Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'бденије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 34 results

  1. У ноћи између 2. и 3. фебруара 2020. године, православни хришћани Палића и околине молитвено су прославили великог угодника Божјег, преподобног Максима Исповедника. Свеноћно бденије, које је по трећи пут служено у храму на Палићу поводом празника преподобног Максима Исповедника, почело је вечерњим богослужењем, које је служио протојереј Драган Стокин, парох суботички. Јереј Станко Лакетић, парох сремскокарловачки и професор Карловачке богословије, служио је Јутрење. На светој Литургији началствовао је протонамесник Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду, уз саслужење свештенства Епархије бачке. За величанствено појање током богослужења побринули су се гости. Господин Јован Ракочевић водио је десну певницу, док су у левој певници песмом прослављали Господа полазници Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин. По отпусту свете Литургије, у просторијама Црквене општине палићке уприличено је послужење, чиме је настављено заједничарење на славу Бога, Дивнога у светима Својим. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  2. У ноћи између недеље и понедељка, а уочи дана када се прославља Свети исповедник Доситеј нишки и загребачки, у старом Саборном храму у Нишу служено је Свеноћно бденије по Светогорском типику. Молитвеним сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархије нишке. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Благољепију Богослужења допринели су појци српског византијског хора „Мојсије Петровић“ из Београда и монаси манастира Успења Пресвете Богородице у Сукову. У току службе, присутним верницима изнете су мошти Светог Доситеја на поклоњење и целивање. У наставку Бденија, у раним јутарњим часовима, служена је Света архијерејска Литургија. Доситеја славнога песмама прославимо верни, пред престолом Цара небескога нашег заступника (синаксар светом исповеднику Доситеју нишком и загребачком, који је приредио протођакон Далибор Мидић) Овај свети муж бејаше рођен крајем 1877. године, месеца децембра, у Београду у сиромашној али побожној породици, која му на крштењу даде име Драгутин. Од детињства свога заволе Бога и мајку Цркву, па у младости одлучи да учи Богословију. Ангелски образ монашки примио је још у време учевања у славној Манасији, поневши име преподобног Доситеја, ученика славног авве Доротеја. Као најбољи од најбољих, од митрополита српског Михајла, би послан у Кијев, на чувену Духовну академију, да се у науци хришћанској још више утврди. Жељан знања и наукољубив, из Кијева одлази у Берлин, где изучава протестантско богословље, а затим у Лајпциг где учи философију. Године 1907. бива постављен за васпитача и професора Богословије у Београду, но убрзо одлази у Француску на даље школовање у Сорбони. Кад наступише тешка времена, кад устаде народ на народ и царство на царство, Доситеј се врати да помогне свом народу. У време крвавих Балканскох ратова, Доситеј путоваше по ратиштима делећи помоћ. У време кратког благостања, би изабран Доситеј за првојерарха тада највеће и најмногољудније епархије нишке. Већ неколико дана по устоличењу, подиже Доситеј са свештеницима својим споменик славном митрополиту мученику кир Мелетију и величанствено прослави шеснаест векова слободе хришћанства. Но убрзо након овога, опет устаде народ на народ и царство на царство. Наступише тешка времена, а Ниш постаде престони град. У њему се сјати мноштво сиротих, гладних, болесних и потребитих, а Доситеј их све примаше и збрињаваше. Кад из Ниша под најездом сви великаши отидоше, Доситеј остаде да чува и брани народ, па због овога многе муке претрпе и прогонство претрпе. По окончању страдања, са мноштвом својих састрадалника врати се у Ниш и затече тужно стање: цркве попаљене, манастири опљачкани, свештеници и монаси поубијани. Његов дом постаде дом утехе свим невољнима: удовим женама свештеника и сиротој деци њиховој. Са својим брижљивим несрпским пријатељима подиже дом за ратну сирочад, коју храни, поји, обува и одева, школује и пази. Оснива у манастирима домове и школе за слепу и слабовиду децу и привредну задругу са штампаријом која ће својим радом све њих да издржава. У новоствореној послератној држави, један је од главних представника светог Сабора, који је ушао у Константинополис и молио да наша Црква добије статус патријаршије. Нова времена донела су и многе промене, па свети Доситеј постаде и апостол и просветитељ словенских народа; чешког, пољског, словачког и подкарпатског. На просторима древне Моравске он наставља оно што су света браћа Кирило и Методије започели. Задивљени његовом љубављу и учењем, мноштво народа похита у његово очинско наручје. Он најпре у свету веру Православну преведе потоњег мученика Горазда Павлика, а са њим и 150 000 верних и тако постаде један од највећих апостола, мисионара и просветитеља ХХ века. У епархију нишку прима на хиљаде руских монаха и монахиња, свештеника, официра, професора, научника и уметника, који у његовом загрљају налазе себи уточиште и спас. Као најбољег свети Сабор изабира га 1932. године за првог митрополита новоосноване митрополије загребачке. Са нишке железничке станице у сузама владику Доситеја испраћа 3 000 људи. У Загребу Доситеј учи, просвећује, бодри, брине, храбри и чува. И опет, као и раније, устаде народ на народ и царство на царство. И почеше многи друге прогонити и изгонити. И настаде време када многи убијаху, мислећи да Богу службу чине. И ове мученичке кончине би удостојен и свети Доситеј. Ухапшен, бијен и мучен, у тешком стању бива пребачен у Београд, где у манастиру Ваведење мирно умире 13. јануара 1945. године. Пре своје мученичке кончине, желећи да тужни народ утеши, из Загреба по Божићу 1932. године, на данашњи дан (31. децембра/13. јануара) шаље писмо, свагда важно и подједнако сада као и тада снажно, у коме између осталог пише: „Ми смо радосни, ми смо весели, иако је веза која нас је везивала двадесет година раскинута. Велики низ година, али и година судбоносних провели смо заједно. Ви сте били моји и ја сам био ваш. Радовали смо се у радости и туговали у тузи, а несрећу делили. Обраћам се свима вама у лепом граду Нишу, граду великога и светога цара миротворца и равнога светим апостолима Константина, славном граду Немањином и бесмртнога јунака чегарског Стевана Синђелића, незаборављеном граду наших свештеномученика. Ми се растајемо, а на растанку вам поручујемо: бићемо срећни ако чујемо да хвале вашу ревност, побожност, честитост, једнодушност и сложност у добру. Бићемо срећни и пресрећни ако останете увек онакви какве смо вас Ми оставили. Особинама, врлинама ваше душе Ми смо се увек хвалили, јер сте заиста били достојни похвале.“ Молитвама светог владике Доситеја, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас!!! Извор: Епархија нишка
  3. Бденије је одржано уочи петка у Католикону Ватопедског манастира поводом празника Полагања појаса Пресвете Богородице. Служио је епископ гвинејски Георгије у присуству министра за Македонију и Тракију Караоглуа и досадашњег гувернера Свете Горе Косте Димцаса. У свом говору игуман овог манастира старац Јефрем заблагодарио је Епископу на служењу бденија рекавши: „Појас Пресвете Богородице је велика драгоценост која се чува у Ватопедском манастиру и у Светој Гори. Наша Владичица се радује што је њен свештени Појас на Светој Гори, јер овде је место девствености и послушања.“ Са своје стране је епископ Георгије изразио захвалност грчкој држави на подршци Александријској Патријаршији. Извор: Инфо служба СПЦ
  4. Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански г. Стефан служо је, 27. августа 2019. године, свечано празнично бденије у претпразништву славе манастира Раковица, празника Успенија Пресвете Богородице. Преосвећеном Владики саслуживали су протојереји – ставрофори Игњат Товаревић и Милан Виленица, протојереј Горан Годић, јереј Александар Грујић, протођакони Стевица Рапајић и ђакон Саво Топаловић. На бдењу су певали јереји Емил Миловановић, Горан Мијаиловић и Небојша Милићевић и ђакон Марко Стојановић. Врхунац монашког богослужења представљају свакако свечана празнична бдења, која нису посебна богослужења већ спој вечерње и јутрења. Тако бдење започиње вечерњим богослужењем у ком централни део бива литија после које следи Петохлебница или Благосиљање пет хлебова. Након тога, на вечерњу се одмах надовезује служење јутрења у ком долази и читање Светог Јеванђеља. После прочитаног Јеванђеља беседу је произнео протојереј – ставрофор Игњат Товаревић, у којој је говорио о смислу и важности Вазнесења Пресвете Богородице. Које представља додатну потврду Христовог васкрсења и победе над смрћу. Људска природа је Христовим оваплоћењем постала сапричана Богу, што нам управо Богородица својим животом и успењем сведочи. Из тог разлога је она од почетка у Цркви веома поштована као она која је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима. Посебна особеност врелики Господњих и Богородичиних празника, у које спада и Успење Пресвете Богородице је то што богослужбеним Типиком имају прописан пун круг служби са претпразништвом, попразништвом и оданијем празника. Извор: Радио Слово љубве
  5. У манастиру Светог Архангела Гаврила у Кусатку, који је у народу познат као манастир Пиносава, у славу Божију, а у част Светог Јована Шангајског и Санфранциског, служено је свеноћно бденије са Светом Литургијом. У торжественом духовном слављу, поред игумана манастира јеромонаха Петра (Драгојловића) узео је учешће велики број свештеника из шумадијске Епархије, на челу са архијерејским намесником јасеничким протопрезвитером-ставрофором Велибором Ранђићем, који је служио бденије. Светом Литургијом началствовао је игуман обитељи јеромонах Петар (Драгојловић), који је произнео и литургијску беседу у славу Божју, а у част Светог Јована Шангајског, Чудотворца последњих времена. Након Свете Литургије братство и сестринство манастира Пиносава приредило је трпезу хришћанске љубави. Дружење свештенства и верног народа продужено је до пред саму зору. за Портaл Поуке.орг, послушник Манастира Пиносава, Божидар Бољевић ФОТОГАЛЕРИЈА: На достављеним фотографијама благодаримо јеромонаху Петру (Драгојловићу), игуману свештене обитељи манастира Пиносава. Уредник насловне странице Портала Поуке.орг
  6. Вечерас, 1. јула 2019. лета Господњег, са почетком од 21 сат, у славу Божију и у част светог Јована Шангајског и Санфранцишког, биће служено свечано Свеноћно бденије у свештеној обитељи манастиру Пиносава (Епархија шумадијска). После Свете Литургије сабрање ће бити настављено трпезом хришћанске љубави. Добро дошли!!! Настојатељ Манастира Пиносава, јеромонах Петар (Драгојловић).
  7. Светосавски дани, као и претходних година, отпочели су, служењем свеноћног бденија 9. маја 2019. године, у навечерје прве пролећне светковине Светога Саве, када наша света помесна Црква врши молитвени помен на Спаљивање његових светих моштију, које се збило 1594. године на Врачару. Свеноћним бденијем и божанственом Литургијом, која је богослужена у наставку, началствовао је пречасни презвитер Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду, уз саслужење протојереја Марка Ђурића пароха при храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Каћу, протонамесника Милорада Мировића пароха при храму Успења Пресвете Богородице у Новом Саду,презвитера Леа Малешевића пароха каћког, презвитера Милорада Мишкова као и храмовног братства. Благолепије светог богослужења милозвучним појањем, полазникâ Школе црквеног појања новосадске Црквене општине Свети Јован Дамаскин, под уметничким руководством оца Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу, учинило је да сабрани, слично речима псалмопојца Давида осете речи: „Све што дише нека хвали Господа”. У том, богодарованом и чудесном јединству предвођени служашчима, појци и благоверни народ узносили су благодарне молитве, најпре, Васкрслом Господу, Који нам је подарио бесмртног пастира, оца и учитеља пута који води у живот вечни, Светитеља Саву, а потом њему сâмом с молитвом да нас никад не остави сиротима. Протонамесник Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, у име братства и благоверног народа подручних храмовних парохија, топло се захвалио драгим оцима, појцима и сабраном народу, што су својим доласком све нас подржали у настојању да своју љубав и молитве Светоме Сави, још више умножимо и неућутну хвалу Васкрслом Господу одамо. Извор: Радио Беседа
  8. У Пету недељу Великог Часног поста, у дан када се служи Друго бденије, у Световазнесењском храму у Суботици, у петак 12. априла на суботу 13. април 2019. године, служено је Свеноћно бденије . Уз присуство верног народа, свештенства суботичког намесништва у оквиру Свеноћног бденија читан је један од најстаријих и најлепших Акатиста Пресветој Богородици – Благовештенски. У наставку служена је и Света Литургија којом је началствовао протонамесник Драган Стокин, стерешина Световазнесењског храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Тавор
  9. Протонамесник Слободан Алексић, главни и одговорни уредник радија „Источник“ Епархије ваљевске, објашњавајући шта је прво, а што дрго бденије, каже да ова богослужења имају покајни карактер, али и позивају на будност човека да стражи над самим собом. Отац Слободан истиче да ова бденија имају сличности, али и разлике у односу на службе које се служе уочи празника. „Ово богослужење се назива јутрење са каноном Светог Андреје Критског“, каже уредник нашег радија који позива вернике на ово богослужење „јер бденије траје цео наш земни живот“.
  10. На јутрењу четвртка пете седмице Свете четрдесетнице чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Прва четири дана Великог поста овај канон се чита на Великом повечерју бивајући тако подељен на четири дела, а сада у четвртак пете седмице Великог поста он се чита у целости. У склопу такозваног првог бденија чита се и житије преподобне и богоносне мајке наше Марије египћанке којој је и посвећена ова пета седмица свете Четрдесетнице. Читање Великог покајног канона Светог Андреја Критског на почетку Великог поста има за циљ да нас уведе у тајну покајања и подвига, представљајући на тај начин једна духовна врата кроз која улазимо на четрдесетодневни подвижнички и молитвени пут. Читање канона Светог Андреја Критског у четвртак пете седмице Великог поста, собом носи вид сижеа ових Великопосних дана, јер на почетку поста ми смо усвојили речи канона, а сада пред крај свете Четрдесетнице речи покајног канона постале су саображене са нашим постом и подвигом. У току једне богослужбене године можемо уочити два битна ритма која се међусобно смењују: ритам припреме и ритам испуњења (празновања). Ови Великопосни дани нам то потврђују како својим дивним и садржајним богослужењима, тако и самом тематиком седмицâ које предствљају наше ступњеве припреме. Тако ово читање Великог покајног канона сада више нема припремни карактер, оно сада побуђује у нама преиспитивање и један вид духовне смотре, да сами себе преиспитамо и видимо колико смо себе очистили од страсти и греха, и колико смо себе духовно препородили за време Великопосног путешествија. Читање житија велике покајнице преподобне мајке наше Марије Египћанке у овом богослужењу, има за циљ да угледавши се на њено покајање, и ми преобразимо себе у бањи покајања, како би што спремнији дочекали Пасху Господњу. Житије преподобне се приликом читања дели на два дела: један део се чита после катизми и сједалних, док се други део чита после треће песме канона. Ово житије Преподобне Марије саставио је Свети Софроније, Јерусалимски патријарх (638-644). Читање канона Светог Андреја и житија Свете Марије Египћанке у четвртак пете седмице на јутрењу, утврђено је на VI Васељенском Сабору, а најранији спомен овог садржајног богослужења налазимо тек у Евергетидском типику из 12. века. У нашем народу преовладао је назив прво бденије или стајање Свете Марије Египћанке, што свакако и није погрешно. Наиме, према богослужбеном уставу јутрење четвртка пете седмице Великог поста не служи се у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија. Велики покајни канон као и чтенија из житија Преподобне Марије Египћанке смештени су у централни део јутарњег богослужења – канон. Велики покајни канон пева се заједно са каноном Преподобне Марије, док се уз четврту, осму и девету песму додаје канон триода (трипеснец). Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас! Преподобна Мати умилостиви Творца према нама који те хвалимо, да би се избавили злостављања и мучења оних који нас около нападају и ослободи се искушења; непрестано величамо Господа који Те је прославио. Преподобни оче Андреја, моли Бога за нас! Часни и најблаженији Оче Андреје, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе, да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења. (из Великог покајног канона Светог Андреја Критског.) катихета Бранислав Илић
  11. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, началствовао је 25. фебруара 2019. године празничним бденијем у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду. Саслуживали су јеромонах Стефан (Вукосављевић), јереји Вукашин Теофиловић, Михаило Рапајић, Борјан Антић, Марко Максовић, Димитрије Вељковић и Игор Грацун, протођакон Саво Милин и ђакон Немања Ристић. Певао је Мешовити хор Свети Симеон Мироточиви, док су за певницом појали студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Паримеје је читао академик г. Димитрије Стефановић. Извор: Српска Православна Црква
  12. У храму Светог прорка Илије на Палићу, на спомен преподобног Максима Исповедника, а у недељу 36. По Духовима, сабрао се велики број верника да прославе Господа, служењем Свеноћног бденије и божанствене Литургије. Богослужење је почело у 21 час. Вечерње богослужење је служио протонамесник Драган Стокин, парох суботички, уз саслужење ђакона Станка Лакетића, професора богословије у Сремским Карловцима и суботичког ђакона Дарка Ивковића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Јутрење је служио отац Срђан Нешић, парох сомборски, док је за појање за десном певницом приносио Господу Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сада, предвођени јеромонахом Јеротејем Ковиљцем, а за левом певницом студенти Православног богословског факултета, предвођени доцентом др Владимиром Антићем. Светом Литургијом је началствовао јеромонах Јеротеј, уз саслуживање поменутих свештенослужитеља и верног народа. По отпусту, заједничарење је настављено у просторијама Црквене општине уз кратко послужење. Извор: Радио Славословље
  13. У суботу 12. јануара 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, началствовао је празничним (свеноћним) бденијем у Саборном храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу. У току службе, сви присутни имали су прилику да се поклоне делу моштију Светог Доситеја, који се од скоро налази и чува у Саборном храму. Одмах по завршетку бденија, у раним јутањим часовима служена је Света архијерејска Литургија. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Епископу су саслуживали: архимандрит Прокопије (Тајар) из Сирије, клирик Антиохијске Патријашије, протојереј-стврофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије у Нишу, јеромонах Севастијан (Гордон), игуман манастира Крке, игуман Серафим (Мишић), протојереј-ставрофор Ненад Микић, протосинђел Мардарије (Ковачевић), протојереј Миодраг Павловић, протосинђел Герман (Авакумовић), настојатељ манастира Раче, јеромонах Јефрем (Шекарић), јеромонах Илија (Буха), јереј Ненад Драгичевић, клирик Епархије крушевачке, протонамесник Владе Капларевић, клирик Епархије жичке, јереји Игор Аризановић и Дејан Арсић, јеромонах Пајсије (Тодоровић), јеромонах Никита (Адамовић), клирик Епархије рашко-призренске, јерођакон Нектарије (Ђурић), протођакон Стеван Кричка, протођакон Андрија Јелић, клирик Епархије крушевачке, ђакон Немања Ристић, клирик Епархије шабачке и ђакони Далибор Мидић и Ђорђе Филиповић. Бденије и Литургију је красило предивно појање византијског хора „Мојсије Петровић“ из Београда, братсва манастира Сукова и студената Православног Богословског факултета из Београда. За време Свете Литургије, у чин презвитера, рукоположен је јерођакон Нектарије (Ђурић). Извор: Епархија нишка
  14. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина др Иринеја, у Световазнесењском храму у Суботици, у навечерје празника светог Јована Златоуста, 25.-26. новембра 2018. године, служено је свеноћно бденије са светом Литургијом. Бденије и Литургију служио је протонамесник Драган Стокин уз саслужење братсва Световазнесењског храма. Први пут свеноћно бденије уочи светог Јована Златуста служено је 2005 године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Славословље
  15. У ноћи између 13. и 14. августа 2018 године, молитвено смо прославили Свете мученике Макавеје. Том приликом је у Световазнесењском храму у Суботици служено Свеноћно бденије са светом Литургијом. Бденије, и у наставку Литургију, служио је протонамесник Миодраг Шипка, архијерејски намесник суботички уз саслужење више свештеника суботичког намесништва и новорукопложеног ђакона Дарка Ивковића. Свеноћно бденије је уједно и почетак БОГОРОДИЧИНИХ ДАНА 2018 године, које Црквена Општрина суботичка организује у припремама за прославу празника Успења Пресвете Богородице. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Славословље View full Странице
  16. Високопречасни протојереј Милош Јевросимов, парох тителски , началствовао је на бденију и литургијском сабрању, уз саслужење шест свештеника. Торженствено сабрање улепшала су два ђакона: жабаљски Живко Рајиновић и новосадски Владо Поповић. Евхаристијско сабрање својим умилним појањем улепшао је хор „ Вазнесења Господњег“ из Чуруга. После прочитаног Јеванђеља, на Светој Литургији, пригодну беседу одржао је презвитер Перо Анђелић, парох пачирски. Мноштво верног народа Божјег се причестило Часним и Пресветим и Животворним Телом и Крвљу Христовом. На крају светог сабрања, обратио се презвитер Зоран Регодић, парох чурушки, и захвалио се свештеницима, ђаконима, хору као и присутном народу, што су дошли и увеличали ово молитвено сабрање. Извор: Радио Беседа
  17. Дана 25. јула/ 07. августа, уочи празника Свете Преподобномученице Параскеве, којој је посвећена капела у Чуругу, и ове године као и ранијих година, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина др Иринеја Буловића, служено је Свеноћно бденије са Светом Литургијом у наставку. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Високопречасни протојереј Милош Јевросимов, парох тителски , началствовао је на бденију и литургијском сабрању, уз саслужење шест свештеника. Торженствено сабрање улепшала су два ђакона: жабаљски Живко Рајиновић и новосадски Владо Поповић. Евхаристијско сабрање својим умилним појањем улепшао је хор „ Вазнесења Господњег“ из Чуруга. После прочитаног Јеванђеља, на Светој Литургији, пригодну беседу одржао је презвитер Перо Анђелић, парох пачирски. Мноштво верног народа Божјег се причестило Часним и Пресветим и Животворним Телом и Крвљу Христовом. На крају светог сабрања, обратио се презвитер Зоран Регодић, парох чурушки, и захвалио се свештеницима, ђаконима, хору као и присутном народу, што су дошли и увеличали ово молитвено сабрање. Извор: Радио Беседа View full Странице
  18. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске кренули пјешке, а тако ће бити током цијеле ноћи и сјутрашњег дана. На крају богослужења свештеници су помазивали вјерни народ, а сабране је бесједећи поучавао Преосвећени Владика Кирило. Владика Кирило је најавио да ће у поноћ поред моштију Светог Василија бити прочитан Акатист, а да ће током ноћи у црквама острошког манастира поводом манастирске слави бити служене Литургије. Централна Литургија биће служена на платоу испред Горњег манастира на сам празник, 12. маја у 8 сати, а са Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем служиће је више архијереја са свештенством и свештеномонаштвом. Извор: Манастир Острог
  19. Његово Преосвештенство новоизабрани Епископ буеносајрески и централно-јужноамерички Г. Кирило са бројним свештенством и свештеномонаштвом служио је свечано празнично Бденије у петак 11.маја, уочи празника Светог Василија Острошког Чудотоврца на платоу испред Горњег острошког манастира у присуству више хиљада вјерника који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светитељу. Звучни запис беседе Владике Кирила -ФОТОГАЛЕРИЈА- Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске кренули пјешке, а тако ће бити током цијеле ноћи и сјутрашњег дана. На крају богослужења свештеници су помазивали вјерни народ, а сабране је бесједећи поучавао Преосвећени Владика Кирило. Владика Кирило је најавио да ће у поноћ поред моштију Светог Василија бити прочитан Акатист, а да ће током ноћи у црквама острошког манастира поводом манастирске слави бити служене Литургије. Централна Литургија биће служена на платоу испред Горњег манастира на сам празник, 12. маја у 8 сати, а са Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем служиће је више архијереја са свештенством и свештеномонаштвом. Извор: Манастир Острог View full Странице
  20. Светосавски дани, као и претходних година, отпочели су, богослужењем свеноћног бденија 9. маја 2018. године, у навечерје прве пролећне светковине Светога Саве, када наша света помесна Црква врши молитвени помен на спаљивање Његових светих моштију, које се збило 1594. године на Врачару. Свеноћним бденијем и божанственом Литургијом, која је богослужена у наставку, началствовао је пречасни презвитер Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду, уз саслужење часног ђакона Ивана Васиљевића, сабрата Алмашког храма, као и храмовног братства. Благолепије светог богослужења милозвучним појањем, полазникâ Школе црквеног појања новосадске Црквене општине Свети Јован Дамаскин, под уметничким руководством јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу, учинило је да сабрани, слично речи црквеног песника, једним устима и једним срцем „мисле, као да на небу стоје”. У том, богодарованом и чудесном јединству предвођени служашчима, појци и благоверни народ узносили су благодарне молитве, најпре, Васкрслом Господу, Који нам је подарио бесмртног пастира, оца и учитеља пута који води у живот вечни, Светитеља Саву, а потом њему сâмом с молитвом да нас никад не остави сиротима. По завршетку богослужења, високопречасни протонамесник Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, у име братства и благоверног народа подручних храмовних парохија, топло је заблагодарио драгим оцима, појцима и сабраном народу, што су својим доласком показали домаћинима да само искрена љубав к Богу и топле молитве Светоме Сави, преображавају наша срца у жива станишта Духа Светога. Извор: Радио Беседа
  21. Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа бачког господина др Иринеја, Светосавски дани, Богу хвала, лагано постају један од надахњујућих стожера духовно-образовних и културно-уметничких вредности првопрестоног града богоспасаване Епархије бачке. Ова, сада већ лепа традиција Светосавских дана одржава се у новосадском храму Преноса моштију светог и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа и Просветитеља српског. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светосавски дани, као и претходних година, отпочели су, богослужењем свеноћног бденија 9. маја 2018. године, у навечерје прве пролећне светковине Светога Саве, када наша света помесна Црква врши молитвени помен на спаљивање Његових светих моштију, које се збило 1594. године на Врачару. Свеноћним бденијем и божанственом Литургијом, која је богослужена у наставку, началствовао је пречасни презвитер Велимир Врућинић, настојатељ храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду, уз саслужење часног ђакона Ивана Васиљевића, сабрата Алмашког храма, као и храмовног братства. Благолепије светог богослужења милозвучним појањем, полазникâ Школе црквеног појања новосадске Црквене општине Свети Јован Дамаскин, под уметничким руководством јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу, учинило је да сабрани, слично речи црквеног песника, једним устима и једним срцем „мисле, као да на небу стоје”. У том, богодарованом и чудесном јединству предвођени служашчима, појци и благоверни народ узносили су благодарне молитве, најпре, Васкрслом Господу, Који нам је подарио бесмртног пастира, оца и учитеља пута који води у живот вечни, Светитеља Саву, а потом њему сâмом с молитвом да нас никад не остави сиротима. По завршетку богослужења, високопречасни протонамесник Бранислав Мркић, настојатељ Светосавског храма, у име братства и благоверног народа подручних храмовних парохија, топло је заблагодарио драгим оцима, појцима и сабраном народу, што су својим доласком показали домаћинима да само искрена љубав к Богу и топле молитве Светоме Сави, преображавају наша срца у жива станишта Духа Светога. Извор: Радио Беседа View full Странице
  22. Са званичне интернет странице Српске Православне Цркве доносимо текст катихете Бранислава Илића о првом бденију које се у нашим храмовима служи у среду пете седмице Свете и Велике четрдесетнице. На јутрењу четвртка пете седмице Свете четрдесетнице чита се Велики покајни канон Светог Андреја Критског. Прва четири дана Великог поста овај канон се чита на Великом повечерју бивајући тако подељен на четири дела, а сада у четвртак пете седмице Великог поста он се чита у целости. У склопу такозваног првог бденија чита се и житије преподобне и богоносне мајке наше Марије египћанке којој је и посвећена ова пета седмица свете Четрдесетнице. Читање Великог покајног канона Светог Андреја Критског на почетку Великог поста има за циљ да нас уведе у тајну покајања и подвига, представљајући на тај начин једна духовна врата кроз која улазимо на четрдесетодневни подвижнички и молитвени пут. Читање канона Светог Андреја Критског у четвртак пете седмице Великог поста, собом носи вид сижеа ових Великопосних дана, јер на почетку поста ми смо усвојили речи канона, а сада пред крај свете Четрдесетнице речи покајног канона постале су саображене са нашим постом и подвигом. У току једне богослужбене године можемо уочити два битна ритма која се међусобно смењују: ритам припреме и ритам испуњења (празновања). Ови Великопосни дани нам то потврђују како својим дивним и садржајним богослужењима, тако и самом тематиком седмицâ које предствљају наше ступњеве припреме. Тако ово читање Великог покајног канона сада више нема припремни карактер, оно сада побуђује у нама преиспитивање и један вид духовне смотре, да сами себе преиспитамо и видимо колико смо себе очистили од страсти и греха, и колико смо себе духовно препородили за време Великопосног путешествија. Читање житија велике покајнице преподобне мајке наше Марије Египћанке у овом богослужењу, има за циљ да угледавши се на њено покајање, и ми преобразимо себе у бањи покајања, како би што спремнији дочекали Пасху Господњу. Житије преподобне се приликом читања дели на два дела: један део се чита после катизми и сједалних, док се други део чита после треће песме канона. Ово житије Преподобне Марије саставио је Свети Софроније, Јерусалимски патријарх (638-644). Читање канона Светог Андреја и житија Свете Марије Египћанке у четвртак пете седмице на јутрењу, утврђено је на VI Васељенском Сабору, а најранији спомен овог садржајног богослужења налазимо тек у Евергетидском типику из 12. века. У нашем народу преовладао је назив прво бденије или стајање Свете Марије Египћанке, што свакако и није погрешно. Наиме, према богослужбеном уставу јутрење четвртка пете седмице Великог поста не служи се у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија. Велики покајни канон као и чтенија из житија Преподобне Марије Египћанке смештени су у централни део јутарњег богослужења – канон. Велики покајни канон пева се заједно са каноном Преподобне Марије, док се уз четврту, осму и девету песму додаје канон триода (трипеснец). Преподобна Мати Марија, моли Бога за нас! Преподобна Мати умилостиви Творца према нама који те хвалимо, да би се избавили злостављања и мучења оних који нас около нападају и ослободи се искушења; непрестано величамо Господа који Те је прославио. Преподобни оче Андреја, моли Бога за нас! Часни и најблаженији Оче Андреје, критски пастиру, немој престати да се молиш за оне који те славе, да би смо се ми, који истински поштујемо твоју успомену, избавили гњева, патњи, пропасти и безбројних сагрешења. (из Великог покајног канона Светог Андреја Критског.) катихета Бранислав Илић View full Странице
  23. На јутрењу пете суботе Великог поста у целости се чита благовештенски акатист Пресветој Богородици. Овај акатист читао се и прва четири петка Свете четрдесетнице на малом повечерју подељен на четири дела (сваке недеље по три кондака и икоса). Због овог лепог и садржајног јутарњег богослужења са читањем благовештенског акатиста Пресветој Богородици названог и другим бденијем, пета субота поста назива се и „Акатистнаˮ. Акатист (Ακαθιστος) или несједална песма, представља химнографско похвално и благодарствено слово у част Пресветој Богородици. Настанак благовештенског акатиста везује се за један догађаја из освештане историје цркве када је Пресвета Богородица 626. године сачувала Цариград од најезде Авара, Словена и Персијанаца. Када је реч о ауторству овог дивног химнографског дела, мишљења су различита. Наиме, приписују га Св. Роману мелоду, цариградском патријарху Сергију, ђакону Велике цркве Георгију Писидијском , цариградском патријарху Герману I, Св. Јовану Дамаскину, Св. Касији, никомодијском митрополоиту Георгију и Светом Фотију цариградском. Многи сведоче да је главни аутор акатиста Свети Роман мелод, а да су касније додатке у акатисту записавали многи химнографи. Битно је нагласити да богослужбена традиција наше свете Цркве једино овај акатист познаје као сасатвни део богослужења. Када говоримо о благовештенском акатисту као саставном делу богослужења Свете четрдесетнице, подсећамо да се уз овај акатист увек поје благовештенски канон (Отворићу уста моја…). По свом садржају благовештенски акатист сачињен је од 12. икосâ који се прожимају са 12. кондакâ. (Ова форма постала је образац за све касније састављене акатисте). Народ ово богослужење суботе пете недеље великог поста назива другим бденијем, што свакако није погрешно јер према богослужбеном уставу јутрење суботе пете седмице Великог поста не служимо у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија, исти случај је и са Првим бденијем. Свештеник у светлом епитрахиљу почиње уобичајено јутрење и након шестопсалмија и велике јектеније поје се Бог Господ и три пута посебан тропар акатистне суботе, и после читања из 16. катизме и мале јектеније поје се свечано: Теби, Војвоткињи, Која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла, песме захвалне, ми, слуге Твоје, Богородице. И пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна! За време појања овог кондака свештеник кади цео храм, након чега почиње са читањем акатиста који се чита у четири статије. Свака од ових статија почиње се и завршава појањем кондака (Теби Војвоткињи…). Као што је био случај са Првим бденијем на коме се чита Велики покајни канон Светог Андреја Критског са житијем Свете Марије Египћанке, читање акатиста се смешта у централни део јутарњег богослужења – канон, с тим што се прве две статије читају након прве и друге катизме. Упоредно са акатистом чита се и слово о акатисту које је саставио Свети Роман мелод, а које се такође чита по принципу четири статије. Црква пред нас у овај суботњи дан кроз богослужење износи пресветли пример Пресвете Богородице, којој надахнутим и освештаним текстом благовештенског акатиста узносимо благодарност радосним ускликом: Радуј се, Невесто Неневесна! Опевајући Твој пород, славимо Те сви као живи храм, Богородице, јер Господ, уселивши се у утробу Твоју, освети Те, прослави и научи све да Ти кличу: Радуј се, Храме Бога Речи! Радуј се, већа од Светиње над светињама! Радуј се, Ковчеже позлаћени Духом! Радуј се, неисцрпна Ризницо живота! Радуј се, скупоцена круно побожних царева! Радуј се, часна Похвало богобојажљивих свештеника! Радуј се, непоколебљива Куло Цркве! Радуј се, неразрушива Тврђаво Царства Христова! Радуј се, јер се Тобом подижу заставе победе! Радуј се, јер се Тобом обарају непријатељи! Радуј се, тела мога Исцелење! Радуј се, душе моје Спасење! Радуј се, Невесто Неневесна! О свехвална Мати, Која роди Реч светију од свију Светих, примивши овај садашњи принос, избави од напасти сваке и ослободи будућих мука, све који кличу: Алилуја! (из благовештенског акатиста Пресветој Богородици) катихета Бранислав Илић
  24. Са званичне интернет странице Српске Православне Цркве доносимо текст катихете Бранислава Илића о другом бденију које се у нашим храмовима служи у петак пете седмице Свете и Велике четрдесетнице. Све текстове истог аутора можете да прочитате ОВДЕ На јутрењу пете суботе Великог поста у целости се чита благовештенски акатист Пресветој Богородици. Овај акатист читао се и прва четири петка Свете четрдесетнице на малом повечерју подељен на четири дела (сваке недеље по три кондака и икоса). Због овог лепог и садржајног јутарњег богослужења са читањем благовештенског акатиста Пресветој Богородици названог и другим бденијем, пета субота поста назива се и „Акатистнаˮ. Акатист (Ακαθιστος) или несједална песма, представља химнографско похвално и благодарствено слово у част Пресветој Богородици. Настанак благовештенског акатиста везује се за један догађаја из освештане историје цркве када је Пресвета Богородица 626. године сачувала Цариград од најезде Авара, Словена и Персијанаца. Када је реч о ауторству овог дивног химнографског дела, мишљења су различита. Наиме, приписују га Св. Роману мелоду, цариградском патријарху Сергију, ђакону Велике цркве Георгију Писидијском , цариградском патријарху Герману I, Св. Јовану Дамаскину, Св. Касији, никомодијском митрополоиту Георгију и Светом Фотију цариградском. Многи сведоче да је главни аутор акатиста Свети Роман мелод, а да су касније додатке у акатисту записавали многи химнографи. Битно је нагласити да богослужбена традиција наше свете Цркве једино овај акатист познаје као сасатвни део богослужења. Када говоримо о благовештенском акатисту као саставном делу богослужења Свете четрдесетнице, подсећамо да се уз овај акатист увек поје благовештенски канон (Отворићу уста моја…). По свом садржају благовештенски акатист сачињен је од 12. икосâ који се прожимају са 12. кондакâ. (Ова форма постала је образац за све касније састављене акатисте). Народ ово богослужење суботе пете недеље великог поста назива другим бденијем, што свакако није погрешно јер према богослужбеном уставу јутрење суботе пете седмице Великог поста не служимо у своје време већ у четврти час ноћи (око 23.40ч), што указује да је ово богослужење један вид бденија, исти случај је и са Првим бденијем. Свештеник у светлом епитрахиљу почиње уобичајено јутрење и након шестопсалмија и велике јектеније поје се Бог Господ и три пута посебан тропар акатистне суботе, и после читања из 16. катизме и мале јектеније поје се свечано: Теби, Војвоткињи, Која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла, песме захвалне, ми, слуге Твоје, Богородице. И пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави да Ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна! За време појања овог кондака свештеник кади цео храм, након чега почиње са читањем акатиста који се чита у четири статије. Свака од ових статија почиње се и завршава појањем кондака (Теби Војвоткињи…). Као што је био случај са Првим бденијем на коме се чита Велики покајни канон Светог Андреја Критског са житијем Свете Марије Египћанке, читање акатиста се смешта у централни део јутарњег богослужења – канон, с тим што се прве две статије читају након прве и друге катизме. Упоредно са акатистом чита се и слово о акатисту које је саставио Свети Роман мелод, а које се такође чита по принципу четири статије. Црква пред нас у овај суботњи дан кроз богослужење износи пресветли пример Пресвете Богородице, којој надахнутим и освештаним текстом благовештенског акатиста узносимо благодарност радосним ускликом: Радуј се, Невесто Неневесна! Опевајући Твој пород, славимо Те сви као живи храм, Богородице, јер Господ, уселивши се у утробу Твоју, освети Те, прослави и научи све да Ти кличу: Радуј се, Храме Бога Речи! Радуј се, већа од Светиње над светињама! Радуј се, Ковчеже позлаћени Духом! Радуј се, неисцрпна Ризницо живота! Радуј се, скупоцена круно побожних царева! Радуј се, часна Похвало богобојажљивих свештеника! Радуј се, непоколебљива Куло Цркве! Радуј се, неразрушива Тврђаво Царства Христова! Радуј се, јер се Тобом подижу заставе победе! Радуј се, јер се Тобом обарају непријатељи! Радуј се, тела мога Исцелење! Радуј се, душе моје Спасење! Радуј се, Невесто Неневесна! О свехвална Мати, Која роди Реч светију од свију Светих, примивши овај садашњи принос, избави од напасти сваке и ослободи будућих мука, све који кличу: Алилуја! (из благовештенског акатиста Пресветој Богородици) катихета Бранислав Илић View full Странице
×
×
  • Креирај ново...