Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'априла'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 8 results

  1. Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28-29. априла 1941. Плакале су ужасно, jаукале, бусале се у груди, а jа их у чуду гледам и не разумем ништа. Нитко у граду ниjе знао за ужас у Гудовцу. Нитко ниjе чуо ни пуцање митраљеза. Српске жртве у Гудовцу Поштовани и драги наши приjатељи, ево ипак ћу да извршим своjе обећање, да Вам опишем трагедиjу Гудовца и наше патње, иако тек данас, скоро годину дана после мог обећања. Милан jе на трећи дан Ускрса, у уторник 22. априла 1941. на вече задржан у магистрату, затворен онде са осталим нашим Србима, адвокатима, трговцима, чиновницима, свештеницима, итд. Из магистрата су преведени после дан, два у пореску управу, камо смо им смели храну да носимо. После краћег задржавања тамо, преведени су у зграду гимназиjе, а уjутру рано, возом одвезени из Беловара, да нитко ниjе знао камо. Отишла сам на полициjу да питам за мог брата, где jе одведен, али ме шеф полициjе Чукман, ниjе хтео да саслуша, већ ми jе казао, да он само са службеним особама говори, а никако са неслужбеним. Причали су по граду, да на полициjи говоре, да су сви Срби одведени у Мађарску, на Јанка Пусту, и да ће се усташе вежбати у пуцању на њима, а не на сликама, као што су пре атентата на поч. краља Александра. Нико ништа ниjе хтео да каже, већ се само причало, да ће сви бити убиjени. Отишла сам на Очвакотов да тамо питам, кад од хрв. цивилних власти нико ниjе хтео ништа да каже. Немачки официр био jе врло учтив, кад сам му казала, да ми нитко од цивилних хрв. власти неће да одговори на питање где ми jе брат одведен. Он ми jе казао, да он не зна где су Срби из Беловара одведени, али да баш чека ауто, да се вози свом команданту у Згб. и да ће ми сутра уjутру казати лично, или послати поруку телефонски у Очвакотов нека дођем по одговор. Сутрадан jа баш полазим од куће око 8 ч., кад уђу у наш ходник неколико жена из Гудовца, све у црнини, све уплакане, и моле ме да са њима идем на нем. команду места да им тумачим молбу, да се њихови мужеви, синови, очеви, браћа и унуци, ископаjу са мртвилишта где су пре два дана убиjени и вапном посути, у три велика дубока jарка закопани. Плакале су ужасно, jаукале, бусале се у груди, а jа их у чуду гледам и не разумем ништа. Нитко у граду ниjе знао за ужас у Гудовцу. Нитко ниjе чуо ни пуцање митраљеза. Срушeни спoмeник “Гудовчан” аутора Вojинa Бaкићa Кад су ми испричале, како jе дошао налог од општине, да сви Срби стариjи од 12 год. мораjу у Немачку на рад, и то одмах, да воз већ чека у Беловару, да понесу топла одела на пут, и нешто новца. И они да су сви пошли са општинским стражарима. Уjутро другог дана, дошли су поново од општине са двоjа кола, и тражили од жена да им мужеви траже сланине, шунке, хлеба и зимске капуте, jер jе jако захладило, а они jош чекаjу на станици у Беловару. Гудовчанке не смеjу нигде из села, jер jе Беловар блокиран сав од усташа, него ће им они, све то што су тражили, колима одвести. Једна Чехиња се смиловала, и шапнула jедноj Српкињи, нека ништа не даjу тим људима, да jе то све лаж са путовањем у Немачку, да су они на само Ружичало сви побиjени из митраљеза и на грудовачком мрциништу сахрањени. Жене се онда преко ливада упуте у Беловар, али им тамо нису дали да сачекаjу кога од чиновника полициjе, већ су их терали, да мораjу сместа да се врате кућама своjим, да ће одговарати за то, што су дошле у град околишним стазама, а знале су, да jе забрањено улажење у град. Отишле су онда пред нем. команду места, jер им jе нетко са улице довикнуо, да оду тамо. И од нем. ком. места, стражари са магистрата терали су их, jер jе било забрањено, да уопште више од двоjе људи иду улицом. Онда се реше жене да дођу до мене, да ме замоле, да им j а будем тумач код нем. команданта, да им се њихови побиjени мушкарци, закопаjу и превезу на гробље до цркве у селу Гудовцу. А сем тога, да су сви имали своjе документе код себе, многи и венчаницу, крсни лист, пасоше од коња коjи су узети за мобилизациjу, итд., сви да су понели новац, а неки сиромашниjи и позаjмили, па да се макар то врати, jер већина има деце, и сад су остале жене саме да се брину о свему. Још су молиле код хрв. пол. власти, да се оне узму у заштиту, jер им отворено прете, да ће идуће ноћи убити њих и њихову децу, и онда ће све да поделе између себе Хрвати. Казала сам им, да и сама идем на нем. ком. места, jер и Немци нису хтели ништа да кажу на полициjи, само да се разделе у мање групице, jер нам неће дати да идемо улицом све заjедно. Кренуле смо и пред ком. места, видим истог официра коjи ми jе jуче казао да дођем по одговор, и он ми jе одмах казао, да jе моj брат и сви остали Беловарчани, сви да су одведени у фабрику Даницу у Копривницу. Питао jе, шта све те жене хоће. Казала сам му, да су дошле да ме замоле, да им будем тумач, и све испричала, шта су ме оне замолиле. Он jе тражио, да што брже оду из града, jер не сме никако да се изазове неко сакупљање света, а он иначе иде аутом у Гудовац, где се врши ископавање побиjених Срба, па ће тамо видети шта може за њих да учини. Оне су почеле да преклињу, да се не смеjу вратити саме у село, да ће њих и децу све побити, jер су ишле поред забране да траже помоћ у граду. Немац jе казао, да се мора сваког часа да врати патрола коjу он чека, па да ће он послати за њима jедног воjника на бициклу, коjи ће их стићи, и отпратити у село. Жене су почеле да ме заклињу, да их не оставим саме, да пођем са њима и да им и даље будем тумач, jер оне се никако не могу споразумети са Немцима. А када ископа нем. воjна комисиjа све жртве гудовачке, па ако не дође одобрење од њих, да их пренесу на гробље код цркве, остаће им мртва тела на мрциништу. Пошла сам са њима, нисам имала душе, да их у тоj невољи оставим саме, иако сам се боjала, да ће Милан у Копривници да испашта, што jа сада чиним нашим женама. Молила сам се успут Богу, да нам Свевишњи буде свима у помоћи, а jа друкче не могу да радим, то jе наjмање што могу да будем од помоћи нашем несретном народу. И Бог наш jе свима помогао, десило се чудо. – У Гудовцу нису пустили жене да виде лешеве своjих милих и драгих. Официр нам jе казао, да jе призор тако ужасан, да он као мушкарац, коjи jе у Пољскоj видео ужасне ствари, не може да поднесе таj призор. Да су иначе све жртве опљачкане, многима скинута одела и ципеле, да неће ништа од вредности наћи. За преношење мртвих код цркве, не да пристанак градски физик, jер прети опасност епидемиjе. Кад сам женама Српкињама то превела, оне су почеле да запомажу, да плачу, да си чупаjу косу, бациле се мени око врата и плакале, грлиле ме, заклињале, нека га молим у име њихово и њихове деце, да буду побиjени сахрањени код цркве. Кад jе официр видео сав таj очаj, казао jе, нека га сви причекамо 1/4 сата, он ће телефоном да разговара са своjим командантом у Загребу, и да му разложи сав таj очаj. После 1/4 сата се вратио аутом и казао, да jе одобрено, да се све невине жртве сахране код цркве. Мене jе казнио интернирањем у кући шеф полициjе Чукман, за то, што сам “врло опасна особа по Н.Д.Х.” Како сам смела бити тумач женама из Гудовца, кад оне никако нису смеле да дођу у додир са нем. воjном власти. Нама у кућу послали су на становање нем. официра и 4 воjника. И ту нам jе премилостиви Господ Бог био у помоћи. Немац се зачудио, да сам могла да будем интернирана зато, што сам ишла да помогнем оним сиротим женама. Сматрао jе то за понижење коjе jе учињено на њихов рачун. И да нам ни jедне речи ниjе казао унапред, ослободио jе Милана из “Данице”, jер га jе затражио за таоца немачког, коjи мора да стануjе у кући, а и сестру и мене огласио jе за немачке таоце. Кад му jе са полициjе jављено, да ће нас одвести у логор у “параилин” као и остале Србе. Па да ли ниjе истина, да су чудни путеви Господњи? Не само што jе Милан као таоц, спашен смрти, него смо сви троjе, као нем. таоци, спасли се логора и били камионом са шегртима и фамилиjом нашег пок. брата Ђурице пребачени у Београд. А изнад свега jе милост Божиjа била свима нама у помоћи, jер су Немци онемогућили, да усташе даље убиjаjу у срп. селима наш свет. Више нигде у близини Беловара, нису усташе чиниле покоље. Овде у Београду сам чула, да су тако спашени и Срп. Капела, где jе требало ону ноћ, кад смо добили дозволу за сахрану побиjених Гудовчана, да сви мушки у Срп. Капели буду убиjени. Искупила сам своjе обећање, иако мало касниjе него ли сам мислила. – Остаjте здраво и с Богом! Поздравља Вас у старом приjатељству, Београд, 15. jула 1942. Марта Б. Поповић ПРВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ Поклане од стране Хрвата усташа 15-16 (28-29) априла 1941.г. у селу Гудовцу краj Беловара Бранко Анага Душан Велемир Марко Анага Гаjо Влаjнић, Милутин Анага Стеван Вучковић Душан Бартоловић Томо Вуjновић Стеван Баусола Никола Вуjчетић Божо Бjелић Миле Вукелић Васо Боjчета Ђуро Вуковић Петар Боjчета Стезан Вуксан Емил Бота Стеван Вуксан Јован Бота Јандриjа Гачеша Миливоj Бота Ђуро Грубачевић Милош Бота Михаило Груjић Петар Бота Никола Гвозденчевић Пантелиjа Бошњаковић Петар Гвозденчевић Бранко Брзин свешт. Јован Даничић Илиjа Бруjић Љубомир Даничић Божо Бугариновић Петар Даничић Ђуро Бугариновић Мирко Дерета Бранко Булић Емил Деспинић Милан Булић Петар Деспинић Васо Деспотовић Никола Кодић Емил Деспотовић Паjо Кодић Бошко Дешић Стеван Кодић Душан Дешић Стеван Кодић Никола Добричевић Васо Коноплић Стеван Добричић Стеван Коноплић Емил Докић Петар Косић Јован Докић Петар Косић Никола Докић Гвозден Ковач Стеван Драгашевић Озрен Ковач Душан Дробић Андриjа Латиновић Душан Ђаковић Андриjа Латиновић Никола Ђурђевић Стеван Ленаjић Никола Ђурђевић Никола Мадашевић Живко Житић Ђуро Маргетић Јован Житић Емил Маргетић Никола Житић Стеван Маргетић Петар Зрнић Гоjко Миjакић Милош Ивановић Никола Миjакић Новица Ивановић Јован Миљуш Петар Ивановић Јован Миљуш Стеван Ивановић, учитељ Ђуро Мисирача “Ђаjа” Петар Ивановић Милутин Мисирача “Ђаjа” Васо Јакић Милан Мисирача Јандриjа Јакић Никола Мородолац Милан Јакић Ђуро Обрановић Стеван Јакић Јован Обрановић Васо Јанић Марко Обрановић Ђуро Јанковић Милан Обрановић Илиjа Јарић Паjо Обрановић Божо Јарић Емил Обрановић Никола Јарић Божо Павловић Јован Јаничић Милан Павловић Никола Јелић Младен Павловић Петар Јелић Никола Павловић Стеван Јелић Пантелиjа Павловић Стеван Јовичевић Милан Пожежанац Ђуро Кодић Никола Пожежанац Емил Кодић Дамjан Поповић Милан Кодић Ђуро Поповић Милош Кодић Саво Поповић Милутин Кодић Милан Поханек, Чех Никола Кодић Ђуро Предоjевић Бранко Предоjевић Душан Предраговић Емил Предраговић Илиjа Предраговић Петар Предраговић Радован Предраговић Стеван Предраговић Стеван Предраговић Чедо Пруговац Бранко Радешевић Стеван Радељевић Цвиjо Радивоjша Милан Радотић Стеван Радотић Милан Радовановић Милош Радуjковић Васо Раjић Гаjо Раjић Јован Рашета Милан Раjић Петар Саболић Стеван Саболић Емил Савић Бошко Секулић Милош Секулић Петар Секулић Стоjан Секулић Ђуро Селаковић Игњатиjе Сењан Буде Скакавац Јован Сладоjевић Драган Срдић Емил Станчић Милош Станчић Владимир Стиjепић Милош Стиjепић Никола Стиjепић Саво Стрика Васо Тодоровић Бранко Тољевић Петар Тољевић Стеван Тољевић Ђуро Томић Васо Томић Срђан Томић Стеван Томић Стеван Томић Јован Томић Лука Хинић Милан Хинић Петар Цигановић Васо Цвиjетић Никола Цвиjетић Васо Чачуга Дане Чуић Душан Чуић Миле Чуjић Милан Чурчиjа Миле Чурчић Јован Шаjновић Никола Шаjновић Стеван Шаjновић Лука Шакић Бошко Шиљак Милорад Шиљак, богослов Томо Шиљак, лугар Милош Шиљак, звонар Љубан Швагоња Саставио Миладин В. Вуjановић Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28-29. априла 1941. | Јадовно 1941. JADOVNO.COM Удружење објелодањује истину о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској. Ми, потомци жртава ту дубоку рану осјећамо и данас.
  2. Данас је из канцеларије цивилног гувернера Свете Горе саопштено да је забрана уласка ходочасника на Свету Гору продужена до 20. априла. Продужетак суспензије је у складу са рестриктивним мерама Грчке у борби против вируса Ковид-19. Канцеларије за издавање диамонитириона (дозвола за улазак на Свету Гору) неће радити, док ће бродски саобраћај функционисати због других потреба монашке заједнице Свете Горе. Ранија мера затварања Свете Горе за ходочаснике је важила до 11. априла. Извор: Манастир Хиландар
  3. Уочи упокојења је рекао: ”Радујте се! тек сада сам са вама! ”. Отац Тадеј рођен је 19. 10. 1914. године у Петровцу на Млави. Првобитно по рођењу је био слеп и пошто су родитељи мислили да неће ни преживети позвали су свештеника да га крсти. После крштења Тома је прогледало и родитељи су били срећни што ће преживети. Мајка му је преминула још када је био мали. Због тога је одрастао уз маћехе. Више пута би га у кући тако истукли да је узимао комад хлеба и бежао од куће. Као млад био је јако слаб и није могао да се бави земљорадњом. Зато су га, након што је завршио основну школу у родној Витовници, родитељи дали на кројачки занат у занатско-трговачку школу у Петровцу (као јеромонах је завршио и иконографску школу). По завршеном занату он се запошљава у Београду и ту остаје 6 година. Ту се и разбољева и доктори му прогнозирају још 5 година живота. Због тога је жудећи за Богом отишао код руских монаха у манастир Миљково код Свилајнца. Ту је упознао архимандрита Амвросија који је доста утицао на њега. Замонашен је 10. марта 1935. године у манастиру Горњак, а потом је 14. (1.) јула исте године рукоположен у чин јерођакона, као сабрат манастира Горњака. Упућен је одмах после монашења 1935. године у иконографску школу у манастиру Раковица. У чин јеромонаха рукуположен је 3. фебруара 1938. године у манастиру Раковица. Рукоположио га је епископ харковски Митрофан. У чин игумана произведен је 1949. године Саборној цркви у Београду. Производство је обавио викар Његове Светости Патријарха епископ Висарион, бивши епископ банатски. Октобра 1938. године, јеромонах Тадеј је премештен у Пећку Патријаршију. По избијању Другог светског рата, старац Тадеј је избегао из Пећи и поново дошао у манастир Раковицу. Априла 1947. године старац Тадеј се враћа у браничевску епархију и постаје сабрат манастира Горњак. По жељи патријарха Гаврила Тадеј се поново враћа у Пећку Патријаршију 1949. године, и постаје њен намесник. Године 1955. из здравствених разлога, по други пута се враћа у браничевску епархију. У овој епархији је био привремени парох печанско-кленовачки и шапинске епархије,а затим од 1957. године старцу Тадеју подељен је канонски отпуст за манастир Хиландар. После непуна четири месеца, старац Тадеј је пре свега вољом Божијом после јављања Пресвете Богородице и речи да му ваља да утеши многе у Србији а онда и вољом грчких власти, враћен из Хиландара, са Свете Горе у Србију. Ту је, привремено, био парох бистрички,затим старешина манастира Туман. Са ове дужности,по молби 1962. године премештен је за старешину манастира Витовница. На овој дужности је провео десет година,да би најзад,као парох влашкодолски, био пензионисан, а затим постављен за старешину манастира Покајница код Велике Плане, па за духовника манастира Туман, а одатле по други пут, за старешину манастира Витовница. У чин архимандрита произведен је 1989. године у манастиру Горњак пред моштима кнеза Лазара. Радујте се! Тек сада сам са вама! Извор: www.svetigora.com
  4. Са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја 13. априла 2018. год у згради Патријаршије у Београду отворен је дводневни симпозијум "Стварни узроци беле куге у Србији - полазни основ за решење проблема". Организатори скупа су били Центар за Живот и синодално Одељење за брак, породицу и рађање. У свом говору на отварању домаћин сабрања - Његова Светост Патријарх Иринеј - истакао је да проблеми „беле куге“ у Србији јесу мало рађања и исељавање младих људи, али и недостатак хришћанског морала, пре свега чедности. ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ : View full Странице
  5. -Ово је још једна посета на диптиху посета предстојатеља Руске Цркве сестринским помесним Црквама од његовог избора на патријарашки престо, објаснио је отац Волков. Недавно је Његова Светост г. Кирил посетио Румунију, где се сусрео и архиеписком Анастасијем, а поводом светковања Светог Димтрија Новог, покровитеља Букурешта. Патријарх Кирил и архиепоскоп Анастасије последњи пут су сусаслуживали са другим православним предстојатељима у московској Саборној цркви Христа Спаса 4. децембра 2017. године, прослављајући празник Ваведење и стогодишњицу устоличења Светог Тихона, првог предстојатеља обновљеног руског патријарашког престола. -Ове године Патријарх ће посетити страдалну Цркву Албаније, која је много пропатила у 20. веку и била практично уништена. Патријарх ће савршити свечану Божанску Литургију са албанским предстојатељем архиепископом Анастасијем и његовим архијерејима, а очекује се и састанак са председником државе и другим високим представницима државне власти, прецизирао је Патријархов секретар за штампу. Извор: Српска Православна Црква
  6. Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил први пут ће посетити Албанију крајем априла 2018. године и одслужити саборну Литургију са Архиепископом Тиране, Драча и све Албаније г. Анастасијем, изјавио је Патријархов секретар за медије отац Александар Волков за РИА-Новости. Сверуски Патријарх ће се састати и са албанским председником Илиром Метом. Свјатјејши Патријарх г. Кирил боравиће у мирној посети Албанској Православној Цркви од 28. до 30. априла 2018. године. -Ово је још једна посета на диптиху посета предстојатеља Руске Цркве сестринским помесним Црквама од његовог избора на патријарашки престо, објаснио је отац Волков. Недавно је Његова Светост г. Кирил посетио Румунију, где се сусрео и архиеписком Анастасијем, а поводом светковања Светог Димтрија Новог, покровитеља Букурешта. Патријарх Кирил и архиепоскоп Анастасије последњи пут су сусаслуживали са другим православним предстојатељима у московској Саборној цркви Христа Спаса 4. децембра 2017. године, прослављајући празник Ваведење и стогодишњицу устоличења Светог Тихона, првог предстојатеља обновљеног руског патријарашког престола. -Ове године Патријарх ће посетити страдалну Цркву Албаније, која је много пропатила у 20. веку и била практично уништена. Патријарх ће савршити свечану Божанску Литургију са албанским предстојатељем архиепископом Анастасијем и његовим архијерејима, а очекује се и састанак са председником државе и другим високим представницима државне власти, прецизирао је Патријархов секретар за штампу. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...