Search the Community

Поводом планске, координисане и клеветничке медијске кампање аутошовинистичких медија и група на друштвеним мрежама против Епархије бачке и Преосвећеног епископа бачког г. Иринеја, обавештавамо јавност да се Преосвећени владика Иринеј, као грађанин који спада у групу људи старијих од 65 година, налази у прописаној изолацији, односно да борави у свом дому у Новом Саду, одакле прати и свакодневна богослужења преко епархијског радија Беседа, а куда му свештеници и ђакони доносе свето Причешће кад год се служи света Литургија. Владика Иринеј обавља све редовне активности и црквене послове, али, поштујући у свему мере које је прописала Влада Републике Србије, не излази из свога дома. У њему се моли и ради и, као члан Светог Архијерејског Синода, у сталном је контакту са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем, другим члановима Светог Синода и осталим епархијским архијерејима Српске Православне Цркве, свештенством Епархије бачке и повереним му епархиотима. Клевете и увреде које горепоменути медији са сорошевског и ко зна још чијег платног списка, као и злонамерне групе и појединци, износе на рачун владике Иринеја, оптужујући га да се ,,сакрио у Владичански двор, а вернике изложио ризику од заразе”, представљају до сада невиђени говор мржње, позив на верску нетрпељивост и дискриминацију и директно се супротстављају уставним одредбама наше државе којима су загарантована права на слободу вере, као и сва друга фундаментална људска права. Поред овога, мрзитељи Цркве Божје и клеветници Епископа бачког г. Иринеја повређују мере одређене одлуком о проглашењу ванредног стања и друге важеће и обавезујуће мере јер преко друштвених мрежа изазивају панику и позивају на непоштовање мере изолације, односно самоизолације. Очекујемо да надлежни државни органи у овом случају брзо реагују јер последице оваквих напада и харанги у време трајања ванредног стања могу бити велике. Уосталом, када би Епископ бачки г. Иринеј послушао оне који га нападају и отишао у свети храм, исти би га први пријавили за кршење мере изолације у ванредном стању и тражили његово хапшење. Врхунац лицемерја оваквог, тобоже независног новинарства, чији центар није без разлога инсталиран усред Српске Атине, састоји се у томе што они који нападају епископе и противзаконито износе њихове личне податке у јавност јер су у такозваној ризичној групи, а свештенике и вернике Српске Православне Цркве за некакво ширење заразе јер се окупљају на молитву и причешћују се, на оба ока жмуре и остају безгласни када се њихов учитељ и промотер назовинезависног истраживачког новинарства шетка по новосадским продавницама без маске и рукавица и тиме угрожава и себе и друге. Разуме се да и неодговорни појединци са богословским академским звањима, али без реалног литургијског осећања и учешћа у црквеном животу, наносе велику штету, најпре себи, а онда и другима. Без обзира на то да ли су у питању поједини професори или неко други, њихове нецрквене и јеретичке ставове непријатељи Цркве користе за нападе на јединство Цркве и за збуњивање верног народа. О текстовима и изјавама неодговорних назовитеолога требало би да се посебно огласе и надлежне црквене институције. Јер, ако неко јавно тврди да је Причешће ризик по здравље, за њега не би смело бити места у црквеној просвети јер, будући да је незнавен, не може бити учитељ другима, а по канонској акривији такав би морао и да буде искључен из црквене заједнице. У новосадским храмовима је служена Литургија на исти начин као што је служена у свим црквама у Србији, уз поштовање прописа о максималном броју верника у затвореном простору и о размаку међу њима на отвореном, као и висок степен поштовања свих других прописаних превентивних мера, али је неко ипак одлучио да је ово погодан тренутак да се на овај начин нападне Епархија бачка и њен надлежни архијереј. Да ли је повод за напад намера Епископа бачког г. Иринеја да својим примером покаже верницима да треба поштовати све мере које је прописала Влада Србије и да нема разлога за конфронтацију са државним властима, или је у питању још једна у низу наручених медијских кампања због његовог става по другим важним канонским питањима свеукупног Православља, или је ствар локалног политичког карактера и недостатка морала и савести у душама наручилаца, уредника и аутора ових клеветничких текстова, коментара и твитова, или је, на крају, у питању обољење од вируса мржње, показаће време. До тада, Епископ бачки и његово свештенство и верни народ ће се молити за спасење свега света и да нам причешћивање светим Тајнама буде на исцељење душе и тела и на заједницу Светога Духа. Ко има уши да чује, нека чује, а ко нема, нека слуша, гледа и чита сорошевске медије! По народној мудрости, свака птица своме јату лети. Из Канцеларије Епископа бачког Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У Подгорици се данас одржава Светосимеоновски сабор, у славу Божију и у част Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, родоночалника светородне лозе Немањића, на којем су сабране десетине хиљада вјерника из разних крајева Црне Горе. Прилог Радио-Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светковина је почела Светом архијерејском литургијом у саборном храму Васкрсења Христовог. Началствовао је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, који борави у тродневној посјети Митрополији црногорско-приморској. Саслуживали су му петнаесторица архијереја Српске и Украјинске православне цркве: Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, господа Митрополити вижгородски и чернобиљски Павел, бориспољски и броварски Антоније, нежински и прилукски Климент и загребачко-љубљански Порфирије, господа Епископи будимски Лукијан, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, полошко-кумановски Јоаким, захумско-херцеговачки Димитрије, баришевски Виктор, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством и свештеномонаштвом. У току литургије, вјерни народ је цјеливао мошти преподобног Симеона Дајбабског. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован говорио је о покајању. “Данас је Недјеља праштања, истовремно и недјеља покајања. Сваки тренутак у човјековом животу је недјеља праштања и покајања. Црква је успостављена и живи и на том критеријуму покајања, али и на том критеријуму опраштања”, рекао је Архиепископ охридски. Додао је да сада, кад нам се отвара пут ка Пасхи Господњој, долази Света четрдесетница, ми треба да се држимо критеријума који је благословио толике нараштаје. “Критеријума који је спровођен много пута до сада, а који морамо наставити и ми прво пролазећи кроз то сами, а послије позивајући и остале да слиједе тај пут. Увијек у Цркви оно што нас надахњује је то што је на крају, у Есхатону”, рекао је он. Ово што се код вас дешава, додао је он, надахњује све народе. “Долазимо издалека да подржимо ваше истовремно покајање и праштање. Покајање јер није исто као и раније, а праштање онима који не знају шта је покајање позивајући истовремено да слиједите та два покајања да бисте остварили будућност овдје на земљи и у Царству небсеком”, поручио је Архиепископ Јован. У току Литургије у презвитерски чин је рукоположен ђакон Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда Митрополије црногорско-приморске “Човјекољубље”. Након причешћа десетинама хиљада вјерника обратио се Митрополит Амфилохије ријечима да смо се данас у овај свети дан сабрали око имена Божијег, око Христа Господа, око Тијела и Крви Његове, да се причестимо Његове љубави, Њега као Бога љубави. “Ова Црква Божија већ двије хиљаде година сабира се на Тајној вечери од првих апостола па до наших времена, примајући Тијело и Крв Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што значи примајући Њега као Бога љубави који је дошао не да Му служе него да служи и да живот Свој положи за народ Свој.” Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рекао да данас имамо посебну радост да смо добили благослове Блажењејшег Онуфрија и његових митрополита из Украјине, Кијевске Руси, благослов Светога Владимира, сверуског и свеправославнога. Подсјетио је да је отприлике у исто вријеме када је Свети кнез Владимир крстио Русију, Свети Јован Владимир жртвовао себе за Цркву Божију, за народ свој, и да је благослов кијево-печарских подвижника присутан и кроз мошти Светог Симеона Дајбабског који је кијевски ђак, тамо је замошен: “Овдје је сусрет и Кијева и Подгорице и старога града Светога Симеона, Светога Јована Владимира, кијево-печарских подвижника, Момишићких новомученика. Велики Божји дан и дар. Посебно се радујемо Блажењејшем Митрополиту Кијева и све Украјине, нашем Онуфрију”, рекао је он. Поздравио је и пожелио дободошлицу свим архијерејима који су дошли од Будима града до Загреба и Љубљане, нарочито Архиепископа охридског Јована који је донио благослове Светога Наума и Климента. “Тако да се овдје сусрећу и сусретаће се свеци и са југа и са истока, и са запада и сјевера у име васкрслога Христа Господа. То јесте Црква Божија која нема граница, ни Грка ни Јевреја, ни роба ни слободњака. већ је све једно – човјек Господ Исус Христос”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Он је рекао да од премијера и предсједника Црне Горе очекује да повуку безбожни, антицрногорски, антиевропски, антисрпски и антивасељенски закон, ради њиховх образа. “И да побиједи братска љубав. Надамо се да ће повући закон, ако желе да сачувају образ. Ако хоће да изгубе образ и душу и буду најсрамнија група која је владала Црном Гором, онда могу и тако”, поручио је Митрополит Амфилохије. Подсјетио је да су подгорички храм освештали Цариградски и Московски патријарх и изразио наду да ће они “поново доћи да поберу маслине које су засадили у знак мира и братске љубави и слоге”. Митрополит Амфилохије је у предстојатељу Украјинске православне цркве поклонио реплику чувене Подгоричке чаше, која је пронађена у Подгорици у 4 веку, чији оригинал се налази у Санкт Петербургу. Реплика је рађена 2013. поводом освећења подгоричког саборног храма. Поклонио му је и мало архијерејско одјејаније, ручни рад сестринства манастира Дуљево. Обраћајући се вјерном народу, Блажењејши Митрополит Онуфрије је срдачно честитао преподобног Симеона Мироточивог. “Такође вам честитамо значајан јубилеј за вашу Цркву, 800 гоодина од хиротоније Светог Саве за Архиепископа српског и оснивања Епископије зетске данашње Митрополије црногорско-приморске. Црна Гора је једна веома интересантна држава, која је позната по својој живописној природи, богатој култури и занимљивој архитектури разних епоха, а позната је и по добрим, лијепим и храбрим људима”, казао је предстојатељ УПЦ. Подсјетио је да су о љепотама Црне Горе писали многи познати пјесници и писци. “Има пуно записа о њеном храбром и силном народу који је одувијек чувао свету православну вјеру. У Црној Гори се налазе многе древне светиње, храмови и свете обитељи, који су унесени у листу међународног наслеђа, да би будућа покољења могла да изучавају историју ходећи по живим свједочанствима времена. Таква културна многообразност и многовјековна духовна традиција, несумњиво развијају љубав вјерујућих Црногораца према Богу и Његовој светој Православној цркви”, казао је он. Додао је да у Црној Гори много стољећа, своју духовну и спаситељску мисију, носи Митрополија црногорско-приморска. “Која је показала свијету многе чувене угоднике Божије: Светога Саву Српског, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Свештеномученика Јоаникија црногорско-приморског, као и многе друге. Посебно мјесто међу њима заузима Свети Симеон Мироточиви, отац првог архијереја Српске православне цркве, Светог Саве. Његово духовно наслеђе је веома важно за цијели словенски род. Он се показао као праведни владар, као ревносни и непоколебљиви заштитник православља. Свети Симеон је добио богату велику благодат од Свевишњег, поставши претходник многих светитеља, који су као и он, постали тврди заштитници вјере православне. Захваљујући његовом труду и доброти, саграђено је мноштво храмова и манастира широм хришћанског свијета. Народ Црне Горе је од Светог Симеона умио да наслиједи оданост православној вјери и искрено стремљење богоугодном животу”, казао је Блажењејши Митрополит Онуфрије. Нагласио је да са сигурношћу тврди да је “светац духовни објединитељ историјских земаља вашег јуначког народа и да је управо он извор величанства и славе читаве Српске правосклавне цркве”. “Он и данас, као и за овоземаљског живота, наставља да се моли за свету Српску православну цркву, за своју отаџбину. Сви они који са вјером и љубављу прилазе моштима преподобног Симеона, добијају исцјељење и утјеху”, рекао је он. Нагласио је да за 800 година од дана утврђења епископија у Црној Гори, које је утврдио Свети Сава Српски, било јмного радосних и тужних догађаја. “Па ипак, сви ти догађаји су утврђивали ваш богољубиви народ у истинитог вјери у Бога, у нади у заштиту светитеља. Данас, по промислу Божијем, наши народи пролазе кроз многа велика искушења, кроз помућење и раздјељење у јединственом тијелу Христовом. Кроз многе вјекове наши народи су осјетили разне земљотресе и потресе, али смо дубоко убијеђени да су нам само вјера и вјерност Богу помогли да се сачувамо до данашњега дана. Ми смо чврсто увјерени да је љубав Божија према људском роду неизмерна и ништа не може да нас одвоји од љубави Божије – ни туга, ни гоњење, ни хвадноћа ни врућина. Наше јединство и љубав се данас пројављује у овој заједничкој молитви и светом крсном входу”, рекао је он. “Молимо се да у Црној Гори и Украјини престане са гоњењем Цркве. Приљежно се молимо Богу и Његовој Светој мајци и свим светима, да настане открављење злих срца и да у најскорије вријеме наступи мир и благослов у нашим Црквама. Дијелећи данас са вама радост побједе великог знамења, желимо да молитвено заступништво Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, да би Господње очи биле упрте дан и ноћ у ваш богољубиви народ. Нека се, молећи се великим угодницима Божијим, ваша држава напуни плодовима правде у Исусу Христу, на славу Божију”., закључио је Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије који је мИтрополиту Амфилохију предао дар за Патријарха српског г. Иринеја – икону светитеља кијево-пречерских, са честицама њихових светих моштију. Митрополиту Амфилохију је поклонио икону Светог Владимира, свештеномученика кијевског који је пострадао од бољшевичких револуционара. Потом је булеваром Светог Петра Цетињског, предвођена Блажењејшим Митрополитом Онуфријем и осталим архијерејима према манастиру Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду кренула Светосимеоновска литија. У литији је свети кивот са моштима преподобног Симеона Дајбабског. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Поводом крсне славе и Дана Републике Српске, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 9. јануара 2020. године, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Саслуживали су Преовећена господа Епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Фотије, бихаћко-петровачки Сергије и захумско-херцеговачки г. Димитрије, као и архимандрит Серафим, протојереји-ставрофори Ратко Радујковић и Војо Балабан, протосинђел Платон, протођакон Радојица Жагран и ђакон Зоран Ђурић. -Све пролази у овоме животу, али истина свете вере православне на којој су наши преци зидали своју историју, државу и културу остаје за свагда. Сила прође, али сила Божја остаје за свагда у народу. Својима сам дошао и моји су ме примили како требује. Хвала вам, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао: -Данас је свака сила нечастива дигла свој глас против Цркве Христове. Многи непријатељствују против Цркве Божје, али знамо из искуства да нико није добио битку против Бога и Цркве. Верујемо да ће и Република Српска, која је утемељена на вери у Господа, одолети свим непријатељствима јер је Бог са нама. И ми да прихватимо ово страдање и трпљење као допуштење Божје да би се показала сила Божја у нашој вери. Крст носити нама је суђено, вели велики Његош, а ми праведно страдамо и Господ нас неће оставити. Останимо чврсти у вери, будимо уз Цркву нашу, будимо јединствени као народ, свој живот вежимо за истину и Онога који је победио свако зло. Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем у поздравној беседи је упутио речи добродошлице и захвалности Његовој Светости Патријарху истичући да је слава последње што би Србима неко могао одузети и чега би се Срби одрекли. У славу и част Светог првомученика и архиђакона Стефана, крсне славе Републике Српске, Његова Светост Патријарх је преломио славски колач са највишим званичницима Републике Српскеи. Патријарашкој Литургији присуствовали су председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, председник Владе Републике Српске г. Радован Вишковић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране Републике Србије г. Александар Вулин. Саборни храм Христа Спаситеља је био испуњен великим бројем верника који су дошли да заједно са својим Патријархом молитвено прославе празник Светог архиђакона Стефана, заштитника Републике Српске. Извор: Инфо-служба СПЦ

Празник Ваведења Пресвете Богородице, храмовна слава цркве која чува мошти Светог Василија Острошког Чудотворца, саборно и молитвено је прослављен у Горњем Острогу, данас, 4. децембра 2019. љета Господњег. Звучни запис беседе Митрополита Георгија након еванђеља Звучни запис беседе Митрополита Амфилохија након резања славског колача Светом архијерејском литургијом началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, а саслуживали су му Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије и умировљени Епископ западноевропски г. Константин, као и бројно свештеномонаштво и свештенство Митрополије црногорско-приморске и епархија: Будимљанско-никшићке, Пакрачко-славонске, Милешевске, Буеносајреске и јужно – централно америчке и Захумско-херцеговачке и приморске. У евхаристијском сабрању молитвено су учествовали бројни вјерници. Након читања зачала из Светог Јеванђеља сабранима је бесједио Високопреосвећени Митрополит Георгије који је казао да се данас прославља чудесно Ваведење Пресвете Богородице у Храм јерусалимски. – Прослављамо је као Владичицу, као Ону која се моли за нас све и коју зовемо Мајком и Сестром. Сви који вјерујемо у Господа Исуса Христа, који смо крштени и миропомазани, који се исповиједамо, причешћујемо, постајемо храм Божији. Зато што човјек кроз Свето причешће прима Духа Светог, постаје члан Цркве и Божија Ријеч живи у њему – казао је Митрополит Георгије и нагласио да ми имамо исти благослови и позив који је имала Пресвета Богородица, да будемо носиоци Христа у овом свијету. Током Литургије, Митрополит Амфилохије је у чин свештенођакона рукоположио теолога Ранка Радоњића. Сабрано монаштво и вјерници, који се постом припремају за празник Рођења Господа Исуса Христа – Божић, а који су се молитвом, исповијешћу и покајањем припремили, примили су Свето причешће. На крају богослужења Митрополит Амфилохије са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач који су у славу Божију, а поводом храмовне славе Цркве Ваведења Пресвете Богородице, припремила острошка братија. Честитајући славу острошкој братији и велики Богородичин празник свима сабранима, Митрополит Амфилохије је казао да је посебну радост сабрању дало саборно служење са Митрополитом Георгијем из Словачке и чешких земаља. – Владика Георгије у подножју Карпата, гдје смо заједно положили камен темељац, подиже манастир Светог Василија Острошког. Ако Бог да, он је данас добио и рукавицу Светог Василија, да започне утемељење манастира. Та света обитељ ниче из ове свете обитељи, а црква која ће тамо да се гради је 18. ловћенска црква Светог Петра Цетињског, она коју су наши безбожници срушили. Обурдали су Ловћен, обурдали су Црну Гору и ево још се није подигла Црна Гора. Али полако, кроз те светиње које су саграђене од оне ловћенске капеле широм наших земаља, а стигле и до Словачке, надамо се да ће ако не 2020. онда 2021. године бити враћена и црква Светог Петра на Ловћен и мошти Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца – казао је Митрополит Амфилохије и подсјетио да ће тако бити враћен благослов Црној Гори. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије казао је новинарима у Пећкој патријаршији да велики број архијереја СПЦ није сагласан са одлуком Светог архијерејског синода да орден Светог Саве на 800. годишњицу аутокефалности СПЦ додијели предсједнику Србије Александру Вучићу. „Морам то да кажем, што се мене лично тиче, а вјерујем и један добар дио наших архијерја нису тиме задовољни. То је одлука Његове Светостии и чланова Синода, али, прије свега, ово није била ни прилика за тако нешто. Овдје је било присустно и остаје оно што обједињује и сједињује и Цркву и народ“, казао је Владика Амфилохије. Објаснио је да је Александар Вучић, као и сви предсједници, моментално и привремено предсједник Србије. „И то је за поштовање. Али он није предсједник српског народа. А СПЦ је не само србијанска. Црква је жижа свеукупног нашег народа у читавом свијету. Према томе, Сабор је такав да не може да се оријентише партијски, уз сво поштовање према свима и свакоме. То је моје мишљење и могу да га кажем јавно и отворено. И нисам само ја који тако мисли. И један добар дио наших архијереја то исто мисли“, прецизирао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је „један добар дио епископа“ предложио да у склопу овог сабрања архијереја поводом прославе 800 година аутокефалности буде и јесење засједање Светог архијерејског сабора СПЦ. „То је предвиђено и на сабору у мају мјесецу – да буде јесењи сабор који би био посвећен просвети. Е сад, наравно, од тада до данас се наметнуло још толико животних тема које су теме управо за сабор. И један број наших епископа то је и предложио. Сад ћемо видјети како ће то бити. И за вријеме блаженог спомена Патријарха Германа, на 750. годишњицу аутокефалности, био је ванредни сабор, па зашто не би и сада био“, рекао је он. На питање шта ће поручити српском народу на КиМ, Митрополит Амфилохије је рекао да тај народ он цјелива. „Он чува своју душу, своје биће, своју дјецу, чува ћивоте светих архиепископа пећких, чува ћивот Светога краља, остаје вјеран Светоме краљу Стефану Дечанском и, наравно, Лазару Косовском. То је најбољи дио нашег народа. И надамо се да ће он издржати и ово распеће. Бог нека га благослови и умножи“, поручио је он. Митрополит Амфилохије је рекао да данас у српском народу постоје и интелектуалци који косовски завјет називају митологијом. „Не знам да ли садашњи предсједник тако мисли. Митологија – то значи да је Свети Стефан Дечански мит, архиепископи пећки су мит, цар Лазар је мит, и његово жртвовање за вјеру и отачаство и жртвовање овога народа, његово ношење Часнога Крста Христовога осам вјекова… Је ли то мит или је то исконско животно опредјељење једног народа. То је оно чиме је овај народ себе уписао међу зреле историјске народе. Он тиме опстаје међу њима и опстаће благодарећи ономе што називамо косовским завјетом“, истакао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је објаснио зашто Патријарх Иринеј није дошао у Пећку патријаршију. „Старац је, деведест година… И хвала Богу да је био јуче у Жичи. И ја сам изузетно благодаран, и цијела Црна Гора, што је био код нас у Грбљу. И он је схватио, кад је био у Грбљу, колика је огромна љубав постоји према њему као Патријарху српском у Црној Гори. Власт црногорска сад иде неким својим путевима, али Црна Гора Светог Јована Владимира, Црна Гора Балшића и Црнојевића, Црна Гора Петровића посебно, зна се гдје је била и којим путем је ходила. И данас она наставља тај свој пут и природно је посебно везана за Пећку патријаршију“, казао је Митрополит Амфилохије. Казао је да ћивоти светих архиепископа пећких и мошти Светога краља Стефана Дечанског свједоче да смо и као Црква и као народ на Косову и Метохији присутни вјековима. „И да смо и данас присутни ништа мање и да ћемо бити присутни, ја сам увјерен, и наредних осам вјекова. А после како Бог буде хтио“, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије обавио је јутрос са епископима и свештенством у манастиру Рибњак код Бара велико освећење новосаграђене цркве Светих апостола Петра и Павла и у њој служио Свету архијерејску литургију. Саслуживали су господа Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља Георгије и умировљени Митрополит тверски Руске православне цркве Виктор, господа Епископи: рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило и диоклијски Методије и свештенство, уз молитвено учешће вјерног народа. У току освећења у свети престо храма уграђена је честица моштију Мученика синаитских. Митрополит Амфилохије је у чин игумана произвео настојатеља манастира Рибњак јеромонаха Прокопија. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да овим освећењем обиљежавамо 800. годишњицу оснивања самосталне Цркве Жичке архиепископије – Пећке патријаршије. „Која је родила и Зетску епископију, Митрополију зетску, Митрополију данашњу црногорско-приморску. И она својим историјским током свједочи живо апостолско предање на овим просторима, без прекида“, казао је Владика. Додао је да то посебно наглашава због тога што данас у Црној Гори постоји тенденција људи који не знају ни шта је Црква нити вјерују у Бога нити су крштени да стварају своје „цркве“. „Нијесу они први у историји такви безбожници. Кад су безбожници Цркве стварали, реците ви мени, и како је могуће стварати их на атеизму и на братоубилаштву? Црква је саграђена на крви Христа Бога нашега, који је жртвовао себе за живот свијета, и заједно с Њим, на крви мученичкој свих оних који су кроз вјекове жртвовали себе за истину Божју, за правду Божју, за љубав Божју, за Бога љубави, Оца и Сина и Духа Светога“, објаснио0 је он. Владика је нагласио да је од идеологије, која, како је рекао, и данас влада Црног Гором убијен Митрополит Јоаникије са стотину и двадесет најбољих свештеника Митрополије. „А да не говоримо колико је вјерника мученички пострадало, колико је храмова пострадало напуштених и запуштених широм Црне Горе.Али, дао је Бог да се од деведесетих година наовамо обнављају свети храмови – преко седам стотина храмова је обновљено, запуштених, у штале претворених. Још чекамо само да обновимо онај од безбожника срушени храм на Ловћену, од оних који сада стварају некакве своје ‘цркве'““, рекао је Владика Амфилохије. Упитао је може ли садашњи Митрополит црногорски да иде неким другим путем у односу на пут којим су ходили његови претходници кроз сву историју, од времена Светог Јована Владимира до наших времена. „Смије ли он не бити спреман, ако треба, да и он мученички пострада за светињу Божју“, поручио је он. Додао је да и светиња манастира Рибњак, чији су коријени стари више од дванаест вјекова, такође свједочи непоколебивост вјере Христове, Цркве Божје на овим просторима. „И нека је благословен Господ и сви они који су допринијели да се овај храм пресели из древне Рашке овдје код древнога града Бара, у ову древну светињу“, закључио је Митрополит Амфилохије. На крају данашњег богослужења, Митрополит Амфилохије је архитекти из Бара Душану Станојевићу, који је пројектовао храм Светих апостола Петра и Павла, уручио орден Светог деспота Стефана Лазаревића, којим га је на Митрополитов предлог одликовао Свети архијерејски синод СПЦ. Златник ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца Митрополит Амфилохије је одликовао Душка Травара из Бањалуке за изузетну помоћ и пожртвованост приликом изградње цркве Свети апостола Петра и Павла. Такође је најзаслужније за градњу цркве одликовао архијерејским похвалницама. И управа манастира је захвалницама одликовала заслужне за подизање храма. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У барском саборном храму јутрос је, у оквиру „Дана Светог Јована Владимира“ литургијски прослављен празник овог светитеља, небеског покровитеља и заштитника града под Румијом. Богослужили су: Архиепископ верејски РПЦ Амвросије, ректор Московске духовне академије и господа Епископи рашко-призренски Теодосије, пакрачко-славонски Јован и буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, уз саслужење многобројног свештенства Српске православне цркве и молитвено учешће вјерног народа. Након читања Јеванђеља, бесједио је Владика пакрачко-славонски Јован и узмеђу осталог рекао да свети апостол Петар дуго није могао да схвати шта је то Христос донио међу људе. „Јер је био чврст Јеврејин, поштовао је законе јеврејске. А по тим законима се тачно знало шта то човјек може да једе, шта не може да једе, како може да хода и колико може да хода у дан шабатни – хиљаду корака до синагоге и назад… И због тога што је Христос показао да је Бог изнад таквога закона, да је љубав изнад таквога закона био је распет“, казао је Епископ пакрачко-славонски. Додао је да се и ми хришћани данас често понашамо као Јевреји о којима је ријеч. „Па јесам ли прочитао све молитве, па јесу ли све те молитве прочитане како треба, па јесам ли стајао у цркви како треба, је ли ова икона добра, је ли овај храм добар… Показујемо да смо исти као Петар прије него што м уи је Господ дао визију и научио нас да није Бог у закону. Него је у слободи, него је у томе да је сбвакоме човјеку живоме дошао Христос као васкрситељ и ослободитељ, али исто тако да је тај Христос рекао: Омрзнуће вас свијет и опомињите се ријечи коју вам рекох да није слуга већи од господара својега, ако мене гонише и вас ће гонити“, поручио је Владика Јован. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач. Владика Теодосије, који је началствовао овом Светом службом, је на крају сабранима честитао празник и славу храма. „Благодат Светога Духа нас је данас сабрала да у овом храму и овом граду прославимо Светога мученика Јоавана Владимира. Он је живео пре Светога Саве и он је један од светих који су владали овом земљом. Нас као народ је определио за Христа и за Царство небеско ревнујући за истину и правду Христову, вјерујући у силу Часнога Крста“, казао је Епископ кодсовско-метохијски. Додао је да се Свети Јован Владимир није бојао смрти. „Већје много пре Светога кнеза Лазара исповедио да је земаљско за малена царство, а да је оно Христово увек и довека. На тај начин Свети Јован Владимир је определио нас, а потом и Стеван Немања и Свети Сава, и свети Немањићи и Свети кнез Лазар, и сви свети владари и архиепископи и патријарси у роду српском. Определили су нас као народ за Христа и за непролазно царство Његово“, казао је он. Он је нагласио да је живот на земљи, какав год да је, пролазан. „Колико год да стекнемо материјалног блага, колико год да смо срећни и богати и колико год да све имамо овде на земљи, то ће једног дана да прође. Исто тако, они који пате, који су сиромашни, који су болесни, који су у затворима, у тамницама, и то њихово ће да прође. Али нас Господ наш учи да то није крај, да после овог пролазног земаљског живота наступа онај прави, вечни и лепши живот у царству Христовом небеском. Зато у светом Јеванђељу Господ нас учи Царству небеском, а то су потврдили многи свети, нарочито мученици. Међу њима је био и Свети краљ Јован Владимир“, подсјетио је Владика Теодосије. Казао је да данас, када смо као православни хришћани сви у опасности и у Црној Гори и на Косову и Метохији, и свуда по свијету, треба да ходимо путем Христовим. „Треба да ходимо путем крста, јер тим путем, колико год био узак, тесан и тежак за нас, не ходимо сами, већ је Господ са нама, јер је рекао да ће бити са нама у све дане нашег живота“, закључио је Владика рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије. У име свештенства барског саборног храма, Црквене општине барске и вјернога народа Бара свима сабране је поздравио и архијерејима и многобројном свештенсту заблагодарио на учешћу у данашњем сабрању старјешина храма протопрезвитер-ставрофор Слободан Зековић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

ПОСЕТИОЦИМА ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛА ПОУКЕ.ОРГ, ДОНОСИМО СВЕ ВАСКРШЊЕ ПОРУКЕ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА И АРХИЈЕРЕЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ:

Светски савет Цркава је издао саопштење 9. априла 2019. којим апелује да се пусте на слободу двојица алепских митрополита, Високопреосвећени Павле (Јазиги) из Антиохијске Православне Патријаршије и Високопреосвећени Мор Јухана Григорије (Ибрахим) из Сиријске Антиохијске Православне Патријаршије. Овај апел је ССЦ упутио са свога заседања у Богословском институту Светог Јована Дамаскина Баламондског универзитета у Либану. У саопштењу се изражава солидарност са православним Црквама у Сирији и Либану које и даље оплакују киднаповање ове двојице митрополита у априлу 2013. године. Годинама ССЦ изражава жаљење и апелује на њихово ослобађање. Међутим, уопште се не зна место њиховог садашњег боравка. За митрополита Павла се вели да је много учинио на неговању православног богословља и духовности, на јачању православног присуства не само у Антиохијској Патријаршији, него и широм Блиског истока. Уз то је био и декан Богословског института Светог Јована Дамаскина. За обојицу архијереја се наглашава да су били велике духовне личности, и апелује се на хришћане да и даље уздижу молитве како би се архијереји вратили својим Црквама. Извор: Српска Православна Црква

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је 26. новембра 2018. године у Епархији зворничко-тузланској у Бијељини Епископа горњокарловачког г. Герасима са којима се задржао у срдачном разговору. Извор: Српска Православна Црква

Председник Вучић је поручио да Србија више неће бити само уточиште, већ и заштита, да ће стајати уз свој народ и да неће дозволити да буде прогањан и убијан. Парастос свим жртвама служио је патријарх српски Иринеј. Обраћајући се окупљенима, рекао је да је једина кривица настрадалих то што су били Срби и што су припадали православној вери. "То је био страшан дан наше историје, један од најстрашњих од постојања на овим просторима", рекао је патријарх и додао да је најтрагичније то што "они нису пострадали од руку непознатог народа, нити од руку неке непознате религије, већ од браће хришћана". "То страдање је било такво да се небо застидело од лудости људских. Ако има неког ко је затајио и могао да то зло заустави, то је била црква", рекао је поглавар Српске православне цркве алудирајући на Католичку цркву. Навео је да се мржња која је насталау прошлости наставила и у време "Олује", истакавши да је трагично то што је она присутна и данас. "Како Бог опрашта грехе, ми смо позвани и надамо се да ће то опроштење некога да наведе да размисли о томе што је било и да пожели да се такво зло никада више не догоди, не само код нас, већ и свим другим народима", изјавио је патријарх. Указао је да ниједно зло никада није донело добро ниједном народу. "Ни ово страшно зло неће донети добро никоме и једини пут и начин је да се ослободимо последица зла, да се Богу молимо, покажемо хришћанску љубав и опростимо", рекао је Иринеј који је оценио да не види такву исту жељу на другој страни. Своје сећање на август 1995. пренели сведоци из избегличке колоне која је стигла у Србију. Организован је и пригодни уметнички програм који ће да подсети на голготу коју су прогнаници прошли пре 23 године. Присутнима ће се обратити председник Републике Српске Милорад Додик, а потом и председник Републике Србије Александар Вучић. Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске и СПЦ. Поред председника и премијера Републике Српске Милорада Додика и Жељке Цвијановић, ту је и члан Председништва БиХ Младен Иванић као и представници опозиције у РС. Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње РСК почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000. Извор: Радио-Телевизија Србије

Дијецеза на чијем је челу Архиепископ Јосиф простире се на великој територији. Има 300 храмова, које опслужује 500 свештеника, а њоме управља шест епископа. Парохије су прилично удаљене једна од друге. Када је реч о духовном животу у Америци, потешкоће и проблеми наликују овдашњим. Највећи проблем представља секуларизам, а с њим нужно скопчан убрзан темпо живота и константан недостатак времена, чак и код најмлађих, рекао је Архиепископ Јосиф, упознајући Владику Милутина са друштвеним околностима у којима се обавља мисионарска активност антиохијских пастира у Америци. С тим у вези, најавио је он, ускоро ће организовати седмодневни семинар за своје свештенство, који за циљ има да дефинише њихове личности као свештеника, монаха, административаца и супружника, као и њихов делокруг у савременом друштву. Говорећи о приликама у Ваљевској епархији, Епископ Милутин истакао је да је народ овде изразито побожан и привржен Цркви. У прилог томе, поред осталог, говори и најмасовнији одзив ученика за верску наставу који Ваљевска епархија има међу епархијама Српске Православне Цркве од повратка веронауке у српски образовни систем. Такође, у разговору су поменуте и светиње на Косову и Метохији и њихов значај за српску државу и Цркву. Благодарећи Архиепископу Јосифу на посети, Владика Милутин је истакао да се на његовом и лицима свих људи који са њим дошли види љубав према Христу и Цркви Његовој и да му је била велика част да их угости. У знак љубави према верном народу богомчуване Антиохијске Архиепископије у Северној Америци, Владика Милутин даривао је делић моштију Светог Владике Николаја, великог сина српског народа, мученика који је лице Божје видео у данима тамновања у злогласном нацистичком логору Дахауу. Изазивши радост и благодарје на дару и гостопримству, Архиепископ Јосиф је позвао Епископа Милутина да посети његову епископију и тако наставе градњу моста који повезује наше народе. Такође, најавио је Архиепископ Јосиф, завичајце Владике Николаја, кога верници Антиохијске Цркве веома поштују, дариваће честицама моштију Светог Рафаила Бруклинског, првог антиохијског епископа у Северној Америци. По пријему у Епархијском двору, Архиепископ Јосиф и његови сарадници посетили су Храм Васкрсења Христовог и Храм Светог Нектарија Егинског. Претходног дана, они су се поклонили манастиру Лелић и моштима Светог Владике Николаја. Боравак у Србији наставиће поклоњењем светињама. Извор: Српска Православна Црква

Хиљаде верних испунило је манастир у суботу увече када је патријарх Вартоломеј стигао са више архијереја Цариградске Цркве да одслужи вечерњу. Приспело је и много архијереја Грчке Цркве. После одслужене Божанске Литургије у недељу, митрополит Халке Хризостом казивао је о духовној личности Светог Јакова. У наставку је говорио Његова Светост подсећајући на то да се лично познавао са овим старцем, који је својевремено предсказао да ће бити изабран за патријарха. Блажени старац Јаков прибројан је збору светих на заседању Светог Синода Васељенске Патријаршије 27. новембра 2017. године. Предлог за канонизацију старца Јакова дао је много раније Свети Синод Грчке Цркве који је поднео молбу и потребна обавештења Цариградској Патријаршији. Одређено је да се помен на њега одржава 22. новембра по новом календару. Извор: Српска Православна Црква

„...Треба да заувек имамо на уму, драга браћа и сестре, да је ово земља у којој је хришћанство започело. Исто тако имајте на уму да смо учинили све што је могуће и нећемо штедети напора да овде заувек останемо. Знамо да су тренутне околности тешке за све, али превазићи све проблеме можемо ослањањем на Васкрслог Господа, који нас је засадио у овој земљи, када је нашим прецима проповедао Реч Свог Јеванђеља, пре две хиљаде година. Ми смо семе ове земље, а овом земљи дајемо свој идентитет и свест. Пре седам година избила је криза у Сирији. У другим земљама је названа арапским пролећем, али је била далеко од тога да је симболисала пролеће. До данас многи страдају због апсурдности ратова, проливајући своју чисту крв у одбрани земље како би спречили тероризам и трговину људима, о чему до сада нисмо знали. Данас размишљамо о злочиначком киднаповању двојице наших високо уважаванух архијереја. Стидимо се равнодушности у свету према овом питању. Пропали су сви напори који су уложени да се добије чак и зрачак наде. Све ово нас поставља пред кључна питања и кључне одговоре. Ако је отмица наших архијереја имала за циљ да сугерише да су хришћани држављани мањег реда, онда са овог амвона дефинитивно кажемо да су хришћани у Сирији и другде домаћи и конститутивни елементи наше отаџбине. Ако је отмица наших архијереја намењена застрашивању тзв. мањина, наш одговор је јасан: одбацујемо логику мањине и већине, јер су наши очеви и деца заједно са осталима били стубови отаџбине и његове војске, и судеоници у крви и мучеништву са свим осталим компонентама ове земље, супротстављајући се онима који су покушали да нападну наше земље. Ако је киднаповање имало за циљ да застраши хришћане и да их подстакне да емигрирају, наш одговор је јасан: хришћанско присуство, које траје већ 2000 година, не може бити уздрмано невољама, без обзира на то колико су оне тешке. Ми смо саставни део ове земље, њен квасац, и овде нам је колевка већ две хиљаде година. Ако је киднаповање имало за циљ подстрекивање секташких сукоба и ширење духа омразе према другом, сматрамо да су ове екстремистичке идеологије стране нашој древној и актуелној источној цивилизацији, а као хришћани видимо у другоме предмет наше љубави. Надамо се да и други на исти начин гледају на нас. Ако би киднаповање и нестанак оба епископа требало да сугерише да постоји сукоб између муслимана и хришћана на Истоку и да се тврди да је Исток муслимански. а Запад хришћански, ми смо овде да истакнемо да је хришћанство рођени на Истоку, а последњи ужасни догађаји нису поштовали ни цркву ни џамију...“ На крају се позивају сва чеда ових двеју Цркава да се моле за избављење отетих архијереја. Извор: Српска Православна Црква

У поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији извршеног на Помесном сабору 1917-18 и столећа од почетка гоњења Цркве, планиран је читав низ догађаја у Москви везаних за Руску Православну Цркву и Православље у целини. Главни скупови посвећени овим јубилејима, али и са актуелним значењем, биће: - Ванредно заседање Освећеног Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве и - Свеправославно служење на Ваведење 4. децембра у Храму Христа Спаса, а поводом 100. годишњице устоличења Светог патријарха Тихона, у коме ће узети учешће већина Предстојатеља и представници свих Помесних цркава и 377 архијереја (епархијских, викарних и умировљених) Руске православне цркве. 29. новембра 2017. свечано ће бити отворен ванредни Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Сам Сабор ће донети дневни ред, али, како је речено на конференцији за штампу, већ сада се зна да ће општецрквено бити прослављени бројни мученици из Украјине, и да ће Сабор разматрати документа о манастирском и монашком животу и правилима црквеног брака. Разуме се Сабор ће почети опширним рефератом патријарха Кирила у коме ће бити поменуте најважније теме руског и свеправославног духовног значаја, и очекује се да ће их Сабор активно размотрити. У том смислу посебна пажња, биће поклоњена положају и страдању блискоисточних хришћана. Могуће је да ће Сабор, по претходно саслушаном мишљењу Светог Синода, донети и став Руске православне цркве о резултатима Критског сабора. Очекује се да Сабор буде закључен 2. децембра заједнички усвојеном Посланицом верним чедима Руске православне цркве. Посебна конференција за новинаре о резултатима Сабора (Сабор ће бити затворен за јавност, осим отварања) предвиђена је за 3. децембар. Тог дана увече, у здању Московског епархијалног дома у коме је одржан почевши од августа 1917. историјски Помесни сабор, биће одслужено Свеноћно бденије. На дан Ваведења Пресвете Богородице, када је и интронизован Свети патријарх Тихон, у Храму Христа Спаса Поглавари и представници свих Помесних Цркава заједно са свим архијерејима Руске Цркве одслужиће празничну Свету архијерејску литургију. Очекује се учешће већине предстојатеља помесних православних цркава. Тог дана, 4. децембра, увече, биће приређен Свечани концерт у Кремаљском државном дворцу, а 5. и 6. децембра ће се одржати међусобни састанци делегација помесних православних цркава.