Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'батајница'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. На данашњи дан пре 20 година, 24. марта 1999. године, започела је НАТО операција ваздушних удара по циљевима на територији СРЈ под називом "Савезничка сила". У присуству свих припадника јединица са батајничког аеродрома и чланова породица настрадалих, молитвено смо се сетили наших настрадалих другова... 24. марта 1999. године у 19:50, дејством крстарећим ракетама по инсталацијама ВОЈИН на Копаонику и дејством ловачке авијације по циљевима на Космету и широм Србије, започела је агресија земаља чланица НАТО пакта на тадашњу СРЈ. Током 78 дана бомбардовања у склопу операције "Савезничка сила", како је гласило званично име које је подједнако бесмислено као и имена које је америчка и српска власт сервирала својим јавностима (у Америци су је звали "Племенити наковањ", а нама је "сервирано" име "Милосрдни анђео"), погинуло је преко 2500 људи (припадника војске, МУП-а и цивила), а рањено је преко 5000 људи. НАТО авијација је за 78 дана извршила 26100 авио полетања испаливши 415000 пројектила различите врсте и намене укупне масе преко 22000 тона, које су нанеле поред људских жртава и велике материјалне губитке. Највећи удар је примила стратегијска групација нашег РВ и ПВО, где дејство на поменути вид наше војске није престајало свих 78 дана агресије. Наша ловачка авијација је извршила 12 борбених летова. Три ради маневра, а девет (седам појединачно и два у пару) ради супростављању непријатељским авионима. Изгубљено је 6 авиона МиГ-29 и један је тешко оштећен. Два пилота су погинула. Ловачко-бомбардерска авијација је дејствовала у склопу ваздушне подршке јединицама Треће армије на Космету је извела укупно 24 лета успешно извршивши дејства по 11 објеката ОВК. Један пилот је погинуо и један авион је изгубљен. Хеликоптерске јединице и транспортна авијација су за време трајања агресије извршили 179 летова превожења рањених и превожења материјалних средстава. У склопу те бројке извршено је 6 летова у циљу спасавања наших оборених пилота и пет летова у циљу проналажења непријатељских летача. Ова групација нашег РВ и ПВО није имала губитке у људству и техници. Јединице ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење), иако су претрпеле први удар, тактичким маневрима током свих 78 дана некако су успевале да прикупљају информације о покрету непријатељских летелица. Извршиле су и командним јединицама РВ предале око 35000 информација о покрету НАТО авиона. Имале су губитке у људству и техници. Јединице ПВО у склопу стратегијске групације (јер је вршено ПВО дејство и из састава копнене војске на терену) укупно су извршиле 555 ватрених дејстава. При томе су испалиле 363 ракетна пројектила различитих намена и преко 100000 противваздушне муниције различитог калибра. Својим дејством су уништиле 2 авиона, 27 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Поред тога, погодиле су и оштетиле још 36 авиона и два хеликоптера НАТО пакта. Имали су људских и материјалних губитака... Тактичким маневром јединица РВ и ПВО на терену и постављањем лажних мета, избегнути су још већи губици... Укупно је погинуло 39 припадника стратегијске групације РВ и ПВО и (2+3) припадника овог вида у склопу КОВ, односно припадника КОВ у саставу нашег вида. На 20-у годишњицу НАТО агресије, данас је на аеродрому Батајница служена Литургија и помен свим настрадалим. Припадницима војске, полиције, цивилима. У присуству свих припадника 204. ваздухопловне бригаде и породица погинулих, молитвено смо се сетили наших колега који животе положише у одбрани земље. Бригадни свештеник, јереј Предраг Докић је служио парастос испред споменика "Нико није рекао нећу". Након молитве, венце на споменик су положили и командант бригаде, бригадни генерал Жељко Билић и породице пилота, мајора Зорана Радосављевића и пуковника Миленка Павловића који настрадаше у ваздушним окршајима са бројчано и технолошки надмоћнијим непријатељима. Мајор авијације Зоран Радосављевић, пилот-ловац, рођен је у Приштини 26. фебруара 1965. године. Након завршене основне школе, Зоран успешно завршава Ваздухопловну Гимназију "Маршал Тито" у Мостару и Ваздухопловну војну академију у Задру, односно њен деташман за ловачку авијацију у Пули. По завршетку школе и промоције у официрски чин, Зоран бива распоређен на аеродром Батајница и започиње летачку каријеру на авиону МиГ-21, да би убрзо завршио преобуку и за ловца на авиону МиГ-29. Поред војних обавеза, свестран какав је био, у слободно време се бави наутиком, тј једриличираством, а не престаје ни са својим стручним усавршавањем. Завршио је последипломске студије на Саобраћајном факултету у Београду, где је и магистрирао из области сателитске навигације. Спремао је докторску дисератацију, али је дошао март 1999. године. У том тренутку, Зоран је био пилот у саставу 127. ловачке авијацијске ескадриле "Витезови". Тог 26. марта је стигла наредба за полетање једног пара авиона, за који су се задатак добровољно пријавили мајор Зоран Радосављевић и потпуковник Слободан Перић. Након полетања и узимања северног курса, од официра за навођење пар је добио наредбу да крене ка западу и граници са Дрином. Прешавши границу СРЈ и БиХ, дошло је до контакта наших пилота са непријатељским, где су обе наше летелице оборене директним поготком на 7000 метара висине. Потпуковник Перић је преживео обарање, док је мајор Зоран Радосављевић нажалост погинуо. Остаци авиона и Зораново тело су пронађени у близини Теочака код Бијељине. Локално становништво је успело да Зоранове посмртне остатке у сарадњи са Војском Републике Српске пребаци у Србију, где су сахрањени 29. марта. Постхумно је одликован Орденом за храброст. Није био ожењен и није имао деце. У селу Батајница постоји улица са његовим именом. Најбољи студент смера ваздушног саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду бива награђен признањем са Зорановим именом. Од септембра 1999. године одржава се једриличарска регата која носи назив "Меморијал Зорана Радосављевића" и то и на црногорском приморју и овде на београдским рекама. Многи једриличарски и ваздухопловни клубови у земљи носе име овог часног пилота нашег ваздухопловства. Пуковник авијације Миленко Павловић, пилот-ловац, рођен је у селу Горње Црниљево код Осечине, 5. октобра 1959. године. Након основне школе завршене у родном месту и у Осечини, одлази у Мостар у Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито", а потом у Ваздухопловну војну академију у Задар. Као питомац 31. класе ове високошколске установе наше војске, на основу успеха и физичких предиспозиција бива одређен за ловачку авијацију и ловачку обуку завршава у деташману ове школе у Пули. Прво место службовања му је био ловачки пук у Батајници у који ступа као потпоручник 1982. године. Својим радом и залагањем током службе, два пута је ванредно унапређиван и то у мајорски и чин пуковника. Летео је на авионима Л-17 (МиГ-21) и Л-18 (МиГ-29). Са успехом је завршио и Генералштабну школу наше војске. НАТО агресија на нашу земљу га је затекла на дужности Команданта 204. ловачког пука на аеродрому Батајница. У рано јутро 4. маја, наређена је приправност број 1, за две наше 29-ке и то једну која је била на Батајници и једну на аеродрому Сурчин. На Сурчину је "чекао" мајор Љубомир Ђурђевић, док је мајор Иван Ситар био у приправности на батајничком аеродрому. У 11 сати дошло је до смене на летелици, када је Ситара заменио мајор Драган Владисављевић. Сат времена касније, у 12 сати и 7 минута, са командног места Корпуса ПВО је стигла наредба да Владисављевић полети. Међутим, њему на полетању отказује радио-веза и он бива приморан да замени летелицу. У међувремену, са командног места пука пристиже пуковник Павловић и седа у једну исправну летелицу и полеће у 12 сати и 37 минута. Достиже висину од 3000 метара и наша ВОЈИН га усмерава у рејон Ваљева где су непријатељске летелице вршиле дејства по фабрици "Крушик" и складишту убојних средстава у селу Причевић. Дошавши у рејон Ваљева, отказује му генератор наизменичне струје, а самим тим и радар. Ипак, пуковник "улази" у неравноправну борбу против, како сами НАТО подаци кажу да је у том тренутку изнад Ваљева било 16 непријатељских летелица. У неравноправној борби, без радара, убрзо бива погођен са чак три ракете испаљене по свему судећи са холандских ловаца Ф-16. Остаци Миленкове летелице су пали у рејон села Петница. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и Злазним летачким знаком. Сахрањен је на Ђурђевдан на Бежанијском гробљу. Иза њега су остали синови Срђан и Немања и супруга Славица. У селу Батајница, од центра насеља до аеродрома, улица носи име по овом храбром пуковнику. На месту пада летелице, у атару села Петница и Бујачић, налази се спомен обележје... Да се никада не заборави... View full Странице
  2. 24. марта 1999. године у 19:50, дејством крстарећим ракетама по инсталацијама ВОЈИН на Копаонику и дејством ловачке авијације по циљевима на Космету и широм Србије, започела је агресија земаља чланица НАТО пакта на тадашњу СРЈ. Током 78 дана бомбардовања у склопу операције "Савезничка сила", како је гласило званично име које је подједнако бесмислено као и имена које је америчка и српска власт сервирала својим јавностима (у Америци су је звали "Племенити наковањ", а нама је "сервирано" име "Милосрдни анђео"), погинуло је преко 2500 људи (припадника војске, МУП-а и цивила), а рањено је преко 5000 људи. НАТО авијација је за 78 дана извршила 26100 авио полетања испаливши 415000 пројектила различите врсте и намене укупне масе преко 22000 тона, које су нанеле поред људских жртава и велике материјалне губитке. Највећи удар је примила стратегијска групација нашег РВ и ПВО, где дејство на поменути вид наше војске није престајало свих 78 дана агресије. Наша ловачка авијација је извршила 12 борбених летова. Три ради маневра, а девет (седам појединачно и два у пару) ради супростављању непријатељским авионима. Изгубљено је 6 авиона МиГ-29 и један је тешко оштећен. Два пилота су погинула. Ловачко-бомбардерска авијација је дејствовала у склопу ваздушне подршке јединицама Треће армије на Космету је извела укупно 24 лета успешно извршивши дејства по 11 објеката ОВК. Један пилот је погинуо и један авион је изгубљен. Хеликоптерске јединице и транспортна авијација су за време трајања агресије извршили 179 летова превожења рањених и превожења материјалних средстава. У склопу те бројке извршено је 6 летова у циљу спасавања наших оборених пилота и пет летова у циљу проналажења непријатељских летача. Ова групација нашег РВ и ПВО није имала губитке у људству и техници. Јединице ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење), иако су претрпеле први удар, тактичким маневрима током свих 78 дана некако су успевале да прикупљају информације о покрету непријатељских летелица. Извршиле су и командним јединицама РВ предале око 35000 информација о покрету НАТО авиона. Имале су губитке у људству и техници. Јединице ПВО у склопу стратегијске групације (јер је вршено ПВО дејство и из састава копнене војске на терену) укупно су извршиле 555 ватрених дејстава. При томе су испалиле 363 ракетна пројектила различитих намена и преко 100000 противваздушне муниције различитог калибра. Својим дејством су уништиле 2 авиона, 27 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Поред тога, погодиле су и оштетиле још 36 авиона и два хеликоптера НАТО пакта. Имали су људских и материјалних губитака... Тактичким маневром јединица РВ и ПВО на терену и постављањем лажних мета, избегнути су још већи губици... Укупно је погинуло 39 припадника стратегијске групације РВ и ПВО и (2+3) припадника овог вида у склопу КОВ, односно припадника КОВ у саставу нашег вида. На 20-у годишњицу НАТО агресије, данас је на аеродрому Батајница служена Литургија и помен свим настрадалим. Припадницима војске, полиције, цивилима. У присуству свих припадника 204. ваздухопловне бригаде и породица погинулих, молитвено смо се сетили наших колега који животе положише у одбрани земље. Бригадни свештеник, јереј Предраг Докић је служио парастос испред споменика "Нико није рекао нећу". Након молитве, венце на споменик су положили и командант бригаде, бригадни генерал Жељко Билић и породице пилота, мајора Зорана Радосављевића и пуковника Миленка Павловића који настрадаше у ваздушним окршајима са бројчано и технолошки надмоћнијим непријатељима. Мајор авијације Зоран Радосављевић, пилот-ловац, рођен је у Приштини 26. фебруара 1965. године. Након завршене основне школе, Зоран успешно завршава Ваздухопловну Гимназију "Маршал Тито" у Мостару и Ваздухопловну војну академију у Задру, односно њен деташман за ловачку авијацију у Пули. По завршетку школе и промоције у официрски чин, Зоран бива распоређен на аеродром Батајница и започиње летачку каријеру на авиону МиГ-21, да би убрзо завршио преобуку и за ловца на авиону МиГ-29. Поред војних обавеза, свестран какав је био, у слободно време се бави наутиком, тј једриличираством, а не престаје ни са својим стручним усавршавањем. Завршио је последипломске студије на Саобраћајном факултету у Београду, где је и магистрирао из области сателитске навигације. Спремао је докторску дисератацију, али је дошао март 1999. године. У том тренутку, Зоран је био пилот у саставу 127. ловачке авијацијске ескадриле "Витезови". Тог 26. марта је стигла наредба за полетање једног пара авиона, за који су се задатак добровољно пријавили мајор Зоран Радосављевић и потпуковник Слободан Перић. Након полетања и узимања северног курса, од официра за навођење пар је добио наредбу да крене ка западу и граници са Дрином. Прешавши границу СРЈ и БиХ, дошло је до контакта наших пилота са непријатељским, где су обе наше летелице оборене директним поготком на 7000 метара висине. Потпуковник Перић је преживео обарање, док је мајор Зоран Радосављевић нажалост погинуо. Остаци авиона и Зораново тело су пронађени у близини Теочака код Бијељине. Локално становништво је успело да Зоранове посмртне остатке у сарадњи са Војском Републике Српске пребаци у Србију, где су сахрањени 29. марта. Постхумно је одликован Орденом за храброст. Није био ожењен и није имао деце. У селу Батајница постоји улица са његовим именом. Најбољи студент смера ваздушног саобраћаја на Саобраћајном факултету у Београду бива награђен признањем са Зорановим именом. Од септембра 1999. године одржава се једриличарска регата која носи назив "Меморијал Зорана Радосављевића" и то и на црногорском приморју и овде на београдским рекама. Многи једриличарски и ваздухопловни клубови у земљи носе име овог часног пилота нашег ваздухопловства. Пуковник авијације Миленко Павловић, пилот-ловац, рођен је у селу Горње Црниљево код Осечине, 5. октобра 1959. године. Након основне школе завршене у родном месту и у Осечини, одлази у Мостар у Ваздухопловну војну Гимназију "Маршал Тито", а потом у Ваздухопловну војну академију у Задар. Као питомац 31. класе ове високошколске установе наше војске, на основу успеха и физичких предиспозиција бива одређен за ловачку авијацију и ловачку обуку завршава у деташману ове школе у Пули. Прво место службовања му је био ловачки пук у Батајници у који ступа као потпоручник 1982. године. Својим радом и залагањем током службе, два пута је ванредно унапређиван и то у мајорски и чин пуковника. Летео је на авионима Л-17 (МиГ-21) и Л-18 (МиГ-29). Са успехом је завршио и Генералштабну школу наше војске. НАТО агресија на нашу земљу га је затекла на дужности Команданта 204. ловачког пука на аеродрому Батајница. У рано јутро 4. маја, наређена је приправност број 1, за две наше 29-ке и то једну која је била на Батајници и једну на аеродрому Сурчин. На Сурчину је "чекао" мајор Љубомир Ђурђевић, док је мајор Иван Ситар био у приправности на батајничком аеродрому. У 11 сати дошло је до смене на летелици, када је Ситара заменио мајор Драган Владисављевић. Сат времена касније, у 12 сати и 7 минута, са командног места Корпуса ПВО је стигла наредба да Владисављевић полети. Међутим, њему на полетању отказује радио-веза и он бива приморан да замени летелицу. У међувремену, са командног места пука пристиже пуковник Павловић и седа у једну исправну летелицу и полеће у 12 сати и 37 минута. Достиже висину од 3000 метара и наша ВОЈИН га усмерава у рејон Ваљева где су непријатељске летелице вршиле дејства по фабрици "Крушик" и складишту убојних средстава у селу Причевић. Дошавши у рејон Ваљева, отказује му генератор наизменичне струје, а самим тим и радар. Ипак, пуковник "улази" у неравноправну борбу против, како сами НАТО подаци кажу да је у том тренутку изнад Ваљева било 16 непријатељских летелица. У неравноправној борби, без радара, убрзо бива погођен са чак три ракете испаљене по свему судећи са холандских ловаца Ф-16. Остаци Миленкове летелице су пали у рејон села Петница. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена и Злазним летачким знаком. Сахрањен је на Ђурђевдан на Бежанијском гробљу. Иза њега су остали синови Срђан и Немања и супруга Славица. У селу Батајница, од центра насеља до аеродрома, улица носи име по овом храбром пуковнику. На месту пада летелице, у атару села Петница и Бујачић, налази се спомен обележје... Да се никада не заборави...
  3. Припадници 204. ваздухопловне бригаде Војске Србије организовали су данас на аеродрому Батајница већ традиционалну акцију „Слетање Деда Мраза и Добре виле“ за малишане из школa за децу са сметњама у развоју. Акција је седму годину за редом реализована у сарадњи са хуманитарном фондацијом „Осмех на дар“. Авион „антонов 26“ из састава 138. транспортне авијацијске ескадриле довезао je на стајанку батајничког аеродрома Деда Мраза. И ове године заставник Горан Крајиновић је био у улози Деда Мраза, док су Добрe вилe, биле разводници Маја Николић и Милена Милосављевић. Малишани, њих тридесет и пет, из школе ШОСО „Антон Скала“ из Старе Пазове, са осмесима на лицима, дочекали су Деда Мраза и Добре виле који су из авиона изашли са слаткишима, a затим су најмлађи посетиоци аеродрома имали прилике да уђу у авион и да се друже са посадом ваздухоплова. ”Пошто снега нема, по Деда Мраза послали смо ваздухоплов са припадницима Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране. Од 365 дана колико у години извршавамо редoвне летачке задатке, увек нам је драго када изађемо у сусрет једној оваквој хуманитарној акцији. Драго нам је да видимо наше најмлађе насмејане и ту смо увек да помогнемо”, рекао је командант 204. ваздухопловне бригаде бригадни генерал Жељко Билић. Дружење сa припадницима јединице настављено је у војничком ресторану 204. ваздухопловне бригаде где је уприличена и подела новогодишњих пакетића прве студентске хуманитарне фондације „Осмех на дар“. У прикупљању слаткиша, играчака и школског прибора учествовали су, поред припадника 204. ваздухопловне бригаде Војске Србије, и запослени у Клиници за анестезиологију и интензивну терапију ВМА.
  4. У славу Господњу, а у част светитеља Јована Шангајског, савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Јована Максимовића, познатог ученицима славне Битољске богословије, у којој је између ратова једно време предавао, појало се једним устима. Торжественом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство епископ сремски Василије. Саслуживали су игуман манастира Суково (Епархија нишка) јеромонах Серафим; протојереји-ставрофори Слободан Радојчић, архијерејски намесник земунски; Миле Јокић, архијерејски намесник старопазовачки, и Велизар Живановић; затим: Радоје Вукотић, старешина храма архангела Гаврила, и Споменко Грујић, старешина храма Рођења Пресвете Богородице, пароси батајнички, и протођакон сремскокарловачки Слободан Вујасиновић. Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу и Светом Јовану Шангајском на данашњем Богом подареном светковању и дану у којем се сви радујемо због настајања храма у славу и част овог Божјег угодника. За кратко време од освећења темеља (2014.г.) до данас подигнут је величанствени храм у којем се већ изводе унутрашњи радови. Својим изванредним појањем чланови хорова, који редовно поју на богослужењима у цркви Свете Петке у Сурчину и Светог великомученика Георгија у Бежанији, уз свештенство, монаштво из манастира Сукова, професора мр Предрага Миодрага и богослова, увеличали су литургијско сабрање. Апостол је читао проф. појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић. После свете Литургије, на којој је верни народ приступио Светотајинској Чаши - Причешћу, Преосвећени владика сремски Василије је пререзао славски колач. Цела црква је данас појала небозмени тропар Светом Јовану Шангајском. Славски колач и жито припремили су кумови Предраг Јефтић и Данијела и Сава. Честитајући храмовну славу и свим свечарима овај богоугодни дан, епископ сремски Василије је произнео кратко житије овог човека Божјег, за кога је његов савременик Свети владика Николај Охридски и Жички говорио да је и онда кад је Јован Шангајски био професор Битољске богословије, а Владика Николај епархијски битољски архијереј - па су се добро познавали - по свему био живи светитељ, велики подвижник и духовник, а затим велики мисионар у Шангају и тако пројавио речи Јеванђеља у Кини, а потом у Америци где данас пребива његово нетрулежно тело, у Сан Франциску. Владика је поклонио храму наруквицу Светог Јована Шангајског, док ће честица нетљених моштију бити уграђена у часну трапезу када храм буде освећиван. Чудотворни Јован Шангајски је светитељ којем се обраћају за помоћ и Руси и Срби и кога оба народа доживљавају као свога, јер је уточиште нашао у Србији и у Српској Православној Цркви после промена у Русији 1917. године. Владика Василије је подсетио и на значај Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936), који је Јована Шангајског увео у Цркву Христову као јерођакона, а потом као епископа Руске Заграничне Цркве у Шангају. За помоћ и свесрдну подршку храму уручене су грамате заслужној господи: Миодрагу Станишићу, Драгану Суботићу, Момчилу Граорану и Младену Томићу. За све верне је приређена трпеза љубави у парохијском дому при храму Светог архангела Гаврила у Батајници. Данашњем сабрању присуствовали су многи свештеници Епархије сремске и међу њима вредни неимар протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, данашњи исповедници јереји Александар Чавка, старешина храма у Угриновцима, и Чедомир Грујић из Јаска, заменик градоначелника Новог Сада Срђан Кружевић, верни народ из неколико епархија наше Свете Цркве, представници Градске општине Земун са сарадницима, представници грађевинских фирми, приложници и ктитори, председник Одбора за дијаспору Миодраг Линта. Домаћини данашњег сабрања били су пароси при овоме храму: јереји Дарко Кончаревић и Драган Зорица. Велика им благодарност! * * * У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је владика Јован Шангајски Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја - Коренаја"). Пред њом се и упокојио. О себи је написао следеће: „Откад знам за себе желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.“ Прибројан је збору светих (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне Цркве. Зорица Зец ИЗВОР: Српска Православна Црква
  5. Храм посвећен Светом Јовану Шангајском у насељу Шангај, за чију локацију се постарала Општина Земун, прославио је храмовну славу у понедељак 2. јула 2018. године. У славу Господњу, а у част светитеља Јована Шангајског, савременика Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, Јована Максимовића, познатог ученицима славне Битољске богословије, у којој је између ратова једно време предавао, појало се једним устима. Торжественом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство епископ сремски Василије. Саслуживали су игуман манастира Суково (Епархија нишка) јеромонах Серафим; протојереји-ставрофори Слободан Радојчић, архијерејски намесник земунски; Миле Јокић, архијерејски намесник старопазовачки, и Велизар Живановић; затим: Радоје Вукотић, старешина храма архангела Гаврила, и Споменко Грујић, старешина храма Рођења Пресвете Богородице, пароси батајнички, и протођакон сремскокарловачки Слободан Вујасиновић. Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу и Светом Јовану Шангајском на данашњем Богом подареном светковању и дану у којем се сви радујемо због настајања храма у славу и част овог Божјег угодника. За кратко време од освећења темеља (2014.г.) до данас подигнут је величанствени храм у којем се већ изводе унутрашњи радови. Својим изванредним појањем чланови хорова, који редовно поју на богослужењима у цркви Свете Петке у Сурчину и Светог великомученика Георгија у Бежанији, уз свештенство, монаштво из манастира Сукова, професора мр Предрага Миодрага и богослова, увеличали су литургијско сабрање. Апостол је читао проф. појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић. После свете Литургије, на којој је верни народ приступио Светотајинској Чаши - Причешћу, Преосвећени владика сремски Василије је пререзао славски колач. Цела црква је данас појала небозмени тропар Светом Јовану Шангајском. Славски колач и жито припремили су кумови Предраг Јефтић и Данијела и Сава. Честитајући храмовну славу и свим свечарима овај богоугодни дан, епископ сремски Василије је произнео кратко житије овог човека Божјег, за кога је његов савременик Свети владика Николај Охридски и Жички говорио да је и онда кад је Јован Шангајски био професор Битољске богословије, а Владика Николај епархијски битољски архијереј - па су се добро познавали - по свему био живи светитељ, велики подвижник и духовник, а затим велики мисионар у Шангају и тако пројавио речи Јеванђеља у Кини, а потом у Америци где данас пребива његово нетрулежно тело, у Сан Франциску. Владика је поклонио храму наруквицу Светог Јована Шангајског, док ће честица нетљених моштију бити уграђена у часну трапезу када храм буде освећиван. Чудотворни Јован Шангајски је светитељ којем се обраћају за помоћ и Руси и Срби и кога оба народа доживљавају као свога, јер је уточиште нашао у Србији и у Српској Православној Цркви после промена у Русији 1917. године. Владика Василије је подсетио и на значај Првојерарха Руске Заграничне Цркве, Блажењејшег митрополита кијевског и галицког Антонија (Храповицког 1863-1936), који је Јована Шангајског увео у Цркву Христову као јерођакона, а потом као епископа Руске Заграничне Цркве у Шангају. За помоћ и свесрдну подршку храму уручене су грамате заслужној господи: Миодрагу Станишићу, Драгану Суботићу, Момчилу Граорану и Младену Томићу. За све верне је приређена трпеза љубави у парохијском дому при храму Светог архангела Гаврила у Батајници. Данашњем сабрању присуствовали су многи свештеници Епархије сремске и међу њима вредни неимар протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, данашњи исповедници јереји Александар Чавка, старешина храма у Угриновцима, и Чедомир Грујић из Јаска, заменик градоначелника Новог Сада Срђан Кружевић, верни народ из неколико епархија наше Свете Цркве, представници Градске општине Земун са сарадницима, представници грађевинских фирми, приложници и ктитори, председник Одбора за дијаспору Миодраг Линта. Домаћини данашњег сабрања били су пароси при овоме храму: јереји Дарко Кончаревић и Драган Зорица. Велика им благодарност! * * * У Николајевској цркви у Сијетлу 2. јула 1966. године (19. јуна по старом календару) служио је владика Јован Шангајски Литургију. По свом обичају, после службе остао је у олтару још три сата. Онда је отишао у парохијски дом и ту се упокојио. На дан смрти пратио је чудотворну икону Пресвете Богородице („Курскаја - Коренаја"). Пред њом се и упокојио. О себи је написао следеће: „Откад знам за себе желео сам да служим правди и истини. Моји родитељи разгорели су у мени непоколебиву тежњу да се борим за истину, а душа се моја усхићивала примерима оних који су жртвовали свој живот за њу.“ Прибројан је збору светих (канонизован) 2. јула 1994. од стране Руске заграничне Цркве. Зорица Зец ИЗВОР: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Шта мислите о овоме http://informer.rs/vesti/drustvo/382569/horor-u-osnovnoj-skoli-u-batajnici-terali-dake-da-gledaju-abortus-i-iskasapljene-fetuse Ово је само један од линкова. Прва телевизија је јутрос показала колико има здравог разума. Контактирала је проф. Спасић, довела психотерапеута и гинеколога па покушавала на врло ограничен начин да чостави како сексуално васпитање не треба држати на веронауци, да деца седмог разреда основне школе не треба да знају шта је абортус, виде како изгледа абортиран фетус,........
  7. Министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић су у пратњи државног секретара Александра Живковића и команданта РВиПВО генерал-мајора Ранка Живака присуствовали приказу узбуњивања дежурне јединице ловачке авијације у систему ПВО на Аеродрому „Батајница“. Министар одбране Александар Вулин рекао је да од времена НАТО агресије наше Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана никада нису били у бољем стању. - Никада нисмо имали већи број оспособљених ваздухоплова. Никада нисмо имали боље системе. Никада нисмо могли за себе да кажемо да смо у потпуности спремни да испунимо сваки задатак. Имамо довољно технике и довољно људи да наше небо буде сигурно, да буде заштићено сваког тренутка и да испуњавамо све своје обавезе. Тако ћемо наставити и у будућем периоду - истакао је министар одбране. Он је рекао да је тренутно у току, када је реч о Војнотехничком споразуму са Руском Федерацијом, друга фаза ремонтовања „мигова“. - Настављамо све по плану. Све се одвија у роковима и баш онако као што је договорено. Задовољни смо и техничким квалитетом свих радова на нашим ваздухопловима и управо тако ће се наставити. Ми се надамо да ћемо ову годину ''крунисати'' набавком шест нових вишенаменских хеликоптера Ми-17 и да ћемо на тај начин заокружити све што је потребно нашим ваздухопловним снагама – истакао је Вулин. Такође, министар Вулин је нагласио да ће се за смештај авиона и хеликоптера обезбедити одговарајућа инфраструктура, јер нова техника мора да буде збринута и чувана, како би још дуго могла да функционише. Командант РВиПВО генерал-мајор Ранко Живак рекао је да Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана има трајни задатак – 24 сата да штити и контролише суверенитет нашег ваздушног простора. То ради и током празника. - Данас смо имали прилику да присуствујемо провери дела снага које се налазе у дежурном систему. Поред авиона МиГ-29, ловачке авијације у систему сталног дежурства налазе се и снаге ваздушног осматрања, јављања и навођења, које будно прате шта се дешава у нашем ваздушном простору, као и ракетне јединице за ПВО. Наша обученост и исправност авиона је на високом нивоу и на основу тога поуздано контролишемо и штитимо наш ваздушни простор. И, наравно, наставићемо и даље да радимо на подизању те своје способности – истакао је генерал Живак. Пуковник Александар Пипоски, командир дежурне јединице на Аеродрому „Батајница“ рекао је да је данас дежурна јединица узбуњена и поступила по процедури до фазе полетања. - Приказали смо нашу спремност и брзину да реагујемо на узбуну. Дежурна јединица је стационирана овде на Аеродрому „Батајница“. У дежурству се налазе два авиона МиГ-29, пилоти и технички састав. Авиони су оспособљени за лет у свим метео-условима и у сваком тренутку могу да полете.
×
×
  • Create New...