добити одговоре ако будете чули ову нашу емисију и духовне поуке оца Јована Радовића. Извор: Радио Светигора-
- 1
-
-
- протопрезвитер
- јован
- (и још 15 )
-
На почетку емисије отац Јован Радовић тумачио нам је Свето Јеванђеље на Недјељу свих Светих-недјељу прву по Педесетници, затим је говорио о празницима Светих цара Константина и царице Јелене и о предстојећем празнику Светог Јована Владимира. Звучни запис емисије Поводом почетка Петровског поста, отац Јован упутио нас је на правила поста као и на важност светих тајни Причешћа и исповијести, и појачања молитве у току овог поста и поста уопште. Отац Јован Радовић одговарао је затим на питања наших слушалаца. ,,Ако Хришћанин који живи у свијету побиједи неку страст да ли то значи да се заувијек изборио са том страшћу или то може бити замка“-било је једно од питања. Он је објаснио и појам православне мистике. Како да користимо интернет и друштвене мреже, како да изаберемо оно што ће нам бити на корист, објашњава отац Јован. Јер ако се не користи правилно све ово може прећи у другу крајност и изазвати болест зависности, у овом случају од интернета. Колики је гријех бити у вези са особом која је друге вјере и уопште живјети у вези која није крунисана црквеним браком. Како да одговоримо на поуке својих ближњих, који на наше редовне одласке у цркву, кажу ,,да није добро ништа претјерано па чак ни молити се Богу“-само су нека од питања на која ћете добити одговоре ако будете чули ову нашу емисију и духовне поуке оца Јована Радовића. Извор: Радио Светигора View full Странице
-
Најава: Спасовдан - слава Богом чуваног града Београда
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Архиепископије
Литија ће се формирати у 11 часова испред порте Вазнесењске цркве у ул. адмирала Гепрата и кретаће се следећим улицама: Милоша Великог (до "Лондона"), краља Милана (Српских владара) до Палате "Албанија"; потом кнез Михаиловом до улице Париске где силази према Саборној цркви; потом од Саборне цркве улицом кнеза Симе Марковића и поп Лукином до Бранковог моста, а затим Бранковом улицом до Зеленог венца где скреће у улицу краљице Наталије (Народног фронта) до Вазнесењске цркве. Литија ће се зауставити на два места и то: код Теразијске чесме и Саборне цркве где ће се одржати кратко молепствије са читањем Јеванђеља и кропљењем, а у повратку у порти Вазнесењске цркве код Крсног знамења одржаће се кратак помен страдалим у бомбардовању Београда 1941. као и свим невино срадалим за време НАТО агресије. Спасовданску Литију организују: Архиепископија београдско-карловачка са братством и Управа храма Св. Вазнесења Господњег, Скупштина града Београда као и припадници Војске Србије и МУП-а Србије. Стога без одобрења организатора Литије не може нико у Литији да носи неке своје заставе (барјаке), транспаренте, разне паное са страначким или политичким порукама. На челу Литије, као и прошле године, улицама престоног града пронеће се кивт са честицом моштију Светог Деспота Стефана Лазаревића. Извор: Радио Слово љубве -
Најава: Спасовдан - слава Богом чуваног града Београда
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Са благословом Патријарха српског Иринеја, поводом Спасовдана - славе Вазнесењске цркве, као и славе града Београда, у четвртак 17. маја 2018. биће одржана Спасовданска литија с почетком у 11.30 ч. Тога дана у свим храмовима АЕМ, осим у оним који су посвећени Св. Вазнесењу Господњем (у Жаркову и Болечу), Света Литургија почеће у 8 часова како би свештенство и верни могли благовремено да стигну у порту Вазнесењске цркве на почетак Литије. Литија ће се формирати у 11 часова испред порте Вазнесењске цркве у ул. адмирала Гепрата и кретаће се следећим улицама: Милоша Великог (до "Лондона"), краља Милана (Српских владара) до Палате "Албанија"; потом кнез Михаиловом до улице Париске где силази према Саборној цркви; потом од Саборне цркве улицом кнеза Симе Марковића и поп Лукином до Бранковог моста, а затим Бранковом улицом до Зеленог венца где скреће у улицу краљице Наталије (Народног фронта) до Вазнесењске цркве. Литија ће се зауставити на два места и то: код Теразијске чесме и Саборне цркве где ће се одржати кратко молепствије са читањем Јеванђеља и кропљењем, а у повратку у порти Вазнесењске цркве код Крсног знамења одржаће се кратак помен страдалим у бомбардовању Београда 1941. као и свим невино срадалим за време НАТО агресије. Спасовданску Литију организују: Архиепископија београдско-карловачка са братством и Управа храма Св. Вазнесења Господњег, Скупштина града Београда као и припадници Војске Србије и МУП-а Србије. Стога без одобрења организатора Литије не може нико у Литији да носи неке своје заставе (барјаке), транспаренте, разне паное са страначким или политичким порукама. На челу Литије, као и прошле године, улицама престоног града пронеће се кивт са честицом моштију Светог Деспота Стефана Лазаревића. Извор: Радио Слово љубве View full Странице -
Живоносни источник - Слава Богом чуване Епархије шумадијске (звучни запис)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Његово Преосвештенство на евхаријстијском сабрању је одликовао протојереја Милорада Тимотијевића правом ношења напрсног крста, свештенике Срећка Зечевића и Дејана Лукића протојерејским чином, док су достојанством протонамесника одликовани јереји Дејан Марјановић, Душан Мучибабић, Александар Сенић, Горан Стојановић и Душко Жујевић. Правом ношења црвеног појаса одликовани су јереји Слободан Савић, Дејан Марковић и Рашко Стјепановић. Свештеник Дејан Лукић је после прочитаног јеванђелског зачала је истакао: -Наша дужност да се одазовемо Божјем позиву и да будемо духовно радосни, јер Син Божји васкрсе из мртвих и зато нека се веселе небеса и земља нека се радује - како каже Прва књига Дневника. Радујмо се јер Син Божји не оста мртав у гробу, него васкрсе из њега. Не бојимо се садашњости јер знамо да је садашњост у рукама Господа. Не треба да паничимо ни гледајући у будућност јер као што Христос, Умрли и Васкрсли, неће умрети никада тако ћемо и ми са Њим, живети вечно. Знамо да припадамо Њему, што значи да припадамо бесмртности. Стога даклле, уђите у радост Господа свога; и први и други, и плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! - поручује нам Свети Јован Златоусти. После заамвоне молитве Преосвећени Владика са свештенством и верним народом преломио је славски колач и осветио славско жито. Заједничка славска радост после евхаристијског сабрања настављена је заједничком трпезом љубави захваљујући домаћину овогодишње епархијске славе, архијерејском намесништву крагујевачком и архијерејском намеснику протојереју-ставрофору Рајку Стефановићу и свештенству. протопрезвитер Срећко Зечевић Извор: Епархија шумадијска-
- 1
-
-
- (звучни
- шумадијске
- (и још 7 )
-
Живоносни источник - Слава Богом чуване Епархије зворничко-тузланске (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Вести из Епархија
Свету архијерејску Литургију служили су Епископи зворничко-тузлански г. Фотије и бихаћко-петровачки г. Сергије, уз саслужење протојереја-ставрофора Јове Лакића, Стеве Јовића, Мирка Николића, Миодрага Каиновића и Жељка Матића, протојереја Александра Млађеновића, као и протођакона Славољуба Милошевића и Младена Ковачевића. У беседи након свете Литургије епископ Фотије је нагласио: -Васкрсење Христово је циљ хришћанског живота. Сваки дан непрестано треба да се трудимо да заступништвом Пресвете Богородице тежимо ка томе циљу. По завршетку свете Литургије преломљен је славски колач, а потом је приређена заједничка трпеза љубави. Извор: Епархија зворничко-тузланска-
- 1
-
-
- зворничко-тузланске
- епархије
- (и још 6 )
-
Живоносни источник - Слава Богом чуване Епархије зворничко-тузланске (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Дана 13. априла 2018. године храм Пресвете Тројице у Теслићу имао је част да буде домаћин овогодишње свечане прославе Животворног Источника - Источног петка, крсне славе Епархије зворничко-тузланске. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свету архијерејску Литургију служили су Епископи зворничко-тузлански г. Фотије и бихаћко-петровачки г. Сергије, уз саслужење протојереја-ставрофора Јове Лакића, Стеве Јовића, Мирка Николића, Миодрага Каиновића и Жељка Матића, протојереја Александра Млађеновића, као и протођакона Славољуба Милошевића и Младена Ковачевића. У беседи након свете Литургије епископ Фотије је нагласио: -Васкрсење Христово је циљ хришћанског живота. Сваки дан непрестано треба да се трудимо да заступништвом Пресвете Богородице тежимо ка томе циљу. По завршетку свете Литургије преломљен је славски колач, а потом је приређена заједничка трпеза љубави. Извор: Епархија зворничко-тузланска View full Странице -
Живоносни источник - Слава Богом чуване Епархије шумадијске (звучни запис)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу 13. априла 2018. године свечано је прослављена епархијска слава - Живоносни источник (Источни петак). Поводом епархијске славе Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму на општу радост свештенства, и верног народа не само града Крагујевца, него и целе Епархије шумадијске. Преосвећеног Владику испред Саборног храма дочекало је свештенство и верни народ. Епископу је саслуживало двадесет осам свештеника и пет ђакона. Звучни запис беседе Епископа шумадијског Јована Звучни запис беседе протопрезвитера Дејана Лукића -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његово Преосвештенство на евхаријстијском сабрању је одликовао протојереја Милорада Тимотијевића правом ношења напрсног крста, свештенике Срећка Зечевића и Дејана Лукића протојерејским чином, док су достојанством протонамесника одликовани јереји Дејан Марјановић, Душан Мучибабић, Александар Сенић, Горан Стојановић и Душко Жујевић. Правом ношења црвеног појаса одликовани су јереји Слободан Савић, Дејан Марковић и Рашко Стјепановић. Свештеник Дејан Лукић је после прочитаног јеванђелског зачала је истакао: -Наша дужност да се одазовемо Божјем позиву и да будемо духовно радосни, јер Син Божји васкрсе из мртвих и зато нека се веселе небеса и земља нека се радује - како каже Прва књига Дневника. Радујмо се јер Син Божји не оста мртав у гробу, него васкрсе из њега. Не бојимо се садашњости јер знамо да је садашњост у рукама Господа. Не треба да паничимо ни гледајући у будућност јер као што Христос, Умрли и Васкрсли, неће умрети никада тако ћемо и ми са Њим, живети вечно. Знамо да припадамо Њему, што значи да припадамо бесмртности. Стога даклле, уђите у радост Господа свога; и први и други, и плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте постили и ви који нисте постили, веселите се данас! Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! - поручује нам Свети Јован Златоусти. После заамвоне молитве Преосвећени Владика са свештенством и верним народом преломио је славски колач и осветио славско жито. Заједничка славска радост после евхаристијског сабрања настављена је заједничком трпезом љубави захваљујући домаћину овогодишње епархијске славе, архијерејском намесништву крагујевачком и архијерејском намеснику протојереју-ставрофору Рајку Стефановићу и свештенству. протопрезвитер Срећко Зечевић Извор: Епархија шумадијска View full Странице -
Патријарх Иринеј на Божић: Божићним миром, да се измиримо са Богом и ближњима! (ВИДЕО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
Патријарх Иринеј на Божић: Божићним миром, да се измиримо са Богом и ближњима! (ВИДЕО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 7. јануара 2018. године, на радосни празник Рождества Господњег - Божић, светом архијерејском Литургијом у цркви Светог кнеза Лазара у крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару. Преносимо видео прилог Патријархове беседе: View full Странице -
Протопрезвитер Жељко Латиновић: Свето причешће – заједничарење са Живим Богом (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла a Странице у Поучни
-
- 1
-
-
- протопрезвитер
- жељко
- (и још 7 )
-
Протопрезвитер Жељко Латиновић: Свето причешће – заједничарење са Живим Богом (АУДИО)
ризница богословља је објавио/ла тема у Духовни живот наше Свете Цркве
У суботу 11. новембра 2017. године, у свечаној дворани Светосавског дома у Футогу, у организацији Црквене општине футошке, а у склопу одржавања Световрачевских дана, одржано је предавање на тему: „Свето причешће – заједничарење са Живим Богом”. Предавање је одржао протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду. Благодарећи Радију Беседа, Православне епархије бачке доносимо звучни запис предавања. View full Странице