Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'амфилохије'.
Found 194 results
-
Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца? Прочитасмо: «На празник Светог апостола и архиђакона Евпла, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је свету Литургију у дому породице Владимира Кадагандома у граду Куско у Перуу. Саслуживали су јеромонах Рафаило..., протојереј-ставрофор Драган Митровић и протођакон... Јарамаз. У току свете службе Владика је крстио Едуарда Хербер Валегу, који је док је био у Римокатоличкој цркви вршио дужност ђакона. Митрополит Амфилохије му је на крштењу дао име Евпло по светитељу кога је Црква тог дана славила. Владика се на крају Литургије обратио пригодном беседом: - Данашња Литугија је велики благослов за дом Владимира Кадагандома. Дом Божји од данас постаје овај дом. Благослов Божји за све чланове ове породице, нарочито на оне који су примили свето крштење. Велики је то благослов и за овај град и сав народ који живи у њему. Јер, ови свети дарови су принијети за све и за сва, за једну, свету, саборну и апостолску Цркву и за сву васељену, казао је Митрополит...»[1]. Такође читамо: «Амфилохије посјетио је јуче у граду Куско у Перуу тамошњег римокатоличког надбискупа монсињора Ричарда Данијела Аларкон Урутиа. У срдачном разговору Надбискуп Урути је пожелио Митрополиту Амфилохију добродошлицу и истакао да је веома срећан због сусрета додајући да је Митрополит Амфилохије први православни епископ који је посјетио град Куско и служио у њему. Митрополит Амфилохије је преузвишеног г. Урутиа обавијестио о формирању Парохије Свете Тројице за Куско и представио му новоименованог повјереника за ту парохију г. Владимира Кадагандома. Надбискуп је казао да његова надбискупија стоји на располагању за све што буде требало да се помаже парохији»[2]. Више не читамо и измишљени перверзни говор Митр. Амфилохија на овом покрштавању, јер сам унапред најавио текст против тога. У том тексту, који је био на Поукама, говорило се да су ови католици крштени као и Исус што се крстио у Јордану, као што су Апостоли крштавали и сл. Проблем је што и без ових бесмислица (да се Ис. крстио трократно – није, јер се крстио од Јована у опроштење грехова, тако да би било бесмислено то што су Апостоли после крштавали у име Тројице ове који су крштени од Јована), Амфилохијев гест је дубоко нехришћански. Прекрстио је крштеног човека, и то тамо где је био угошћен! Непоштовање неког ко те гости, мени се коси са хришћанским моралом. На једној вечери у Риму, са Митр. Амфилохијем, поменуо сам му био начелно о проблему прекрштавања, а он ми је одговорио: «Ако се неко осећа да је некрштен, ја га крстим поново!» - Питах: «Од када је крштење ствар осећања?» - Није ми одговорио. Наиме, овиме би се увела провизорност, крајња арбитралност око крштења и срушио темељ саме хришћанске догме. Јер, ја могу сутра да се пробудим и да се осетим да нисам крштен. И шта сад? Амфилохије ће опет да ме крсти? Тако је његовог попа, Славишу Лекића из Аргентине, који се хвалио како прекрштава католике, поново крстио, са целом породицом, Акакије Утешитељ! И то нашем добром Митрополиту није било за наук, него је узео да ради као злосрећни распоп Славиша. Да прекрштава католике. Нема 10 васкрсења из мртвих, 10 цркава, 10 богова, 10 крштења... Символ вере је јасан: «Верујем у једно крштење». И то је Црква утврдила и са Вјерују и догматским канонима; нпр. Апостолска Правила, 47: Да се свргне епископ или презвитер који поново крсти неког, или опет не крсти оног кога су јеретици крстили. Одавде произилази да Амфилохије мисли да Папа није крштен. Мени је то лудило мозга, али је можда Митрополит у праву. Али сада не разумем како је он у општењу са Руском Црквом, јер они не прекрштавају католике, а у складу са овим каноном би били сви свргнути? Његов сабрат, Артемије, се пробудио из сна, као у Матриксу и увидео да су све Цркве православне у јереси! Амфилохије плаче за њим и позива га назад, а Артемију су се отвориле очи, док Амфилохије неће да види веру коју кроз (не)дела исповеда! Који је сабор укинуо ово правило? Ниједан. Напротив, овај канон је потврђен на Васљенским саборима, Другом из 381, са каноном 7 и Трулском из 691. каноном 95, где се јасно вели да се једним јеретицима не признаје крштење, па се крштавају изнова (односно по први пут), други, се миропомазују, јер су блажи случај, а трећи се примају без икаквих сакраменталних радњи, јер су хришћани и свештеници. Када се прави ово разликовање, сасвим је јасно да је Црква строго дефинисала начин примања оних који нису у јединству са њом. Тога се данас држе католици, а од православаца Руси. Неко бесмислено оправдање, које је побрисано, а приписано Амфилохију, на линији са Агиоритом, било је да је крштење обављено трократним погружењем. Св. Папа Григорије Велики, чију службу служимо, вели да је свеједно да ли је једно или трократно погружење, јер је битно да је у име Оца, Сина и Светога Духа. И то није мишљење неког провинцијског теологчића. На крају, хајде да пристанем да је Амфилохије изнад свих ових светаца и Васељенских Сабора, као и одлука сабора са Родоса, које смо ми, православни, потписали, остаје проблематично како он може (са којим образом) изаћи пред проусташког Јуру Кришта и рећи му да Степинац није светац јер је покрштавао Србе, Јевреје и Цигане? Амфилохије прекрштава крштене! Степинчев изговор је много јачи, јер он вели да је на тај начин спашавао животе прекрштених (иако тај термин не постоји код католика), док Амфилохије не спашава никога, него меће погребни камен на гроб екуменског дијалога, хулећи на крштене душе, и чинећи монструозни злочин, како га је називао свети Августин! Плашим се да све ово Митрополит зна, али да се прави луд, јер се руководи не хришћанским осећајима, него неким дневно-политичким мотивима. Од мене, који сам најмањи од пророка у Израиљу, може да добије само гаранцију да ће му сав пројекат пропасти јер је грађен на песку. [1] http://spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_bogosluzhio_u_kusku [2] https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435955/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BC-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-r10394/&tab=comments#comment-1800096 -
Митрополит Амфилохије непосредно пред упокојење посјетио старца Емилијана
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, боравећи у Грчкој претодних дана, обишао је и манастир Ормилију и непосредно пред упокојење посјетио старца Емилијана (Александрос Вафеидес) некадашњег игумана светогорског манастира Симонопетра. Познанство знаменитог старца Емилијана и владике Амфилохије датира још из 70-их година прошлог вијека, док је током Митрополитовог боравка, школовања и пастирског дјелања у Грчкој. Дирљив сусрет старца Емилијана и Митрополита Амфилохија забиљежило је сестринство манастира Ормилија које нам је послало ову фотографију, на чему смо им неизмјерно захвални. Старац Емилијан (Александрос Вафеидес) се упокојио у Господу 9. маја а сахрањен је 10. маја у манастиру Ормилија. Последње двије деценије старац Емилијан, због тешке болести, је провео у Ормилији, метоху манастира Симонопетре. Од овог духовног горостаса опростили су се духовна чада, пријатељи и поштоваоци из читавог свијета, међу којима је био и уморовљени владика захумско- херцеговачки г. Атанасије. * * * Старац Емилијан (Александрос Вафеидес) рођен је у Пиреју, октобра 1934. године. Дипломирао је теологију на Универзитету у Атини 1959. године, након чега је планирао да буде рукоположен за свештеника и да временом постане страни мисионар. Његов стари пријатељ Анастасиј Јанулатос, потстицао је старца да се припреми за такав рад боравком у манастиру. Јанулотос му је саветовао да контактира новог трикалског Епископа, за кога је веровао да је у стању да приведе младића монашком животу. Александрос Вафеидес је примио монашки постриг 9. децембра 1960. и добио монашко име Емилијан. Два дана касније, рукоположен је у јерођакона, а следеће године, 15. августа, рукоположен је за свештеника. Након његовог кратког боравка у разним манастирима у региону Метеора, епископ га најзад поставља у манастир Св. Висариона, у подножју планине Пиндус. Изгледа да је тамо имао неку врсту духовне кризе, праћене дубоким религијским искуством, које је га је радикално изменило и оставило печат на сва његова каснија дела. Као драматичан разговор Св. Апостола Павла, старац је из таквог искуства изашао као други човек, изузетно оснажен и целим својим бићем посвећен обнови монашког живота. Пробуђен тим значајним догађајем, старац је постављен за игумана манастира Метеори, и дата му је додатна дужност епархијског проповедника и исповедника. Био је брилијантан говорник; ускоро је својим проповедима освојио читав регион, посебно младе људе, који су у великом броју долазили да га чују. Старац је многе од њих привео монаштву, а први постриг догодио се 1963. године. Друга монашења су убрзо следовала првом и млади игуман је убрзо био на челу велике и динамичне заједнице. Развој туризма, међутим, учинио је живот на Метеорима тешким. Због тога, старац, заједно са свим својим монасима и искушеницима, прихвата позив од стране протата Свете Горе да оде на Свету Гору и обнови манастир Симонопетра 1973. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије тачно у поноћ, 12. маја 2019. љета Господњег, на празник Светог Василија Острошког, читао је Акатист поред моштију Светитеља у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу, који је слушало више хиљада вјерника сабраних у острошкој светињи. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је честитајући сабранима празник Светог Василија казао да славећи Светог Василија славимо Бога љубави који га је прославио. -Прослависмо Пресвету Тројицу помињући све свете Божије људе од времена пророка, апостола, до наших времена, све оне који су постали обиталиште славе Божије који су Га проповједали и свједочили Га кроз вјекове, у којима се Бог прославио и који су Бога прославили. Прослависмо дакле њега који је заиста ковчег најљепших дарова божаснких, који је извор у коме се умивамо и ми сузама свога покајања и узајамним праштањем – казао је Митрополит Амфилохије и рекао да прослављамо Светитеља који је загријао острошке стијене својим постом, трудом и који сија и зрачи из Божије острошке пустиње и обасјава све сабране око његовог ћивота и све људе отворене душе и чистог срца. Митрополит Амфилохије је казао да Господ посебно воли и благосиља дјецу која су се у великом броју окупила око ћивота Светог Василија, јер је и сам Господ рекао „пустите дјецу да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско“, призивајући и нас да будемо дјеца по незлобивости, по доброти, љубави и по милости. -Призива нас да будемо као они који су за Њим ходили, као што је Свети отац наш Василије, велики Чудотворац Острошки, из чијег нас ћивота грли божанска љубав и освећује нас милост Божија и просвећује нас свјетлост Истине. Овај свети ћивот је обиталиште Божије љубави и кроз њега Божија љубав зрачи чинећи нас све једним човјеком Исусом Христом, све који приступамо овом светом ћивоту – казао је Митрополит Амфилохије. Обраћајући се Светитељу, Митрополит је казао да је велики Божији дар и предивно видјети народ Светог Василија који се и ове свете ноћи окупио око његовог ћивота и преко његових моштију цјелива Онога који је управо Светог Василија цјеливао и прославио. Потом је у цркви Часног Крста служена прва Света Литургија, којом је началствовао протојереј Велимир Јововић, никшићки парох, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва. Свету Архијерејску Литургију у раним јутарњим сатима у цркви Ваведења Пресвете Богородице поред моштију Светог Василија служио је Преосвећени епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило са свештенством. Непрекидна колона поклоника током цијеле ноћи притицала је кивоту Светог Василија Острошког. Извор: Манастир Острог -
Митрополит Амфилохије на Његушима: Да васкрсне све свето и честито што су његовали Петровићи мај 6, 2019 у 12:05 | Mитрополија Актуелности, Догађаји, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Ђурђевдан, крсну славу светородне лозе Петровића, са цетињским свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Светог великомученика Георгија у Ераковићима на Његушима. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је рекао да су Господа и оне који су Његови омрзнули у Његово вријеме и да тако траје до данашњега дана. „И Господ, име Његово и наука Његова и личност Његова непрекидно су на распећу. Али то распеће Његово, оно завршава са васкрсењем“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да тако бива и са Његовом Црквом и са народом Његовим. „Непрекидно је на распећу народ Божји, Црква Христова кроз вјекове и зато и јесте Његова. Али Црква у себи носи и квасац вјечнога и непролазнога живота, бесмртности, квасац васкрсења. Бива разапињана, али непрекидно васкрсава и васкрсава и људе и земаљске народе својом силом Божанском“, казао је Владика Амфилохије. Казао је да су и Његуши кроз историју, са светородном лозом Петровића били на непрекидном распећу. „Али, из овог мјеста се и квасац силе Христовог васкрсења и љубави Његове непрекидно обнављао. И обнавља се и до данашњег дана. У знаку тог распећа је и овај свети храм Светог великомученика Георгија, који, ево, с помоћу Божјом и љубављу добрих људи васкрсава. Обнавља се задужбина родитеља Светога Петра Другог Тајновидца Ловћенског. Посвећена је крсној слави Петровића, коју данас прослављамо – Светом великомученику Георгију“, подсјетио је Митрополит Амфилохије. Владика је рекао да је и живот Светог Георгија у знаку распећа Христовог, али и у знаку силе Његовог васкрсења. „Он је међу свим земаљским народима један од дивних свједока распетога Христа својим распећем и својом силом побједителном. Нема мјеста на земаљском шару гдје нема неки храм њему посвећен, нарочито широм благословене Русије, која је у знаку Светог великомученика Георгија. Ево, васкрсава овај храм и дај Боже да преко њега васкрсне све оно што је свето и честито, што су његовали Петровићи овдје на Његушима и у цијелој Црној Гори“, поручио је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, благосиљан је славски колач и жито. Митрополит Амфилохије је на крају богослужења у цркви Светог Георгија Петровићима и свим данашњим његушким свечарима честитао крсну славу. Потом је у Његошевој родној кући благосиљао славски колач светородне лозе Петровића. „Нека је благословена слава овога светога дома и свих домова Петровића. Нека би Господ све вас вратио својим огњиштима, заједно са принцом Николом. Бог нека благослови све Његуше и све данашње свечаре широм свијета. Тамо гдје су били истински и прави људи, огњишта се никад не угасе“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом су у Његошевој родној кући, у част Ловћенског Тајновидца, своје стихове казивали чланови Удружења књижевника Црне Горе. Стихове из „Горког вијенца“ уз струне гусала је пјевао Јован Лакићевић. Митрополит Амфилохије говорио је и о оскрнављеном Ловћену и порушеној Његошевој гробној црквици на њему. Рекао је да је Ловћенски Тајновидац данас ухапшен и утамничен у бетонски зиндан. „Сад је на Ловћену Мештровић. Броз и његови послушници одавде срушили су цркву на Ловћену. Све дотле док се на Ловћен не врати Његошева црквица, његово архитектонско ремек дјело, и док се он не врати у своју цркву, док не изађе из зиндана, из тамнице, нема спаса Црној Гори. Оног тренутка кад је срушена црква на Ловћену, обурдана је Црна Гора. И све дубље и дубље тоне у пропаст. Али, неће се тиме завршити. Вратиће се Црна Гора себи“, казао је Митрополит Амфилохије Светковина на Његушима завршена је у острошком скиту у Дугом долу славском трпезом хришћанске љубави. Радосав Рајо Војиновић Фото: Јован Д. Радовић -
Митрополит Амфилохије у Пиперима: Пропадају царства и државе – само је Црква непролазна!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Светог Георгија на Горњој стијени пиперској, поводом Ђурђевдана, храмовске славе ове светиње. Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач. Митрополит Амфилохије је на крају богослужења рекао да смо ми као Хришћани и чланови Цркве моћни, не нашом него Христовом снагом и моћи, непобједивом и неуништивом. Звучни запис беседе „Ево код нас данас има оних који, умјесто да цјеливају Христа Господа и да примају силу Његовог васкрсења, и да се укључују у ту свету заједницуи – Цркву Његову која је вјечна и непролазна, они обоготворавају своје неке државице и неке своје нације. Избацују из календара свете Божје људе да би прогласили себе и своје нације боговима“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да није Митрополит Амфилохије, Морачанин сликао иконостас овога храма: „Он је сликан за вријеме краља Црне Горе и Брда, као што је овдје за њега написано, њега и Митрофана Бана. Ко је овдје насликан тада, поред апостола? Насликан је Свети Сава, кога сада избацују и одричу га се – кажу он је био Србин. Био јер хришћанин, прије свега. А хришћанин обједињује у свом срцу све народе и све нације као и Онај коме се хришћанин клања“, рекао је Владика Амфилохије. Владика је нагласио да овдашњи модерни пагани, незнабошци и безбожници себе обоготворавају, и своје приватне причице. „Ви сте овдје носиоци духа својих предака, коју су овдје, у вријеме књаза-краља Николе и митрополита Митрофана Бана саградили овај храм и оних који су га обновили обнављајући себе кроз њега, и примајући кроз њега квасац васкрсења, вјечнога живота и вјечнога људскога достојанства у коме су сви људи и сви земаљски народи један човјек, Исус Христос Богочовјек“, казао је он. Казао је да су пропадала и пропадају царства и државе, и мале и велике. „Тако ће бити и са овима који данас владају свијетом, иако мисле да су они непролазни. Неће предуго трајати ни њихова моћ, поготово што су они кренули безбожним путем. А Црква Божија, она је вјечита и непролазна“, закључио је Митрополит Амфилохије. Након Литургије одржан је ђурђевдански сабор Пипера на коме су Митрополита Амфилохија и сабране поздравили домаћини Младен и Милан Милутиновићи. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
У тридесет првој емисији серијала Архиварник, емитујемо аудио снимак предавања које је 22. априла 1993. године, одржао Митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски г. Амфилохије у Подгорици. Митрополит Амфилохије је том приликом говорио је о Васкрсењу. Уредник серијала Архиварник, професор Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора -
Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, био је гост емисије "Град који волим". Доносимо видео запис емисије. -
Митрополит Амфилохије у Кутима: Васкрсење Христово је квасац вјечнога и непролазнога живота!
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас на Васкршњи понедјељак Свету архијерејску литургију у Цркви Свете Тројице у Кутима код Херцег Новог, након чега је освештао парохијски дом и предводио традиционалну васкршњу литија кроз Куте и Зеленику. Овом дивном сабрању присуствовао је велики број вјерних, као и Стеван Катић, предсједник Општине Херцег Нови. У току Литургији Цркви Христовој је прибројан нови члан Гаврило. Честитајући празник над празницима, владика Амфилохије је рекао да данас прослављамо Господа који је васкрсао прије двије хиљаде година и да је кроз Христов гроб, сваки мрачни и тамни гроб постао живоносни. Нагласивши да тај гроб рађа живот вјечни и непролазни живот, Митрополит је рекао да су од тада па до данас сви храмови симболи Христовог гроба па и Свете Тројице у Кутима. „Сви храмови су мјеста гдје се проповиједа и свједочи Васкрсли Христос као дародавац вјечнога и непролазнога живота и призива се Дух Свети животворни на оне који се у њима сабирају и на њихов принос. Дух Свети хљеб и вино претвара у живоносно Тијело и Крв Христа Бога нашега и хришћани примају ту Свету тајну Светог причешћа постајући заједничари Христовога Тијела и Крви, Њега вјечнога и непролазнога Богочовјека. “ Појаснио је владика да због тога храмови грађани кроз историју нијесу просто култура, како их то данас нови безбожници проглашавају. Култура је молитва и богослужење и нема храма на земаљском шару који није грађен неком божанству, који није плод молитве и молитвенога труда, посебно хришћански храмови: „Обоготворити камење које уграђено у неки храм, грађевину, то само могу безумни људи који су поклоници смрти и пролазности, ништавила. А они који знају да човјек није створен за смрт, ништавило и пролазност, они знају да су храмови свједоци живоноснога Бога, живога гроба Христовога и да су Божија мјеста гдје се свједочи живи Господ.“ Казао је да има оних који су против осликавања овога храма у Кутима јер мисле да то култура, оставити га таквог какав јесте, али да крштени не смију да буду тог мишљења, јер храмови нијесу мртвачнице. У савременој Европи, а и ми попримамо тај пелцер лажне Европе, обоготваравају културу и Европа се дехристијанизује заборављајући Васкрсење Христово на којем је саграђено све што је часно и свето у њој. Сви храмови су утемељени на Христу и Његовом Васкрсењу, од древних у Риму па до Нотр Дама, који је данас угрожен и због кога се многи са правом брину о његовој обнови, казао је Митрополит Амфилохије и додао: „Само би било добро да они који се брину, и треба сви да се бринемо за Нотр Дам, не забораве да су потомци оних који су градили Нотр Дам порушили стотине храмова у нашој земљи. 150 храмова, међу којима и Богородица Љевишка која је исто толико стара колико Нотр Дам, су уништени и разорени од НАТО пакта, безбожника који уништава истинску и праву Европу. Покушавају и нас да укључе у уништитеље праве истинске хришћанске Европе духом дехристијанизације, духом убијања Бога у људима и обоготворења камења саграђеног у нека прошла времена и заборављања да су храмови грађени за молитву и све што је у њима је молитвом окађено и омирисано.“ Високопреосвећени је нагласио да су храмови свједоци вјечнога људског достојанства и зато су они живаносни од времена Христовог Васкрсења па данас и до краја свијета и вијека. „Зато ми обнављамо храмове да би кроз њих, обновљали своју душу, срце и памћење на живога Бога и на живо и вјечно достојанство људско, на вјечни напредак људског рода који је вјечни само ако се темељи на Христовом Васкрсењу.“ Човјек је сродан са свим створењима и бићима земаљским, у исто вријеме је и икона живога Бога, створен по лику и по подобију Божијем и као такав је биће дато за вјечност, да узраста у мјеру раста висине Христове. „Истински напредак је да човјек и човјечанство узраста у мјеру раста вјечнога Бога, а све остало је само припрема, уграђивање у ту градњу божанског домостроја на земљи или одрицање тога домостроја кроз проглашавање себе за божанство својих страсти, проглашавање за божанство дијела руку људских. Ми се само клањамо једноме живоме Богу и Васкрслом из мртвих који је претворио гроб свој у живоносни Гроб и који претвара и људску душу у носиоца и свједока вјечнога и непролазнога људског достојанства. Зато и култура има смисла само уколико је живи свједок тога вјечнога човјековога напредовања.“ На крају литургијске проповједи владика Амфилохије се захвалио приложницима што украшавају овај Храм Свете Тројице у Кутима уз подсјећање да храмови Божији нијесу само за оне који се данас у њима сабирају, већ се у њима сабирају сви они који су живјели кроз вјекове. Од самога васкрслог Господа и Мајке Божије, Архангела Гаврила, Светих пророка и свих Светих, сва покољења су сабрана Светој литургији, и они који су сабрани на њој и они који ће се сабирати у будућности: „Црква је у ствари сабор и оних који су прошли преко ове земље и оних који се сабирају и који ће сабирати. У Цркви нема мртвих, Бог је Бог живих а не Бог мртвих. Сви они који су умирали и они су васкрснули и васкрснуће у последњи дан и они који сада живе и они ће се упокојити као што се Господ упокојио, али зато ће силом Његовог Васкрсења и они васкрснути. Васкрсење Христово је квасац вјечнога и непролазнога живота и дар да све што живи и умире на земљи једног дана тим квасцем васкрсне у вјечности и задобије вјечно и непролазно достојанство.“ Владика је на крају службе још једном изразио благодарност свима који се потрудили да саграде овај свети храм, као и онима који се труде да га обнове. Подсјетио је на црквењаке који су од 1919. године до 1995. године служили Господу и звонили у овом светоме храму. За 77. годишње вјерно служење Богу и светињи Божијој у Кутима, Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца постхумно одликовао црквењака Мата Михајловића, пострадалог на Цркви Свете Тројице 1924. године и његове синове црквењаке Петра, Вељка и Николу. Одликовање је уручио њиховим потомцима. За изузетан допринос у обнови храма у Кутима, Митрополит је уручио грамате признања и захвалности Јовану Мићуновићу, Проду Угурлићу, Колу српских сестра Свети Јован Богослов. Грамата је додијељена и Виду Митровићу, који је одсутан, и биће му накнадно уручена. Након Свете службе Божије Високопреосвећни је освештао парохијски дом који је посвећен Светој браћи Кирилу и Методију и на све приложнике призвао благослов Божији и сваки напредак њима и њиховим породицама: „Овим су се Кути показали најбољи не само у Боки, него и у Црној Гори и Брдима. Ви знате да је за вријеме краља Николе била Црна Гора, Бока и Брда. Седам брда, Бока и Црна Гора а сад ови поправљачи све то хоће да претворе у једно, а у вријеме краља Николе је било тројно име Свете Тројице и тако треба да остане: Брђани, Црногорци и Бокељи.“ Приложницима, мјештанима су се захвалили и представници Црквеног одбора, као и свештенику оцу Драгу Пешикану на труду и љубави, а посебну благодарност изразили су Митрополиту који је, како су истакли, много учинио за овај крај. Потом је Митрополит Амфилохије началствовао васкршњом литијом кроз Куте и Зеленику која традиционално окупља велики број вјерног народа. Током литије благосиљане су трпезе љубави којима су мјештани радосно дочекивали учеснике литије. Послије узајамних честитики Христос Вакрсе – Ваистину Васкрсе и послужења, литија је настављала даље кроз Куте и Зеленику. Обраћајући се учесницима литије Високопреосвећени Митрополит је казао да од Христовог Васкрсења и оних који су тада мислили да жене мироносице, које су свједочиле славно Васкрсење, бунцају, па до данас има оних оних који мисле да је прича о Христовом Васкрсењу бунцање и немају вјеру у то. Али има и оних, као и ми данас, који прослављају Христа Васкрслога и кроз Њега вјечно људско достојанство – човјека као вјечно биће који није под подређен смрти, него непролазности: „И сви људски гробови ће постати једном, као гроб Христов, живоносни гробови који ће васкрснути силом Духа Светога а они који бунцају да их Бог уразуми, врати памет да се и они припоје онима који прослављају Христа Бога вјечнога и вјечно и непролазно људско достојанство“, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у Кутима. По завршетку литије, сабрање је настављено уз трпезу љубави и пригодан културно-умјетнички програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем Радовићем разговарали смо уочи Васкрса. Иако је то најрадоснији дан у хришћанском календару, архиепископ цетињски сматра да ситуација у Српској православној цркви, али и у хришћанству уопште, није тако радосна. „Васкрс је празник који васкрсава у свему људском роду, све оно што је истинско и право и што је вјечно. Тако и овде у нашем народу и у нашој цркви. Ипак је Васкрс коначна ријеч неба и земље, Бога и човјека, оног правог истинског за све земаљске народе, па онда и за нас овде. А васкрсења не бива без смрти. Крст носити нама је суђено. Овде код нас распеће се наставља, не само на Косову и Метохији, него уопште. На крају крајева, наставља се и у свакој људској души. И само душе које су сараспете Христу задобијају тај квасац васкрсења вјечнога живота“, објашњава Његово високопреосвештенство за Спутњик. Од крсташа до НАТО освајача Амфилохије се осврнуо на рушење хришћанских светиња у Црној Гори и све већи утицај НАТО алијансе на земље Балкана. Он сматра да се многе лоше ствари у историји понављају. „То је наставак онога што су западни моћници радили вековима. Почевши са крсташким ратовима и онда су крсташи са благословом римског папе кретали у ослобођење Христовог гроба. Велика идеја, али у суштини пљачка. После крсташа таквом је идејом био задојен Наполеон, освајао свет, стварао нови светски поредак после Француске револуције, зна се како је завршио на Бородинском пољу. После њега нацисти и фашисти. Мусолини и Хитлер су ту исту идеју наставили са новим схватањима и идеологијама кренули да освајају свет и зна се како је завршио нацифашизам“, подсећа митрополит и истиче да деловање НАТО-а, САД, Енглеске и Европе није ништа друго, него наставак нацифашизма. „Оно што смо ми доживели од нациста и фашиста 1941-1945. године, ми смо то доживели сада од НАТО пакта 1994-1995. у Босни и Херцеговини, а онда после на Косову и Метохији. Данас исто то доживљавамо. Чак и стање на Косову и Метохији данас, па да не кажем и свуда овде на Балкану, горе је под овим новим нацифашистима, него ли што је то било за време Хитлера и Мусолинија. Ту је трагедија, што је то и наша Црна Гора прихватила. С једне стране се хвали садашња власт својим антифашизмом. Али у суштини не темељи своју будућност на антифашизму, јер да темељи на томе, не би постала део НАТО-а“, наглашава Амфилохије за Спутњик. Према његовим речима, Црна Гора гради своју будућност на братоубилаштву, тако што претвара деобе које су својствене нашем народу у нешто још дубље и горе — националне и језичке поделе. Наш саговорник каже да је и однос НАТО-а према Русији онакав какав је био нацистички и фашистички. „Ипак, ја сам дубоко уверен да ће се оно што се догодило и са Наполеоном, Хитлером и са Мусолинијем, догодити сутра са овим носиоцима тог истог духа“, закључује митрополит. Европа безбожнија од комунизма Амфилохије не крије своју забринутост и за дешавања у Европи. „Европа унаказује себе и своје биће. То није Европа Петра и Павла, то није Европа великих људи на Западу, великих епископа римских. Европа је по свом антихришћанском духу данас дубље безбожна од комунизма. Комунизам је ипак био наследио хришћанску традицију морала. Европа ни тог духа, ни тог морала нема, зато данас Европа потпуно уништава хришћанство, јер данас Европа постаје исламски континент“, прецизира митрополит. Зна се чија је Украјина крајина На питање шта је Украјина добила тиме што је прогласила аутокефалност цркве и тиме се на још један начин удаљила од Русије, митрополит црногорско-приморски каже да се зна чија је Украјина „крајина“ од времена Светог Владимира, па надаље кроз векове. „Украјина је претрпела страховиту трагедију и деобу за време уније, унијаћења у 16. вијеку. А ово што се сад догађа, то је наставак управо тога само у секуларизованом типу. Шта ће добити? Добиће још дубљи расцеп и раскол. Штета што Васељенски патријарх не схвата наше муке словенске. Није схватио какве су то последице и за њега и за цркву православну. Није само питање руске цркве и руског народа, питање је Украјине, васељенско питање“, наводи Амфилохије и додаје да данас очигледно постоји једна борба против православља, против најстаријег изданка јеванђеља. „Е сад треба пребити ту кичмену мождину православних народа, међу којима руски народ има данас посебно место. Треба је пребити да би остварили оно што није остварио ни Наполеон, ни Хитлер, ни Мусолини. Они сада користе ту несрећну Украјину и те њене унутарње деобе и несреће. Створили су дух унутарњег раскола, разбијачки дух тог народа словенског, звали га Украјинци или древно-Руси.“ Последњи суд није Хашки Митрополита смо питали хоће ли Срби, у том опште-глобалном расулу, сачувати свој идентитет. „Сачуваће ако Бог да. Ова сва збивања у нашем народу и ово распеће нашег народа траје читави двадесети век. Исто су то урадили још срамније са Косовом и Метохијом. Часни и честити албански народ сад је представљен преко тих злочинаца Тачија и дружине. То што се догодило на Косову са том групом деликвената, срамота је за часни албански народ. Њих су управо и подржали они који су подржали у току Другог светског рата њима сличне балисте и остале. Хтели би да им предамо Косово и Метохију, како рече наш патријарх ових дана — наш Јерусалим“, поручио је он. Ипак, митрополит је уверен у позитиван исход. „Ако се онај први изабрани Божји народ вратио после 2.000 година свом Јерусалиму, па и овај народ српски и светосавски народ не може без свог Јерусалима. Он ће се вратити. Бог није у сили, него у правди — то је Александар Невски говорио. То је истина која се потврђује кроз све векове, а Свети Петар Цетињски је говорио да је у имену Божјем суд и правда. Последњи суд није Хашки суд, овај безбожни суд који данас суди људима који су учествовали у несрећном грађанском рату“, подсећа Амфилохије и наглашава да нема никакве сумње да рат никоме није брат. Ипак, према његовим речима, непоштено је проглашавати само Србе за злочинце, како би били заштићени они који су наставили фашистичко дело у Босни и Херцеговини, потиснути јасеновачки злочин, а Сребреницу користити за геноцид. НАТО бомбардовање као Хитлерово „То су такве морбидне лажи које је прихватио Клинтон, онај Солана неслани и остала дружина који су овде преузели да владају. Па и они Французи који су се обрукали“, уверен је митрополит, који се поново осврнуо на НАТО агресију 1999. године. „Злочин који је НАТО извршио поводом педесетогодишњице свога постојања је нацифашистичко насиље над Србијом, над Црном Гором. Бомбардовали су по двадесети пут овај град Београд. Каква је разлика између Хитлеровог бомбардовања и овог? Нема никакве разлике. Оно је било у освајачком духу, ово је у име људских права. Побијена деца. Све у име људских права, а на срамоту и своју и срамоту Европе.“ Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије на крају разговора је честитао Васкрс читаоцима Спутњика. „Нек је благословен свети празник Христовог васкрсења. Васкрсења не бива без смрти. Крст носити нама је суђено, тако је било и тако је и дан-данас остало. Христос воскресе!“ Извор: Спутњик -
Митрополит Амфилохије и Владика Методије у Цетињском манастиру служили изношење плаштанице
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и викарни Епископ диоклијски г. Методије служили су данас, на Велики петак са свештенством у Цетињском манастиру службу изношења плаштанице. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Руска телевизија Россия К 25. априла приказала је у оквиру циклуса „Проповједници“ филм о Његовом високопреосвештенсвту Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију. „Човјек-црква, небески човјек, наш апостол – такве ријечи се често могу чути о Митрополиту Амфилохију од разних људи, и нема претјеривања у томе. Од 1991. године је он је Митрополит цетињски, црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски, и чувар Трона пећког. На пријесто митрополита дошао је у веома тешко вријеме за Црну Гору. Педесет година комунизма оставило је свој траг, претварајући ову историјски православну земљу у духовну пустињу. Цркве и манастири у пустоши, практично без свештенства, читаве генерације затроване пропагандом су изгубиле свој религијски и национални идентитет. Било је потребно почети изнова – оживљавати цркве и манастире, подучавати свештенство, враћати људе Богу.И дословно, 27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета, а многи остају“, наводи се у емисији „Проповједници“. У емисији говоре свештеници СПЦ, блиски рођаци владике, пријатељи из дјетињства, људи којима је помагао у најтежим животним ситуацијама, новинари и, наравно, главни протагониста – Митрополит Амфилохије, стручњак за руску културу и велики пријатељ Русије. У филму је учествовао: Јован Радовић, рођак Митрополита Амфилохија, јереј Анђелко Боричић, новинар Светлана Луганска, јеромонах Сергеј, економ манастира Острог, Вучина Радовић, Митрополитов старији брат, протојереј Момчило Кривокапић, јеромонах Јустин (Мреновић), протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, Анастасија Радовић, рођака Митрополита Амфилохија, новинар Марија Живковић, Ђорђе Петровић Његош, потомак краљевске лозе, Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња, и Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетиње. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- амфилохије
- митрополит
- (и још 2 )
-
.jpg.cf3eeba085e7009b28a6c998f3a4a370.jpg)
Снимке богослужења и манастирског живота у Дане Страсне Седмице и Васкрсења снимила је продукцијска кућа Cinnamon production из Београда, у манастиру Високи Дечани 2009. године. Значај сваког од ових дана посебно, објашњен је цитатима из Јеванђеља, из богослужбених текстова Посног Триода Свете Велике Седмице, из беседа Св. Јована Златоустог, Св. Владике Николаја Жичког и Св. Оца Јустина Ћелијског. Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, који је у време рада на једној фази филма 2010. године био администратор Епархије Рашко-призренске, у филму објашњава смисао свих најважнијих догађаја последње седмице Христовог живота на земљи, Његовог страдања за нас и значај Васкрсења Христовог. У Јеванђељима описани догађаји из Страсне Седмице и непосредно после Васкрсења, у филму су илустровани фрескама са зидова дечанске цркве, пошто је у богатом дечанском фрескопису детаљно осликано све што се у те велике дане догодило са Христом. Извор: Манастир Високи Дечани -
У серијалу Архиварник емитујемо стара предавања, аудио и видео снимке са литургијских и богослужбених и духовних свечаности, као и разговоре, бесједе и тв репортаже. Јеромонах др Амфилохије Радовић: Предавање на сабору младима у манастиру Велика Ремета 1980. године. У двадесет осмој емисији серијала Архиварник емитујемо аудио снимак са духовног сабрања младих у манастиру Велика Ремета 1980. године. На сабору је предавање одржао тадашњи професор Богословског Факултета у Београду јеромонах др. Амфилохије Радовић. Поред оца Амфилохија говорили су и брат Драги Милетић и игуман манастира Данило. Уредник серијала Архиварник, Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора -
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Дајбабе код Подгорице. Владика је Литургију служио поводом сјутрашњег празника преподобног Симеона Дајбабског, који је ктиторска слава ове светиње. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је рекао да је сав пост у знаку часнога крста. „Сав је у знаку одрицања од старога човјека, одрицања од онога што нас одводи од Бога, што нас одводи од нас самих, наше природе и од ближњих“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да Бог није створио човјека да буде само пролазно биће и да се храни пролазном храном. „Створио га је да буде вјечно биће, да се храни не само земаљским хљебог него хљебом вјечног живота. Сам Христос је за себе рекао: Ја сам хљеб живота који силази с неба – ко једе од овога хљеба неће умријети, биће вјечно жив.На вјечни живот је човјек призван својом природом, својим рођењем“, нагласио је Владика. Владика је, критикујући данашње учитеље који дјецу уче да је човјкек мајмунов сродник, казао да је пуноћа људскога бића у његовој сродности с Богом. Доказ за то је, додао је Митрополит, и Свети Симеон Дајбабски, један од најдивнијих изданака Црне Горе и рода нашега светопетровскога и светосавскога. „Дивна и чудесна личност са Цетиња, од чувеног бртаства Поповића. Научио се правди Божјој, истини Божјој, љубави Божјој на миомирној жртви Христу Богу. Дошао је овдје, у ову светињу, која је у знаку часнога крста. А његов живот је у знаку часнога крста“, казао је он. Рекао је да нема Црна Гора већега учитеља и просветитеља од преподобнога Симеона Дајбабскога. „Који се научио од Светог Петра Цетињскога, Светог Василија Острошкога и других светих Божјих људи. Дај Боже, да ови данашњи учитељи, који уче по Црној Гори, крену путем Светога Симеона, највећега учитеља и просветитеља“, поручио је Митрополит Амфилохије. Након Светог причешћа, Митрополит је са свештенством и вјерним народом благосиљао славски колач. Освештао је и новосаграђену манастирску агиазму. Рекао је на крају да се у наше вријеме наставља распеће Цркве Христове и њено гоњење које је започело убиством царских страстотерпаца Романових. „У наше вријеме распета је Украјина, распета је Русија, распета је Црква Божија широм свијета. Распета је и у Сирији. И овдје код нас је распета“, рекао је он. Додао је да земаљски судови који суде и пресуђују заборављају да Бог није у сили него у правди. „Заборављају то и Солана и Блер и Кларк, и сви остали велики злочинци нашега времена. Они су ти који требају да буду суђени. Они су срам и стид честите Европе и они су први требали да буду суђени у Хагу, па нека после буде суђен Караџић. Јер, рат никоме није брат, у њему гине и праведни и неправедни. А данас се они прослављају земаљским прославама. Њима се подижу споменици, а ови се часни и честити разапињу“, истакао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да се то догађа и у Црној Гори. „Намјесто да се суди онима који су побили дјецу у Мурину, суди се Бранки равногорки, једној честитој жени из Србије. Мјесто да суди домаћим и међународним терористима, суд у Црној Гори суди њој и другима. Али, таква су времена. Међутим, у имену Божјем је суд и правда – каже Свети Петар Цетињски. И вријеме увијек прије или касније то покаже. То нам свједочи и Свети старац Симеон“, закључио је Митрополит Амфилохије. Потом је приређена славска трпеза хришћанске љубави са празничним културно-умјетничким програмом. Радосав Рајо Војиновић фотогалерија-
- 2
-
-
- симеона
- преподобног
- (и још 10 )
-
На Цетињу прослављена Недјеља православља, богослужио Митрополит Амфилохије
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру и празничном Литијом с иконама која је прошла градским улицама, на Цетињу је данас торжествено прослављена Недјеља православља и свршен спомен на седми васељенски саљбор и побједу православља на иконоборством. Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење цетињског свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројних вјерника. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да су све љепоте неба и земље и сва мудрост сабрани у једном обичном људскоме лику. „И кроз тај лик открива се љепота и садржај свеукупне Божанске творевине, а у исто вријеме открива се и љепота Онога који је створио и небо и земљу, и све видљиво и невидљиво“, казао је он. Додао је да се у лику Христа Богочовјека види сва тајна свих свјетова. „А иста та тајна, кроз Њега и преко Њега се огледа у лику човјековом, првога човјека и свакога човјека. Погледајте ову дјецу овдје: ништа љњепше на свијету нема од дјетињега лика. Све љепоте свјетова сабране су у дјечјем лику и у лику свакога човјека“, рекао је Владика Амфилохије. Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да данас празнујемо тај лик Божји. „Празнујемо ту љепоту Божју, икону Божју. Празнујемо иконопоштовање у вријеме када су безбожни људи, попут ових данашњих, порицали и избацивали иконе из цркава Божјих. Многи су пострадали тада због љубави према светим иконама. Међутим, на овај дан су поново свечане враћене иконе у храмове и била је Литија кроз царски град Константинопољ. Ту литију ми настављамо на Цетињу и она се наставља широм васељене, кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних Владика је предводио празничну литију која се од Цетињског манастира кретала према цркви Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру, преко трга краља Николе, затим Његошевом улицом, преко Балшића пазара до Влашке цркве и назад до Цетињског манастира. На крају је на улазу у манастирску порту прочитан Синодик православља. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- митрополит
- богослужио
- (и још 5 )
-
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Теодорову суботу са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља рекао је да Дух Свети, који свуда обитава, посебно обитава у светима. „Зато на Литургији и изговарамо те ријечи: Јеси свет, Боже наш и у светима обитаваш“, казао је Владика. Објаснио је да Бог обитава у свему, да је у свему присутан својом вјечном Божанском силом. „Али посебно је присустан у светима Његовим. И сам Господ је призвао све нас људе, све земаљске народе: Будите свети, као што је свет Отац ваш који је на небесима. То је призвање људско да будемо свети људи, јер је свет Бог – Отац и Син и Дух Свети који је на небесима. Дакле, да постанемо заједничари Божанске светиње“, казао је Владика Амфилохије. Казао је да је човјек, да би задобио истинску вјечност и непролазност и тако остварио циљ свога постојања на земљи, призван да буде носилац Божанске свјетлости. „Бог није неки самац. Он је љубав, а онда је Бог који сабиора око себе свеукупну творевину своју и посебно – свете Божје људе“, казао је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних Владика Амфилохије је у спомен на Светог Теодора Тирона благосиљао кољиво. На крају је свима сабранима пожелио да им пост и свето причешће буду на здравље и на спасење. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Митрополит Амфилохије у „Српској кући“: Братоубиство обиљежило Црну Гору у 20. вијеку
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Архиепископ цетињсњки Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је синоћ на трибини „Црна Гора у 20. вијеку“ у „Српској кући“ у Подгорици да црногорски 20. вијек вкарактерише сурово братоубилаштво, које се наставља и данас. Казао је да је остало сачувано предање о Светом Петру Цетињском и његовим плачом над Црном Гором у 20. вијеку. „Он је само својим и божјим сазнањима видио оно што ће се десити у 20. вијеку“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Нагласио је да је Црна Гора све до 1918. године у националном погледу била јединствена и да су сви осјећали као Срби, што потврђују и званични уџбеници с почетка двадесетог вијека у којима пише да у Црној Гори живе православни Срби, а да их има нешто мало католичке и мухамеданске вјере. „На идеји о уједињењу Српства радио је и велики краљ Никола, чему свједочи и његова химна „Онамо, намо“, гдје он пјева о Призрену, као своме дому“, нагласио је Владика Амфилохије. Додао је да након 1918. године долази до подјела, које су у то вријеме биле династичке природе. „Краљ Никола је са својим синовима у Првом свјетском рату желио да наметне своју династију као једину у Српству, али његово бјекство из земље умногоме је одредило његову и судбину његове династије. Није у то вријеме било подјела на Србе и Црногорце, већ је до тога дошло звог династичких интереса. Ипак су превладали Карађорђевићи, али дио Црногораца то није прихватио“, рекао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је рекао да се врхунац братоубилаштва и зла код Срба на Балкану догодио у Другом свјетском рату подјелом на четнике и партизане. Владика је нагласио да су и једни и други на почетку рата кренули заједно у борбу против окупатора, али да је до подјела дошло због идеолошких разлика. „Комунисти су под плаштом антифашизма кренули и у ликвидацију своје браће, што је изазвало реакцију четника. Познато је да су Бајо Станишић и Павле Ђуришић у тринаестојулском устанку ослободили Даниловград и Беране, али да нијесу пристали на ликвидацију виђених људи, које су почели комунисти. Чудно је да данашња власт гледа на Павла Ђуришића као на издајника, иако је он са 120 пробраних Срба и официра убијен у Јасеновцу. У тој ликвидацији пресудсну улогу је имао Секула Дрљевић, кога данашња власт глорификује и чак пјева његиву химну. А она је први пут изведена у логору Стара Градишка, гдје су убијени Ђуришић и његови официри“, подсјетио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је поручио да су најопасније, опасније и од династичких и идеолошких, савремене националне подјеле. „Од једног народа 1918. године данас имамо четири нације и то се није нигдје десило у Европи. Поред тога и ћирилица, на којој је написано све оно што вриједи у Црној Гори, је потиснута и агресивно се намеће латиница. Уз то, враћа се у Подгорицу и Броз који је одговаран за бомбардовање главнога града када је убијено око 2000 становника, а град је скоро сравњен са земљом. Ја то не схватам и није ми јасно зашто се то ради, када Хрвати не траже да им вратимо Броза, а ни на памет им не пада да му подижу споменик. Мислим да савремена Црна Гора болује од тешке болести коју ја називам брозомором“, каже Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је закључио да је Свети Петар знао шта чека Црну Гору и да нам након вијека братоубилаштва остаје да и ми данас плачемо над самима собом, како би нас барем суза очистила од братоубиства које је обиљежило. а и даље обиљежава, Црну Гору. Трибину је организовао Културно-информативни центар „Свети Сава“. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Митрополит Амфилохије служио Литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, уочи празника Светог Теодора Тирона, Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру, уз саслужење Преосвећеног Епископа диоклијског г. Методија и свештенства и молитвено учешће вјерног народа. У току Литургије, после Заамвоне молитве, прочитан је канон Светом Теодору Тирону, чиј спомен се слави у прву суботу Свете четрдесетнице, након чега је Митрополит Амфилохије освештао кољиво. Приношење кољива у част Светога Теодора Тирона установљено у спомен на његово јављање цариградском Архиепископу Евдоксију, у вријеме римског цара Јулијана Апостате, када је скренуо пажњу хришћанима да не једу храну која била попрскана крвљу многобожачких жртава и благословио да се тога дана хране кољивом, како би се достојно причестили у Недјељу православља. У литургијској бесједи Високопресовећени је подсјетио да се мошти Светог Теодора Тирона налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори а да ће се у Црној Гори, ако Бог да, и њему подигнути храм као и многим другим великомученицима: „Ми се клањамо Господу и Светима великомученицима Његовима. У новије вријеме подигли смо Храм Светог Климента Охридског и Светог великомученика Пантелејмона у Морачи а биће и храма Светога Теодора Тирона. Ако Бог да, да подигнемо храм у славу Божију у част светих великих Божијих Христових ратника који су бранили и сачували вјеру и утврдили православне народе у вјерности Христу Богу нашем .“ Подсјетио је владика да су код нас вјековима биле и мошти Светога Теодора Стратилата које су првобитно чуване у Манастиру Светог апостола и јеванђелисте Марка у Подгорици, па су од оних који су примили ислам и тамо се настанили послије Сеобе Чарнојевића крајем 17. вијека, али који су сачували дубоко поштовање према светињи, предате Митрополији црногорско приморској. „Мошти Светог Теодора Стратилата су првобитно чуване у келији Светога Петра Цетињскога а сада се налази у олтару Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у нади да ће једног дана бити враћене у манастир Светога Марка“, казао је Митрополит и изаразио наду да ће и тај манастир, као што су и многи други широм Митрополије, поново васкрснути. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да није случајно да су мошти Светог Теодора Стратилата и Св. Теодора Тирона, великих бранитеља вјере праве – тврде Божије вјере, дошле у наш народ и Свету цркву, оне су нас увијек кроз вјекове и до дана данашњег у тој вјери укријепљивале. На крају Литургије вјерници су цјеливали Свети крст у коме је честица моштију Светог Теодора Тирона. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
У серијалу Архиварник емитујемо стара предавања, аудио и видео снимке са литургијских и богослужбених и духовних свечаности, као и разговоре, бесједе и тв репортаже. У двадесет чртвртој емисији серијала Архиварник емитујемо предавање које је одржао Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије на тему “О очинству“. Предавање је одржано 3. марта 1994. године. Уредник серијала Архиварник, Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора -
Митрополит Амфилохије у Цетињском манастиру служио Литургију Пређеосвећених Дарова
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, у сриједу прве недјеље Великог поста, Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су Преосвећени Епископ диоклијски г. Методије, протојереји-ставрофори Гојко Перовић и Обрен Јовановић, јереји Анђелко Боричић и Игор Балабан, протосинђел Исак Симић, јеромонаси Прохор Јосифов и Јустин Мреновић, јерођакон Јаков Нинковић, као и ђакони Александар Лекић и Игор Пешикан. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Посјету епархији западно-европској и свој пут по земељама Бенелукса и Француској митрополит Амфилохије започео је посјетом Амстердаму. Тамо га је дочекао свештеник Ненад Илић који је од митрополита Амфилохија овом приликом узео изјаву видео магазин своје парохије. Звучни запис разговора Српска црква вјековима је ограничена на простор Балакана одакле је само дјелимично раширена само у вријем Карловачке митрополије, рекао је митрополит Амфилохије. Српска црква данас постоји широм Европе и Америке – сјеверне и јужне и Аустралије. И то је чудо светог Саве изјавио је за видео магазин амстердамске парохије наш високопреосвећени архиепископ и митрополит. Извор: Радио Светигора- 1 comment
-
- 1
-
-
- комуницирати
- боље
- (и још 8 )
-
Поводом осам вјекова аутокефалности СПЦ, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије одржао је синоћ у Културном центру Србије у Паризу предавање на тему „Устројство Цркве: Појам аутокефалије и организација Православне цркве на Западу“ Митрополита Амфилохија је дочекао и поздравио директор Центра Драгослав Павловић. Поред многобројних посјетилаца, присуствовали су и амбасадорка Србије у Француској Наташа Марић, потпредсједник ЕУО Епархије западноевропске Љубомир Михајловић, књижевник и публициста из Париза Комнен Бећировић, предсједник Савеза Срба у Француској Ђуро Ћетковић, протојереј-ставрофор Никола Црнокрак, декан париског Теолошког института Светог Сергија, као и старјешина цркве Свете Параскеве протојереј-ставрофор Жељко Симоновић. Иначе, у Културном центру Србије, у истом простору у којем је Митрополит Амфилохије синоћ одржао предавање у току је и изложба слика прослављеног српског сликара Петра Лубарде, рођеног у Љуботину у Ријечкој нахији. Рајо Војиновић извор: https://mitropolija.com/2019/03/06/mitropolit-amfilohije-u-parizu-odrzao-predavanje-na-temu-ustrojstvo-crkve-pojam-autokefalije-i-organizacija-pravoslavne-crkve-na-zapadu/- 2 comments
-
- 2
-
-
- аутокефалије
- појам
- (и још 12 )
-
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије сусрео се у понедјељак, 4. марта у Бриселу са Епископом Грузијске православне цркве за Холандију и Белгију г. Доситејем у његовој резиденцији. Резиденцију је, иначе, грузијском Епископу уступила Епархија западноевропска СПЦ на одређено вријеме и у њој се налази црква посвећена Светом Сави Српскоме и Светој Тамари. Архијереји су у срдачном разговору размијенили мишљења о изазовима са којима се сусреће Православна црква у савременом свијету и о њеној мисији на Западу. Митрополит Амфилохије је Епископу Доситеју даривао икону Светог Петра Цетињског за храм Свете Тамаре. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- епископом
- грузијским
- (и још 7 )
-
Митрополит Амфилохије у Епархији западноевропској, данас служио Литургију у Ротердаму
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије допутовао је 2. марта у братску посјету Епископу западбноевропском Луки и Епархији западноевропској. На амстердамском аеродрому господина Митрополита је дочекао парох амстердамски свештеник Ненад Илић и секретар ЕУО Епархије западноевропске Новак Билић. Владика је у Амстердаму посјетио парохијску цркву Светог Николе, гдје је служена свечана доксологија. Митрополит Амфилохије је данас допутовао у Ротердам, у парохијску цркву Свете Тројице, у којој је служио Свету архијерејску литургију. Звучни запис беседе Саслуживали су му старјешина храма протојереј-ставрофор Војислав Билбија, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, јереј Борис Топић и ђакони Дејан Радошевић и Небојша Мастиловић. Литургији је присуствовало више стотина вјерника. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је рекао да је око нас, по учењу Светих отаца – све у знаку Свете Тројице. „И сунце које нас обасјава има своје тијело, има своју свјетлостт којом зрачи, има топлоту… Тројична је тајна сунца које нас грије. И у сваком створењу има символ Свете Тројице, Бога љубави који нас призива на ту вјечну и непролазну љубав, и који нас призива на ту заједницу, заједништво које не престаје ни смрћу, него је вјечно и непролазно“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је у знаку крста људски живот. „Како је Бог и створио човјека у знаку часнога крста, тако је и људски живот у знаку часнога крста. И не само људски живот. И Бог је преко крста дошао у овај свијет – разапет је за нас и наше спасење, жртвовао је себе ради спасења свијета и тиме открио да је Он истински Бог“, рекао је он. Владика је говорио о светолазаревском косовском завјету, рекавши да је опредјељење Светог кнеза Лазара за Царство небеско – опредјељење овога светолазаревског и светосавскога кроз сву историју. „То је опредјељење наше, опредјељење истинских и правих хришћана – опредјељење за вјечно и непролазно царство Божје, јер је земаљско пролазно – данас јесте а сјутра није“, објаснио је Владика. Нагласио је да је велики Божји дар штто се Црква православна у наше вријеме раширила свуда по свијету. „Свуда је присутна Православна црква, а свуда је сада присутна и наша помјесна Црква. Велики је то Божји дар. Православна црква, православље је сачувало оно изворно Јеванђеље, изворну вјеру и живот по вјери“, рекао је господин Митрополит. Казао је сабранима на Служби да су и они свједоци те истине. „Радује ме да сте овај храм посветили Светој Тројици, Богу нашем који је диван у Светима својим“, казао је Митрополит Амфилохије пожељевши им благословен предстојећи Часни пост. Митрополит Амфилохије је храму Свете Тројице поклонио икону Светог Петра Цетињског. Овом службом отац Војислав Билбија је прославио двадесет година свога пастирског рада са заточеницима Хашког трибунала. Он је заблагодарио Митрополиту на посјети и осврнуо се на свој двадесетогодишњи свештенички рад са затвореницима у хашком казамату. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- данас
- западноевропској
- (и још 6 )
-
Митрополит Амфилохије на Задушнице служио Литургију у Цетињском манастиру
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Задушнице, са свештенством Свету заупокојену службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској бесједи, Владика је рекао да Задушнице свједоче вјеру хришћана да Бог није бог мртвих него Бог живих. Звучни запис беседе „И да Бог памти и уписује у своју књигу вјечног живота све оне који су се од памтивијека, од Адама и Еве до наших дана упокојили у вјери и нади на вскрсење и живот вјечни. Ако би људски живот био сведен само на овај земаљски, онда бби био несрећан живот, онда би човјек био несрећа, најнесрећније створење које постоји на овој земљи“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је човјек, будући да створен по лику и подобију Божјем, Бог не може оно што је створено по слици и прилици Његовој да препусти ништавилу. „Пред тајном смрти подједнаки су и цареви и сиромаси, и богатри и сиромашни. Нема ту више ни царева ни сиромаха, него се сви суочавају са смрћу. Али, самим тим, сагледавајући свој земаљски живот у тајни смрти и пролазности, у исто вријеме имају разумни људи, памертни људи, наду у вјечни и непролазни живот“, казао је он. Казао је да је Богочовјек Христос освештао људску природу својом вјечном силом, мудрошћу и свјетлошћу, и својим вјечним животом. „Васкрсао из мртвих са тијелом људским и вазнио се на небеса и сједи с десне стране Бога и Оца и чека сва људска бића да дођу, да се саберу око Њега у вјечном и непролазном царству Божијем“, објаснио је Владика. Подсјетио је да је покајање пут ка Царству небеском. „Царство небеско је оно ради чега се човјек рађа овдје на земљи. Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и до вијека. На томе је утемељена сва историја нашега народа, нарочито од цара Лазара до наших дана“, подсјетио је Владика Амфилохије. Митрополит црногорско-приморски је казао да данас помињемо све оне који су кроз вјекове себе уградили у светињу цетињског манастира. „Ктиторе, осниваче, приложнике и добротворе, све који су се кроз вјекове овдје крштавали и миропомазивали, који су се овдје вјенчавали, који су овдје опојани, заједно са нашим великим митрополитима, претходницима“, рекао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
