Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'андреја'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 18 results

  1. Свечана прослава је одржана у Патрасу, у Грчкој, у недељу 29. септембра 2019, поводом 55-годишњице повратка моштију Светог Андрије Првозваног у овај град после више од 500 година. Архијерејска Литургија је служена у једној од двеју градских цркава посвећених Светом Андреју, а служио је митрополит аркалохорски, кисамски и вијански Андреј и пет других архијереја, међу којима и надлежни архијереј, митрополит патраски Хризостом, као и митрополит јужномадагаскарски Продром. Митрополит аркалохорски Андреј је одржао проповед, нагласивши драгоцену вредност ових моштију, у овом случају чесне главе, враћене из Ватикана 1964. године. Поподне је била уређена литија са чесном главом и иконом Светог Андреја како држи море и земљу. Најзад, на тргу Три савезника, где је некад био уређен дочек светих моштију, пре 55 година, митрополит патраски Хризостом беседио је о великом дару и благослову Божјем што се припада Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви и части да се целива гроб, глава и крст Светог Андреја Патраског. „Шта би била Грчка без Православља и Патра без светог апостола Андреја?“, запитао се Високопреосвећени. Лобања је враћена у Патру из базилике светог Петра у Риму, где је почивала 504 године. Вратио ју је папа Павле VI у знак добре воље и благонаклоности према Грчкој Православној Цркви. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Духовници, лекари и социјални радници поново су се удружили на јединственом мисијском путовању дуж реке Об у централној Русији. Мисионари планирају да посете 45 удаљених насеља током 23. годишњег путовања апостолског мисионарског брода апостола Андреја, извештава Вести Новосибирск. Свештеници се састају с православним верницима у слабо насељеним подручјима којима је потребна духовна подршка и и свете тајне и чинодејства. Митрополит новосибирски и бердски Никодим је овим поводом радонсо изјавио: „Ми шаљемо мисионарске раднике на још једно путовање, позване не само да проносе реч Божју, већ и да чине дела милосрђа – да пружају медицинску негу и социјалну помоћ становништву. Бог је љубав, каже апостол Јован Богослов. А овакви подухвати су знак наше љубави.“ Митрополит је подсетио и да у том региону постоји још увек много насеља у којима нема цркве и у којима људи годинама не виде православног свештеника. Ова мисија омогућава тим једноставним верницима да учествују у животу Цркве, у цвркви Светог Андреја на броду, да се исповедају и причесте. Свештеници ће такође благословити домове по селима. Медицински тим на броду има кардиологе, дијагностичаре, офталмологе, терапеуте, онкологе и друге специјалисте, који дневно примају до 200 пацијената. Некима су у могућности да помогну на лицу места, а неке саветују како да потраже додатну помоћ. Др Олга Гусаревич, начелник лекарског тима, каже: „Прошле године идентификовали смо 6 случајева рака у раним фазама. Послали смо их у регионалну болницу; све дијагнозе су потврђене и сви су нашли помоћ.“ Више од 100.000 људи примало је медицинску и социјалну помоћ током 23 године путовања овог брода-цркве. Само прошле године 7.000 људи је добило овакву врсту помоћи, а њих 500 је крштено. Извор: Српска Православна Црква Брод-црква Светог апостола Андреја на мисијском путу дуж реке Об | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] SPC.RS
  3. У суботу, 20. јула 2019. године, навршило се пет година од устоличења Његовог Преосвештенства Епископа г. Андреја у Бечу. Од тренутка устоличења у трон Епископâ аустријско-швајцарских, владика Андреј је неуморно радио и ради на ширењу Јеванђеља Христовог и на мисији која је преко потребна и нашем народу у расејању. Чињеница је да се у иностранству рађа већ и четврта генерација Срба и да велики број наших верника остаје да живи ван граница своје отаџбине, који су жедни Благе речи Христове. Владика Андреј свакодневно ради на организацији црквеног живота у подручним земљама Епархије: Аустрији, Швајцарској, Италији и на Малти; путујући из места у место, обилазећи парохије, верни народ, али и локалне и државне руководиоце, као и црквене великодостојнике, одржавајући контакте и дијалог са свим људима добре воље, на добробит, напредак и благостање Цркве Христове и спасење свих верника. Долгоденствуј, Преосвјашчењејшиј Владико, на многаја љета! Извор: Епархија аустријско-швајцарска
  4. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић примио је оца Андреја Ткачова, великог православног мисионара чије многобројне књиге у Србији имају велику публику. Министар Вукосављевић и отац Андреј осврнули су се на технолошко доба које човека суштински у његовим размишљањима не разликује од човека било ког времена историје. Министар је констатовао да су темељна питања људског рода иста у свим епохама, као и све његове дилеме. Да су проблеми човечанства без обзира на прогрес остали исти и да је у то укључена стална борба добра и зла. Министар је навео као један од примера пада моралности данашњег доба ријалити програме и изразио уверење да би, уколико би се гледаоцима пружио квалитетан и културан садржај, то кроз извесно време постао њихов аутентичан избор. Отац Андреј је напоменуо да мора да се ради на подизању свести и савести. Приликом сусрета било је речи о скорашњој посети министра Хиландару као и настојању да се том нашем манастиру и надаље помаже. Министар је напоменуо да је српска делегација током посете Светој Гори обишла и руски манастир Свети Пантелејмон. Српски и руски народ, закључак је са састанка, спајају многе споне, а духовне су најјаче. „Човек мора да ојача своју свест и савест“ истакао је отац Андреј. Он је рекао да је веома задовољан пријемом који је имао у Београду. На представљању његове књиге, која је одржана у крипти Храма Светог Саве у Београду, било је много посетилаца, љубитеља речи једног од највећих православних беседника. Отац Андреј ће током своје посете Србији служити свету литургију у једном од београдских храмова, а посетиће и манастире Лелић и Ћелије. Министар је изразио уверење да ће у будућности имати прилике више да сарађује са познатим руским мислиоцем и мисионаром кога београдска публика врло радо чита. У плану је гостовање оца Андреја на сајму књига и могуће учешће на наредном Контрапункту. Извор: Министарство културе и информисања
  5. Светописамска чтенија: Рим. 81 зач. (од пола), (II, 10-16). Браћо, слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину; јер Бог не гледа ко је ко. Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише, по закону ће се осудити. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, на дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа. Мт. 9 зач. (IV, 18-23). У време оно, идући Исус покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу. Беседа преподобног Јустина Ћелијског у другу недељу по Педесетници Рибари постали ловци људи. Данашње Свето Еванђеље, браћо и сестре, јесте Еванђеље Светих Апостола. Казује нам њихову тајну, шта је то Господ начинио од тих простих рибара галилејских. Чули сте као их Он позива: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи“. Ловцима људи, на каквом мору, Господе? Где се то људи налазе? Ми смо обични рибари галилејски, ми ловимо рибе, ево свих мрежа наших, а Ти нас позиваш да будемо ловци људи. Како? На који начин? Где се то, у каквом мору даве људи? У мору смрти. Овај свет, земља сва, то је острво потонуло у море смрти, и ви, ви рибари галилејски пођите за Мном да људе спасавате из тог мора смрти, да им дајете бесмртност и Живот Вечни. Ми, Господе? Да ви, прости рибари галилејски. И заиста, чуло се и збило се то одмах. Ето, ти прости људи, ти прости Галилејци, како вели Свето Еванђеље, одмах оставише мреже своје, Петар и Андреј, два брата и одоше за Њим. То учинише исто, истога дана, такорећи после неколико тренутака, и два брата, Јован и Јаков, синови Заведеја. И они оставише лађу и оца свога и отидоше за Њим. За ким идете? Гле, тај Исус из Назарета за којим сте ви пошли још није учинио никакво чудо. То је био тек почетак Његовог рада у овоме свету, а ви идете за Њим, остављате занат свој, мреже, земљу, породице своје. За ким идете? Сада не знамо, идемо, али имамо у срцу неко осећање, неку силу да идемо за Њим, да Га послушамо, нека буде оно што Он хоће од нас. То је оно што нас води, предати се сав Господу Христу, Њему на послушање, себе не слушати, себе згазити, све своје оставити и за Њим поћи. И заиста, три и по године ишли су они за Њим, гледали шта Он ради, испитивали, проверавали: ко је Он, шта је Он, шта то Он даје људима? Они су ишли за Њим, а Он је, како се вели у данашњем Еванђељу, проходио Галилеју и остале крајеве, проповедајући Еванђеље о Царству Небеском и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. Сваку немоћ и сваку болест по људима. То је Господ! И када су они сами почели силом Његовом, именом Његовим, кад их је Он послао на проповед, да васкрсавају мртве, да исцељују од свих болести, они су онда почели да се убеђују да је Он заиста необичан човек, не неки велики самоучитељ или пророк, већ нешто веше од тога – Господ, Месија, Спаситељ света! И кад се сва Јудеја и Галилеја узбунила, и пита се: Ко је то, ко је тај Исус? Ко си ти, што си дошао, зашто мучиш душе наше, шта нам носиш? Он Сам, Господ, пита ученике Своје: „А шта ви мислите ко сам ја“? Тада Петар иступи и рече: „Ти си Христос, Син Бога Живога“, тј. Ти си Спаситељ, Месија, Син Бога Живога. Тиме је откривена сва тајна Господа Христа, сва сила Његова, али у исто време је откривена и сила Светих Апостола. Но и то је било све мало: васкрсавати мртве, исцељивати сваку болест и немоћ по људима, то јесте нешто, али није све. Када је Господ распет, те ноћи побегли су сви ученици од Њега. Сви ти рибари галилејски, који су Именом Његовим васкрсавали мртве, побегли од Њега! Шта сад? Изгубљена је свака нада, они су требали да буду ловци васељене, а гле! Та смрт побеђује Њега, њиховог Учитеља, ено Га на крсту… Издише, умире… али васкрсава и силази међу њих. Они се тада сећају Његовог позива: „Хајде за мном,“ када су чули и пошли за Господом Христом, и од грешника постали проповедници. Гле, колико је међу светитељима разбојника, бивших разбојника који су се покајали, пошли за Господом Христом кроз веру и љубав и све свете врлине, ишли за Њим и себе изградили као Света божанска небеска бића, небеске људе. Колико је простих људи, колико занатлија, колико земљорадника, колико научењака, колико философа, колико научника чувши позив: „Хајде за мном“, пошло за Господом Христом, за крстом, у лађу бесмртности, у Цркву Христову, и искрцали се у Небеске обале, и постали Христови, постали вечни, постали бесмртни. Свима њима Господ даје – шта? Даје Вечни Живот. Даје Вечни Живот кроз Вечну Истину, кроз Вечну Правду, кроз Вечну Љубав, кроз Вечна Божанска Добра којих је пуно Свето Еванђеље, да бисмо се ми научили чинити та дела, те врлине. Ми? Зашто? Када чујемо тај позив: „Хајде за мном“, а често се препустимо својим страстима, својим ситним жељама, својим прљавим гресима, а не знамо за Њега. Не реци: та, за мене многогрешног нема Вечне Истине, нисам ја достојан да ми Господ да Вечну Правду, Вечну Истину, Вечни Живот. Коме ти то говориш? Њему, Господу Човекољупцу, Једином Човекољупцу Господу Христу, Њему Који је велике грешнике миловао, Њему Који је великог грешника Закхеја Апостолом начинио, Њему Који је од разбојника Мојсија начинио Светог Мојсија Мурина, Њему Који је од Магдалене – која је била пуна ђавола и бесова, начинио светитељку равноапостолну, коме ти то говориш да Он за тебе нема љубави и да ти неће дати Вечну Истину, Вечни Живот? Хајде за мном! Реши се, пођи за Њим. Видећеш, то је, то је пут радости, и жртва коју ти чиниш, пут монашки, духовног миља, умиљења душе. Све тешкоће које ти доживиш у овоме свету ради Господа Христа, то су тешкоће које те искрцавају на ону обалу, које те кроз калварију и Голготу воде у Васкрсење, у победу над смрћу. Не сумњај! Оставио си мало за Господа Христа. Неки грех свој мали или велики грех, страст своју малу или велику страст, оставио си ма шта, оставио си за Господа Христа и пођеш ли за Њим – ти спасаваш себе! Не њега, Он је Спаситељ! Идући за Њим, идеш за самога себе и тиме чиниш себи вечну корист, вечну правду. Ми себи помажемо, себе чинимо победницима, а Он нам због те велике силе Своје даје ту силу, ту Вечну Љубав и Вечну Правду. Само од тебе и мене зависи да живимо по Његовој великој љубави у овоме сету, да живимо по Његовим еванђељским заповестима у овоме свету, а ви знате те заповести чудне, од оне најмање до оне највеће. Све је то Божански узвишено и свето: не само љубити ближњег свог, не само та заповест испуњава душу миљем, него љуби и непријатеље своје, љубише оне који вас куну, молите се Богу за оне који вас гоне. Гле, ти си хришћанин, ти онда иди за Господом Христом, приљежно. Вели Свето Еванђеље: „Љубав не завиди“. Завидиш ли, ти тонеш у дно смрти. Завист – велико море смрти око тебе, душа се дави, спасавај себе из тог мора. Љубав се не надима, не Горди, не мисли зло, пише у Светом Еванђељу. Неда ти да у твом уму царује нека мисао зла. Или не трпиш, или чиниш још неко зло дело. О каква страхота! Ти, ти онда ниси са Господом Христом, не чујеш Његов глас дивни и божански: Хајде за мном! Он ти даје силе и моћи да ти заиста избациш из себе сваку злу жељу, сваку злу мисао, да никоме зло не мислиш, а камоли зло да кажеш, да не говорим о псовци. Ти, ти си онда Христов, ти идеш за Њим: Хајде за мном! Не реци: ја сам недостојан. Не, од тебе зависи, све од тебе зависи – да се отресеш свога греха, своје страсти, своје смрти, свога ђавола. Он те позива:Хајде за мном. Не мораш поћи за Њим. Гле, све је смртно код тебе! Све је смртно код тебе, све, али Он, Он ће те искрцати на обалу бесмртности. Ти само помисли: Господ је сишао у овај свет ради нас, да би се ми могли спасити са обале смрти. Господ ће ради вере твоје и моје, све Божанско да да теби и мени, да себе спасавамо идући за Њим, од сваке смрти да спасавамо себе, од свакога греха, од свакога ђавола, од свакога зла. То можеш и ти, могу и ја. Не реци: слаб сам. Не, Апостол Павле је имао исту прилику, као и ја и ти. Свети Сава отишао је за Господом Христом, свега се одрекао. Сетите се: царевић, краљевић, сав у сјају, престо га чека, све оставио кад је чуо позив Господа Христа: Хајде за мном! Пош’о за Њим, бацио све! После је он живео осамнаест година у Светој Гори, дан и ноћ проводио у молитви и посту, и гле, шта је постало од Растка краљевића, шта?! Свети Сава, највећи Србин, најбесмртнији Србин, највећи човек Српски, највећи учитељ и просветитељ, највећи војсковођа духовни српски, највећи бесмртни Патријарх Српски – ето ко је постао младић Растко, који је у седамнаестој години напустио све и пошао за Господом Христом. Тај пут тражи, пут тај даје ти – шта? Царство Небеско! Какав богаташ постајеш идући за Господом Христом, и ти и ја и сваки хришћанин! Нема греха који ти Он неће опростити ако пођеш за Њим. Јер пошавши за Њим, ти си пошао у борбу против сваког ђавола, у борбу против сваког греха, прво греха у твојој души, прво страсти у твојој души, прво зла у твојој души. Устани на њега, то је главни непријатељ твој, не спољни непријатељ. Ми обично измишљамо непријатеље око себе, те онај ми је крив, те онај ми не да да постим, те онај ми завиди, те не могу због њега да идем Христу. Не, не варај себе, лажеш себе! Главно је зло у теби, у твоме греху, у твоме среброљубљу. Нећеш да се смириш пред Господом Христом. Погледај, не пођеш ли за Њим, ти си стварно дављеник у мору смрти, ти стално умиреш и иструлићеш сав. Пођеш ли за Њим, ти ћеш се искрцати на обалу бесмртности и стећи Живот Вечни. Све у Цркви Христовој води васкрсењу мртвих. Ево, Свето Причешће које се прима данас, и за време поста, и увек, шта је то? То је васкрсење из свих смрти. Примаш Господа Христа Победитеља смрти – о каква радост! Где си смрти? Где је твоја победа, пакле, ђаволе, где је твоја сила?! Све је ишчезло, свега нестаје. Ти причешћујући се идеш сав у Небеско Царство, само живи достојно Господа Христа, немој да Свето Причешће скрнавиш, (да) враћаш се на старе грехе, на стара зла. Истина, слаби смо људи па се враћамо на старе грехе, али ту је покајање, ту је свемоћни еванђељски васкрситељ, који те може васкрснути свакога дана и сваке ноћи. Пао си у грех, страшан грех и поново пао, стоти си пут пао, устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос. То је позив Светог Апостола Савла или Павла. Да, Васкрслог Савла у Апостола Павла. И ти, ти васкрсни себе из мртвих покајањем. Нема греха, нема страсти, нема смрти која тебе хришћанина може победити. Крштен си, причешћујеш се, ту ти је покајање, ту вера, ту милосрђе. Прихвати ма коју од тих светих врлина и она ће те васкрснути из твојих смрти, победити грехе у теби. Господе! Нека свако уво, нека свако људско уво чује твој позив: „Хајде за мном“! Нека све пође за Тобом, да би се све искрцало на лађу Цркве Твоје, у Небеске Светове Твоје, у Царство Небеско. Амин. Беседа изговорена 1966. године у Светоархангелској Ћелијској обитељи. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  6. Овогодишњи васкршњи циклус је отворио ђакон Бранислав Кеџић, професор Богословије Светог Саве у Београду, предавањем на тему: „Теолошка дубина молитвене поезије у Великом канону светог Андреја Кристског". У свом предавању ђакон Бранислав је говорио о богослужењу Православне Цркве уопште, уз посебан осврт на богослужења током Васкршњег поста. Он је казао да се „Црква, као Божански домострој спасења приказује управо кроз богослужење и она човјека води кроз богослужење“. Посебну пажњу је обратио на богослужења првих дана поста када се пева велики покајни канон светог Андреја Критског. Ђакон Бранислав је приказао богословску дубину овог химнографског дјела светог Андреја излажући слушаоцима главне теме којих се дотиче свети Андреј Критски у Канону. То су теме Адамовог гријеха и изгнања из Раја, спознаја зависности од Творца и спознаја својих гријехова, позив на подражавање личности из историје спасења (праоци, пророци, патријарси) и Христова искупитељска жртва. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  7. Током прва четири дана Великог и Часног поста на повечерју се чита велики покајни канон Светог Андреја Критског. Канон је велика химнолошка збирка, састављена од низа песама, по одређеном мерилу и правилу; низ од девет мањих песама, које се заснивају на девет библијских песама. У овом канону све су песме покајног карактера са речима које упућују на пут покајања и спасења. Више о Канону Светог Андреја Критског у Јутарњем програму Радио ”Беседе” говорио је катихета Бранислав Илић. Извор: Радио Беседа
  8. Јеромонах Петар Петрић који се налази на усавршавају богословских знања у Кијево-печерској лаври говорио је за слушаоце радија „Светигора“ о Покајном канону Светог Андреја Критског. Овај светитељ је кроз канон и примјере покајања својим савременицима објаснио читаву историју спасења описану у Старом завјету – истакао је отац Петар Петрић. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  9. Иако је своје дугоочекиване дневнике, писане између 1970. и 1986. године, како сам каже претенциозно, назвао „Мартирологијум“ (Академска књига, Нови сад, 2017, превод Милица и Ненад Спасић), Андреј Тарковски апелује да га не сматрају светитељем, него неким ко просто жели да ради. Главна мука великог редитеља се и у овим записима открива као смањена продуктивност у условима идеолошко-бирократске контроле и репресије, мада открива и немалу свест о томе да му ни у другим срединама, конкретно на капиталистичком Западу, не би било много лакше. У том смислу, наслов би, поред пројектовања личне ситуације ствараоца и грађанина тоталитарне државе, требало читати најпре у смислу разумевања уметности као врсте мучеништва, личног жртвовања и одбацивању благодати „света овога“ ради стваралачког учешћа у истини. Генијалан уметник, за каквог Тарковски себе очито сматра, нема заправо чиме да се поноси, јер он не даје ништа своје, него само преноси оно што му је дато; он стога није власник свог талента па у крајњој линији ни својих дела, већ све то припада народу. С друге стране, уметник мора да сачува сопствену личност, јер само је тако могуће стварати. Ово двојство је, за Тарковског још једна дубоко проживљена „мартирска“ особеност уметничке судбине. Уметник би, такође, требало да буде што је могуће слободнији, независнији од света, па и од обавезе да тај свет пројектује у затеченом стању, нити пак да пројектује једном заувек назначене идеале. Уметност не би смела да буде у служби апстрактних идеја, али ни да буде песимистичка, сматрајући дато стање света као једино могуће. Као некоме дубоко ураслом у традицију „златног“ и „сребрног“ века руске уметности и руске мисли (посебно руске религијска философија и симболизам), за Тарковског је смисао уметности у основи религијски. а уметност је, пред философије и религије, најузвишенија људска делатност. Основни проблем савременог света, и на (тадашњем, блоковски подељеном) Истоку и на Западу је недостатак духовности, а не овај или онај идеолошки систем. Уметност, стога не би смела на раскида своју везу са духовношћу, нити стваралачко и спознајно јединство са осталим великим иступима људског духа какви су философија и религија. Она по свом позвању мора бити усредсређена на оно невидљиво што све постојеће држи заједно, и у складу са тим искуством учествовати у преображавању света из његовог садашњег стања ка нечему то нипошто не бисмо смели да пројетујемо као довршен идеал. Изузетност Тарковског у свом времену и простору, „светитељска“ позиција који је изградио код дела не само совјетске публике, било је управо његово живо сведочење о непрекинутом континуитету руске културе, снага да се не само очува свест о пуноћи њених највећих вредности него и да се она оваплоти у од центара моћи толико контролисаном медију какав је филм. Као и о могућности да и данашњи уметник буде усредсређен на највиша питања смисла колико и његови велики претходници из било које од епоха људске историје, а зашто да не и оних које нам тек предстоје. Дневници Тарковског, у распону од брига свакодневнице, преко описа стваралачког процеса и планова до читавих огледа о уметничким, философским и религијским питањима, сведоче о једном јединственом старалачком искуству, конкретности покушаја да се живи једна неспорно узвишена визија уметности, али и живота. Тиме што сваком искреном и отвореном читаоцу онемогућава било какву идеализацију „лика и дела“, нарочито су суочавању о другим доступним сведочењима о истим, она подвиг великог уметника чини тим стварнијим, уверљивијим и упечатљивим. То што је уметник ипак само човек, са свим својим врлинама и манама, нимало не унижава уметника, али би итекако могло да узвиси човека, не неку његову идеалну пројекцију, која нам често служи за оправдавање наших властитих слабости, него конкретног „историчног“ човека, попут свих нас, који није поштеђен ни једне бране и искушења на путу да осмисли и оствари свој један и једни живот на овом и свим световима који постоје и који ће постојати. Генијалност Тарковског коју смо поменули, а коју је сам неспорно веровао, стога није било толико повезана са његовим уметничким остварењима колико са његовом вером у „мисију“ и смисао сопственог стваралаштва, стваралачком усредсређеношћу и усмереношћу као вероватно највећем дару духа не само уметнику, него и сваком појединачном човеку. Не гасимо зато ватру, немамо оправдања. Извор: Теологија.нет
  10. Петар Порошенко је потписао Закон бр. 9208 „О особеностима коришћења цркве Светог Андреја у Националном парку ‘Софија Кијевска’“ по којем се она предаје на коришћење Цариградској патријаршији. Ово позивајући се на податке сајта Врховне Раде Украјине преноси Strana.ua. Законом је предвиђено да се „црква Светог Андреја у Националном парку ‘Софија Кијевска’, која представља изузетан објекат културне баштине, споменик архитектуре од националног значаја као култни објекат који се налази у државној својини предаје на сталну употребу Васељенској патријаршији ради обављања богослужења, верских обреда, церемонија и процесија“. Храм апостола Андреја Првозваног су по налогу руске царице Јелизавете Петровне у периоду 1749-1754. године градили локални неимари под руководством московског архитекте Ивана Мичурина на месту где је по предању апостол Андреј Првозвани за време свог путовања на север подигао крст. У изради пројекта цркве учествовали су уметници Иван Вишњаков и његови ученици, И. Роменски, И. Чајковски и А. Антропов. Од 1949. године у стилобату храма налазила се Кијевска духовна семинарија (која је затворена 1960. године). Црква је 1968. године отворена за посетиоце као музеј. У мају 2008. године у секретаријату Виктора Јушченка донета је одлука да се црква Светог Андреја из биланса Националног парка „Софија Кијевска“ преда расколничкој „Украјинској аутокефалној православној цркви“. Извор: Православие.ру
  11. Петар Порошенко је потписао Закон бр. 9208 „О особеностима коришћења цркве Светог Андреја у Националном парку ‘Софија Кијевска’“ по којем се она предаје на коришћење Цариградској патријаршији. Ово позивајући се на податке сајта Врховне Раде Украјине преноси Strana.ua. Законом је предвиђено да се „црква Светог Андреја у Националном парку ‘Софија Кијевска’, која представља изузетан објекат културне баштине, споменик архитектуре од националног значаја као култни објекат који се налази у државној својини предаје на сталну употребу Васељенској патријаршији ради обављања богослужења, верских обреда, церемонија и процесија“. Храм апостола Андреја Првозваног су по налогу руске царице Јелизавете Петровне у периоду 1749-1754. године градили локални неимари под руководством московског архитекте Ивана Мичурина на месту где је по предању апостол Андреј Првозвани за време свог путовања на север подигао крст. У изради пројекта цркве учествовали су уметници Иван Вишњаков и његови ученици, И. Роменски, И. Чајковски и А. Антропов. Од 1949. године у стилобату храма налазила се Кијевска духовна семинарија (која је затворена 1960. године). Црква је 1968. године отворена за посетиоце као музеј. У мају 2008. године у секретаријату Виктора Јушченка донета је одлука да се црква Светог Андреја из биланса Националног парка „Софија Кијевска“ преда расколничкој „Украјинској аутокефалној православној цркви“. Извор: Православие.ру View full Странице
  12. На представљању говорили су јеромонах Игњатије из Сретењског манастира, домаћин – јереј Владимир Марковић, старешина топчидерског храма Светих Апостола и секретар Старатељства - и Никола Дробњаковић, уредник куће "Бернар". Књига протојереја Ткачова је књига о савременим питањима и проблемима и клирика и лаоса Цркве, закључено је на сабрању. Извор: Православие.ру
  13. У Митрополитовом конаку у порти храма Светих Апостола Петра и Павла на Топчидеру вечерас је представљена књига протојереја Андреја Ткачова "Анђео у олтару" у издању Верског добротворног старатељства и издавачке куће „Бернар“, a коју је приредио јеромонах Игњатије (Шестаков) из Сретењског манастира. Звучни запис представљања На представљању говорили су јеромонах Игњатије из Сретењског манастира, домаћин – јереј Владимир Марковић, старешина топчидерског храма Светих Апостола и секретар Старатељства - и Никола Дробњаковић, уредник куће "Бернар". Књига протојереја Ткачова је књига о савременим питањима и проблемима и клирика и лаоса Цркве, закључено је на сабрању. Извор: Православие.ру View full Странице
  14. Поред владике Андреја, предавачи су били проф. др Ђерђ Сепели (György Csepeli, iASK Emeritus Professor, Eötvös Loránd University), доминиканска игуманија Викторија (Viktória Hedvig Deák, Prioress General, Dominican Sisters of the Congregation of St. Margaret of Hungary), представник конзервативне странке у Бечу и исламске заједнице Муамер Бећировић (Muamer Becirovic, regional president of Young ÖVP Vienna), проф. др Ленарт Шкоф (Lenart Skof, Alma Mater Europaea, European Center, Maribor) и проф. Рихард Пап (Richard Papp, Associate Professor, Cultural Anthropology Department, Eötvös Loránd University). Излажући смисао међуверског дијалога и напор Православне Цркве да се генерално укључи у савремени дискурс о комплексном и међузависном стратешком размишљању, владика Андреј је, у контексту логана 23. Међународне летње академије Европа у вихору рапидних промена, указао на одговорност Цркава и верских заједница да прате све веће глобалне изазове. Такође, у међуконфесионалним односима потребно је развити иновативне начине размишљања. Како глобализација добија замах, неопходно је схватити нове приступе стручњака из различитих области. У погледу регионалног развоја треба узети у обзир, не само социјалну и економску, већ и духовну кохезију и одрживост у Европи и у Европској унији, нарочито у смислу локалних, регионалних, националних, континенталних и глобалних процеса и трансформација у разноврсном и променљивом људском простору. Од 1996. године међународни летњи универзитет је одлична прилика за стручњаке, уметнике, активисте, практичаре, креаторе политике, истраживаче, посленике друштвене и социолошке науке и за студенте да се састану и разговарају о савременим изазовима и међународној сарадњи. Међународни летњи универзитет се и ове године фокусирао на стварање, акумулацију и ширење нових знања. Кроз мултидисциплинарни приступ, учесници су посветили пажњу комплексним односима политичке, идеолошке, економске и културне динамике интеграције и дезинтеграције у Европи. Остале теме на 23. Међународној летњој академији биле су: Европска безбедносна политика у променљивом глобалном контексту, Сећање и заборав на доба комунизма, Будућност европске демократије у глобалном контексту, Популистичка политика у популарној култури, Пресек миграције и популистичке политике, Друштво у ризику: климатске промене и одрживо друштво, О глобалној и локалној одрживости: микрорегионални аспекти и кружна економија и Међурелигијски дијалог. Извор: Српска Православна Црква
  15. На позив Организационог одбора Института за напредне студије у Кесегу (iASK Kőszeg, Мађарска), надомак аустријско-мађарске границе, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је на 23. међународној летњој академији (XXIII. International Summer University), која се одржавала у сарадњи са Институтом за социјалне и европске студије (ISES), Универзитетом Паноније (University of Pannonia), Централне европске иницијативе (Central European Initiative), као и Унеска (UNESCO). Поред владике Андреја, предавачи су били проф. др Ђерђ Сепели (György Csepeli, iASK Emeritus Professor, Eötvös Loránd University), доминиканска игуманија Викторија (Viktória Hedvig Deák, Prioress General, Dominican Sisters of the Congregation of St. Margaret of Hungary), представник конзервативне странке у Бечу и исламске заједнице Муамер Бећировић (Muamer Becirovic, regional president of Young ÖVP Vienna), проф. др Ленарт Шкоф (Lenart Skof, Alma Mater Europaea, European Center, Maribor) и проф. Рихард Пап (Richard Papp, Associate Professor, Cultural Anthropology Department, Eötvös Loránd University). Излажући смисао међуверског дијалога и напор Православне Цркве да се генерално укључи у савремени дискурс о комплексном и међузависном стратешком размишљању, владика Андреј је, у контексту логана 23. Међународне летње академије Европа у вихору рапидних промена, указао на одговорност Цркава и верских заједница да прате све веће глобалне изазове. Такође, у међуконфесионалним односима потребно је развити иновативне начине размишљања. Како глобализација добија замах, неопходно је схватити нове приступе стручњака из различитих области. У погледу регионалног развоја треба узети у обзир, не само социјалну и економску, већ и духовну кохезију и одрживост у Европи и у Европској унији, нарочито у смислу локалних, регионалних, националних, континенталних и глобалних процеса и трансформација у разноврсном и променљивом људском простору. Од 1996. године међународни летњи универзитет је одлична прилика за стручњаке, уметнике, активисте, практичаре, креаторе политике, истраживаче, посленике друштвене и социолошке науке и за студенте да се састану и разговарају о савременим изазовима и међународној сарадњи. Међународни летњи универзитет се и ове године фокусирао на стварање, акумулацију и ширење нових знања. Кроз мултидисциплинарни приступ, учесници су посветили пажњу комплексним односима политичке, идеолошке, економске и културне динамике интеграције и дезинтеграције у Европи. Остале теме на 23. Међународној летњој академији биле су: Европска безбедносна политика у променљивом глобалном контексту, Сећање и заборав на доба комунизма, Будућност европске демократије у глобалном контексту, Популистичка политика у популарној култури, Пресек миграције и популистичке политике, Друштво у ризику: климатске промене и одрживо друштво, О глобалној и локалној одрживости: микрорегионални аспекти и кружна економија и Међурелигијски дијалог. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...