Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'библије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 10 results

  1. Напредак производње филма одувек је утицао на развој филмских израза. Немо доба карактерише играна форма, заснована на глуми као на јединој могућности. Појавом звука двадесетих и колора педесетих година прошлог века развија се документарни израз као начин бележења и тумачења стварности. Такође се, у раздобљу од првобитне фотохемијске до савремене дигиталне технике, постепено издваја и усавршава анимирани израз. У односу на дуго доминантну улогу играног филма, анимирани и нарочито документарни филм данас имају једнаку важност и понекад већи утицај. Разлог томе лежи у способности нарочито документарног филма да помоћу играних, анимираних и других техничких помагала стварност реконструише на жељени начин, због чега се често расправља о границама савременог документарног израза као таквог. © Newmarket У основној сценској логици филм није новина. Њему од вајкада претходе представе и плесови, који такође располажу глумцима, гледалиштем, режијом и порукама које се емитују сценом. Будући да настаје у хришћанској средини, филм је од самог почетка упућен на драмско извођење страдања Исуса Христа (пасија) као на једну од најразвијенијих и најутицајнијих сценских традиција европске културе. Тако међу прве филмове спадају француске Пасије редитељâ А. Кирхнера (1897) и браће Лимијер (1897), америчке Passion plays З. Лубина и Х. Винсента (1898), при чему континуирани значај ове традиције за филмски приказ личности Исуса Христа потврђују и савремена остварења (The Passion of the Christ, 2004). У оваквим делима Библија није једини извор, јер пасије важе за културно укорењене и прилагођене уметничке форме, у којима су места пронашли и други извори, попут апокрифне литературе, локалних религијских и фолклорних предања. Нарочито занимање филма за библијске садржаје напредује са могућностима играног приказа историје. Место Библије у хришћанској култури као колевци кинематографије учинила је да жанр ‘историјског епа’ примарну пажњу посвети библијским догађајима, па да такви филмски производи задуго остану популарнијији од осталих у истој категорији. Тако су настали класици о постању (The Bible: In the Beginning, 1966), патријарсима (Joseph Sold by His Brothers, 1960; The Ten Commandments, 1923; 1956), судијама (Samson and Delilah, 1949), царевима (David and Bathsheba, 1951; Solomon and Sheba, 1960), еванђелским наративима (The King of Kings, 1927; Ecce Homo, 1935; Il vangelo secondo Matteo, 1964), Исусу Христу (From the Manger to the Cross, 1912; The Greatest Story Ever Told, 1965; Il messia, 1975; Jesus of Nazareth, 1977; Jesus, 1984) и апостолима (Peter and Paul, 1981; A. D., 1985). Интересовање за овакву врсту стваралаштва постоји и данас (Noah, 2014; Son of God, 2014), захватајући све утицајније форме играно-документарних телевизијских серијала (Abraham, 1994; The Bible, 2013), анимираног краткометражног (The Greatest Adventure, 1986) и дугометражног филма (The Prince of Egypt, 1998). За разлику од строго документарних, играни библијски филмови нису засновани на научној егзегези упркос томе што теже веродостојном тумачењу историје. Спектакуларно-комерцијална страна продукције истовремено захтева прилагођавање радње и ликова потребама тржишта. Зато се у односу на ризике уносне веродостојности сигурнијим тереном показује ‘фиктивна драма’, у којој приказивање библијских догађаја из перспективе измишљеног актера даје легитимитет субјективном доживљају и тако успех постиже кроз привидну блискост гледалишта са давно прошлим временима. Претходно су такви примери заступљени у књижевности, а успех њихове екранизације (Quo vadis?, 1951; The Robe, 1953; Ben-Hur, 1959) утиче и на савремено стваралаштво (Risen, 2016). Са историјске и догматске тачке гледишта, оваква остварења критикована су због пренаглашене субјективности, провокативних елемената (Life of Brian, 1979) и теолошки упитних, евентуално скандалозних делова (The Last Temptation of Christ, 1988). Посебан приступ доноси форма ‘параболе’ којом се библијски догађаји смештају у савремено доба (Jesus of Montreal, 1989). Са тежиштем на њиховој суштини, овом правцу доприносе радови источноевропских редитеља А. Тарковског (1932-1986) (Offret, 1986) и К. Кисловског (Dekalog, 1989). У спрези са историјским приступом, параболе се понекад смештају у контексте који нису библијски, захваљујући чему се ефектније обраћају савременом друштву (The Seventh Seal, 1957; The Mission, 1986; Babettes gæstebud, 1987). Такве примере такође прво развија књижевност, као нпр. Роман М. Булгакова Мајстор и Маргарита, чију екранизацију (1972) потписује и један од зачетника ‘југословенског новог таласа’ А. Петровић (1929-1994). Параболе, међутим, нису исто што и алузије, које не држе до историјске и богословске тачности и које се библијским сликама користе на комерцијалан начин (Raiders of the Lost Ark, 1981; Armageddon, 1998). У том правцу популарна култура производи блокбастере засноване на уносном занимању за апокалиптичке теме (Terminator 2: Judgment Day, 1991; Matrix, 1999), који чак могу бити одвојени од религијског смисла (Apocalypse Now, 1979) и сведени само на забаву (2012, 2009). Сама чињеница да је до данас настало око две стотине екранизација еванђелских догађаја и више стотина других интепретација библијског штива указује на потребу проширења библијских студија на домен седме уметности. Захваљујући успешној употреби херменеутичких приступа библијском тексту у истраживању теолошких, уметничких и образовних потенцијала филма, примећује се пораст литературе у овом домену. Посебан аргумент интердисциплинарног приступа библијским и филмским студијама у оквирима академског богословља заснива се на одговорности хришћана према филму као све заступљенијем и моћнијем језику савременог друштва. Литература: B. Babington/P. W. Evans, Biblical Epics: Sacred Narrative in the Hollywood Cinema, Manchester/NewYork 1993; P. Malone, Screen Jesus: Portrayals of Christ in Television and Film, Lanham 2011; P.A. Soukup/R. Hodgson (прр), Fidelity and Translation: Communicating the Bible in New Media, NewYork 1999; R. Zwick, Evangelienrezeption im Jesusfilm: Ein Beitrag zur intermedialen Wirknngsgeschichte des Neuen Testaments (SThPS 25), Würzburg 1997; R. Zwick, Religion und Gewalt im Bibelfilm (Film und Theologie 20), Marburg 2013. Извор: Лексикон библијске егзегезе, прир. Р. Кубат и П. Драгутиновић, Београд: Библијски институт и Службени гласник, 464–466. http://teologija.net/filmska-interpretacija-biblije/?fbclid=IwAR3ZmnuR1aM1BKpz2Qwe00wNSk0NAh2O6DQzdxbC_HvCVlgypuGUiyCqrxg
  2. Филм представља низ појединачних слика или кадрова чија брза промена (24-30fps) ствара илузију покретне слике. Сликање кадрова или снимање сцена обавља се камером, при чему производња једног филма може укључивати и технике анимације, компјутерски генерисане слике (CGI) и друге ефекте. Сама реч ‘филм’ потиче од назива за фотографску целулоидну траку чији је изум омогућио повезано сликање кадрова једним објективом и тако смештање радње на екстерни медијум. Унапређивањем основне технике снимања и приказивања филма (пројектовањем преко усмереног извора светлости), браћа Огист и Луј Лимијер су међу првима 1895. Јавно представили покретну слику (movie) и тиме покренули индустрију филмске уметности. Напредак производње филма одувек је утицао на развој филмских израза. Немо доба карактерише играна форма, заснована на глуми као на јединој могућности. Појавом звука двадесетих и колора педесетих година прошлог века развија се документарни израз као начин бележења и тумачења стварности. Такође се, у раздобљу од првобитне фотохемијске до савремене дигиталне технике, постепено издваја и усавршава анимирани израз. У односу на дуго доминантну улогу играног филма, анимирани и нарочито документарни филм данас имају једнаку важност и понекад већи утицај. Разлог томе лежи у способности нарочито документарног филма да помоћу играних, анимираних и других техничких помагала стварност реконструише на жељени начин, због чега се често расправља о границама савременог документарног израза као таквог. © Newmarket У основној сценској логици филм није новина. Њему од вајкада претходе представе и плесови, који такође располажу глумцима, гледалиштем, режијом и порукама које се емитују сценом. Будући да настаје у хришћанској средини, филм је од самог почетка упућен на драмско извођење страдања Исуса Христа (пасија) као на једну од најразвијенијих и најутицајнијих сценских традиција европске културе. Тако међу прве филмове спадају француске Пасије редитељâ А. Кирхнера (1897) и браће Лимијер (1897), америчке Passion plays З. Лубина и Х. Винсента (1898), при чему континуирани значај ове традиције за филмски приказ личности Исуса Христа потврђују и савремена остварења (The Passion of the Christ, 2004). У оваквим делима Библија није једини извор, јер пасије важе за културно укорењене и прилагођене уметничке форме, у којима су места пронашли и други извори, попут апокрифне литературе, локалних религијских и фолклорних предања. Нарочито занимање филма за библијске садржаје напредује са могућностима играног приказа историје. Место Библије у хришћанској култури као колевци кинематографије учинила је да жанр ‘историјског епа’ примарну пажњу посвети библијским догађајима, па да такви филмски производи задуго остану популарнијији од осталих у истој категорији. Тако су настали класици о постању (The Bible: In the Beginning, 1966), патријарсима (Joseph Sold by His Brothers, 1960; The Ten Commandments, 1923; 1956), судијама (Samson and Delilah, 1949), царевима (David and Bathsheba, 1951; Solomon and Sheba, 1960), еванђелским наративима (The King of Kings, 1927; Ecce Homo, 1935; Il vangelo secondo Matteo, 1964), Исусу Христу (From the Manger to the Cross, 1912; The Greatest Story Ever Told, 1965; Il messia, 1975; Jesus of Nazareth, 1977; Jesus, 1984) и апостолима (Peter and Paul, 1981; A. D., 1985). Интересовање за овакву врсту стваралаштва постоји и данас (Noah, 2014; Son of God, 2014), захватајући све утицајније форме играно-документарних телевизијских серијала (Abraham, 1994; The Bible, 2013), анимираног краткометражног (The Greatest Adventure, 1986) и дугометражног филма (The Prince of Egypt, 1998). За разлику од строго документарних, играни библијски филмови нису засновани на научној егзегези упркос томе што теже веродостојном тумачењу историје. Спектакуларно-комерцијална страна продукције истовремено захтева прилагођавање радње и ликова потребама тржишта. Зато се у односу на ризике уносне веродостојности сигурнијим тереном показује ‘фиктивна драма’, у којој приказивање библијских догађаја из перспективе измишљеног актера даје легитимитет субјективном доживљају и тако успех постиже кроз привидну блискост гледалишта са давно прошлим временима. Претходно су такви примери заступљени у књижевности, а успех њихове екранизације (Quo vadis?, 1951; The Robe, 1953; Ben-Hur, 1959) утиче и на савремено стваралаштво (Risen, 2016). Са историјске и догматске тачке гледишта, оваква остварења критикована су због пренаглашене субјективности, провокативних елемената (Life of Brian, 1979) и теолошки упитних, евентуално скандалозних делова (The Last Temptation of Christ, 1988). Посебан приступ доноси форма ‘параболе’ којом се библијски догађаји смештају у савремено доба (Jesus of Montreal, 1989). Са тежиштем на њиховој суштини, овом правцу доприносе радови источноевропских редитеља А. Тарковског (1932-1986) (Offret, 1986) и К. Кисловског (Dekalog, 1989). У спрези са историјским приступом, параболе се понекад смештају у контексте који нису библијски, захваљујући чему се ефектније обраћају савременом друштву (The Seventh Seal, 1957; The Mission, 1986; Babettes gæstebud, 1987). Такве примере такође прво развија књижевност, као нпр. Роман М. Булгакова Мајстор и Маргарита, чију екранизацију (1972) потписује и један од зачетника ‘југословенског новог таласа’ А. Петровић (1929-1994). Параболе, међутим, нису исто што и алузије, које не држе до историјске и богословске тачности и које се библијским сликама користе на комерцијалан начин (Raiders of the Lost Ark, 1981; Armageddon, 1998). У том правцу популарна култура производи блокбастере засноване на уносном занимању за апокалиптичке теме (Terminator 2: Judgment Day, 1991; Matrix, 1999), који чак могу бити одвојени од религијског смисла (Apocalypse Now, 1979) и сведени само на забаву (2012, 2009). Сама чињеница да је до данас настало око две стотине екранизација еванђелских догађаја и више стотина других интепретација библијског штива указује на потребу проширења библијских студија на домен седме уметности. Захваљујући успешној употреби херменеутичких приступа библијском тексту у истраживању теолошких, уметничких и образовних потенцијала филма, примећује се пораст литературе у овом домену. Посебан аргумент интердисциплинарног приступа библијским и филмским студијама у оквирима академског богословља заснива се на одговорности хришћана према филму као све заступљенијем и моћнијем језику савременог друштва. Литература: B. Babington/P. W. Evans, Biblical Epics: Sacred Narrative in the Hollywood Cinema, Manchester/NewYork 1993; P. Malone, Screen Jesus: Portrayals of Christ in Television and Film, Lanham 2011; P.A. Soukup/R. Hodgson (прр), Fidelity and Translation: Communicating the Bible in New Media, NewYork 1999; R. Zwick, Evangelienrezeption im Jesusfilm: Ein Beitrag zur intermedialen Wirknngsgeschichte des Neuen Testaments (SThPS 25), Würzburg 1997; R. Zwick, Religion und Gewalt im Bibelfilm (Film und Theologie 20), Marburg 2013. Извор: Лексикон библијске егзегезе, прир. Р. Кубат и П. Драгутиновић, Београд: Библијски институт и Службени гласник, 464–466. http://teologija.net/filmska-interpretacija-biblije/?fbclid=IwAR3ZmnuR1aM1BKpz2Qwe00wNSk0NAh2O6DQzdxbC_HvCVlgypuGUiyCqrxg View full Странице
  3. Јавно комплетно читање Библије биће одржано од 14. до 20. октобра 2018. у капели св. Ђорђа у Скаутском центру у Милану. Више од 1.500 волонтера биће читачи Светога Писма на тзв."библијском маратону“ уз учешће православних, католичких и протестантских хришћана, али и припадника других религија и неверника. Милански извиђачи ће радити дан и ноћ како би се бавили уредницима, посетиоцима и слушаоцама. "Маратон Светога Писма" је прилика присутнима да слушају Реч Божју и да отворе срце према њеној речи, тврде извиђачи. Овај догађај треба да на опипљив начин предочи да нас „реч Божја предводи на животном путу", и да пошаље сигнал свима да треба да се међусобно прихватамо и негујемо мир и осећа да смо уједињени поврх свих разлика. Сличан “библијски маратон“ био је одржан пре десет година - у сарадњи са телевизијом РАИ у римској цркви Санта Кроче у Ђерусалеме - у јесен 2008. године. У то време учествовао је 2000 читача, међу њима и ондашњи папа Бенедикт, православни митрополити Иларион (Алфејев) и Генадије (Лимурис), глумци Роберто Бенињи и Михеле Пласидо, бивши председник Оскар Луиђи Скалфаро и Карло Ћампи. Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ) Хришћански свет СПЦ |
  4. Јавно комплетно читање Библије биће одржано од 14. до 20. октобра 2018. у капели св. Ђорђа у Скаутском центру у Милану. Више од 1.500 волонтера биће читачи Светога Писма на тзв."библијском маратону“ уз учешће православних, католичких и протестантских хришћана, али и припадника других религија и неверника. Милански извиђачи ће радити дан и ноћ како би се бавили уредницима, посетиоцима и слушаоцама. "Маратон Светога Писма" је прилика присутнима да слушају Реч Божју и да отворе срце према њеној речи, тврде извиђачи. Овај догађај треба да на опипљив начин предочи да нас „реч Божја предводи на животном путу", и да пошаље сигнал свима да треба да се међусобно прихватамо и негујемо мир и осећа да смо уједињени поврх свих разлика. Сличан “библијски маратон“ био је одржан пре десет година - у сарадњи са телевизијом РАИ у римској цркви Санта Кроче у Ђерусалеме - у јесен 2008. године. У то време учествовао је 2000 читача, међу њима и ондашњи папа Бенедикт, православни митрополити Иларион (Алфејев) и Генадије (Лимурис), глумци Роберто Бенињи и Михеле Пласидо, бивши председник Оскар Луиђи Скалфаро и Карло Ћампи. Извор: Катпрес (с немачког Инфо служба СПЦ) Хришћански свет СПЦ | View full Странице
  5. Ових дана сам имао прилику да се поново сретнем са секташким "аргументом" позивања на Библију. И колико год да ми је позната њихова "логика", сваки пут се изненадим како људи не примете толику количину плиткости и недоследности!?Елем, ти несрећници цитирају Библију како би тобож указали на неисправност Цркве и њеног живота и учења. Кажу, верују Библији, не верују Цркви. А ја их онда питам, а зашто верујете Библији? Кажу, зато што је то Божија реч. Опет их питам: а одакле знате да је то Божија реч? А они ми опет цитирају Библију. Дакле, по њиховој "логици" Библија је Божија реч зато што то пише у Библији. Али, несрећници не примећују да је такав начин закључивања логичка грешка, тзв. кружна логика, circulus vitiosus (зачарани круг). То је неисправан суд! Грешка! Даље, како у исто време можеш негирати Цркву а веровати њеној књизи - Библији? Јер, чињенице говоре: Црква је старија од Библије; Црква је створила Библију а не Библија Цркву. Текстови у Новом завету писани су неколико деценија након настанка Цркве, а Црква их ја канонизовала, то јест сакупила у јединствену књигу коју данас зовемо Библија Новог завета, у четвртом веку. Како је онда могуће не веровати Цркви а веровати Библији? Како, ако је Црква та која је међу многим списима препознала оне који су надахнути Духом Светим? На том њеном препознавању стоји ауторитет Библије, њен идентитет Божије речи. Даље, шта је Христос, на кога се секташи тобож највише позивају, оставио - Библију или Цркву? Оставио је Цркву: Свету Литиргију (=Тајна Вечера). Записано је у Јеванђељу да је рекао апостолу Петру: "Саградићу Цркву своју, ни врата паклена је неће надвладати." (Мт 16, 18). Саградиће, каже, Цркву. Није рекао, написаћу књигу! Из његове грађевине - Цркве, о малоумни секташи, никла је и књига на коју се тобож позивате. У тој књизи је записано и шта ће се десити са онима који смућују стадо Христово, разарајући Цркву и одвлачећи душе људске у погубне секте. Апостол Павле пише хришћанима, људима у Цркви, крштеним и миропомазаним Духом Светим: "Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разори храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви." (Кор 3, 16-17). И упозорио је на вас секташе Христос, да ћете се појавити: "Тада ако вам ко рече: Ево, овде је Христос или онде, не верујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране." (Мт 24, 24-25). Послушајте само секташе како сваки од њих говори како је Христос код њих, како нуде Христа да вас ослободе, како су слаткоречиви, са осмехом и "смирењем"... Христос и ово за њих рече: "Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви." (Мт 7, 15). То су ловци на људске душе. Чувајте се да вас не преваре. А најбоље ћете се чувати ако живите Светом Литургијом. Александар Милојков
  6. Ових дана сам имао прилику да се поново сретнем са секташким "аргументом" позивања на Библију. И колико год да ми је позната њихова "логика", сваки пут се изненадим како људи не примете толику количину плиткости и недоследности!?Елем, ти несрећници цитирају Библију како би тобож указали на неисправност Цркве и њеног живота и учења. Кажу, верују Библији, не верују Цркви. А ја их онда питам, а зашто верујете Библији? Кажу, зато што је то Божија реч. Опет их питам: а одакле знате да је то Божија реч? А они ми опет цитирају Библију. Дакле, по њиховој "логици" Библија је Божија реч зато што то пише у Библији. Али, несрећници не примећују да је такав начин закључивања логичка грешка, тзв. кружна логика, circulus vitiosus (зачарани круг). То је неисправан суд! Грешка! Даље, како у исто време можеш негирати Цркву а веровати њеној књизи - Библији? Јер, чињенице говоре: Црква је старија од Библије; Црква је створила Библију а не Библија Цркву. Текстови у Новом завету писани су неколико деценија након настанка Цркве, а Црква их ја канонизовала, то јест сакупила у јединствену књигу коју данас зовемо Библија Новог завета, у четвртом веку. Како је онда могуће не веровати Цркви а веровати Библији? Како, ако је Црква та која је међу многим списима препознала оне који су надахнути Духом Светим? На том њеном препознавању стоји ауторитет Библије, њен идентитет Божије речи. Даље, шта је Христос, на кога се секташи тобож највише позивају, оставио - Библију или Цркву? Оставио је Цркву: Свету Литиргију (=Тајна Вечера). Записано је у Јеванђељу да је рекао апостолу Петру: "Саградићу Цркву своју, ни врата паклена је неће надвладати." (Мт 16, 18). Саградиће, каже, Цркву. Није рекао, написаћу књигу! Из његове грађевине - Цркве, о малоумни секташи, никла је и књига на коју се тобож позивате. У тој књизи је записано и шта ће се десити са онима који смућују стадо Христово, разарајући Цркву и одвлачећи душе људске у погубне секте. Апостол Павле пише хришћанима, људима у Цркви, крштеним и миропомазаним Духом Светим: "Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? Ако неко разори храм Божији, разориће њега Бог; јер је храм Божији свет, а то сте ви." (Кор 3, 16-17). И упозорио је на вас секташе Христос, да ћете се појавити: "Тада ако вам ко рече: Ево, овде је Христос или онде, не верујте. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране." (Мт 24, 24-25). Послушајте само секташе како сваки од њих говори како је Христос код њих, како нуде Христа да вас ослободе, како су слаткоречиви, са осмехом и "смирењем"... Христос и ово за њих рече: "Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви." (Мт 7, 15). То су ловци на људске душе. Чувајте се да вас не преваре. А најбоље ћете се чувати ако живите Светом Литургијом. Александар Милојков View full Странице
  7. У недељу, 24. јуна, у конаку Капеле Свете Петке, у оквиру циклуса предавања Разговори о вери, предавање под називом "Треће полувреме - догма, скепса и критика у прочавању Библије" одржао је Велибор Мартиновић. Учествовали: Јован Благојевић и Милана Ивковић, теолози. Модератор: Стеван Јовановић. "Током средњег века Библија је, осим што је била неприкосновени извор вере, прихваћана у својој целости као непогрешиви документ. Изазови за такво схватање библијског текста појављују се освитом Новог века, а свој врхунац достижу у XIX и XX веку. Услед бројних археолошких открића која обликују нови поглед на нашу прошлост, библијски наратив почиње да се релативизује и у крајњим ставовима доживљава као потпуна фикција. Крајем XX и почетком XXI века у прочавању Библије долази до једне нове креативе синтезе”. View full Странице
  8. Image copyrightGETTY IMAGES Натпис на слициЧланови Трамповог кабинета проучају Библију током радног времена Први пут после најмање стотину година, амерички председнички кабинет има своју групу за библијске студије. Шта у њој уче? Шта она значи за Доналда Трампа? И зашто женама није дозвољено да подучавају? Сваке среде, неки од најмоћнијих људи на свету састају се у једној од сала за конференције у Вашингтону како би сазнали нешто о Богу. Локација не сме да се зна - Тајна служба то не дозвољава - али зато знамо ко су чланови те групе. Пoтпредседник Мајк Пенс. Државни секретар Мајк Помпео. Министарка за образовање Бетси Девос. Министар енергетике Рик Пери. Државни правобранилац Џеф Сешнс. Списак се ту не завршава. Укупно десет чланова кабинета су „спонзори" групе. Не посећује свако баш сваки састанак - заузети су то људи - али одлазе тамо кад год могу. Састанци трају између 60 и 90 минута, а чланови могу слободно да контактирају са предавачем у било које друго време. Ко је, стога, човек који води најутицајнију групу за библијске студије у Сједињеним Америчким Државама? Упознајте Ралфа Дролингера, професионалног кошаркаша од два метра који је постао пастор. Или, како то тај шездесеттрогодишњак воли да каже: „Само ентузијаста са проблематичним коленима".
  9. Чтец при параклису Светог Јована Златоуста у студентском граду у Београду Бојан Теодосијевић започео је интересантан пројекат - израду илустрација инспирасних Светим Писмом. Пред себе је ставио амбициозан циљ да илуструје комплетну Библију и већ је урадио 350 цртежа који су објављени на сајту http://crtanabiblija.blogspot.rs https://www.facebook.com/crtanabibllija/ https://www.facebook.com/BibleIllustrated/?hc_ref=NEWSFEED http://www.svetigora.com/node/20453
×
×
  • Create New...