Претражи Живе Речи Утехе

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством служио је данас, на празник Свете Марије Магдалине, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог архангела Михаила и освештао конак у Манастиру Светих мироносица у селу Дупило у Црмници. Звучни запис беседе У току Свете службе Божје Високопреосвећени владика је произвео у протопрезвитера оца Слободана Лукића, пароха црмничког, пожељевши му да још ревносније настави своје свештенослужење живоме Господу нашем Исусу Христу, приносећи себе на дар оним ријечима из Свете литургије: Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. “На то смо призвани сви, да живот свој предамо Христу Господу. И ти, као презвитер Цркве Божје, као провједник Јеванђеља, као служитељ Свете литургије, онај који приноси Свете дарове, призван си да управо у том Духу служиш у све дане свога живота Господу. Потрудио си се у ових десетак година овдје у Црмници у служењу Христу Богу нашем и надамо се у Господу да ће и ова награда да буде подстицај да још ревносније, још спремније, приносиш себе Христу Богу на дар, као и оне које ти је Господ повјерио да васпитаваш у страху Божјем, у вјери, нади и љубави да их приводиш Тијелу и Крви Господњој – Причешћу – и да их преко Светих тајни уграђујеш у вјечно и непролазно Царство Христа Бога нашега”, казао је Митрополит. Отац Слободан је заблагодарио, истичући да ову награду доживљава као велики благослов и позив на ревносније служење Христу и Цркви Његовој: “Молим се Богу, да да крепости и снаге да у том призвању истрајавам, да достојно послужим Цркви, народу, а уздам се у ваше молитве и благослов, молитве отаца браће и цијеле Цркве.” У архипастирском слову након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Архиепископ цетињски је казао да је све што је створено руком Божјом чудесно те да нема ничега у Божјој творевини што није свједочанство божанске доброте и љепоте. “У свему је Бог диван, али је посебно диван Бог живи и истинити у човјеку, у људском лику, јер у људском бићу Бог је уградио све дивоте и љепоте које је уградио у свеукупној својој творевини.Тако да онај који види човјека и сагледа га, он кроз њега, као малога, као мали свијет, микрокосмос, сагледава сав макрокосмос, сву величину божанску. Сва Божја творевина је присутна у човјеку, духовна и тјелесна, али човјек је и више од тога, он је биће створено по лику и подобију Божјем”, бесједио је владика Амфилохије. Нагласио је да је диван Господ у свему постојећем, диван је у човјеку, предиван и чудесан у личности Христа богочовјека и у личностима оних који су Његови, који су Му послужили кроз своју историју: “Диван је Господ у светим пророцима, светим апостолима, светим богоносним оцима, мученицима, мученицама кроз вјекове, у свима онима који су посвједочили Христа и својом људском природом и својим животом и својом мученичком смрћу, који су примили на себе христолики начин постојања, а Христос је рекао: Нисам дошао да Ми служе, него да служим и не само да служим људима него да живот свој положим за људе своје. То је Његова љубав која не тражи своје, која се само дарује”, казао је владика и додао да су на ту христолику љубав призвани сви који се крштавају у име Оца и Сина и Духа Светога, сви људи и сви земаљски народи. Међу онима који су Богу послужили посебно мјесто заузима равноапостолна Марија Магдалина. Како је казао, њен спомен је повод данашњег сабрања у овој древној светињи и још древнијој светињи која се налази недалеко од ове, а која је била посвећена овој угодници Божјој, гдје су се многи подвизавали и трудили да ходе путем Господњим, гдје су написане, преписане и преведене многе драгоцјене књиге. “Обновом ове светиње обнавља се и та древна светиња. Ове наше сестре које уграђују своју младост, живот, у обнову ове светиње, оне обнављају и спомен на ту древну светињу која је од најстаријих овдје на овим просторима саграђена у спомен Марије Магдалине, дивне и чудесне дјевојке коју је Господ исцијелио, истјерао из ње седам злих духова. Ослободила се тјелесно и духовно, уселио се Господ у њено срце, биће.” Подсјетивши да је Марија Магдалина међу првима повјеровала у Христа као Месију, Спаситеља, Искупитеља свијета, Митрополит Амфилохије је истакао да је она Господу служила заједно са Његовом Мајком и осталим женама мироносицама, док је проповједао Јеванђеље у Јерусалиму и на свим другим мјестима Свете земље Палестине. Када је Христос био распет потресена тим страшним догађајем, била је поред Њега, заједно са њима и Св. Јованом Богословом када су Господа сви ученици напустили. Марија Магдалина је прва која је дошла послије Христовога распећа и погребења на Његов гроб, прва којој се Васкрсли Господ јавио и послао је да ту велику истину коју је видјела јави и осталим ученицима. “И од тада па до краја свога живота Марија Магдалина је остала живи свједок у којој се Господ прославио. Свједочила је васкрслога Господа и сво њено житије послије тог догађаја је управо свједочење Њега васкрсклога из мртвих, Кога је она видјела, чула и опипала”, рекао је владика, подсјетивши да је она стигла и до цара римскога Тиберија и понијела му то свједочанство, поздрављајући га ријечима: Христос васкресе! Такође, Блага Марија је прва која је офарбала јаја као симбол Христовог васкрсења. Након резања славског колача Митрополит Амфилохије је за настојатељицу манастира Светих мироносица поставио сестру Лукију, која је дошла из манастира Рустово и своју родитељску кућу претворила у манастирски дом, а чији су преци себе такође уградилу у ову светињу. Митрополит је говорио и о значају манастира Рустово, који је постао огњиште духовног рађања из чије свете обитељи је рођен и овај и Манастир Светог Василија Острошког у Улцињу. Митрополит црногорско-приморски је освештао конак Манастира Светих архангела и Свете Марије Магдалине, истичући да је то наставак великога дијела још од времена Светог Андреја Првозваног, који је овдје проповиједао Јеванђеље, затим Војислављевића и свих оних који су уградили себе у лавру Светих Архангела Михаила и Гаврила и лавру Свете Марије Магдалине која поново васкрсава и обнавља се. “У Цркви Божјој све је у знаку Христовог распећа, што значи у знаку страдања, подвига, али и у знаку васкрсења.То је тајна личности Христове, Христа богочовјека, то је тајна Цркве Његове сараспете Њему и сараспињане кроз вјекове, као и у наше вријеме и у ове наше крајеве свуда, па и овдје у Дупилу”, рекао је владика. Појашњавајући да је Црна Гора била сва крштена и за вријеме књаза Николе и послије њега, Митрополит је нагласио да, нажалост, данас има доста Црногораца који себе проглашавају за “монтенегрине” и који више неће да припадају тим Црногорцима краља Николе, црмничког војводе Маше Ђуровића, 70 Дупиљана и других великих људи који су жртвовали себе за ову светињу: “Ова обитељ васкрсава и кроз њу васкрсава све што је свето и честито кроз вјекове од Војислављевића па до наших времена. Обнављају се преко ове свете обитељи не само они који ће да живе и који живе у њој, него се обнавља и древно предање Светога апостола Андреја, Војислављевића, Светих отаца наших Немањића, Балшића, Црнојевића и Петровића. Све се то обнавља преко обнове наших душа часним крстом. Преко обнове овдашње светиње, Дупило постаје познато читавом свијету”, казао је на крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије говорио је у емисији Радио-телевизије Републике Српске “Актуелно” о ситуацији која је настала у Црној Гори усвајањем безаконог закона о слободи вјероисповијести. ВИДЕО ЗАПИС РАЗГОВОРА “Ово што се данас догађа у Црној Гори само је наставак онога што се у њој догађало у вријеме Светог Петра Цетињског, а и након њега. Црква кроз сву своју историју, па и данас позива на братску слогу, на љубав, на мир и помирење браће, а не на сукобе. Али, опет, с друге стране, Црква штити свој идентитет, с обзиром на тај закон, који није закон него безакоње”, казао је Митрополит црногорско-приморски. У емисији су, поред Митрополита Амфилохија, на ову тему говорили: адвокат Велибор Марковић из Подгорице, проф. др Миливоје Радовић са подгоричког екониомског факултета, извршни директор НВО “Не дамо Црну Гору” проф. др Здравко Кривокапић, др Марко Митровић, специјалиста оториноларингологије из Никшића, Мато Уљаревић, студент ФЛУ Цетиње, предсједник ДНП Милан Кнежевић, посланик ДФ Милутин Ђукановић и новинар Марко Вешовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г Амфилохије рекао је вечерас пред подгоричким саборним храмом, након крсног входа улицама Подгорице да је од њега и протојереја Мирчете Шљиванчанина полиција тражила да „разагнају народ са храма“. „Да ли је отац Мирчета то могао да прихвати? Црква Божија је да сабира све људе и земаљске народе, да их мири, призива на слогу, љубав и помирење. Отац Мирчета је позван у полицију. Ја сам рекао инспектору да једини који треба да одговара сам ја“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је тај инспектор са Косова, из Пећи. “Рекао сам му да ми овдје бранимо светиње и на Косову и Мтохији, а онда и у Црној Гори”, нагласио је Владика. Владика Амфилохије је подсјетио да се властодршци кажу да је црквена имовима прије 1918. године припадала држави Црној Гори, али и да је краљ Никола био крштени владар а ова Црква државна. “Тако да је однос краља Николе према Цркви био однос кршенога владара, крштене државе”, нагласио је он. Подсјетио је да ми данас имамо секуларну државу и некрштене владаре. “Откуд им право, некрштеним владарима, да узимају светиње”, упитао је Митрополит Амфилохије. Подсјетио је да су Дечани, Пећка Патријаршија и Метохија припадали Краљевини Црној Гори. “Ови наши садашњи, они су признали непостојећу државу Косово, одрекавши се срца Црне Горе за времена краља Николе. Зашто се онда чуде отпору овога народа”, казао је он. Митрополит Амфилохије је подсјетио, такође, да Бока Которска није припадала краљевини Црној Гори. “Како ће они онда примијенити тај закон на Боку Которску? А сјевер је први пут у историји 1913. припао Црној Гори. Тамо Црна Гора краља Николе ништа није саградила, јер су били балкански ратови… Какав је то закон, како је то безумље да се такав закон проглашава пред зору уз избацивање посланика из Скупштине који су били против тога. Зар се тако доносе закони у демократским државама”, запитао је он. Осврнуо се и на оптужбе да је Црква против државе због тога што брани светиње. “То није против државе него против те и такве власти, против властодржаца који такве безумне законе доносе”, прецизирао је Митрополит Амфилохије. Поручио је да ниједна власт на овој земљи неће дочекати да Црква разгони народ. “Овај народ је први пут, ја бих рекао послије седамдесет година постао слободни народ. И само неко ко је антинародан може да тражи да се народ одрекне слободе”, рекао је Владика Амфилохије. Владика је одбацио оптужбе да се Црква у Црној Гори сврстава на страну одређених партија. “То што се ставови неких од њих поклапају с нама је друго.Ако се ова власт одрекне овог безумља, онда ћемо ми бити за њих. Али ако они и даље буду подржавали тај злочин над Црном Гором, то је онда злочин као кад су признали Косово: Како онда могу да траже да храмови припадају држави Црној Гори? Којој Црној Гори“, рекао је он. Казао је да је он најодговорнији за оно што се догађа на литијама. „Нека ме ухапсе и у Спуж нека ме воде, биће ми добро да се одморим. Али није добро за њих, није добро за Црну Гору да наставе са насиљем”, поручио је он. Рекао је да ће следеће седмице бити настављена ова молитвена сабрања, све док поништења безбожног закона. “Ови наши крсни входови биће настављени у миру, у братској слози, слободи и призиву на помирење међу браћом. То је смисао ових сабрања”, закључио је Митрополит Амфилохије. Радосав Рајо Војиновић

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и свечаном духовном академијом у славу Божију и у част 100. годишњице од обновљења Пећке патријаршијуе и 100. годишњице од упокојења Митрополита Митрофана Бана, манастир Стањевићи је данас торжествено прославио храмовну славу – празник силаска Светог Духа на апостоле. Литургијским сабрањем началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је свештенство, уз молитвено учешће вјерног народа. Митрополит Амфилохије је на малом входу чином протопрезвитера одликовао свештеника Ивана Станишића из Будве. Свету тајну крштења примили су слуге Божје Јаков и Јелена. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да већ скоро седам стотина година апостолски глас одјекује на овом светом мјесту. “Нарочито на овај празник који прослављамо, Оца и Сина и Духа Светога, Тројичну свјетлост, вјечну и непролазну, која просвећује сваког човјека који долази у овај свијет. Ту свјетлост примамо ми хришћани посебно”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да су на овај празник апостоли почели наједном да говоре разним језицима. “Нијесу могли да схвате шта се догађа, како је тај огањ небески, сила Духа Светога, животворнога обасјала њихове умове, њихове душе и претворила их у сасуде Божанске благодати. А после њих, и преко њих, та свјетлост Божанска обасјава, ево, сву васиону. И милиони људи до данашњега дана просвећују се том свјетлошћу која је обасјала свете ученике на Гори сионској”, подсјетио је он. Владика је нагласио да та сила Духа Светога обнавља и стањевићку светињу. “Обнавља се ова светиња људским трудом, али трудом надахнутим том светом силом Божјом, Духом Светим животворним. Та сила Духа Светога је она која је подстакла овдје прве обновитеље ове рушевине, нарочито нашега благословенога оца Димитрија, који је уградио свој живот овдје.. А после њега и ову садашњу братију на челу са оцем Јефремом, која наставља то свето дјело, заједно са свима вама”, рекао је Владика Амфилохије. Објаснио је да се светим крштењем прво обнављају душе силом Духа Светога, а да онда крштене душе обнављају грађевине које су подизане у славу Божју. “Тако се догађа свуда – не само у Црној Гори, него широм свијета. И ова блага вијест која је почела да се проповиједа на Духове – Тројичиндан прије двије хиљаде година, она данас заиста одјекује на свим земаљским језицима. Нема земаљског језика на коме се не проповиједа ова ријеч Божја”, закључио је Митрополит Амфилохије. Након благосиљања славског колача, пред почетак свечане академије, Митрополит Амфилохије је казао да славски колач није ништа друго до наставак сабрања око Христа Бога као хљеба живота. “Јер, Христос је опдједнако подијелио себе свима, свим људима и свим земаљским народима. Зато и овај свагдашњи хљеб дијелимо на начин како је Бог себе подијелио људима, а не да хљеб отимамо једни од других”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Поручио је да власти не постоје због тога да би отимале од других. “Него да би оно што је Бог дао подједнако подијелили свима. Митрополит Митрофан Бан, чију годишњицу данас обиљежавамо, тако је радио. Све то што је имао, подијелио је у оно вријеме, не само са својим Грбљанима, него и са Црногорцима, и са Бокељима и са Брђанима”, казао је он. Додао је да је Митрофан Бан обновитељ јединства Пећке Патријаршије. “Он је први од свих епископа некадашње Пећке Патријаршије, прије и од Карловачке митрополије, и Митрополије Србије и Бококоторске епархије, и Митрополије далматинско-буковинске, донио одлуку са Митрополитом пећким Гаврилом и Кирилом Митровићем да се обнови јединство СПЦ – Пећке Патријаршије. И он је био и предсједник тога одбора свих епископа”, подсјетио је Владика. Казао је да је много значајна та чињеница, као што је значајно и да је заједно с краљем Николом учествовао у ослобађању Косова и Метохије. “Оно што је Дух Свети утврдио не можемо сада ми да разарамо због интереса тамо неких. Сада траже да стварају некакву нову, безбожну, лажну цркву. Црква Божја нити је партија, нити је нација. Јесте нација Божја, која обједињује све земаљске народе”, казао је Владика, благосиљајући почетак свечане академије поводом 100 година од обнове СПЦ – Пећке Патријаршије и вијека од упокојења Митрополита Митрофана Бана. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством је служио данас, 5. јуна, Свету архијерејску заупокојену литургију и четрдесетодневни помен протојереју-ставрофору Момчилу Кривокапићу у Цркви Покрова Пресвете Богородице на градском гробљу у Шкаљарима. Звучни запис беседе Повезан садржај: У спомен на новопрестављеног протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Отац Момо у последњем интервјуу: Свештеник је оруђе преко којег се преноси реч љубави Божије! Емисија у спомен на проту Момчила - "И рјечи и дјела" Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља Високопреосвећени је казао да у ове дане празнујемо Христово вазнесење, дан када се Господ вазнео на небеса и своје земаљско тијело, а преко њега и наше тијело и биће, вазнео на небеса. “Вазнео се на небеса као небески човјек, призвавши човјека и свако људско биће да се онебеси, да се не жртвује земаљском благу и да своје срце не испуњава само оним што је земаљско и пролазно, што је ништавно, него да ходи за Њим небеским човјеком, богочовјеком, да се онебеси и постане небески човјек”, казао је владика Амфилохије. Истичући да је то најдубља истина хришћанске вјере и хришћанског живота, Митрополит је објаснио да су хришћани примили тај небески дар у Тајни светога крштења и миропомазања, запечаћујући се именом Божјим, Духом Светим, онебесивши тиме свој дух, душу, ум, срце, своје тијело. “Сав људски живот овдје на земљи је призван, посебно оних који се крштавајуу име Оца и Сина и Духа Светога, да узрастају у мјеру раста висине Христа богачовјека, небескога човјека. Да тај квасац вјечнога, небескога живота умножавају у себе, да њиме дишу и живе на земљи и да узрастају у мјеру раста висине Христове.” Даље је појаснио да је мјера Христовога напредовања и узрастања безмјерна, јер он није био само човјек, него и Син Божји јединородни, рођен прије свих вјекова од Оца Духом Светим у времену и Пресвете Дјеве, рођен тако да је Његов раст богачовјечански раст. То стање које дарује онима који су Његови је богачовјечанско стање и узрастање у мјеру раста Његове висине и задобијање тога дара небескога човјека и обогаћење тим богатством, које је вјечно и непролазно. Како је казао свједоци тога живога узрастања су свети Божији људи, међу којима је Свети Михаил, апостол синадски, кога данас прослављамо, који је узрастао у ту мјеру раста висине Христове и зато остао запамћен до наших времена. “Такви су били и други свети божји људи, такав је био и Свети Јован Владимир, којега смо јуче прослављали, велики подвижник и онај који је примио Христов крст, који није жртвовао себе власти и властољубљу, него је на христолики начин себе жртвовао за ближње своје и мученички пострадао. Као такав је постао пример и узор свима који припадају његовоме роду и народу.” Говорећи о оцу Момчилу Кривокапићу, чију четрдесетодневницу упокојења данас обиљежавамо, Митрополит је казао да је о. Момо један од оних који је свој живот посветио не благу и обогаћењима земаљским, него Богу и ближњима. “Од свога дјетињства је себе приносио Господу на дар, служећи му 50 година овдје у овој светиње, приносећи себе и своју породицу, своју дјецу и потомство, а и оне који су му били повјерени, том небеском звању и призвању, учећи да се онебесе, да узрастају према небесима, да буду небески људи, а не просто земаљски, пролазни, ништавни, смртни људи.” По његовим ријечима када је отац наш Момо испунио оно на што га је Бог био призвао на овој земљи, испунио свој задатак у току педесетогодишњег служења, Господ га је упокојио, призвао на небеса у своје наручје, у наручје његовога оца свештеника и мајке, као и у наручје светих Божијих људи. “И тако је он испунио године свога живота земаљскога, пролазнога, али обогатио се непролазним, вјечним богатством. Обогатио се оним чиме смо обдарени ми људи овдје на земљи, богатством вјечнога Бога, Његове силе и свјетлости, Његова правде, љубави и доброте, Његове мудрости”, рекао је Архиепископ цетињски. Помоливши се да Господ упокојио оца Мома у њедрима Аврама, Исака и Јакова, у њедрима Светога Саве, Светога Петра Цетињскога, Петра Ловћенског Тајновидца, Митрополит је подсјетио да је захваљујући њему на Прчњу подигнута дивна црква ловћенска. “Даће Бог, сада и молитвама нашега оца Мома и Светога Петра Цетињскога и Петра Ловћенског Тајновидца, да се поново врати црква Светога Петра на Ловћену а кроз њу да се и ова Црна Гора ослободи од свога црнила, од свога безбожништва, од мракова који су је затровали, од отуђења од Бога и светих Божијих примјера и узора. Да се обнови и Ловћен, да се ослободи из тамнице Петар Други Ловћенски Тајновидац, који је утамничен у онај пагански маузолеј, и да се обнови Црна Гора и њена душа вјером у живога Бога, да ходи тим путем који води у вјечни живот, непролазни у Царство небеско – Христово царство, оним путем који јесте сам Христос, који је пут истина и живот”, поручио је на крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије . Након што је одслужен четрдесетодневни помен, у име породице се обратио отац Немања Кривокапић, заблогадаривши свима који су принијели своје молитве за покој душе о. Мома, да га Господ прими у рајско насеље. “У ове радосне празничне дане, попразништва Васкрса, Вазнесења и претпразништва Тројичиндана, када је Господ одлучио да призове себи нашега оца Мома, ми као породица остајемо радосни и поносни што је био наш”, казао је прота Немања. И име Црквене општине Котор Драган Ђурчић се захвалио оцу Мому за све оно што је урадио за Котор, за СПД Јединство, чиј је био почасни члан, за своју паству, подредивши себе не само у служби Господу него и народу. “Опраштајући се са о. Момом, дубоко вјерујући да га је Господ примио у свој топли загрљај и смјестио у луку вјечнога мира и свјетлости, молимо се да нам Господ подари снагу да наставимо његовим стопама у одбрану једне свете саборне и апостолске Цркве, којој је служио, а која је оличена на нашим просторима у Митрополији црногорско-приморској, гдје га је дочекао Митрополит Данило, а сад га испраћа Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Оставио нам је аманет да останемо на бранику Цркве и Јединства. Он се моли да они који су по Уставу задужени да чувају ред, поредак и мир у овој држави, присјете обавезе која стоји према нама који смо дио живе једне свете саборне и апостолске Цркве, као и према нама који смо дио СПД Јединство, да наставимо да служимо Господу и да пјевамо пјесмом срцу – срцем роду”, истакао је Драган Ђурчић, секретар СПД Јединство. Извор: Митрополија црногорско-приморска

“Црква Божија је непобједива и неуништива јер је њена душа, срце, Дух Свети животворни. Она је сама по себи тијело Христово а они који су на власти у Црној Гори, покушавају да оно што је Божије, што је Богу принијето на дар и народу Божијем, присвоје, погазе и оскрнаве, као што су то радили и њихови претходници, због чега се народ с правом побунио, жртвујући се и пјевајући: Не дамо светиње”, оцијенио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Звучни запис беседе Владика је служио данас, у Недељу Светих отаца Првог васељенског сабора, Свету архијерејску литургију у Цркви Вазнесења у Винићима под Острогом гдје су донијете мошти Светог Арсенија Сремца на поклоњење и укријепљење вјерном народу овога краја. Литургијску бесједу владика Амфилохије је почео свједочењем Христових апостола да је наша вјера заснована, како каже Свети апостол и јеванђелиста Јован, “на оно што видјесмо, што чусмо, што опипасмо, што додирнусмо рукама својим, ријеч живота, то вам свједочимо”. Апостолско свједочење потврђује и Јеванђеље које описује да је Господ послије васкрсења дошао међу апостоле и рекао “Мир вам”. Пошто су се апостоли уплашили, Господ им каже да се не плаше него да повјерују јер се оно што су говорили пророци испунило и догодило, да не буду невјерни него вјерни. И апостоли потресени, испуњени страха и радости, поклонише се Господу који им обећа да ће послати Духа Светога који од Оца исходи да их утврди и притом се Господ вазнесе на небеса. “То је наша вјера хришћанска, оно што је суштина Цркве Христове, њене вјере која се свједочи кроз вјекове. Први свједоци те вјере су били Свети апостоли који су заједно са Њим ходили, слушали Његову ријеч. Дакле, они су свједоци живога Христа од Дјеве рођенога и Духа Светога, јединосушнога Оцу кроз кога је све постало што је постало, који је ради нас и нашега спасења разапет и био погребен и васкрсао из мртвих и вазнио се на небеса и који ће опет доћи да суди живима и мртвима и Његовом Царству неће бити краја”, бесједио је владика. На тој вјери и истини видљивој и опипаној, од свједока живих је, како је нагласио, саграђена Црква Христова, једна света саборна и апостолска коју и ми исповиједамо данас на свакој литургији. “И живи свједоци Њега васкрслога и вазнесенога на небеса су сви хришћани кроз вјекове, нарочито свети Божији људи”, додао је Архиепископ цетињски. Како је казао у име Христово и великих догађања из Његовог живота подигнути су широм свијета величанствени храмови који су посвећени не само онима који су били Његови свједоци, него и Њему, Његовом рођењ, васкрсењу и вазнесењу. Један такав је и овај мали храм у Винићима који је живо свједочанство Христовог вазнесења овдје са нама, нашим прецима и будућим покољењима. “И тако широм васељене то свједочење о Њему је потврђено милионима оних који се крстили у име Оца и Сина и Духа Светога који су се сараспели Њему, који су васкрсли и васкрсавају и задобијају тај квасац вјечнога живота бесмртнога, очекујући Његов Други долазак. И ми који смо данас овдје сабрани, такође смо се свједоци Њега распетога и васкрслога и вазнесенога на небеса заједно са овим светим храмом и Светом литургијом.” Појаснио је да Света литургија свједочи све оно што се догађало са Христосом до данас, свједочи Његово крштење, распеће и Његово васкрсење и вазнесење, и она је наставак Тајне вечере на којој је Господ установио Тајну причешћа. “И наставља Црква Божја ту Тајну вечеру до ове Литургије и до литургија које су обављаају широм свијета. Наставља се Тајна вечера Христова и увијек изнова нови свједоци Њега распетога, васкрслога и вазнесенога на свим земаљски меридијанима”, рекао је владика. Господ је својим вазнесењем прославио нашу људску природу и, како је истакао, својим рођењем људску природу од смртне претворио у бесмртну, од пролазне у непролазну, и тако се људска природа вазнела на небеса. “Сјединио је небеса и земљу Господ својим богочовјечанским чином и дјелом, и човјека учинио бесмртним, вјечним бићем и показао да човјек се рађа овдје не за смрт и ништавило и пролазност, него за бесмртност и за вјечност, вјечни и непролазни живот. Велики Божији дар и велико Божије чудо које се наставља кроз вјекове до Другога Његовога доласка. Зато се ми поклањамо Њему и прослављамо све оне кроз које се Он прославио, свете Божје људе у свим земаљским народима па и у нашем народу”, казао је на крају архипастирске поуке Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. На крају Литургије владика Амфилохије је благосиљао и пререзао славски колач и поручио да је Црква Божија непобједива и неуништива јер је њена душа, срце, Дух Свети животворни а она је само по себи тијело Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Истакао је да су безбројни они који су кроз вјекове цјеливали Господа и у које се Он уселио а да међу њима посебно мјесто заузима Свети Арсеније архиепископ који је гоњен и прогоњен те се на њему остварило оно што је Христос рекао ако Мене гоне и вас ће прогонити. Подсјетивши на сва његова страдања и чудотворан пут његових моштију, Митрополит црногорско-приморски је казао да је Свети Арсеније дошао овдје да нас благослови и утврди у вјери у живога Бога, да својом љубављу, и до смрти и у смрти и послије смрти, у нама утврди љубав према живоме Богу и једних према другима. “Ту вјечну љубав, боголику, христолику, богочовјечну, небеску љубав на коју нас је призвао Господ својим рођењем од Духа Светога и Пресвете Дјеве, и својим распећем, васкрсењем и вазнесењем. Нашу људску природу од смртне преобразивши у бесмртну, подаривши нам тај квасац вјечнога живота кога примамо у Тајни светога причешћа Тијелом и Крвљу Господњом.” Нагласио је да је Свети Арсеније са нама да и овај град духовно обнови, морално препороди, и да посвједочи и онима који су се отуђили од Бога и Цркве Божије, који су у наша времена убијали Његове насљеднике, свештенике, свештеномонахе, мученике наших времена на челу са свештеномучеником Јоаникијем (Липовцем), који су Бога прославили. “Ту је присутан заједно са њима и са Момишићким мученицима, што је велики Божији дар за овај град. Ништа значајније није могло да се догоди за просвећење овога народа и града од тог мучеништва”, казао је Митрополит. Коментаришући намјеру црногорске власти да отимају светиње, због чега се народ с правом побунио, жртвујући се и пјевајући: “Не дамо светиње”, Његово високопреосвештенство се помолио да они који су на власти престану да прогоне Цркву и да се врате светињи Божијој – Цркви Божијој, која овдје постоји вјековима, да се врате љубави према Богу и правој истинској љубави једни према другима: “Да не приклањају главу ономе што је пролазно и ништавно, земаљском богатству, коме се приклањају управо зато што су се родили у једном времену и одрасли у једној идеологији која је обоготворила човјека без Бога, коме је дах у носу, и обоготворила земаљска добра, па су и они остали једино везани за та земаљска добра и то и такво обоготворење.” Владика је оцијенио да они немајући разума и мудрости покушавају да и оно што је небеско, што је Божије, што је Богу принијето на дар и народу Божијем, да и то присвоје себи, погазе и оскрнаве, као што су то радили и њихови претходници. “У Црној Гори 50-60 година су били оскрнављени наши храмови, многи порушени, претворени у штале. Порушена је и светиња на Ловћену која је била у грбу Црне Горе. Замислите ви ту Црну Гору и власт црногорску која пљује на свој грб, гази га и руши, уништава! И то наставља да ради покушавајући и друге светиње да присвоји! Коме да их даје и шта са њима да уради!” Високопреосвећени је поручио да су те светиње које покушавају да отму Христове, светиње народа Божијег који овдје живи, светиње ове Црне Горе, али оне крштене, миропомазане Црне Горе, која је ходила путем Светога Јована Владимира. “Те Црне Горе се одричући и стварајући неку нову Црну Гору, непостојећу у историји, газећи Бога и људску љубав, браћу своју, они хоће да отимају светиње. Дај Боже и њима да Бог подари разума молитвама Светог Арсенија, Вукашина из Клепаца и свих других који су Христа посвједочили и њему се прињели на дар”, закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Мошти Светога Арсенија, насљедника Светога Саве, у манастиру Вазнесења ће остати до вечерње службе која ће бити служена у 17 часова, наконе чега ће бити враћене у манастир Ждребаоник. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 30. маја, на празник Светог апостола Андроника и Јуније, Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, гдје су синоћ враћене мошти Светог Арсенија Сремца, након што је у претходна два дана походио вјерни народ у Подгорици и Кучима. На Светој архијересјкој литургији су саслуживали протосинђел Сергије, намјесник острошки, протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, протојереј Илија Зекановић, парох Комана, Бандића, Загарача и Загреде, отац Пеђа Катанић, јерођакон Роман и ћакон Иван Црногорчевић, уз молитвено учешће сестринства ове свете обитељи и вјерног народа. Митрополит је у чин чтеца произвео Недјељка Кнежевића а у току Литургије је крштена нова слушкиња Божија Арсенија чиј је кум био владика Амфилохије. Након прочитаног јеванђелског зачала, подсјетивши на Христове ријечи “Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека и свијета”, Високопреосвећни Митрополит је казао да су то ријечи онога који је сјединио небо и земљу, Бога и човјека, и испунио домострој спасења па је земљу онебесио и обесмртио. “Небеса је уселио у људску природу, самога себе као Сина Божијега јединороднога, да би човјек од смртнога бића, пролазнога, постао бесмртно, непролазно биће, да би задобио дар усавршавања у мјеру раста висине самога Христа”, казао је владика. Даље је објаснио да је Христова мјера безмјерна и да је усавршавање у Христу безмјерни и безгранични напредак и усавршавање те да нема границе и да је тако и са човјеком и људском природом, која се вазноси на небеса и сједи са десне стране Бога и Оца. “Онај који је у Христу је у Богу Оцу, и онај који иде за Христом иде јединим истинским и правим путем који открива и дарује живот и вјечну истину. То је оно што нам открива и дарује Господ, то је оно што добија своју поноћу у овом празнику кога прослављамо у Светом Вазнесењу Христовом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Митрополит је подсјетио да се Господ вазнео на небеса, претходно родивши се од Духа Светога и Пресвете Дјеве, поживевши заједно са нама, преобразивши се на Гори таворској и тим преображењем откривши Духа Светога животворнога, свјетлост вјечну и њоме обдаривши човјека, пострадавши ради нас и нашега спасења. “Узео је крст на себе и послије тога васкрсао из мртвих, да би се јављао светим ученицима 40 дана и да би послије тога јављања пред њима вазнео се на небеса, потврдивши да ће Он остати заједно са њима до краја свијета и вијека, тиме што ће ми послати Духа Светога животворнога који ће их водити у сваку истину. И то је оно што примамо у Светој тајни крштења. Од мајке рођење је рођење за пролазни живот, а рођење Духом Светим и водом у Тајни крштења то ново рођење је рођење за вјечност и непролазност, за бесмртност.” Честитајући крштење својој куми Арсенији, Архиепископ цетињски је нагласио да је она примила тај дар новога вјечнога рођења овдје поред ћивота Светог Арсенија. Добивши то име, како је казао, она је добила и благослов Светог Арсенија чудотворца, чувара ове светиње и душе нашега народа, наследника Светога Саве, који својим живим присуством овдје потврђује то јединство без прекида Цркве Божје у Христу. То јединство и силу јединственога Господа Оца и Сина и Духа Светога је, како је објаснио, примила и Арсенија у Светој тајни крштења и миропомазања, примивши печат дара Духа Светога животворнога. “Онога Духа којим је рођен сам Господ и кога је Господ обећао својим ученицима, Цркви својој, и којега је подарио на Духовдан – Тројичиндан, а који је дошао по Његовом обећању послије Његовог вазнесења. Тако да ево још једна душа је пришла том Божјем дару и вјечном и непролазном Царству Божијем, примила квасац у себе бесмртнога вјечнога живота, новога рођења Духом Божјим и водом”, рекао је владика. Заблогадаривши Господу који даровима вјечнога живота дарује човјека, Митрополит је истакао да је Господ обдарио људску природу тим даром вјечним вазневши је на небеса тиме што је сам сишао са небеса и вазнео човјека и људску природу. Обдарио је човјека вјечним и непролазним, бесмртним животом, у заједници својој – Цркви, која је тијело Његово, “подаривши том тијелу душу а та душа Цркве Божије и оних који се крштавају јесте управо Дух Свети животворни”. “Зато се и поклањамо Богу нашем и кршатавамо у име Оца и Сина и Духа Светога. И трудимо се да живимо овај кратки земаљски живот у Оцу и Сину и Духу Светоме примајући Њега и Његове Свете божанске дарове, испуњавајући Његове заповијести, ходећи за Њим заједно са светим пророцима и апостолима, светим Божјим људима, који су кроз вјекове служили Господу”, рекао је Митрополит Амфилохије. Међу те свете људе спадају и Свети отац Арсеније, Свети апостол Андроник и Света Јунија, које данас прослављамо, као и сви свети у којима је диван Господ и у којима почива силом свога Духа животворнога, призивајући све људе и све земаљске народе у то вјечно и непролазно Царство своје. “Зато читамо ово Јеванђеље гдје је Господи попевши се на Гору открио својим ученицима и рекао да иду и да крштавају све земаљске народе, све људе у име Оца и Сина и Духа Светога, и да их уче да испуњавају све оно што им је заповиједио. И тако се наставља то дјело Божије, дјело Цркве Божије, Христово дјело, кроз вјекове и овдје код нас и широм свијета и међу свим земаљским народима”, казао је на крају своје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 23. маја, на празник Светог апостола Симона Зилота, са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Бешка на Скадарском језеру. Звучни запис беседе Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Високопреосвећени владика је подсјетио на једно од девет блаженстава које је Христос у бесједи на Гори изрекао: Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видјети. Истакао је да су међу онима који су своје срце и своју душу очистили и Свети Божији угодници које данас прослављамо: Преподобна Исидора Јуродива, која се правила луда, да би скрила своју врлину и свој подвиг и у срцу и души својој само са Господом разговарала, Симон Ревнитељ, један од дванаест великих апостола, на чијем вјенчању у Кани галилејској је Господ учинио прво чудо, претворивише воду у вино, као и Свети Алфеј, Филаделф и Кирин, тројица браће мученика, који су све што су имали подијелили и жртвовали за Господа и били мученички убијени за Његово име. “Сви они су остали запамћени до наших времена и запамтио их је и записао Господ у књигу вјечнога живота, као и друге свете своје угоднике. Дивни Господ који је диван у светима својим који Га прослављају и који су Га прославили и овдје на земљи, и које је Он прославио својом божанском силом и благодаћу, својим присуством и својом свјетлошћу их просветио, свјетлошћу вјечном и непролазном и својим божанским даровима, учинивши их сасудима своје благодети и истине, своје доброте”, рекао је Митрополит Амфилохије. Божији угодници који су послужили Господу, који су се очистили, чија срца су постала сасуд Божије благодати, којих је од памтивијека до данас било само Бог знаде колико, како је казао, чистотом свога срца су Бога видјели и доживјели још овдје на земљи, ходеће за Њим и задобивши Царство Божије вјечно и непролазно. “Таква је била је и жена Самарјанка која је припадала оном обезбоженом дјелу јеврејског народа, који се одрекао био правога закона Божјега”, рекао је владика и подсјетио да се Господ срео са женом Самарјанком на кладенцу Јаковљевом, која је признала и исповједила Господа а преко ње и други Самарјани. Самарјанка је постала Христова ученица и Његов свједок, мученички је пострадала за Господа и зато је ова недеља посвећена “Светој мученици Фотини Самарјанки, великој угодници Христовој, која је завољела Господа свим срцем својим, свом душом и мишљу својом, коју је Господ примио у своје вјечно и непролазно Царство”. Архиепископ цетињски је нагласио да преко свих ових мученика које данас прослављамо, али и других Божјих угодника, живих свједока Господњих, међу којима су били и сви они први апостоли Христови, Црква Божја и Христови ученици утврђују Цркву кроз вјекове свуда па и овдје, на овоме мјесту. “И ево и данас у читавом свијету Црква Божја проповједа и свједочи благу вијест. На свим земаљским језицима се проповиједа блага Христова вијест, православна, хришћанска блага вијест, свједочи се Црква која је и данас на распећу распињана као што је била кроз вјекове, као што је Христос разапет. Али Црква је носилац и те силе Божје, силе васкрсења Христовога, силе преображаја и препорода духовнога, силе Царства Божјега, које је међу нама, које је у нама, сила Духа Светога, која рађа и препорађа свако створење које се обраћа Христу Богу и задобија Царство небеско”, поручио је на крају архипастирске бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у манастиру Бешка. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије дошао је испред подне пред никшићки суд, гдје се окупило мноштво вјерног народа у знак подршке утамниченом Владици Јоаникију и седморици никшићких свештеника. Казао је да је дошао да затражи опроштај од Владике Јоаникија и поновио да ако неко треба да буде хапшен и суђен да је то он. “Молим Владику да ми опрости што је мојом кривицом постао Епископ Епархије будимљанско-никшићке и мојом кривицом се укључио да брани светиње. Ја сам ту главни кривац, ако неко треба да буде суђен и буде му пресуђено, онда нема другога у Црној Гори сем Митрополита који је главни гривац за све оно што се дешава у Цркви у Црној Гори од деведесетих година”, поручио је Владика Амфилохије. Позвао је властодршце да одмах ослободе Јоаникија и свештенике. “Тако ће поступити, ако мисле за будућност своју, Црне Горе, јединство и слогу народа”, поручио је Митрополит црногорско-приморски и упозорио да власт својим поступцима изазива грађански рат. Окупљени вјерници поручују да не дају светиње, Владику и свештенике и да ће у томе ићи до краја, до Христове побједе. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све литије за одбрану светиња у Црној Гори нису биле ни моје, нити владике Јоаникија, нити било кога другога. То су биле литије Светог Василија. Ако буде обнове литија, а биће их уколико се безакоње не уклони, народ ће се поново побунити. Овако митрополит црногорско-приморски Амфилохије, на дан Светог Василија, најављује за Спутњик наставак народне борбе, која је привремено прекинута због вируса корона, а против закона којим се отимају светиње Српске православне цркве у Црној Гори. Митрополит је, на овај велики празник, служио свету литургију на Острогу. За Спутњик говори о утисцима са службе, односу државе према цркви, новим литијама, светињама на Космету и свом привођењу. По чему ћете памтити ову литургију посвећену празнику Светог Василија Острошког? Да ли је то упорност верног народа да се поклони моштима једног од највећих светаца чак и у доба овог вируса? - Два највећа вируса која владају ових дана су безбожништво и братомржња и то је оно што Свети Василије исцељује. И поред забрана, овде су данас долазила деца и то пешке, кроз шуму из Никшића, Даниловграда и Подгорице, стигли су под Острог да се причесте на Светој служби. Са друге стране, ми смо као црква испоштовали све захтеве здравствених служби поводом вируса. Ипак, и те службе су имале, на неки начин, разумевања за овај велики празник и прихватиле да буду део народа који је овде био присутан. Уверен сам да је Свети Василије помогао и многима да се исцеле и од тог новог вируса који је због људских грехова загосподарио светом. Може ли дух Светог Василија Острошког да помири завађене стране у Црној Гори? - Управо дух Светог Василија мири, што се осетило и овог дана. Управо је полиција, као представник државе, на неки начин, имала разумевања за све што се догађа, а у народу је био дух овог свеца који исцељује од братомржње и богомржње. Неопходно је да се ми у Црној Гори прихватимо духа Светог Петра Цетињског и Светог Василија, јер ће онда у нама да се пробуди братољубље и богољубље, на којима се гради све што је свето, часно и честито у историји рода људскога. Очекујете ли помак у разговорима са представницима црногорске власти око спорног закона? - У контакту смо са државним представницима и надам се да ће код њих преовладати схватање да је донети закон управо безакоње, закон који разара дух братољубља и богољубља у Црној Гори. Уверен сам да ће и наше власти схватити да не могу тим путем да граде будућност Црне Горе. Та братомржња је наслеђена на династичким сукобима двадесетих година, па касније, и на идеолошким сукобима због којих је пало много братске крви од 1941. до 1945. Овај закон је дело неправде и братомржње који подлеже клетви из тестамента Светог Василија Острошког у којем он оставља проклетство на свакога онога који дирне у ту светињу и одузме оно што је он својом крвљу допринео да заживи. Подсећам на тестамент Светог Петра Цетињског у којем он позива своје Црногорце да чувају оно што је црквено као светињу, јер је природно, нико то не одузима од Црне Горе. Зна се да је то Црква божија у коју је народ уграђивао себе кроз векове. Уместо да оно што су безбожници после рата одузели од цркве то сада врате, они настављају тим безакоњем да одузимају божје храмове. А коме их дају? Ја се надам и да ће то овде сазрети и да ће сви схватити да литије нису биле политичке, већ литије пробуђеног духовног народа који се ослободио страха од свих тих деоба и враћа се својим светињама. Свети Василије био је рукоположен у Пећкој патријаршији за митрополита захумског. Ви сте егзарх Пећког трона. Страхујете ли у овим смутним временима за светиње и на Косову и Метохији? - Очевидно је да ови којима су те међународне снаге предале Косово, нису честити Шиптари, него су они који су сами стид честитога шиптарскога и албанскога народа. Они су већ наговестили да ће косовске светиње, а има их око 1500, претворити у имовину секуларне државе, као у Црној Гори. Они већ припремају један такав закон. Ми се надамо у Бога да се то неће догодити, надамо се да ће моћне силе Европе и Америке схватити какав је злочин извршен на Косову и Метохији 1999. Ја сам сведок тога, сахрањивао сам заклане и убијене. То што се догодило горе је од времена фашизма и нацизма и сада, када се обележава годишњица победе над фашизмом, Европа и Америка, које су победиле то опако зло, требало би да не граде будућност на основама наци-фашистичког злочина, него на темељима свега онога што је часно и честито. Они који су сада на власти у Црној Гори извршили су највеће издајство тиме што су признали независно Косово. То је издаја изворне, исконске Црне Горе краља Николе и Светога Петра Цетињског. Са великим поштовањем говорим и о садашњој Русији и Владимиру Путину који штити та исконска права. Не дај Боже да србијанска власт прихвати некакву деобу. То ти је као да расечеш своје срце на делове, да га поделиш. Па коме да даш ону једну половину и како да тим терористима који су стид и срам честитога албанског народа да даш своје срце? Како да изађете онда пред Милоша Обилића. Надам се у Бога да се то неће догодити и да ће и ови који су у Црној Гори на власти поништити своју одлуку о признању косовске независности. Надамо се у Бога да ће зло бити побеђено и да ће светиње косовско-метохијске, као и светиње овде у Црној Гори остати сачуване ради будућности овога народа, будућности Србије и Црне Горе. Морам да вам поставим и једно лично питање. После вашег привођења због служења литургије на Цвети и одласка на сахрану историчара Владе Јовићевића... Очекујете ли да будете оптужени? Било како било, то што је урађено, за нас није ништа ново. Овде је прво убијен митрополит Јоаникије са преко 127 свештеника од ове, обезбожене власти, а данас му ни гроб не знамо где је. Друго, његов наследник Арсеније Брадваревић, дивни и умни архијереј, био је 1954. осуђен на 11 година тамнице. Осуђено је и десетине других свештеника, многи су протерани из Црне Горе. То што црногорске власти покушавају да протерају свештенике који немају црногорско држављанство једно је од безумља које нас овде прати. То је нешто што није здраво и уверен сам да тај дух не може да коначно загосподари. Ово што се сада догађа, наставак је тог безбожног, антинародног, антицрногорског духа, античасног, да не кажем антисрпског духа. Надам се да ће полако нестати, ишчезнути и да ће завладати братска слога и братска љубав; да ће нас Свети Василије и свети Петар Цетињски збратимити, помирити и објединити. То је моје осећање, свих тридесет година, од моје прве беседе у Цетињском манастиру 1991. на Петровдан када је каменован Цетињски манастир, трудим се у том правцу колико знам и колико умем, без обзира на све наше разлике и све наше невоље које су нас сналазиле и које нас и данас сналазе. Извор: Спутњик

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на празник Светог Василија Острошког са свештенством Свету службу Божију у Горњем манастиру Острогу. Полиција данас није заустављала вјернике који су ишли да се поклоне моштима Светог Василија Острошког. Ипак, на Литургији их је, због мјера НКТ против корона вируса, овога пута било знатно мање него претходних година. Митрополит Амфилохије је у архипастиркој бесједи након читања Јеванђеља рекао да је добро да научници пронађу вакцину против вируса, али док се та вакцина не пронађе ту је Свети Василије – вакцина која дјелује кроз вјекове. “Сила Христова је најбоља вакцина за исцјељење свих вируса, и оних духовних, душевних и тјелесних”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да је та сила које се и ми дотичемо присутна и у Острогу већ триста педесет година преко моштију и преко дивног и чудеснога подвига и жртве Светога оца нашега Василија. “И сабирају се хиљаде и стотине хиљада људи да се дотакну хаљина Христових. А хаљине Његове јесу и мошти Светог Василија. Сабирају се да их се дотакну да би се исцијелили од својих душевних и тјелесних невоља и болести. Добро је да научници пронађу вакцину која би исцијелила и овај вирус који је загадио људе и народе у ово наше вријеме, али док се та вакцина не пронађе, ево овдје вакцина која дјелује кроз вјекове”, поручио је он. Додао је да осјећа и види да се дејством силе Божије и Светог Василија исцјељује и овај вирус. “Али и да се исцјељују још опакији вируси који владају људима овдје у овом свијету, а то су вируси богомржње и братомржње, најопакији вируси који господаре и за које је најбоља вакцина управо овај свети дан и ове свете мошти Светога Василија. Дај Боже да се исцијеле сви вируси а посебно вирус братомржње и братских несрећа”, казао је Владика Амфилохије. Рекао је да је ове године великом броју људи онемогућено да дођу данас код Светог Василија по ту вакцину. “Даће Бог да се поново отворе границе, кад се отворе границе између људских срдаца. Јер, Бог је допустио овакве вирусе не да би раздвојио људе, да би их удаљио физички. Бог пусти вирусе не би ли се људи изнутра сродили једни с другима љубављу, братољубљем и богољубљем, љубављу која се открила људима и подарила у личности Христа Богочовјека, исцјелитеља од свих вируса, па и од овога вируса”, нагласио је Митрополит Амфилохије. Након светог причешћа, благосиљан је славски колач у славу Божју и у част Светога оца Василија. Митрополит Амфилохије је на крају пожелио свима саберанима да им буде на здравље и спасење цјеливање моштију Острошког Чудотворца и причешће Тијелом и Крвљу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. “Који је за себе рекао да је хљеб живота који силази с неба и сваки који једе од њега неће умријети него ће вјечно жив бити. Нека Господ благослови све поклонике ове дивне светиње”, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Власт је кроз селективно и дискриминаторно незаконито поступање менаџмента Управе полиције започела јавну и правну шикану свештенства, монаштва и вјерног народа Православне цркве, почев од поништавања међународног и уставног права на слободу вјероисповијести до права на слободу окупљања. Списак неуставних и незаконитих активности Управе полиције према нашој Цркви током два претходна мјесеца је катастрофалан, наводи се у заједничкој изјави митрополита Амфилохија, епископа Јоаникија и Правног савјета ексклузивно за “Дан”. Митрополија црногорско-приморска и друге православне епархије СПЦ у Црној Гори су од 13. марта ове године савјесно и одговорно испоштовале здравствене мјере које су уведене, а представници здравствене власти Црне Горе су због тога више пута јавно исказали захвалност Цркви, казали су у заједничкој изјави, ексклузивно за “Дан” митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ будимљанско никшићки Јоаникије са Правним савјетом. Они истичу да су свештенство, монаштво и вјерни народ, исказујући личну и саборну еванђелску вјеру и друштвену одговорност, са молитвом и смирењем примили на своја плећа дио свеопште здравствене невоље. На жалост, и поред тога, власт је, кроз селективно и дискриминаторно незаконито поступање менаџмента Управе полиције, започела јавну и правну шикану свештенства, монаштва и вјерног народа Православне цркве, почев од поништавања међународног и уставног права на слободу вјероисповијести до права на слободу окупљања. Списак неуставних и незаконитих активности Управе полиције према нашој Цркви током два претходна мјесеца (13. март 9. април 2020. године) је катастрофалан. Показало се, на жалост, да ниједан вјерски тренутак, чак и када су у питању сахране преминулих, није био вриједан људске пажње и елементарног поштовања, првенствено од стране Управе полиције (неосновано позивање митрополита Амфилохија и свештенства у полицију и тужилаштво, незаконито спречавање вјерника да уђу у храмове уз поштовање прописаних здравствених мјера, изрицање драконске казне улцињском свештенику коју је за њега, због пријетње затвором, уплатила Митрополија, достављање јавности података улцињског свештеника, забрана резања славских колача на Лазареву суботу, Цвијети, Ђурђевдан и Марковдан, покушај протјеривања свештеника из Плужина, противправно позивање и саслушавање вјерника ради застрашивања, светогрдно поступање до зуба наоружаних припадника полиције испред улаза у православне храмове). Притом, припадници Управе полиције су драстично кршили прописане здравствене мјере, посебно према митрополиту Амфилохију и свештеницимау полицији, о чему постоје докази на видео-снимцима и фотографијама наводи се у изјави митрополита и епископа Јоаникија са Правним савјетом. Управа полиције је, како кажу, поступала без икаквих појединачних правних аката на које би се могла изјавити жалба или искористити друго правно средство ради заштите повријеђених права и основних слобода. Таквим поступањем је бројним грађанима прекршено право на дјелотворни правни лијек из члана 20 Устава Црне Горе. Уз све то, правна несигурност и угроженост правног поретка је добијала и нову димензију уколико се има у виду начин организације и рада судова у Црној Гори током последња два мјесеца. Међународним и домаћим институцијама и јавности јавно, јасно и гласно указујемо да је право на слободу вјероисповијести, које је зајемчено чланом 18 Универзалне декларације УН о правима човјека, чланом 9 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, чланом 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, чланом 46 Устава Црне Горе и другим прописима не само ограничено него је радикално погажено вјерницима Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и других епархија СПЦ у Црној Гори. У овом случају се никако не ради о ограничењу права ради заштите здравља него о несразмјерним, усменим мјерама и то у обиму који не допуштају међународноправни акти и Устав Црне Горе. Противправни атак на природно људско право на слободу вјероисповијести је извршено наредбом Министарства здравља. Ријеч је о акту чија се правна снага у правном поретку Црне Горе ни у ком погледу не може упоређивати са Универзалном декларацијом УН, Европском конвенцијом, Уставом и законима Црне Горе. Свака наредба и поступање државних органа, у било којој ситуацији, па и у овој са вирусом Ковид-19, мора бити у складу са међународноправним актима, Уставом и законима Црне Горе. На жалост, то овдје није био случај за православне вјернике. Одредба из члана 1 става 1 тачке 3 Наредбе за предузимање привремених мјера за спречавање уношења у земљу, сузбијање и спречавање преношења новог корона вируса (“Службени лист Црне Горе”, бр. 14/20, 15/20,17/20,28/20,34/20,36/20, 39/20 и 41/20) је, у дијелу који се тиче укидања и поништавања вјерских права грађана, грубо супротстављена обавезујућим међународноправним актима које је Црна Гора ратификовала и који су за њу обавезујући (члану 18У ниверзалне декларације УН, члану 9 Европске конвенције и члану 18 Међународног пакта о грађанским и политичким правима). То се односи на изречену и ревносно спроведене забране грађанима да присуствују и учествују на богослужењима у вјерским објектима. Грађани су онемогућени да, уз поштовање медицинских мјера о физичкој дистанци и других, уживају своје природно, апсолутно и неотуђиво право на слободу вјероисповијести у колективном аспекту мимо онога што су биле објективне медицинске потребе и разлози. Наведена одредба Наредбе је неуставна, јер је грубо супротстављена одредбама из члана 14 став 2 и члана 46 став 1 Устава Црне Горе. Осим тога, она је и незаконита, јер је у супротности са читавом низом законских одредби и то превасходно Закона о забрани дискриминације и Закона о јавним окупљањима и јавним приредбама. Спорном одредбом Наредбе су поништена и она минимална права грађанима као вјерницима која нијесу спорна у спорном Закону о слободи вјероисповијести објашњавају митрополит, епископ и Правни савјет ексклузивно за “Дан”. Наредбом је, како истичу, мимо здравог разума, погажен цјелокупни правни поредак: међународноправни акти, Устав и закони у Црној Гори. Изгледа да, осим наредбе, у правном поретку Црне Горе не постоји ниједан други акт и, у том погледу, ријеч је о догађају без преседана. Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка су у претходном периоду, у више својих саопштења указале на политичке, идеолошке и медијске аспекте поражавајућих атака на право на слободу вјероисповијести и говора мржње против Цркве, свештенства и вјерника. Неотуђиво је право сваког грађанина, гарантовано међународним правом, Уставом и законима Црне Горе, да “сам или у заједници са другима, јавно или приватно, испољава вјеру или увјерење молитвом, проповједима, обичајима или обредом” (члан 9 ЕК и члан 46 став 1 Устава ЦГ). Ово право је грађанима вјерницима у потпуности поништено од 23. марта до данас. Одредбом из члана 14 став 2 Устава је прописано да су “вјерске заједнице слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова”. И ова одредба је прекршена Наредбом Министарства здравља барем када је Православна црква у питању. Цркви није омогућено да слободно врши вјерске обреде уз поштовање прописаних здравствених мјера и на то смо више пута узалудно указивали. У члану 1 став 1 тачка 3 неуставне и незаконите Наредбе се, када су у питању Црква и вјерске заједнице, ради неуставне забране и укидања права на слободу вјере грађанима у колективном изразу користи неуставни и незаконити појам: вјерски скупови. Устав и Закон о јавним окупљањима (“Службени лист Црне Горе”, бр. 52/16) не познају такав израз, па се закључује да је неуставном и незаконитом одредбом Наредбе забрањен непостојећи догађај, под који су полиција и тужилаштво, у суровој домаћој реалности, ревносно подвели сваку могућу вјерску активност, и то само у случају православних вјерника и Цркве!?! Осим тога, у правном систему Црне Горе, када је у питању слобода вјере, не постоји категорија “обреда” него искључиво “вјерских обреда”, који не могу бити забрањени никаквим наредбама. Уосталом, регистрације грађанског брака уопште нису биле забрањене у општинама у претходном периоду, али је упорно слата порука да су, уз прославе, забрањена и вјенчања и крштења у храмовима, као и опијела на гробљима!?! Правничка неписменост, вјерска неосјетљивост и идеолошка острашћеност наведене одредбе Наредбе се огледа и у томе што вјерски обреди нису били забрањени него је грађанима забрањено да учествују у вјерским обредима, чиме је суспендовано њихово неотуђиво право. У овом случају, једино разумно и законито што се могло прописати, и то у сарадњи са Црквом и вјерским заједницама, јесте вршење вјерских обреда уз поштовање здравствених мјера о физичкој дистанци и других, а то није учињено. Из тог разлога, Правни савјет ће предузети мјере да се, због будућих случајева, неодложно поништи наведена неуставна и незаконита одредба Наредбе. На крају, указујемо да, и поред добре воље представника наше Цркве и максималног уважавања личног здравља појединца и јавног здравља у Црној Гори, представници државне власти нису жељели да се општа невоља искористи за постизање консензуса у данашњем подијељеном друштву него је, искључиво због мирних хришћанских литија као легалног и легитимног израза става против спорних одредби Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, настављен сурови обрачун са нашом Црквом уз застрашивање грађана и утјеривање страха у њих као у најгора времена једнопартијске тоталитарне идеологије и режима закључују митрополит црногорско приморски Амфилохије и епископ будимљанско никшићки Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, гостујући вечерас у емисији “Интернет литија” рекао је да ће Црква у данима прославе Светог Василија, као и до сада испоштовати препоруке НКТ, али да очекује да и представници власти и полиције испоштују Светог Василија. “Не занемарујемо ми телесно здравље, многи који долазе у Острогу добијају исцјељења од многих телесних слабости и болести, али Свети Василије нам дарује и духовно исцјељење, зато очекујем да ће они који су у могућности доћи да цјеливају његове Свете Мошти, придржавајући се свих препорука здравствених институција, такође очекујем да полиција неће спречавати вјернике да долазе у Острог”, рекао је Митрополит Амфилохије гостујући у” Интернет литији”, која се вечерас емитовала са платоа горњег Острога. Иначе, данас поподне полиција је заустављала и враћала вјернике и из правца Никшића и из правца Даниловграда који су кренули на поклоњење Светом Василију. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Црква Светог Василија Острошког на Блиској Гори код Улциња од данас је манастир, а његова игуманија је досадашња монахиња манастира Рустово Олга (Лечић). Овим поводом Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије јутрос је у овом храму са свештенством служио Свету архијерејску литургију. У лититгијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да се након деведесет година, колико је прошло од освећења ове цркве, данас догађа ново чудо Светог Василија Острошког Чудотворца. “Да ова Светиња, освештана рукама Светог патријарха исповједника Гаврила, постане манастир. И ово је чудо које се догађа у години када обиљежавамо 70 година од његовог блаженог упокојења уБеограду”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Стоједногодишњи, овдје присутни Богдан Перић је живи свједок освећења овога храма, казао је Митрополит Амфилохије. “И то је чудо Светог Василија, да то дијете ондашње, које је тада присуствовало освећењу храма, доживи овај велики дан претварања тога храма у обитељ, у женски манастир, када је наша сестра Олга примила жезал да буде прва игуманија овога манастира. И то је једно велико знамење”, казао је Митрополит Амфилохије. Додао је да је Црква Христова и данас гоњена, као што је гоњена кроз сву историју. “Али то свето сјеме које је Господ посијао овдје на земљи, ево га, и данас доноси плодове и урађа богатим плодовима широм свијета. А и ово мјесто постаје једно од свједочанстава, и једно од чуда Светога Василија”, закључио је Митрополит Амфилохије. Након Литургије освештани је камен-темељац будућег манастирског конака. Митрополит Амфилохије је рекао да ће овај дом бити дом Патријарха Гаврила. “Који је био утамничен и у Првом свјетском рату, и у Другом свјетском рату у Дахауу. Ово је Блиска Гора, која је рођена из оне Сионске Горе на којој је Дух Свети сишао на апостоле”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Стоједногодишњи Богдан Перић је рекао да се сјећа освећења ове цркве, “као да је то било јуче”. “Срећам сам кад видим да су млади људи уз Цркву. Хвала Преосвештеном Владици Амфилохију што својим ауторитетом и својим умом држи овај српски народ”, казао је старина Богдан Перић. Извор: Митрполија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на празник Светог апостола и јеванђелисте Марка са свештенством Свету службу Божију у лаври Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици. За вријеме трајања Литургије манастир је био под правом полицијском опсадом. Звучни запис беседе У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Амфилохије је подсјетио да је у Подгорици, на мјесту гдје сада живи породица Ђечевића, која је примила ислам, постојао манастир посвећен Светом Марку., “Ова честита породица је сачувала спомен на ту светињу. У темељима њихове зграде и данас се налази једна капела са очуваним фрескама, А у исто вријеме, та породица је између два рата митрополиту Гаврилу, исповједнику патријарху, ономе који је окончао Други свјетски рат у Дахауу, заједно са Светим владиком Николајем, предала мошти Светих Теодора Тирона и Стратилата и часни крст који су они сачували. Надамо се у Господа да ће та древна светиња поново бити обновљена”, рекао је Владика. Додао је да обновљена Марковданска литија од цркве Светог Ђорђа до те древне светиње ове године не може бити одржана због пандемије корона вируса. “Али зато, ево нас, служимо службу Божију у част Светога апостола Марка, близу темеља његовог манастира, у овој древној, прадревној светињи Светог Симеона Мироточивога, читамо Јеванђеље јеванђелисте и апостола Марка”, рекао је Владика Амфилохије. Владика је рекао да и данас, када се проповиједа Христово јеванђеље, многи пљују на Њега и одричу га се. “Они, чији су преци ходили за Христом, жртвовали се за Христа и за праву и истинску вјеру Христову, одричу га се, Њега као хљеба живота, Њега као Бога љубави. Заборављају да су и они рођени, не да буду господари него да служе Богу живоме и истинитоме, да служе у љубави Божјој једни другима”, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Након Литургије служен је помен свим Подгоричанима пострадалим убомбардовањима у 20. вијеку и благосиљан славски колач подгоричког Кола српских сестара “Свети апостол Марко”. Честитајући сестрама славу, Владика Амфилохије је рекао да Свети апостол Марко није само њихов небески покровитељ. “Свију нас, и оваога града, је покровитељ Свети апостол Марко. Молимо му се да и он помогне да се народ исцијели, да овај вирус ишчезне, али још више да ишчезну они други, много опаснији вируси – они који су својевремено забрањивали литију Светога апостола Марка и они који доносе безаконе законе у наше вријеме. Ти закони су чак и гори од оних које су доносили турски окупатори”, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, поводом Ђурђевдана, храмовске славе манастира Космач на Скадарском језеру Свету архијерејску литургију у овој древној светињи, задужбини краља Вукашина Мрњавчевића. Након литургије благосиљан је славски колач. Звучни запис беседе Владика је у архипастирској бесједи рекао да је историја манастира Космач распета историја. “Али је истовременео и историја у духу васкрсења”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да су се на овом мјесту, по предању, вјенчали Вукашин Мрњавчевић и Јевросима и на ријечи мајке Јевросиме “немој сине говорити криво, ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”. Додао је да је Космач вјековима метох Цетињског манастира, који се након братоубилаштва Другог свјетског рата био претворио у рушевину. “Хвала Богу, и ова светиња, као и друге светиње широм Црне Горе, запостављене и запуштене, оне су у знаку васкрсавања у ово наше вријеме. Нажалост, они који су на власти данас, попут некадашњих Мрњавчевића, мисле да су несмјењиви. Они сматрају, чак и њихова скупштина, да је обнова ових светиња девастирање, како они кажу – културнога блага Црне Горе. Није било девастирање то што су светиње биле претворене у рушевине, што су зарасле у коров, што су се змије по њима легле”, рекао је Владика Амфилохије. Владика је рекао да се нада у Бога да ће, као што се обнавља и васкрсава космачка светиња и као што се обнављају и васкрсавају светиње широм Црне Горе тако васкрснути и црква Светог Петра Цетињског на Ловћену. “И да ће се тако Црна Гора вратити себи самој, Петровићима и Ловћену и да ће вратити поштовање према Светом Петру Цетињском и Петру Другом Ловћенском Тајновидцу, да ће га ослободиоти из тамнице у којој се налази још од седамдесетих година прошлог вијека”, поручио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је подсјетио да је постојала намјера да се ово свето мјесто претвори у коцкарницу. “То би, ваљда, била обнова културног блага Црне Горе. Хвала Богу, Свети Георгије ипак није дозволио, и нијесу дозволили ктитори и овај народ овдје да се то деси”, рекао је Владика. Владика је подсјетио да је данас и слава светородне лозе Петровића. “Обновили смо цркву Петровића – посвећену Светом Георгију и данас је требало да служимо на Његушима, али због овог вируса, а и ових других, још опаснијих вируса, то није било могуће. Чекамо да се исцијелимо од тога, да би онда могли да се и ми ми и цијела Црна Гора и сви земаљски народи исцјељујемо вјером у Христа распетога и васкрслога, Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова”, закључио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас у Недељу мироносица, 3. маја, на празник Светог Николаја Српског, Свету архијерејску литургију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда. Звучни запис беседе У литургијској бесједи, након читања зачала из Светог јеванђеља, Митрополит Амфилохије је упутио архипастирску поуку у којој је тумачио Јеванђеље на данашњу Свету недјељу. “Показује се кроз сву историју да су мироносице увијек биле вјерније Господу и прије свих су у Њега повјеровале. И као што је било у вријеме првих мироносица, наставило се и до наших дана. И у најтежим временима гоњења Цркве многе жене мироносице, хришћанке, монахиње, широм православних земаља остајале су вјерне Господу пострадавши за Његово име и посвједочивши Га“, казао је, између осталог Митрополит Амфилохије, подсјетивши да су монахиње наследнице жена мироносица, првих Христових ученица, које настављају то свето дјело свједочећи својим животом и дјелом Господа Васкрслога. Истакао је да је међу Светим женама мироносицама, по Светом Григорију Палами, била и мајка Пресвета Богородица, јер је било најприродније да Она прва дође на гроб свога Сина. Међутим, Свети јеванђелисти нијесу то записали, како је објаснио, да не би Јевреји казали да је мајка из туге измислила причу о Синовљевом васкрсењу, али су записали свједочанство других жена мироносица које су се радовале и посвједочиле Га. Марија Магдалина је стигла до тадашњег римског императора и прва му однијела црвено јаје. И од тада благодарећи њој кроз вјекове, сви хришћански народи за овај свети празник фарбају јаја у црвено као свједочанство Њега васкрслога. Владика је истакао да се данас поред жена мироносица, којима се васкрсли Господ јавио ријечима: Радујте се, сјећамо се и Јосифа из Ариматеје, Његовог тајног ученика, који је са страхом од Пилата затражио Његово тијело како би га сахранио, а не Његови апостоли. “И Црква Божја – Црква свједока Христових од Јосифа Ариматејског до жена мироносица, Светих апостола који су се покајали због свога одрицање и понијели Његов крст, крстили се Његовим крштењем, кроз вјекове носи Његов крст. И сви они који се крштавају у име Његово, облаче се у Христа, носе Његов крст и задобијају вјечно и непролазно Царство и достојанство”, бесједио је Архиепископ цетињски. Сам Бог, јединородни Син Божији, рођен од Духа Светога и Пресвете Дјеве, примио је људску природу и претворио је у храм Духа Светога, а Његово богочовјечанско стање Бога Сина је, како је казао, стање на које је призван човјек и човјечанство. “То стање Христове природе, људске природе која је сједињена нераздјељиво и неразлучно са божанском природом и вазнијела се на небеса, призива собом свако људско биће у ту радост непролазнога Царства Божијега”, рекао је владика. Примјетио је да се кроз вјекове догађа оно што се догодило и са првим ученицима који су посумњали и који су се одрицали Христа па се враћали: “Кроз сву историју има оних који сумњају у Христа и Његово васкрсење и рођење, у Њега као Бога савршенога и савршенога човјека, а има и оних који Га свједоче заједно са Јосифом Ариматејским и женама мироносицама, са првим ученицима покајницима који Га свједоче кроз вјекове.” Казао је да су Живи свједоци живога Господа и силе Његове до наших времена свети Божији људи и њихове свете мошти, подсјетивши на мошти Светога оца нашега Арсенија, наследника Светога Саве, које почивају у овој светињи Божијој. “Опипљиви су свједок заиста да је Христос васкрсао јер кроз Његово васкрење, кроз примање Тијела и Крви Господње у Светој тајни причешћа, живљења по заповјестима Христовим, освећују се људске кости и тијело. Људска душа узлази на небеса а тијело остаје као живо свједочанство живога Господа. Такав је наш Св. Василије Острошки, Св. Петар Цетињски, Св. Симеон Дајбабски, Св. Стефан Пиперски, Св. Арсеније… они које је Господ овдје послао. Нека би Господ и нас удостојио да ходимо за Њим као путем истином и животом и да побјеђујемо сва искушења која нас сналазе овдје на земљи, да би задобили вјечно и непролазно Царство Оца и Сина и Духа Светога”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија над одром протојереја-ставрофора Момчила Кривокапића, пароха которског и архијерејског намесника бококоторског. Извор: СПЦ Котор

Новопрестављени протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић ће бити сахрањен сутра, 30. априла 2020. Лета Господњег, на гробљу у Шкаљарима у кругу породице, саопштено је на интернет страници Црквене општине Котор. Повезане вести: Упокојио се у Господу протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић (1945-2020) У спомен на новопрестављеног протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Истог дана заупокојену Литургију и опело новопрестављеном проти, у которском храму Светог Николе служиће Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 23. априла, у четвртак Свијетле седмице, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Николаја у Ријеци Црнојевића. Звучни запис беседе У архипастирској бесједи, тумачећи данашње Свето јеванђеље, Митрополит Амфилохије је казао да сам Господ каже да ће једино они који се одозго просвијетле, роде водом и духом (крсте) видјети Царство небеско, као и да је Свети апостол Павле прије 2000 година поручио: “Крстите се у име Исуса Христа “. Једно од таквих мјеста гдје се та Божија заповијест испуњавала већ пет вјекова је Храм Светога оца нашег Николе. “Само Господ знаде колико је оних који су овдје примили Свету тајну крштења, који су се одозго родили и у ову светињу задобили Царство небеско од времена када су овдје били и ондашњи зетски владари и митрополити зетски Висарион и Вавила. Кроз вијекове се на Ободу увијек изнова догађа то Божије чудо, наставља та света заједница Цркве Божје.” Високопреосвећени је подсјетио да је Обод једно од најзначајнијих мјеста у историји Зете, данашње Црне Горе, које и данас поново васкрсава, као и да је његова историја сагласна са историјом самога Господа: “Као што је Он прошао на овој земљи кроз распеће и васкрсење, тако је и ова светиња Њему посвећена и Светом оцу Николају, Његовом вјерном сљедбенику, кроз вјекове пролазила кроз распеће, али је увијек изнова васкрсавала. Распињана, претварана и у џамију у своје вријеме… Шта све се није са њом догађало, али увијек изнова она је враћала своју првобитног љепоту”, бесједио је владика и додао да је и у ово наше вријеме она поново васкрсла након гоњења Цркве и рушења светиња Божјих послије Другог свјетског рата. Присјетио се Митрополит Амфилохије и блаженог спомена Влада Јовићевића који је један од оних који је себе уградио у ову ободску светињу, који је био и први потпредсједник Управног одбора Митрополије црногорско-приморске 90-их година. “Био је ту дуго времена као прво прва личности између свих вјерника у Црној Гори при Митрополији црногорско-приморској. И онда када је почела обнова ове светиње, био је најактивнији у обнављању ове, али и других светиња око Ријеке Црнојевића. То је оно што је васкрсло ову светињу чија је историја у знаку распећа, али и у знаку васкрсења. Светиња је васкрсла да би ми кроз њу и преко ње васкрсавали.” Архиепископ цетињски је нагласио да је Господ у Своје Царство призвао Влада Јовићевића који је Духом Светим рођен и препорођен и који је остао вјеран својим прецима Јовићевићима, најзначајнијем братству ових простора: “Вјеран и њима и ономе духу који је њих руководио кроз вјекове. И зато данас служећи ову службу Божију, ми се молимо за покој нашега Влада а у исто вријеме и за покој и за добијање Царства небескога свих оних који су кроз вјекове себе уграђивали у ову светињу до наших времена”, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у Цркви Светог Николаја у Ријеци Црнојевића. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је на Васкршњи уторак, 21. априла, Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Николе у Котору. Звучни запис беседе На почетку Литургије Митрополит је произвео у чин протопрезвитера оца Ненада Калема, који већ 15 година служи као презвитер Бога Вишњега, истичући да у Цркви звања нијесу никакве части и почасти него подстицај за још ревносније и постојаније служење Господу. “По висини звања у Цркви је и призвање да будемо још вјернији Господу у служењу Њему и ближњима својим. То је смисао овога звања кога те је Господ данас удостојио. Нека ти Господ помогне и укријепи да остатак свога живота наставиш у све вјернијем служењу Христу Богу нашему и ближњима својима у све дане живота твога и у вјекове вјекова, амин”, казао је Високопреосвећени Митрополит. Након тога владика је рукоположио ђакона Миливоја Бакића у чин свештеника. У литургијској бесједи владика је казао да све што се догађало у творевини Божијој од њенога настанка, као и од настанка првога човјека, од Адаме и Еве па преко Светих пророка до Јован Крститеља, а нарочито што се догађало од времена када се Господ оваплотио од Духа Светога и Пресвете Дјеве и постао човјек, до данашњег дана је у знаку Христовог рођења, васкрсења и вазнесења. “Све што је часно и честито саграђено на свјетским просторима, посебно европским, саграђено је и никло том дубоком вјером и опитом Христовог васкрсења и Његовог реаланог присуства у овом свијету, као што су свети апостоли посвједочили оно што видјесмо, чусмо, што рукама својима опипасмо – то вам свједочимо. То је свједочанство светих апостола, као што је свједочанство о Његовом васкрсењу и Јеванђеље, и све што је часно саграђено кроз вјекове и на Истоку и на Западу.” Котор је краљевски град који је никао и саграђен на темељима те вјере у Христа Богочовјека од Дјеве рођенога силом Духа Светога, казао је Митрополит и додао да је живи свједок Његовога васкрсења и Свети Трифун који собом и својим светим моштима и својим свједочанством кроз вјекове повезује Исток и Запад: “Живи је свједок живога Господа јер мошти су свједочанство Христовог васкрсења. Сила васкрслога Христа је она која је светитеље освештала и њихове земне остатке претворила у мошти. Тијело свакога човјека је призвано да буде обиталиште Духа Светога а и човјекова душа и живот су призвани да буду обиталиште силе Христа васкрслога од Дјеве рођенога, који се вазнео на небеса и тиме показао коначни смисао људскога живљења овдје на земљи”, бесједио је владика, констатујући да је човјек створен за вјечно и непролазно Царство небеско. И као што се Христос вазнео на небеса, сваки човјек кроз Тајну упокојења се вазноси према небесима и од тога чиме је овдје живио зависи шта ће бити с њим послије његове тјелесне смрти. “Ако је овдје примио тај квасац Христовог васкрсења, ако је примио крштење у име Оца и Сина и Духа Светога, ако се овдје обукао у силу Свете Тројице, ако се у Христа обукао, сараспео Христу и Његовој смрти и васкрсењу, онда је постао вјечно, непролазно биће. То је смисао људскога живота који се задобија управо кроз Христово васкрсење”, поручио је владика и објаснио да они који не вјерују у Христа нијесу поклоници живота него поклоници смрти. Истакао је да свијет због своје огријеховљености, богоодпадништва, постаје Содома и Гомора која се због гријехова и претворила у Мртво море без живота. Сав свијет је мртвачница, Мртво море, Содома и Гомора, ако сила васкрсења, како је казао, не сија и ако га не обнавља и не препорађа, ако не даје вјечно и непролазно достојанство свијета и човјека, јер “сила Христовог васкрсења је већ уграђена у тајни стварања човјековог”, што је, како је примјетио Митрополит, први забиљежио Ловћенски Тајновидац Петар Други Петровић Његош. “И зато прослављајући овај дивни и чудесни дан Христовог васкрсења, ми прослављамо најдубљи смисао свеукупне творевине Божије, најдубљи смисао човјека као бића створеног по слици и прилици Божијој, по лику и по подбију Божијем, призванога да буде обиталиште Христа Господа, носилац и свједок вјечнога и непролазнога живота.” Високопреосвећени Архиепископ цетињски је нагласио да је сваки човјек призван да узраста у мјеру раста Христовога, да задобије безмјерну мјеру – Христову мјеру због чега је човјек и створен: “Нека би та сила васкрсења најприје овјде поново испуњавала и обнављала нас који смо крштени њоме, који смо је примили у себе, а преко нас и кроз нас, преко Цркве Божије, која је обиталиште те силе и живи свједок 2000 година васкрслога Христа, нека би та сила васкрсења обновила људе и земаљске народе и у њима пробудила то осјећање вјечнога и непролазнога, бесмртнога достојанства човјекова. И нека би то призвање Христа и узрастање у мјеру раста Христове висине постала мјера свакога напретка и збивања овдје на земљи”, поручио је на крају бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

„Нема сумње да ће Црква побиједити јер је Христос побиједио смрт још прије 2000 година“, рекао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије предводећи 11. „Интернет литију“ која се емитује на радију „Светигора“, Фејсбук и Инстаграм страници „Не дамо светиње“, као и на телевизији Нови. Митрополит је нагласио да побједа Цркве неће бити побједа партијске политике већ побједа политике слободе народа. „Литије су призив на помирење Црне Горе не на продубљење диоба и подјела у Црној Гори“, казао је владика, додавши да у литији нема ни четника ни партизана, ни зеленаша ни бјелаша, већ се људи враћају својим вјери као основи свог живота. „Невјероватне су клевете да Црква не признаје незавнист Црне Горе“, рекао је владика осврнувши се на нападе на Цркву са бројних режимских медија и позвао их да се увјере да је Црква као последицу референдумске одлуке о осамостаљивању Црне Горе оформила Епископски савјет. „У акту о оснивању тог тијела, прихваћена је та чињеница и он је уручен тадашњем предсједнику већ 25. маја 2006. године“, рекао је Митрополит Амфилохије у васкрсшњој “Интернет литији”. Наш Високопреосвећени Митрополит коментарисао је и актуелни КОВИД-19 вирус и рекао да се Црква непрестано моли за све који су погођени тешким последицама болести. „Ми се молимо за све болеснике, љекаре за сву васељену“, рекао митрополит Амфилохије и додао да је то “молитвена љубав Цркве а да та љубав нема граница“. „Није ово једини вирус у историји“, казао је владика Амфилохије нарочито се осврнувши и на идеологије зла које су се шириле међу људима и изазивале тешке последице. „Било је кроз историју много вируса, попут вируса нацизма и фашизма па су побијеђени и превазиђени“, подсјетио је Митрополит нагласивши да ћемо као народ и човјечанство побиједити и ово искушење. Митрополит Амфилохије је нарочито нагласио да је вирус КОВИД-19 опомена савременом човјеку да се промијени однос према природи. „Ситуација у којој смо се нашли плод је себичног односа према творевини“, нагласио је владика нарочито подсјетивши да је човјекова мисија да брине за сву творевину. „Човјек је биће створено за вјечност и непролазност, да кроз њега и преко њега сва природа буде приведена свијету“, рекао је Његово високопреосвштенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије гостујући у новој “Интернет литији”. Извор: Митрополија црногорско-приморска

“Васкрсење Христово је темељ и основа свеукупног људског живота и призив свој васиони и свим створењима на преображај и васкрсење. Смисао васионе, смисао људскога рода, рађања и умирања, открива се и дарује кроз смрт и голготу Христа Бога нашега, али и кроз Његово васкрсење а свједок тога је управо Свети отац Василије и сви они који вјерују у Христа Бога”, поручио је данас Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у литургијској васкршњој бесједи у манастиру Острог. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије на празник Васкрсења Христовог служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу, којој због епидемије ковида-19 нису присуствовали вјерници. Васкршњу литургију поред ћивота Светог Василија Острошког директно је преносио Острог ТВ студио на Јутјуб каналу, као и Портал Митрополије. Сигнал су преузимале и директно преносиле телевизије А1 и Нови ТВ, док је и овог пута, и поред захтјева Митрополије, изостао пренос Литургије на Јавном сервису (РТЦГ). У току Свете службе Божије, Васкршњу поруку Митрополита Амфилохија је прочитао протосинђел Сергије (Рекић), намјесник острошке светиње. Након Светог причешћа, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је освештао васкршња јаја. Бесједа Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија изговорена поред ћивота Светог Василија Острошког на Васкрс 2020. љета Господњег: “Поклањамо се Христовом тродневном Васкрсењу, цјеливајући Тијело Његово и Крв Његову на овој Светој служби Божијој, Њиме се причешћујући и цјеливајући мошти овдје свеца Божијега и угодника Христовога са Њим сараспетог и са Њим васкрслога, Светога оца нашега Василија Острошкога, живога свједока Христа Васкрслога. Свеци Божији су се распели са Христом и са Њим вјечно живе и дарови које они имају су дарови које им је Бог подарио и свједок тога је Свети Василије Острошки. Није он људском силом, нити балсамовањем, нити људском мудрошћу, сачувао себе и своје свете мошти, него управо силом Христа васкрслог којим је живио, којим је дисао, коме се молио, коме је жртвовао свој живот овдје у овој острошкој пустињи, острошкој светињи. И зато је Господ благословио све нас и Собом а посебно Његовим живим свједоком Светим Василијем, чије мошти ми данас овдје цјеливамо. Диван и чудесан Божији дар ова острошка светиња и за нас који смо данас овдје а исто толико и за оне који нијесу могли због ове савремене несреће које је притисла род људски бити данас заједно са нама на овој Светој служби. Али Света служба који смо служили овдје код ћивота Светог Василија, она се приноси “за све и за сва”. Она се дарује свима, за сву васељену, за читав свијет, за једну Свету саборну и апостолску цркву широм васељене, за све оне који су крштени у име Оца и Сина и Духа Светога приносе се ови Свети дарови. А у исто вријеме приноси се нарочито за поклонике који су долазили и клањали се у овој светињи, овдје Богу себе приносили, служили, причешћивали се Тијела и Крви Христове, као и за оне који данас нијесу могли овдје бити због оправданих разлога. Благослов Божји, благослов ове светиње Тијела и Крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и моштију Светог Василија је са њима овдје гдје се налазе у молитви. Нека своје домове и своја срца претворе у олтаре Божије! На то смо сви призвани овом светињом острошком, прије свега и изнад свега јер васкрсење Христово није просто обичај некакав овоземаљски и људски, него је васкрсење Христово темељ и основа свеукупног људског живота, темељ и основа васионе, призив свој васиони, свим створењима на преображај, на васкрсење и на вјечни живот. Свједок тога је управо и наш Свети отац Василије и сви они који вјерују у Христа Бога, вјерујући тиме у вјечни живот, вјечно људско достојанство. То је једина вјера која је разумна, спасоносна, која је темељ свега. Има и ова друга вјера која одриче Бога и која одриче светиње Божије, која одриче Тијело и Крв Господњу – Свето причешће одриче. То је друга вјера, то је лажна вјера, то је безбожна вјера, то је вјера којом се губи смисао и црва и мрава и Звијезде и Сунца и Мјесеца и васионе, и којом се губи смисао свеукупног људскога рода од почетка до данас, до краја свијета и вијека. Тај смисао васионе, тај смисао човјека, тај смисао Земље и Неба, смисао људскога рода, смисао рађања и смисао умирања, он се открива и дарује кроз ово умирање, кроз смрт и голготу Христа Бога нашега, али и кроз Његово васкрсење. Његовим васкрсењем свијет добија тај квасац вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота. Ево живога сведока тога вјечнога и бесмртнога живота који нас позива на ту вјеру, ослобађајући нас од обмана и од лажи и од заблуда земаљских, приводећи нас кроз распеће и своје, али и кроз своје васкрсење Христу распетоме и васкрслом. И Свети Василије Острошки је разапет био и распеће Његово је овдје и прикивање у ову острошку стијену и кроз то распеће заједно са Христом, он је задобио и силу васкрсења, сачуване његове свете мошти којима се и ми данас исцјелујемо и радујемо и преко њих свједочећи живога Господа васкрслога из мртвих – Христа Бога нашега коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Христос Воскрсе! Ваистину Воскрсе!” Извор: Митрополија црногорско-приморска

Коментаришући недавно привођење након службе на Златици, митрополит је казао да, осим што је тај чин увијен у наводну законску обланду, без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оцијенио је интервјуу за Дан да су мјере о укидању права вјерника на богослужење озбиљна одлука, која је морала да буде донесена у отвореном дијалогу, те да је то једно од најосјетљивијих људских права. Коментаришући недавно привођење након службе на Златици, митрополит је казао да, осим што је тај чин увијен у наводну законску обланду, без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година. Како коментаришете поступак полиције, привођење Вас и десет свештеника на празник Цвијети? Да ли је то наставак обрачуна ове власти са Српском православном црквом? -Митрополија црногорско-приморска је одмах након доношења мјера за сузбијање епидемије вируса корона редуковала свој, иначе веома интензиван црквени живот, на минимум. Све је заустављено осим богослужења и активност неколико важних црквених административних и добротворних установа, као што су народне кухиње, на примјер. Очигледно то некоме није било довољно већ је потребно да се Црква додатно покуша понизити. То, дакако, није успјело ни много моћнијима, па неће ни онима који то данас желе да учине. Црква је учинила све што је могла и у организацији службе на Златици. Служено је са изузетно малим бројем свештеника, није било стотина вјерника и дјеце која су сваке године ту на дивни празник Уласка Христовог у Јерусалим – Цвијети… више од тога не можемо. Привођење митрополита, свештеника и црквених послужитеља, осим што је увијено у наводну законску обланду (а како би другачије), без сумње представља континуитет поступања ове власти према Цркви у посљедњих двадесетак година. Заправо, са мањом паузом то поступање има своје трајање од 1945. године. Да је било добре воље, она се могла показати на самом почетку епидемије у директном контакту са црквама и вјерским заједницама, особито са Српском православном црквом, као најбројнијом. Ако се то ради у државама много више културе дијалога, не видим разлога зашто то није урађено и код нас. Уколико је збиља једини циљ здравље грађана, полиција је свакако имала и друге начине, мање насилне и контроверзне, да га заштити. Што се саме полиције тиче, она је строго хијерархијски уређена и свакако је поступала по наређењима оних који имају над њом власти. Како рече Христу онај римски капетан: „Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође…” (Лк. 7,8). Осим мањих изузетака који нијесу вриједни помена, полиција ја поступала коректно. Било је очигледно да је већини њих овај „борбени” задатак био изузетан терет или им је макар било непријатно. Оно што је, међутим, зачуђујуће (или можда и није) је злурадост једног броја медија и појединаца који ликују над чињеницом да се свештеници и вјерници приводе и унапријед им пресуђују. Тиме се несумњиво врши и један својеврстан притисак на тужилаштво које тек треба да расуди о евентуалним кривицама. Нисам сигуран да је то могуће непристрасно урадити у условима овакве антицрквене харанге. С обзиром на то да је забрањено окупљање вјерника, како ће се обављати службе током предстојећег највећег хришћанског празника Васкрса? Мислите ли да је владина мјера о забрани окупљања вјерника оправдана? –Није нам било лако да позовемо вјерне да се уздрже од прославе Васкрса у храмовима, што смо прије неки дан учинили. Прије тог јавног обраћања, од љекарског тима који руководи борбом против ове епидемије добили смо увјеравања да је стање изузетно озбиљно и да су мотиви за доношење мјера били искључиво медицинско-здравствене природе у циљу очувања здравља људи. Њима вјерујемо да је то тако, али нисмо толико наивни да не видимо да ову пошаст многи користе и за своје идеолошко-политичке циљеве. У том смислу смо имали и имамо дилему да ли су оправдане забране вјерских окупљања. Као хришћанима нам је једнако важан онај свакидашњи хљеб којим се хранимо, колико и Хљеб небески Свето Причешће – од којег се никад не гладни Господ наш Исус Христос. Цјелокупно апостолско и светоотачко предање нам јасно поручује да смо Њему и обећаном нам Царству Његовом најближи у догађају Свете Литургије кад смо окупљени на једном мјесту сви заједно. И сама ријеч „литургија” (литу ергон), значи да је она „дјело народа”. Не може се као хришћанин бити равнодушан према немогућности да се окуп љамо на молитву, како нам је и сам Христос заповиједио, нити можемо тек тако, без озбиљног промишљања, пристати на такве прописе. То смо ипак урадили јер су оне привременог карактера и усмјерене су на чување наших ближњих, нарочито оних најрањивијих међу нама. Надамо се да ће ускоро да престану сви разлози због којих су ове мјере прописане и да ћемо се вратити нормалном, па и богослужбеном животу. Готово свакодневно смо свједоци посљедица широм свијета опасног вируса корона, а велики број грађана је заражен у Црној Гори, док су нажалост четири особе преминуле. Какав је Ваш став о цјелокупној ситуацији о пандемији вируса корона? –Ова пандемија, као и свака невоља која снађе људски род или појединца, увијек је одлична прилика да се подсјетимо на то колико смо крхка бића и колико бисмо били јадна и несрећна бића, када би посљедње слово нашега живота био гроб којим се заврши овоземаљски живот свакога од нас. Ако је то истина нашег живота, заиста је проклет дан кад се човјек роди. Богу хвала, то није тако. Нити гробом нестаје све оно што ми јесмо, нити смо толико несрећна бића. Створени смо по икони Божијој и намијењен нам је вјечни живот у благодати и љубави Божијој. Да бисмо стигли до вјечнога, потребно је да овај свој живот не живимо као да је наш гроб посљедња истина о њему, већ да живот темељимо на Гробу Господњем, а то је Гроб Животворни, који побјеђује сваку трулежност, смрт и ништавило. Свака пандемија (буквално на грчком: сви људи, сав народ) нас још подсјећа да смо сви рођени једнаки и да нам је свима потребна братска помоћ и брига да бисмо се опоравили ма и од најмање болести. Овај свијет је много пропатио од нас људи и нашега гријеха и немара. За разлику од вируса, који нам не чини зло свјесно и намјерно, ми смо често једни другима гори од звијерова, живјећи на братомржњи, подјелама, диобама, саможивости… Како доживљавате Владине мјере о спречавању ширења вируса корона у Црној Гори? Са којим мјерама се евентуално не слажете? –Као што рекосмо раније, мјере о укидању права вјерника на богослужење је озбиљна одлука, која је морала да буде донесена у једном отвореном дијалогу. То је једно од најосјетљивијих људских права и његовом ограничавању се мора приступати изузетно опрезно. Имамо утисак да је у Црној Гори управо најлакше о њему одлучивати, а баш у Црној Гори Светог Василија и Светога Петра не би смјело да буде тако. Што се осталих мјера тиче, тешко нам је да их објективно процјењујемо будући да немамо довољно стручних знања и сазнања о њима. Вјерујемо да су донесене од стране људи који знају шта раде. Као што нам не прија кад нас људи потпуно неупућени у вјеру, понекад чак и активни богоборци, уче теологији и црквеном предању (оснивајући као безбожници чак и „цркву”), тако не желимо да упаднемо у искушење да прописане мјере коментаришемо више него што то можемо и морамо имајући у виду нашу одговорност не само према православним вјерницима. Оно, међутим, што нема директне везе са суштином мјера и наредби у вези са епидемијом, него се тиче кажњавања због њиховог неиспуњавања, производи код великог броја грађана додатни неспокој. Наиме, вишеседмично лишавање слободе или драконске новчане казне које су потпуно несразмјерне животном стандарду и примањима огромне већине грађана приличе полицијским режимима (не живимо ми ваљда у таквом?), који владају методама казни и строге контроле грађана. Видимо да то у другим европским земљама, нити у Сједињеним Америчким Државама предсједника Трампа, није тако ни у овом тренутку. Утјеривање страха није добар начин за одржавање дисциплине, јер дугорочно производи супротне ефекте, особито код нас гдје тај страх траје седамдесет година. Какав је Ваш став поводом владине одлуке о објављивању списка имена лица у Црној Гори која се налазе у самоизолацији? –С обзиром на кварљиву људску природу и лоше склоности човјека ка налажењу спољашњег кривца за све своје невоље, не можемо да увидимо никакву корист у објављивању таквог списка. Ако је разлог био омогућавање лакшег праћења људи који не поштују изречене им мјере, иако, наравно, сматрам да треба да их поштују, сматрам да је Влада изабрала изузетно лош начин за контролу, прије свега због веома лоших посљедица по чојство и људско достојанство оних који потказују „преступнике”. Кроз нашу историју смо имали доста људи који су шпијали, али су их се и њихова братства стидјела, а име им је остајало наружено за многе вјекове. Влада је морала да осмисли неке много боље механизме, а не да чувајући здравље, подстиче нездраво и неморално понашање грађана. Уколико будемо имали друштво пу но оних који ће бити спремни да једни друге пријављују као преступнике, што отвара могућност за велике злоупотребе, које смо имали прилике да добро упознамо и у нашем друштву (Голи оток) тјелесно здравље нам неће пуно користити. Када очекујете наставак преговора са Владом око спорног Закона о слободи вјероисповијеети? –Већ заказани други састанак Експертских тимова Владе и Епископског савјета Српске православне цркве у Црној Гори је отказан због актуелне епидемије. Очекујемо да се преговори наставе и, надамо се у Бога, успјешно заврше, одмах након што се епидемија заврши. Није згорег поменути да у овом тренутку и даље стоје сви разлози због којих смо започели са активним отпором безаконог Закона о слободи вјероисповијести. Уколико не буде дошло до договора, којем се надамо и увијек смо га тражили, нећемо имати избора него да се и даље боримо за своја права. Желимо да вјерујемо да за тим неће бити потребе. Православни вјерни народ Црне Горе је, заједно са свима другима грађанима, који су нам се придружили, на чему им и овај пут благодарим у име свих, показао изузетну одлучност, која је, мишљења смо, свима јасна. „Не дамо светиње” је дивни усклик радости и молитве, који се уврстио међу најкарактеристичнија обиљежја хришћана нашега времена у читавом свијету. Извор: Митрополија црногорско-приморска