Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'анђео'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 10 results

  1. У Сремским Карловцима данас је настављена дводневна прослава 8 векова аутокефалности СПЦ. Торжественом Литургијом која је служена у Саборном Николајевском храму у Сремским Карловцима, началствовао је Епископ канадски г. Митрофан уз домаћина Епископа сремског Василија, а саслуживали су архијерејски намесници намесништава Епархије сремске и други свештенослужитељи. Your browser does not support the HTML5 audio tag. После Литургије пригодном беседом се обратио Епископ Митрофан, а по завршетку службе, предвођени српском заставом и децом у народним ношњама, отачаствени архијереји и свештенослужитељи упутили су се у свечану салу Карловачке гимназије где је одржана Свечана академија под називом "Жича и Студеница памте". Надахнуто слово о Светоме Сави произнео је Епископ сремски Василије, који је између осталог рекао да „наше јубиларно сећање на Светог Саву, осам векова аутокефалности Српске Цркве, представља доказ да наша генерација има толико духовног здравља за посматрање наше историје и толико моралне свести, да се у њој лик Светог Саве може огледати као у чистом огледалу“. У богатом културно-уметничком програму наступили су основци карловачке школе, богослови, фолклорна група "Брнаково коло" и "Вила" из Новог Сада, као и драмске уметнице Гордана Ђурђевић Димић и Тијана Максимовић. Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм
  2. Историјска ризница нашег простора има у свом именику велики број датума од општег значаја и посебности за укупну свјетску културу. Један од њих јесте 24.март 1999.године, дан кад је НАТО као најјачи војни савез повео рат против Савезне Републике Југославије кршећи међународно право и Резолуцију Савјета безбједности Уједињених Нација. Акција под кодним именом “ Милосрдни анђео „имала је за циљ да сломи отпор Савезне Републике Југославије и инсталира на простору Косова и Метохије етнички чисту државу косовских Албанаца. Дубински смисао ове акције само је партикула НАТО пута на Исток која је започела много раније, тачније почетком деведесетих година прошлог вијека. Први сукоби територијалне одбране Словеније са регуларним снагама ЈНА, етничко чишћење Републике Хрватске од српског народа ( операције Олуја и Бљесак ) само су појединачне и најзначајније војне акције о којима ће садржајно и сазнајно говорити архиви западних држава на челу са Сједињеним Америчким Државама када се са истих уклони ознака тајност и учини доступност војним и историјским истраживачима. Кад све то буде практично спроведено у дјело постаће не(закулисно) јасна улога НАТО стратега у редизајнирању етничке структуре западних земаља бивше СФРЈ и неутралисања српског народа са вјековних простора гдје је имао демографско, етничко и религијско присуство. Наставак агоније пресељен је у Босну и Херцеговину 1995.године када су авиони ове војне алијансе бомбардовали положаје Војске Републике Српске. Ток једносмјерног политичког колосјека након војних акција искристалисао је дејтонску Босну и Херцеговину. Државна творевина средишње југословенске републике постала је мутант по узору на лошу историјску реплику обучену у правни оквир глобалистицко-калајевске сфере правног провизоријума, најсличнији оном из доба владавине Аустроугарске Монархије. Овакво правно “ чудовиште “ постало је оквир за неконзистентан и крајње нефункционалан живот три народа који је стациониран у два ентитета несвакидашње федерације. Плашећи се да тема не изгуби ток и смисао подсјетићу да је агресија на Србију и Црну Гору трајала 78 дана, да је изручено 15 тона осиромашеног уранијума чије полувријеме распада траје 4500 година, да је непознато уранијумско дејство на људско здравље а након бомбардовања регистрован је пораст броја малигнитета код дјеце и одраслих. Анализом Института Батут број дјеце узраста од 0 до 5 година износи 335 на годишњем нивоу а иста обољења у државама ЕУ не прелазе број од 165 обољелих на годишњем нивоу. Нејасна су сазнања о дјеловању уранијума на екосистем ( ваздух, вода,храна, ланац исхране) и не постоје докази о чиниоцима омасовљења малигних болести на бомбардовањем захваћеном подручју. Мендељејев периодни систем нашао је плодно тло за биолошко – хемијске експерименте у току 78 дана бомбардовања СРЈ. Косово и Метохија носиоци су листе овог ратног покуса. Рат је завршен потписаним Кумановским Споразумом којим је потписана војна предаја Косова и Метохије, а народ остављен на милост и немилост албанским екстремистима. У Србији власт 2000.године преузима демократска власт, док бивши предсједник СРЈ Слободан Милошевић бива изручен Хашком Трибуналу. Суђење које је карактерисала Милошевићева надмоћ покрила је сјенка природне смрти оптуженог ( ако је природна). Први предсједник демократске Владе Србије Зоран Ђинђиц убијен је 12.марта 2003 године у Београду. Зоран Ђинђиц жртва је косовско-метохијске драме и одбране свете косовско-метохијске земље. Интервјуи, изјаве и диломатски контакти иду у прилог ове тезе. Кристална Ноћ на Косову и Метохији догађа се 17.марта 2004.године. Иза ње остају убијени, прогнани, спаљене куће и домови, спаљене и порушене цркве, манастири и гробља. На 15.годишњицу косовско-метохијског погрома датум који је симболичан јубилеј пада у Недјељу Православља. Запад са свим “ европским политичким чиниоцима “ државне заједнице Србија и Црна Гора улаже последње атоме снаге да из политичког живота елиминишу Демократску Странку Србије и Војислава Коштуницу. Референдум о државно- правном статусу Црне Горе, стварање суверених држава Србија и Црна Гора “ Милосрдни анђео“ наставља свој тихи ток. Устав Србије остаје једина и последња брана отимачима свете српске земље. Немогуће је избацити Косово и Метохију из Устава Србије и највиши правни акт разградити у самој Србији. Приступило се свођењу Резолуције СБ 1244 на минимализован европски правни оквир познат под називом Бриселски Споразум. Билатералним преговорима ( боље рећи слабошћу, незнањем, недостатком дипломатске вјештине ) Србија тј.њена дис(континуирана) власт на овом “ специјалном задатку “ укидала је постепено Устав и законе Србије на територији Косова и Метохије. С обзиром да преамбула о Косову и Метохији није укинута у самој Србији ( Устав Србије) ових дана врх лажне државе Косово Београду нуди “ Платформу “ о будућим односима. Текст има лондонско – вашингтонски тон и политичко – правне аршине ова два “ пријатељска“ центра. Пет држава ЕУ заједно са Ватиканом нијесу признали лажну државу Косово. Ватикан је признао Словенију и Хрватску и јавно позивао остатак свијета да учине исто то. Званичне Црна Гора и Сјеверна Македонија учиниле су признање лажне државе Косово. Званична Црна Гора се одрекла Косовског Завјета и издала саму себе. Народ Црне Горе чува и брани Косовски Завјет. У Србији су се мијењале владе и политике. У Црној Гори је само једна власт промијенила и у државничку праксу примијенила све политике. Идеолог “ Милосрдног анђела“ Тони Блер постао је савјетник предсједника Србије Александра Вучића. Не ( милосрдни анђео ) и Косовски бој још трају. Гордијев чвор српског народа и укупног хришћанског бића није размршен. Косово је пшеница и хљеб, Метохија је грожђе и вино. Обоје су Крв и Тијело Господа Исуса Христа. Светионик свих свјетова, живота и тачка хришћанског екуменског постојања. Власти Црне Горе и Сјеверне Македоније одрекле су се Христа Спаса. Ватикан то није учинио. Паметноме доста !!! Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  3. Историјска ризница нашег простора има у свом именику велики број датума од општег значаја и посебности за укупну свјетску културу. Један од њих јесте 24.март 1999.године, дан кад је НАТО као најјачи војни савез повео рат против Савезне Републике Југославије кршећи међународно право и Резолуцију Савјета безбједности Уједињених Нација. Акција под кодним именом “ Милосрдни анђео „имала је за циљ да сломи отпор Савезне Републике Југославије и инсталира на простору Косова и Метохије етнички чисту државу косовских Албанаца. Дубински смисао ове акције само је партикула НАТО пута на Исток која је започела много раније, тачније почетком деведесетих година прошлог вијека. Први сукоби територијалне одбране Словеније са регуларним снагама ЈНА, етничко чишћење Републике Хрватске од српског народа ( операције Олуја и Бљесак ) само су појединачне и најзначајније војне акције о којима ће садржајно и сазнајно говорити архиви западних држава на челу са Сједињеним Америчким Државама када се са истих уклони ознака тајност и учини доступност војним и историјским истраживачима. Кад све то буде практично спроведено у дјело постаће не(закулисно) јасна улога НАТО стратега у редизајнирању етничке структуре западних земаља бивше СФРЈ и неутралисања српског народа са вјековних простора гдје је имао демографско, етничко и религијско присуство. Наставак агоније пресељен је у Босну и Херцеговину 1995.године када су авиони ове војне алијансе бомбардовали положаје Војске Републике Српске. Ток једносмјерног политичког колосјека након војних акција искристалисао је дејтонску Босну и Херцеговину. Државна творевина средишње југословенске републике постала је мутант по узору на лошу историјску реплику обучену у правни оквир глобалистицко-калајевске сфере правног провизоријума, најсличнији оном из доба владавине Аустроугарске Монархије. Овакво правно “ чудовиште “ постало је оквир за неконзистентан и крајње нефункционалан живот три народа који је стациониран у два ентитета несвакидашње федерације. Плашећи се да тема не изгуби ток и смисао подсјетићу да је агресија на Србију и Црну Гору трајала 78 дана, да је изручено 15 тона осиромашеног уранијума чије полувријеме распада траје 4500 година, да је непознато уранијумско дејство на људско здравље а након бомбардовања регистрован је пораст броја малигнитета код дјеце и одраслих. Анализом Института Батут број дјеце узраста од 0 до 5 година износи 335 на годишњем нивоу а иста обољења у државама ЕУ не прелазе број од 165 обољелих на годишњем нивоу. Нејасна су сазнања о дјеловању уранијума на екосистем ( ваздух, вода,храна, ланац исхране) и не постоје докази о чиниоцима омасовљења малигних болести на бомбардовањем захваћеном подручју. Мендељејев периодни систем нашао је плодно тло за биолошко – хемијске експерименте у току 78 дана бомбардовања СРЈ. Косово и Метохија носиоци су листе овог ратног покуса. Рат је завршен потписаним Кумановским Споразумом којим је потписана војна предаја Косова и Метохије, а народ остављен на милост и немилост албанским екстремистима. У Србији власт 2000.године преузима демократска власт, док бивши предсједник СРЈ Слободан Милошевић бива изручен Хашком Трибуналу. Суђење које је карактерисала Милошевићева надмоћ покрила је сјенка природне смрти оптуженог ( ако је природна). Први предсједник демократске Владе Србије Зоран Ђинђиц убијен је 12.марта 2003 године у Београду. Зоран Ђинђиц жртва је косовско-метохијске драме и одбране свете косовско-метохијске земље. Интервјуи, изјаве и диломатски контакти иду у прилог ове тезе. Кристална Ноћ на Косову и Метохији догађа се 17.марта 2004.године. Иза ње остају убијени, прогнани, спаљене куће и домови, спаљене и порушене цркве, манастири и гробља. На 15.годишњицу косовско-метохијског погрома датум који је симболичан јубилеј пада у Недјељу Православља. Запад са свим “ европским политичким чиниоцима “ државне заједнице Србија и Црна Гора улаже последње атоме снаге да из политичког живота елиминишу Демократску Странку Србије и Војислава Коштуницу. Референдум о државно- правном статусу Црне Горе, стварање суверених држава Србија и Црна Гора “ Милосрдни анђео“ наставља свој тихи ток. Устав Србије остаје једина и последња брана отимачима свете српске земље. Немогуће је избацити Косово и Метохију из Устава Србије и највиши правни акт разградити у самој Србији. Приступило се свођењу Резолуције СБ 1244 на минимализован европски правни оквир познат под називом Бриселски Споразум. Билатералним преговорима ( боље рећи слабошћу, незнањем, недостатком дипломатске вјештине ) Србија тј.њена дис(континуирана) власт на овом “ специјалном задатку “ укидала је постепено Устав и законе Србије на територији Косова и Метохије. С обзиром да преамбула о Косову и Метохији није укинута у самој Србији ( Устав Србије) ових дана врх лажне државе Косово Београду нуди “ Платформу “ о будућим односима. Текст има лондонско – вашингтонски тон и политичко – правне аршине ова два “ пријатељска“ центра. Пет држава ЕУ заједно са Ватиканом нијесу признали лажну државу Косово. Ватикан је признао Словенију и Хрватску и јавно позивао остатак свијета да учине исто то. Званичне Црна Гора и Сјеверна Македонија учиниле су признање лажне државе Косово. Званична Црна Гора се одрекла Косовског Завјета и издала саму себе. Народ Црне Горе чува и брани Косовски Завјет. У Србији су се мијењале владе и политике. У Црној Гори је само једна власт промијенила и у државничку праксу примијенила све политике. Идеолог “ Милосрдног анђела“ Тони Блер постао је савјетник предсједника Србије Александра Вучића. Не ( милосрдни анђео ) и Косовски бој још трају. Гордијев чвор српског народа и укупног хришћанског бића није размршен. Косово је пшеница и хљеб, Метохија је грожђе и вино. Обоје су Крв и Тијело Господа Исуса Христа. Светионик свих свјетова, живота и тачка хришћанског екуменског постојања. Власти Црне Горе и Сјеверне Македоније одрекле су се Христа Спаса. Ватикан то није учинио. Паметноме доста !!! Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. У четвртој емисији серијала о знаменитим женама Средњег века говоримо о царској кћери Евдокији Анђео и Венецијанки Ани Дандоло, унуци Енрика Дандола, једног од највећих дуждева Средњега века, инспиратора Четвртог крсташког похода и зачетника млетачке империје на Леванту. Евдокија и Ана биле су прва и трећа супруга великог жупана Стефана Немањића, Првовенчаног српског краља. Извор: Радио Беседа
  5. Алита: Борбени анђео (енгл. Alita: Battle Angel) је предстојећи амерички филм из 2019, заснован на истоименом манга стрипу. Сценарио потписују Џејмс Камерон и Лаета Калогридис, док су продуценти филма Џејмс Камерон, Роберт Родригез и Џон Ландау.[1] Музику је компоновао Том Холкенборг холандски ди-џеј познатији као Junkie XL. Насловну улогу тумачи Роса Салазар као Алита, а у осталим улогама су Кристоф Валц, Џенифер Конели, Махераша Али, Ед Скрејн, Џеки Ерл Хејли, Киан Џонсон и Каспер ван Дин. Светска премијера филма ће бити одржана 14. фебруара 2019. године у САД. Буџет филма износи између 150 000 000 - 200 000 000 долара. Радња: Др. Идо проналази остатке киборг девојке. По повратку свести, киборг не може ничега да се сети, али открива да поседује знање борбене технике киборга, након чега почиње да тражи изгубљене успомене. https://www.imdb.com/title/tt0437086/
  6. Време исповести. Људи пред аналој са Јеванђељем износе, изговарају, истржу из душе с времена на време реалне тешкоће, а понекад неки асортиман црквено-словенских речи, аскетску реторику, не увек умесну. На пример, човек на исповести регуларно набраја оно, што он нема. „Нема трпљења“, „нема смирења“ и тако даље. Хватам себе у мисли: може ли бити такво време, када би ти (ја, она, они) могао рећи: „Са смирењем сам уреду. Само стрпљење недостаје?“ Наравно, нико од нас не може да претпостави да ће такво време наступити. Недостатак стпрљења, молитвене сабраности, истог оног смирења, које је свима на устима, али чини се да нико не разуме, шта је то... Одсуство, кажем, свих тих добродетељи представља се као неки вечни недостатак. Ја бих побегао са страхом од човека, који сматра о себи да је „веома смирен“. Као последица, рађа се питање: да ли је неопходно сваки пут на исповести понављати те свете константе? Прећутно, оне треба да буду јасне и свештенику који исповеда, и човеку који је дошао на исповест. Прећутно, многе ствари су јасне. Ако човек није први пут дошао код истог свештеника, тим пре. Треба ли, на пример, жена од преко 50 година, да објашњава свештенику којег познаје, да нема 19? Сумњам. Осим, по принципу „а, да попричамо?“ Дакле, неке очигледне ствари се повремено могу стављати под наводнике, укључујући разумљиви и неизбежни недостатак горенаведених добродетељи, код свих нас, зар не? Само питам и ништа не констатујем. Покајне речи мирјана не треба да се одликују излишним аскетским терминима. „Потпуно послушање“, „силазак ума у срце“, „непрестане сузе за грехе“. Постоје људи у чијим устима су ове речи пуне смисла. Али, постоје и људи који ове речи не смеју да произносе, с обзиром да њихов смисао, ни вредност, ни укус још увек нису спознали. Када човек говори, да је „расејан у молитви“, а да му „вера није ватрена“, и „нападају га сумње“, све је то умесно с времена на време, али никако не сваки пут, као напамет научена песмица. Тада је боље рећи: кајем се што нисам анђео. Светли анђели имају огњену веру, нерасејану молитву,код њих нема унинија, ни овоземаљског страха, као ни малодушности. Нема умора. Док ја све то имам. И још нешто имам. То јест, желим бити као анђео, али не успева ми. Ни мало. Зато се и кајем. „Кајем се“ је мало! Од тог раздора између жеље и реалности, човек може упасти у униније и очај. Желим да живим на небу, а копрцам се у блату, и нема краја том болесном раздору. Из оваквог страдања рађа се много проблема, и резултат су многе отпале душе. Ето зашто су свети оци рекли, да уколико видиш почетника који се узноси на небо, повуци га за ноге. И ево зашто је врло важно усклађивати (уз помоћ мудрог савета са стране, и сопственог расуђивања) степен личног духовног здравља са мером подвига на нашим леђима. Духовни труд који није по мери човеку, може сломити, осакатити човека. Тада је присутно и истинско униније, и потпуно одступање од вере. Не дај Боже! Осим тога, у гресима и недостатку аскетског карактера, не треба се примарно кајати. На пример, греси попут „непрочитаног до краја правила“, „прескакање читања Псалтира“, „парчета рибе“, и слично, немају право да привуку главну пажњу покајника. Људи су, попут одеће коју су појели мољци, изједени лажима, увредама, празним причама (то чак нећу назвати високим термином „празнословље“). Још и лењошћу, завишћу, свакојаком сујетом. Уз такво душевно расположење (изузетака је мало) покушаји духовних подвига личе на покушај да се одигра лепа мелодија на апсолутно раштимованом инструменту. И ноте су исправне (читај – аскетске препоруке), и музичар је добар (благодат Божја не престаје). Ипак, из дирки излази неки „псећи валцер“. Неуспешно је, јер је иструмент покварен. Бог тражи од нас светост, а не неурозу. Не треба да Му приносимо туђе речи, мада и врло исправне и добре. Треба да Му приносимо сопствени живот, ма колико да је тежак за изговарање. А добродетељ, како каже преподобни Серафим „није крушка, од једном је не можеш појести“. Протојереј Андреј Ткачов Са руског Ива Бендеља 08 / 03 / 2018 http://www.pravoslavie.ru/srpska/111329.htm
  7. Време исповести. Људи пред аналој са Јеванђељем износе, изговарају, истржу из душе с времена на време реалне тешкоће, а понекад неки асортиман црквено-словенских речи, аскетску реторику, не увек умесну. На пример, човек на исповести регуларно набраја оно, што он нема. „Нема трпљења“, „нема смирења“ и тако даље. Хватам себе у мисли: може ли бити такво време, када би ти (ја, она, они) могао рећи: „Са смирењем сам уреду. Само стрпљење недостаје?“ Наравно, нико од нас не може да претпостави да ће такво време наступити. Недостатак стпрљења, молитвене сабраности, истог оног смирења, које је свима на устима, али чини се да нико не разуме, шта је то... Одсуство, кажем, свих тих добродетељи представља се као неки вечни недостатак. Ја бих побегао са страхом од човека, који сматра о себи да је „веома смирен“. Као последица, рађа се питање: да ли је неопходно сваки пут на исповести понављати те свете константе? Прећутно, оне треба да буду јасне и свештенику који исповеда, и човеку који је дошао на исповест. Прећутно, многе ствари су јасне. Ако човек није први пут дошао код истог свештеника, тим пре. Треба ли, на пример, жена од преко 50 година, да објашњава свештенику којег познаје, да нема 19? Сумњам. Осим, по принципу „а, да попричамо?“ Дакле, неке очигледне ствари се повремено могу стављати под наводнике, укључујући разумљиви и неизбежни недостатак горенаведених добродетељи, код свих нас, зар не? Само питам и ништа не констатујем. Покајне речи мирјана не треба да се одликују излишним аскетским терминима. „Потпуно послушање“, „силазак ума у срце“, „непрестане сузе за грехе“. Постоје људи у чијим устима су ове речи пуне смисла. Али, постоје и људи који ове речи не смеју да произносе, с обзиром да њихов смисао, ни вредност, ни укус још увек нису спознали. Када човек говори, да је „расејан у молитви“, а да му „вера није ватрена“, и „нападају га сумње“, све је то умесно с времена на време, али никако не сваки пут, као напамет научена песмица. Тада је боље рећи: кајем се што нисам анђео. Светли анђели имају огњену веру, нерасејану молитву,код њих нема унинија, ни овоземаљског страха, као ни малодушности. Нема умора. Док ја све то имам. И још нешто имам. То јест, желим бити као анђео, али не успева ми. Ни мало. Зато се и кајем. „Кајем се“ је мало! Од тог раздора између жеље и реалности, човек може упасти у униније и очај. Желим да живим на небу, а копрцам се у блату, и нема краја том болесном раздору. Из оваквог страдања рађа се много проблема, и резултат су многе отпале душе. Ето зашто су свети оци рекли, да уколико видиш почетника који се узноси на небо, повуци га за ноге. И ево зашто је врло важно усклађивати (уз помоћ мудрог савета са стране, и сопственог расуђивања) степен личног духовног здравља са мером подвига на нашим леђима. Духовни труд који није по мери човеку, може сломити, осакатити човека. Тада је присутно и истинско униније, и потпуно одступање од вере. Не дај Боже! Осим тога, у гресима и недостатку аскетског карактера, не треба се примарно кајати. На пример, греси попут „непрочитаног до краја правила“, „прескакање читања Псалтира“, „парчета рибе“, и слично, немају право да привуку главну пажњу покајника. Људи су, попут одеће коју су појели мољци, изједени лажима, увредама, празним причама (то чак нећу назвати високим термином „празнословље“). Још и лењошћу, завишћу, свакојаком сујетом. Уз такво душевно расположење (изузетака је мало) покушаји духовних подвига личе на покушај да се одигра лепа мелодија на апсолутно раштимованом инструменту. И ноте су исправне (читај – аскетске препоруке), и музичар је добар (благодат Божја не престаје). Ипак, из дирки излази неки „псећи валцер“. Неуспешно је, јер је иструмент покварен. Бог тражи од нас светост, а не неурозу. Не треба да Му приносимо туђе речи, мада и врло исправне и добре. Треба да Му приносимо сопствени живот, ма колико да је тежак за изговарање. А добродетељ, како каже преподобни Серафим „није крушка, од једном је не можеш појести“. Протојереј Андреј Ткачов Са руског Ива Бендеља 08 / 03 / 2018 http://www.pravoslavie.ru/srpska/111329.htm View full Странице
  8. Људи падају при погледу на Анђеле. Заклецала су колена и душа се заледила у Данилу, док је небески весник разговарао са њим. Када су мироносице угледале анђеле на гробу Исусовом, „бејаху преплашене“ и „спустише лица ка земљи“. Не мислим да би у овим случајевима реакција обичних људи била другачија. Несумњиво, светост није доброта Деда Мраза док вади поклоне из вреће, већ страшни додир сена са огњем. Зато би људи рекли: Ја код Арханђела на службу нећу више да идем. Страшно боли. Отићићу пре код оца Стефана (Петра, Николаја, итд.) Он је човек као и ја. Он ми је ближи. Подједнако страшне, слично благословима и молитви, биле би и проповеди бића која не знају за грех и нису окована безбројним плотским немоћима. Анђео не зна за толерантцију. Он зна само за вољу Божију, и испуњава је без икаквог колебања. Рекао је Господ анђелу да сатре египатске првенце, сатро их је. Рекао му је да пређе мачем по логору асирских војника,и прешао је. Мисао његова се не њише као љуљашка, и то је страшно за издробљено сазнање малог грешника, чије се мисли обично клате као прут на ветру. Стога, велико је благо што у нашим храмовима стоје људи који су похађали обичне школе, ожењени, спутани световном сујетом, једном речју људи који нису попут ликова са фресака. Све и да оставимо Анђеле по страни, и зажелимо у својој парохији светог човека (снила је Старица да јој Златна Рибица буде на услузи!) стање се неће много променити. Или се уопште неће променити. Чини нам се – каква реч – чини нам се да су светитељи беспрекорни реализатори свих наших бесконачних молби. Кроз ову призму их најчешће и посматрамо. Али светитеља не можеш унајмити као слугу. А ако су их и узимали у службу, њихове способности и могућности су далеко премашивале наше свакодневне потрошачке представе. Ево Николај Угодник је, како се испоставило, могао да бије. Могао је да лупи ћушку упорним хулитељима јеванђељске истине. Тримифунски пастир Спиридон не само да је исцељивао и чини добра дела, него је, примера ради, могао да казни немошћу неког ђакона, ако би се овај претерано хвалио својим лепим гласом. Када би ови светитељи, данас, били на нашим катедрама, или началствовали богослужењима у нашим парохијама, њихово умеће не само да милују, него и да смирују, било би за нашу свест шокантна чињеница, за коју нисмо спремни. Апсолутно нисмо спремни. Обличавање тајних грехова, неопходност за делатељном променом, и то су весници светости, а не само очекивана доброта и пријатна чуда. У сваком случају лакше је, удобније, отићи код оца Стефана (Григорија, Андреја итд). Нема крила, поглед обичан, није ватрени, зна о мени само оно што му кажем, а за читање књиге савести још нема допуштење од Бога. Ето, сва та слабост, она и јесте посебна милост. Требало би преиспитати своје сувише ригорозне захтеве према свештенству. Морају, веле, ово и оно; да буду овакви и онакви. Све је то бесмислица. Горда бесмислица. Када би већина наших свештеника постали свети, очигледно и несумњиво свети, храмови би наши на чудан начин постали празни. Једноставно, многим грешницима би било страшно да довлаче у храм своју оронулу и губаву душу, а да при томе знају да је о њима све већ познато. Тако да, када угледаш баћушку који не личи много на изнемоглог од поста и молитве аскету, немој журити да га осуђујеш. За тебе, лењивца, и за такве као ти он служи Богу. Да би немоћан састрадавао немоћном. Да се болесник не уздиже пред болесником. О свим другим својствима и квалитетима свештенства можемо смирено судити по аналогији. Извор: Православие.ру
  9. Народ жели да свештеници буду свети. Тако мисли народ. Заправо, истинска светост не само да греје, него с времена на време и пече. Можемо само да замислимо шта би било када би Господ изволео да одене у ризе и стави у олтар, испред Престола, не људе, већ Анђеле. Уместо храма пуног богомољаца, храм у коме би служио, рецимо, Архангел Михаило, био би празан. Апсолутно празан. Кад би се ватрени небожитељ само једном окренуо својим пламеним лицем према присутнима и рекао: „Мир свима!“, истог тренутка би се неколико најосетљивијих парохијана скаменило на месту, а остали би као метак излетели из цркве, обузети светим ужасом. Људи падају при погледу на Анђеле. Заклецала су колена и душа се заледила у Данилу, док је небески весник разговарао са њим. Када су мироносице угледале анђеле на гробу Исусовом, „бејаху преплашене“ и „спустише лица ка земљи“. Не мислим да би у овим случајевима реакција обичних људи била другачија. Несумњиво, светост није доброта Деда Мраза док вади поклоне из вреће, већ страшни додир сена са огњем. Зато би људи рекли: Ја код Арханђела на службу нећу више да идем. Страшно боли. Отићићу пре код оца Стефана (Петра, Николаја, итд.) Он је човек као и ја. Он ми је ближи. Подједнако страшне, слично благословима и молитви, биле би и проповеди бића која не знају за грех и нису окована безбројним плотским немоћима. Анђео не зна за толерантцију. Он зна само за вољу Божију, и испуњава је без икаквог колебања. Рекао је Господ анђелу да сатре египатске првенце, сатро их је. Рекао му је да пређе мачем по логору асирских војника,и прешао је. Мисао његова се не њише као љуљашка, и то је страшно за издробљено сазнање малог грешника, чије се мисли обично клате као прут на ветру. Стога, велико је благо што у нашим храмовима стоје људи који су похађали обичне школе, ожењени, спутани световном сујетом, једном речју људи који нису попут ликова са фресака. Све и да оставимо Анђеле по страни, и зажелимо у својој парохији светог човека (снила је Старица да јој Златна Рибица буде на услузи!) стање се неће много променити. Или се уопште неће променити. Чини нам се – каква реч – чини нам се да су светитељи беспрекорни реализатори свих наших бесконачних молби. Кроз ову призму их најчешће и посматрамо. Али светитеља не можеш унајмити као слугу. А ако су их и узимали у службу, њихове способности и могућности су далеко премашивале наше свакодневне потрошачке представе. Ево Николај Угодник је, како се испоставило, могао да бије. Могао је да лупи ћушку упорним хулитељима јеванђељске истине. Тримифунски пастир Спиридон не само да је исцељивао и чини добра дела, него је, примера ради, могао да казни немошћу неког ђакона, ако би се овај претерано хвалио својим лепим гласом. Када би ови светитељи, данас, били на нашим катедрама, или началствовали богослужењима у нашим парохијама, њихово умеће не само да милују, него и да смирују, било би за нашу свест шокантна чињеница, за коју нисмо спремни. Апсолутно нисмо спремни. Обличавање тајних грехова, неопходност за делатељном променом, и то су весници светости, а не само очекивана доброта и пријатна чуда. У сваком случају лакше је, удобније, отићи код оца Стефана (Григорија, Андреја итд). Нема крила, поглед обичан, није ватрени, зна о мени само оно што му кажем, а за читање књиге савести још нема допуштење од Бога. Ето, сва та слабост, она и јесте посебна милост. Требало би преиспитати своје сувише ригорозне захтеве према свештенству. Морају, веле, ово и оно; да буду овакви и онакви. Све је то бесмислица. Горда бесмислица. Када би већина наших свештеника постали свети, очигледно и несумњиво свети, храмови би наши на чудан начин постали празни. Једноставно, многим грешницима би било страшно да довлаче у храм своју оронулу и губаву душу, а да при томе знају да је о њима све већ познато. Тако да, када угледаш баћушку који не личи много на изнемоглог од поста и молитве аскету, немој журити да га осуђујеш. За тебе, лењивца, и за такве као ти он служи Богу. Да би немоћан састрадавао немоћном. Да се болесник не уздиже пред болесником. О свим другим својствима и квалитетима свештенства можемо смирено судити по аналогији. Извор: Православие.ру View full Странице
  10. Не плачи... - шапнуо ми је анђео. Након толике борбе, не... Не плачи, то је твој бол. Тај терет који ти је поверен, мораш да носиш. Не плачи. Не ропћи. Само препознај да си под притиском, и повуци се у пустињу пред тугом коју призиваш. Не плачи. Не. Ја са тобом идем... Ми ћемо се држати. И спознаћеш радост. Љубав и вера вратиће нас кући. Дани пролазе, а ти плачеш, ридаш, због нечега што одавно више не постоји. Плачеш, и с мојих уста молитва лети ка теби. Знај, није узалуд. Тешко је. Само силно веруј.
×
×
  • Create New...