Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'али'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Found 20 results

  1. Генетска слика Лепенског Вира и Винче У последњих неколико година, са напретком технологије и последично све бржим развојем популационе генетике и археогенетике, истраживање и разумевање археолошких култура добило је сасвим нову димензију. Наиме, данас је могуће изоловати и анализирати генетски материјал из скелета старих и до неколико десетина хиљада година, и поређењем са генетиком савременог становништва доносити много сигурније закључке о настанку, развоју и кретању праисторијског становништва него што је то било могуће само уз помоћ археологије и антропологије. Иако је већ објављен велики број узорака из различитих периода прошлости, из разних делова Европе, па и из неких нама суседних држава, до сада нису биле рађене анализе узорака са територије Србије. Пре неколико дана, у великој студији Mathieson et al. – The Genomic History Of Southeastern Europe, коначно смо добили и резултате првих анализираних скелета са територије Србије, и то из три вероватно најпознатије археолошке културе које се везују за наше просторе, Лепенског Вира, Старчева и Винче. Додуше, од 39 анализираних узорака, само 1 припада Старчевачкој култури, 3 су из периода Винчанске културе, са налазишта Гомолава код Руме, а чак 35 узорака је са четири локалитета културе Лепенски Вир: Власца, Падине, Хајдучке Воденице и епонимног налазишта Лепенски Вир. Анализом су обухваћени ипсилон хромозом, који се наслеђује искључиво по мушкој линији, митохондријална ДНК, која се наслеђује само по женској линији, као и укупна (аутозомална) генетика, која обухвата анализу свих хромозома осим полних. Пре преласка на резултате анализираних узорака ваљало би се подсетити каква је генетска слика данашњег становништва Србије. Гледано по мушкој линији (ипсилон хромозому), Срби су доминантно потомци Словена. Ипсилон хаплогрупе које представљају генетски сигнал Словена, I2a-CTS10228 (позната још и као I2a-Динарик), R1a-Z280 и R1a-M458 носи преко половине Срба (I2a-CTS10228 ~ 34%, R1a (Z280+M458) ~ 17%). Хаплогрупе које се могу везати за предсловенско становништво Балкана (Илире, Трачане, Келте итд.) носи приближно 35% мушких становника (E-V13, J2-M172, R1b-Z2103, R1b-P312, G2a-L497). Око 10% порекло по мушкој линији вуче од разних германских племена, пре свега Гота, Нормана и Саса (хаплогрупе I1-М253, R1b-U106, I2a2a-M223), док остатак чине неке мање заступљене хаплогрупе (N2-Y6503, J1-M267, Q-M242), чије порекло у нашем народу још увек није до краја разјашњено. Када су у питању митохондријалне хаплогрупе, слика је много шаренија, као и у већини европских земаља, па се тим бројкама нећемо претерано замарати. Гледајући укупну (аутозомалну) генетику, Срби у приближно једнаким процентима (50-50) носе генетику предсловенског становништва Балкана са једне, и Словена, Германа и неких других касније придошлих народа са друге стране. Култура Лепенског Вира је једна од најзначајнијих и најсложенијих праисторијских култура у Европи. Њено матично подручје обухватало је простор Ђердапске клисуре, а радиокарбонским мерењима установљено је да је овај простор био насељен скоро 4000 година без прекида, од отприлике 9500. до 5500. године п.н.е. Локалитет Лепенски Вир је откривен 1960. године, а прва истраживања су вођена у периоду 1965-1970. под вођством професора др Драгослава Срејовића, археолога, академика и професора Универзитета у Београду. Скоријим истраживањима у периоду 2006-2009. руководио је професор Душан Борић. Најзначајније насеобине ове културе су, са српске стране Дунава, Лепенски Вир, Падина, Стубица, Власац и Хајдучка Воденица, а са румунске стране Алибег, Икоана, Разврата, Скела Кладовеи и Островул Корбулуи. Душан Борић је на основу истраживања локалитета Лепенски Вир предложио поделу културе на четири фазе: 1. 9500-7300 п.н.е. рани и средњи мезолит – Прото-Лепенски Вир I-II 2. 7300-6200 п.н.е. касни мезолит (у овој фази нису забележени трагови окупације на локалитету Лепенски Вир, али је фаза добро репрезентована налазима са Власца, Падине и Хајдучке Воденице) 3. 6150-5950 п.н.е. трансформациони/рани неолит – Лепенски Вир I-II 4. 5950-5500 п.н.е. средњи неолит – Лепенски Вир III Археолошки локалитети са којих потичу анализирани узорци из ове студије Анализа узорака са четири локалитета културе Лепенског Вира показује нам да су њени становници носили ипсилон (I+R1b=100%) и митохондријалне хаплогрупе (U5+U4+U8=80%) које су и раније налажене код палеолитских и мезолитских ловаца-сакупљача широм Европе. Оно по чему су се разликовали од њих управо је присуство неких митохондријалних хаплогрупа (K1+H+J2=20%) чије се даље порекло везује за Блиски Исток, и за које се сматра или да су дошле директно са најранијим неолитским земљорадницима из Анадолије, или да су биле присутне међу ловцима-сакупљачима југоисточног Балкана и Анадолије, који су међу првима апсорбовани у најраније неолитско становништво по његовом доласку на Балкан. Другој теорији у прилог иде и чињеница да је хаплогрупа K1 такође пронађена и код два грчка мезолитска узорка из Тесалије. И по аутозомалној генетици носиоци културе Лепенског Вира били су, поготово у старијој мезолитској фази, јако слични ловцима-сакупљачима из западне и централне Европе. Два узорка из Лепенског Вира (I4665 и I4666), који се датирају у период раног неолита – Лепенски Вир I-II, су по аутозомалној генетици скоро идентични најранијим анадолским и балканским земљорадницима, а један узорак из Падине (I5232) из истог периода имао је скоро подједнак удео генетике мезолитских ловаца-сакупљача и неолитских земљорадника. Индикативно је да су сва три узорка са значајним уделом генетике неолитских земљорадника такође били носиоци неолитских митохондријалних хаплогрупа које нису присутне код ловаца-сакупљача из ранијих периода. Све ово нам говори да је Ђердапска клисура била један од региона где је дошло до успостављања најранијих контаката, како културних тако и генетских, између мезолитских ловаца-сакупљача и раних неолитских земљорадника. Ови налази подупиру раније археолошке доказе, који су указивали да је у периоду раног неолита дошло до одређених промена у материјалној култури (појава керамике, сахрањивање покојника у згрченом положају), узрокованих приливом новог становништва. Анализе изотопа стронцијума су такође показале да су многе индивидуе сахрањене после 6100. п.н.е. у Лепенском Виру (укључујући и узорак I4665) биле нелокалног порекла, односно да нису биле оригинално из региона Ђердапске клисуре. Још једна занимљива чињеница која се може извући из ових резултата је да су првобитни контакти две популације по свој прилици били једносмерни, тј. да су земљорадничке придошлице биле великим делом или у потпуности женског пола, јер ни у једном узорку нису пронађене ипсилон хаплогрупе карактеристичне за најраније неолитске земљораднике (G2a2, H2, C1a2, I2c, J2, T1a). Сада ћемо се мало детаљније позабавити ипсилон хаплогрупама, пошто су оне најкорисније за интерпретацију кретања становништва у далекој прошлости. Од 17 мушких узорака из ове студије, 10 је припадало хаплогрупи I, чији носиоци су били једни од најранијих модерних људи који су населили Европу, а 7 хаплогрупи R1b-L754 (сви осим једног xP297), што значи да нису представљали предачку популацију за више од 99% данашњих носилаца ове хаплогрупе у Европи, који припадају грани P297>M269. Поменућемо да један узорак са локалитета Падина припада грани I2a1-P37, дакле линији која је, између осталих, предачка и за грану I2a-CTS10228 која је доминантна међу Србима. Нажалост, код овог узорка није утврђена ниједна дубља подграна, a гране P37 и CTS10228 дели више од 13000 година, па на основу њега не можемо доносити никакве битне закључке, а нагађањем се нећемо бавити. Сви остали узорци са утврђеним дубљим подгранама припадају грани I2a2a-M223, која нам такође, сама по себи не би претерано значила, међутим чињеница да је за неколико припадајућих јој узорака утврђена још дубља подграна Z161 значајно мења ствар. Ова грана је данас, у облику своје најбројније подгране L801, најзаступљенија код германских народа, а највеће проценте бележи у Данској, северној Немачкој, Холандији и Белгији, Енглеској и северозападној Сицилији (последица насељавања Нормана), а у мањем проценту је заступљена у скоро свим деловима Европе (изузетак су западни Балкан, северна Украјина и јужна Белорусија, Финска и централна Шпанија. Гледајући мапу њеног распростирања чини се да је била заступљена код већине германских племена која су у различитим периодима насељавала наведене територије (Гота, Франака, Свева, Ломбарда, данских Викинга и шведских Варјага). Поставља се питање на који начин је ова грана доспела међу Германе. Пошто је ова грана пронађена код још неких узорака из каснијих периода и археолошких култура, покушаћемо дати одговор када и којим путем су се њени носиоци могли кретати у далекој прошлости. Дакле, најстарији носиоци ове гране откривени су управо у култури Лепенског Вира. Ова култура престаје да постоји око 5500. године п.н.е, а свега неколико стотина година касније наилазимо у источној Мађарској на каснонеолитски узорак који је тестиран као I2a2a1b-CTS10057 (xL701), што у преводу значи да је скоро сигурно припадао грани Z161, јер осим L701 и Z161 нема других грана испод CTS10057. Можемо замислити ситуацију где је део становништва последњих фаза културе Лепенског Вира из неког разлога напустио своја станишта, и кретао се узводно уз Дунав и Тису до равница источне Мађарске. Још један CTS10057 (xL701) узорак је пронађен на истој територији, у наредној енеолитској Тисаполгарској култури (4500-4000 п.н.е.). Следеће појављивање гране Z161 је међу узорцима Културе кугластих амфора (Globular Amphora Culture, 3200-2600 п.н.е.), која се простирала на територији данашње западне Украјине, Пољске и североисточне Немачке. Опет можемо замислити ситуацију где се део носилаца ове гране кретао из источне Мађарске на север уз Тису, и учествовао у формирању Културе кугластих амфора. Овде треба напоменути да су лингвистички стручњаци одавно утврдили да у германским језицима постоји неиндоевропски супстрат, за који се сматра да је последица мешања дела индоевропских племена из црноморских степа (носилаца данас најкарактеристичније германске хаплогрупе R1b-U106) са каснонеолитским становништвом централне Европе, на које су наишли у својим сеобама на запад. Каснонеолитско становништво Културе кугластих амфора (које је по свој прилици имало значајан, ако не и доминантан удео хаплогрупе Z161) би се савршено уклопило у ту причу, тим пре што и U106 и Z161 имају пангермански карактер, и показују недвосмислену корелацију са данашњим германским народима. Ова пре-прото-германско становништво се касније кретало на запад и север, и највероватније у јужној Скандинавији помешало са становништвом Културе бојних секира (2900-2200 п.н.е.), које је и само било мешавина друге две данас пангерманске хаплогрупе (I1-M253 и R1a-Z284), што је представљало први ступањ у формирању прото-германских племена. Када су у питању узорци који су тестирани као R1b1a-L754 (xP297), постоје две основне могућности. Прва је да су припадали некој реткој грани (L754* или L389*), која се временом угасила, а друга, вероватнија варијанта је да су припадали грани R1b1a2-V88, која се данас може наћи широм Европе у изузетно малом проценту, с тим да је нешто значајније заступљена у јужној Европи, пре свега на Апенинском и Иберијском полуострву. Нешто значајнији проценат (до 4%) ова грана бележи у региону Леванта, међу Либанцима, Друзима и Јеврејима, а највеће фреквенције достиже међу појединим народима северне Африке, суданским Коптима (15%), Берберима из граничне регије Египта и Либије (23%), Хауса народом из Судана (40%), Фулани народима Нигера и Камеруна (54%), док код неких чадских племенасеверног Камеруна и Нигерије достиже и невероватних 95%. Готово сви припадници гране V88 у Африци и Блиском Истоку припадају подграни Y7771, и високи проценти међу наведеним афрчким народима последица су наглог демографског ширења ове подгране у последњих 6000-7000 година. Грана V88 је међу древним узорцима до сада пронађена код једног мезолитског ловца-сакупљача из Украјине, и код једног неолитског земљорадника из Шпаније, па се као најлогичније извориште ове гране намеће управо подручје Балкана и култура Лепенског Вира, одакле су се касније носиоци ове гране расељавали у разним правцима. Винчанска култура (око 5400-4500 п.н.е.) је била најзначајнија и технолошки најнапреднија култура средњег и касног неолита на Балкану. Обухватала је скоро целокупну територију данашње Србије, као и делове према Србији граничних подручја свих околних земаља. На том подручју је наследила старију Старчевачку културу (6000-5400 п.н.е.), али по свој прилици није представљала њеног „природног“ наследника, јер је новијим истраживањима установљено да је винчанска популација највероватније представљала нови талас земљорадничког становништва, који је дошао из правца југа и југоистока, долинама Вардара, Јужне и Велике Мораве. На Винчанском налазишту Беловоде код Петровца на Млави пронађени су најранији докази металургије бакра из око 5400 п.н.е, а симболи урезани на грнчарији и фигуринама винчанске културе раније су по појединим археолозима сматрани за трагове најстаријег писма на свету, међутим та теорија је данас напуштена. Најзначајнији локалитети ове културе су Винча-Бело Брдо, Гомолава, Плочник, Градац, Беловоде и Рудна Глава. Становници Винчанске културе били су у генетском смислу класични неолитски земљорадници, носили су и ипсилон (G2a2a-PF3147), и митохондријалне хаплогрупе (K1a, HV, H) карактеристичне за неолитско становништво Анадолије и Европе. И по аутозомалној генетици били су готово идентични најранијим анадолским, и нешто каснијим европским земљорадницима Старчевачке и Културе линеарнотракасте керамике. Конкретно, грана G2a2a-PF3147, којој припадају сва три узорка са Гомолаве, је уз своју сестринску грану G2a2b-L30 била најбројнија међу неолитским земљорадницима, пронађена је у скоро свим неолитским културама, између осталих и међу раније објављеним резултатима Винчанске културе из јужне Мађарске. Овој грани припадао је и чувени „ледени човек“ Оци. Данас је заступљена скоро искључиво у Европи, а највеће проценте бележи међу становништвом Корзике (11%) и Сардиније (6%), док у остатку Европе ретко где прелази 1%. Да закључимо, ова студија је дефинитивно доказала да није било хиљада година континуитета становништва на овом простору, од Лепенског Вира, Старчева и Винче до данас. Ово је пре свега уочљиво код мушких линија, јер хаплогрупе пронађене у праисторијским становницима Лепенског Вира и Винче не прелазе ни 1% код савременог српског становништва, а и тај мали проценат без сумње потиче од становништва досељеног у каснијим периодима. Наравно, овакав закључак не треба да чуди, јер је то било јасно и пре ове студије, али дужан сам нагласити, јер и данас често чујемо приче да су Срби непосредни наследници и потомци становништва Лепенског Вира и Винче, и да су на овим просторима хиљадама година, што једноставно није тачно. Знамо сви колико је „прометан“ био овај део Балкана током забележене историје, и какве турбулентне промене су се дешавале само у последњих 2000 година, па би било крајње сулудо очекивати да је становништво остало непромењено током целог тог периода. Одређени континуитет неолитског становништва можда би се могао очекивати у планинским областима западног Балкана (Динаридима), где је неприступачнији рељеф често представљао препреку многим освајачима кроз историју, и пружао колику-толику заштиту старом становништву, али за потврду тога мораћемо да сачекамо неку нову студију. Неки ће се можда запитати, како то нисмо директни потомци становништва Лепенског Вира и Винче, када Срби и данас имају приближно једнак удео предсловенске и словенске аутозомалне генетике, а митохондријалне хаплогрупе присутне код праисторијског становништва Лепенског Вира и Винче заступљене су и данас међу Србима? То јесу чињенице, али оне и даље нису доказ хиљада година континуитета становништва на истом простору. Да појасним на једном практичном примеру. Код Срба је и данас у малом проценту заступљена хаплогрупа I2a2a-M223>Z161, пронађена код становника културе Лепенског Вира, али сви њени носиоци припадају још дубљој подграни L801, и сви они потичу од једног јединог претка, који је живео пре око 4000 година. Као што смо раније поменули, ова грана се сасвим јасно може повезати са германским народима, што значи да је њено присуство код Срба последица досељавања германских народа током касне антике (Гота) и/или током средњег века (Нормани, Саси), а не њеног континуираног развоја на овим просторима од Лепенског Вира до данас. Аутор: Уредник Српског ДНК пројекта Милан Рајевац (Извор текста)
  2. Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору погинуо спасавајући бескућника са шина на железничкој станици Георгиј Великанов (Фото: Борис Прокудин) Крајем прошле недеље, Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору и помоћник у олтару храма Свемилостивога Спаситеља у московском предграђу Митино, погинуо је спасавајући бескућника са шина на железничкој станици. Он је извукао мушкарца који је пао са перона на пругу, и тако му спасао живот, али није успео да избегне брзи воз који је наилазио. „Баш ових дана смо расправљали о неким текстовима које је написао. Правили смо планове. Али он је имао храбрости да оде даље. Ка Христу“, написао је на Фејсбуку игуман Силуан Туманов, који је обавестио јавност о овој несрећи. „Умро је невероватно светли и добри парохијан нашега храма! Човек који је познао љубав Христову! Човек чија је кротост недостижна многим људима! Он је умро учинивши подвиг! Он је умро испунивши заповест Христа: ‘Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје’,“ написао је Алексеј Јуљин, Георгијев дугогодишњи пријатељ. Георгије Великанов је завршио Богословски факултет Православног хуманитарног универзитета Св. Тихона. Писао је за православни сајт „Православие.ру“, који је на вест о погибији свог сарадника одмах објавио један од његова два текста која је послао дан пре свог упокојења. Великанов је радио као секретар православне службе помоћи „Милосрђе“, и био је запослен у Синодалном одсеку за црквену добротворну делатност и социјалну службу. Био је ожењен и желео је да постане свештеник. „Гоша је жарко желео да пронађе свој призив, смирено је сматрао себе човеком немоћним, слабим, неспособним за право служење. Притом се сваки минут само тиме и бавио, немогуће је избројати све оне које је он подржао, утешио, ободрио, помогао им да осете да их Бог воли. То је за њега било најважније, он је још у детињству био спреман све да пружи, само да се ближњи осети вољеним“, рекла је његова школска другарица Анастасија Бељтјукова. „И знате шта сам овде схватио? … Да Господ прихвата било какву нашу жртву. За Њега је веома, веома драгоцен сваки покрет нашег срца ка Њему, сваки чин љубави и давања, сваки поступак, мисао или реч, у којем се пројавила љубав. За Њега је то дар…“ написао је Великанов 2012. године. Вјечнаја памјат! Информација узета са: http://www.pravmir.ru/ За Стање ствари приредио: Светозар Поштић
  3. Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору погинуо спасавајући бескућника са шина на железничкој станици Георгиј Великанов (Фото: Борис Прокудин) Крајем прошле недеље, Георгиј Великанов, историчар, вероучитељ, појац у црквеном хору и помоћник у олтару храма Свемилостивога Спаситеља у московском предграђу Митино, погинуо је спасавајући бескућника са шина на железничкој станици. Он је извукао мушкарца који је пао са перона на пругу, и тако му спасао живот, али није успео да избегне брзи воз који је наилазио. „Баш ових дана смо расправљали о неким текстовима које је написао. Правили смо планове. Али он је имао храбрости да оде даље. Ка Христу“, написао је на Фејсбуку игуман Силуан Туманов, који је обавестио јавност о овој несрећи. „Умро је невероватно светли и добри парохијан нашега храма! Човек који је познао љубав Христову! Човек чија је кротост недостижна многим људима! Он је умро учинивши подвиг! Он је умро испунивши заповест Христа: ‘Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје’,“ написао је Алексеј Јуљин, Георгијев дугогодишњи пријатељ. Георгије Великанов је завршио Богословски факултет Православног хуманитарног универзитета Св. Тихона. Писао је за православни сајт „Православие.ру“, који је на вест о погибији свог сарадника одмах објавио један од његова два текста која је послао дан пре свог упокојења. Великанов је радио као секретар православне службе помоћи „Милосрђе“, и био је запослен у Синодалном одсеку за црквену добротворну делатност и социјалну службу. Био је ожењен и желео је да постане свештеник. „Гоша је жарко желео да пронађе свој призив, смирено је сматрао себе човеком немоћним, слабим, неспособним за право служење. Притом се сваки минут само тиме и бавио, немогуће је избројати све оне које је он подржао, утешио, ободрио, помогао им да осете да их Бог воли. То је за њега било најважније, он је још у детињству био спреман све да пружи, само да се ближњи осети вољеним“, рекла је његова школска другарица Анастасија Бељтјукова. „И знате шта сам овде схватио? … Да Господ прихвата било какву нашу жртву. За Њега је веома, веома драгоцен сваки покрет нашег срца ка Њему, сваки чин љубави и давања, сваки поступак, мисао или реч, у којем се пројавила љубав. За Њега је то дар…“ написао је Великанов 2012. године. Вјечнаја памјат! Информација узета са: http://www.pravmir.ru/ За Стање ствари приредио: Светозар Поштић View full Странице
  4. Ако помножите 111,111,111 са 111,111,111, добија се магичан резултат 12,345,678,987,654,321. 1835. председник Ендрју Џексон исплатио је читав дуг САД. То је једини период у историји када је САД била без дуга. У Њујорку се говори око 800 различитих језика. Процењује се да испод мора има око три милиона потопљених бродова са благом у вредности више милијарди долара. Apple iPhone је други најпродаванији производ свих времена, после Рубикове коцке.
  5. У недељу, пре празника Рождества Христовог Патријарх је служио Литургију са београдским намесницима протојерејом Бранком Митровићем и протојерејом Божидаром Бакајлићем, протојерејом - ставрофором Стојадином Павловићем, протојерејом – ставрофором др Саво Јовићем и свештенослужитељима храма, и том приликом у чин ђакона рукоположио вероучитеља Дарка Радовановића, а у чин свештеника Игора Грацуна. Пред великим бројем верника Патријарх је у празничном слову говорио о прочитаним зачалима Светог Јеванђеља, о припремама за велики празник Рођења Господа и како да сачувамо пост у дане празника: „Добро је мало се почастити, али никако то не сме бити главни циљ празника, и да о празнику не знамо ништа, да не знамо ко су наши свети које прослављамо, шта су учинили и зашто их је Црква уврстила у календар.“ Рукоположеним свештенослужитељима Његова Светост Патријарх је пожелео да наставе мисију наше Цркве и да, пре свега, Богу приведу себе, а онда и народ да би били прави мисионари и наследници апостола. Извор: Радио Слово љубве
  6. „Највећа новост, највећа љубав Божија и милосрђе према роду људском јесте долазак у свет Господа Исуса Христа Сина Божијег, другог Лица Свете Тројице. Да је Господ дошао у својој светлости божанској ко би могао поднети близину Његову, зато је нашао начин и дошао нам као човек“, поручио је Његова Светост Патријарх Иринеј на светој архијерејској Литургији у Храму Св. Василија Острошког на Бежанијској коси. Звучни запис патријархове беседе У недељу, пре празника Рождества Христовог Патријарх је служио Литургију са београдским намесницима протојерејом Бранком Митровићем и протојерејом Божидаром Бакајлићем, протојерејом - ставрофором Стојадином Павловићем, протојерејом – ставрофором др Саво Јовићем и свештенослужитељима храма, и том приликом у чин ђакона рукоположио вероучитеља Дарка Радовановића, а у чин свештеника Игора Грацуна. Пред великим бројем верника Патријарх је у празничном слову говорио о прочитаним зачалима Светог Јеванђеља, о припремама за велики празник Рођења Господа и како да сачувамо пост у дане празника: „Добро је мало се почастити, али никако то не сме бити главни циљ празника, и да о празнику не знамо ништа, да не знамо ко су наши свети које прослављамо, шта су учинили и зашто их је Црква уврстила у календар.“ Рукоположеним свештенослужитељима Његова Светост Патријарх је пожелео да наставе мисију наше Цркве и да, пре свега, Богу приведу себе, а онда и народ да би били прави мисионари и наследници апостола. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  7. „Црква није равнодушна према појавама у друштвеном животу. Када те појаве нису у складу са Јеванђељем, Црква подсећа да пут који људи бирају није Богом благословен. То изазива љутњу од стране једног или другог дела друштва“, — наставио је Свјатјејши Владика. „Наравно, негативна реакција се појачава када се ради о објективним грешкама, недостацима, неопрезним речима, или поступцима једних или других свештенослужитеља. Нажалост, периодички се могу срести клирици, који дају повода онима што траже повода (види 2. Кор. 11: 12). Конфликти и скандали се муњевитом брзином шире и живе у информационом пространству неки дужи период, док је ефекат од позитивних публикација често краткотрајан“, — подсетио је Патријарх Кирил. „Призвани смо да будемо светлост свету (види Мт. 5:14), — изјавио је Свјатјејши Владика. — Језик проповеди Спаситеља и апостола, из тога следи, и наше проповеди — је језик љубави. Како учествујемо у јавној делатности, треба да сведочимо о Истини. Тужно је када се та сведочанства негирају само зато што смо изабрали неправилни тон или неодговарајућу форму.“ „Када благовестимо или бранимо јеванђељске истине, треба да будемо пажљиви у избору речи. Треба разобличавати грех, али не и понижавати човека. Подсећајући на тешке последице одступања од Божије воље, не треба својом необазривошћу да наводимо људе на ивицу пропасти“, — изјавио је Предстојатељ Руске Цркве. „Нека наша реч, упућена друштву, између осталог, и преко медија, буде искрена, а не надмена или лицемерна; садржајна, а не формална и празна; подстичућа, а не наставничка и осуђујућа. Да бисмо, подсећајући и на забране, пре свега, водили бригу о усмеравању народа према Божанској љубави“, — закључио је Свјатјејши Патријарх Московски и све Русије. Са руског Ива Бендеља Извор: Православие.ру
  8. „Данас је очигледно, да ће део друштва негативно реаговати на догађаје у Цркви, и то ће имати свог одјека, између осталог, и у медијима“, — подвукао је Свјатјејши Патријарх Кирил, током свог излагања на Архијерејском Сабору, 29. новембра 2017.године. „Црква није равнодушна према појавама у друштвеном животу. Када те појаве нису у складу са Јеванђељем, Црква подсећа да пут који људи бирају није Богом благословен. То изазива љутњу од стране једног или другог дела друштва“, — наставио је Свјатјејши Владика. „Наравно, негативна реакција се појачава када се ради о објективним грешкама, недостацима, неопрезним речима, или поступцима једних или других свештенослужитеља. Нажалост, периодички се могу срести клирици, који дају повода онима што траже повода (види 2. Кор. 11: 12). Конфликти и скандали се муњевитом брзином шире и живе у информационом пространству неки дужи период, док је ефекат од позитивних публикација често краткотрајан“, — подсетио је Патријарх Кирил. „Призвани смо да будемо светлост свету (види Мт. 5:14), — изјавио је Свјатјејши Владика. — Језик проповеди Спаситеља и апостола, из тога следи, и наше проповеди — је језик љубави. Како учествујемо у јавној делатности, треба да сведочимо о Истини. Тужно је када се та сведочанства негирају само зато што смо изабрали неправилни тон или неодговарајућу форму.“ „Када благовестимо или бранимо јеванђељске истине, треба да будемо пажљиви у избору речи. Треба разобличавати грех, али не и понижавати човека. Подсећајући на тешке последице одступања од Божије воље, не треба својом необазривошћу да наводимо људе на ивицу пропасти“, — изјавио је Предстојатељ Руске Цркве. „Нека наша реч, упућена друштву, између осталог, и преко медија, буде искрена, а не надмена или лицемерна; садржајна, а не формална и празна; подстичућа, а не наставничка и осуђујућа. Да бисмо, подсећајући и на забране, пре свега, водили бригу о усмеравању народа према Божанској љубави“, — закључио је Свјатјејши Патријарх Московски и све Русије. Са руског Ива Бендеља Извор: Православие.ру View full Странице
  9. У оквиру свог боравка у Србији, у петак 03. новембра 2017. године, протојереј-ставрофор Милош Весин, свештеник из Чикага, говорио је на Духовној трибини на тему Лепота ће спасти свет, да али чија и каква, у препуној сали суботичког Српског културног центра Свети Сава у Задужбини Душана Радића. Отац Милош је своје излагање употпунио многобројним примерима из свакодневног живота и на тај начин, везом саме теме и стварности, предавање приближио присутним слушаоцима. Уваженог госта својим појањем поздравили су и чланови црквеног хора Свети Роман Мелод. Извор: Радио Славословље View full Странице
  10. Верски аналитичар из Тузле о трагању за пореклом, земљацима који су се осећали и изјашњавали као Срби, духовности, вехабијама… Мој прадеда Алија је 1912. године погинуо као српски војник ЕДАН је од ретких Босанаца исламске вероисповести који се изјашњавају као Срби. Због тога трпи осуде у родном Лукавцу код Тузле, а на прозивке муслиманских националиста из целе БиХ одговара: – Опрости им Боже, не знају шта чине! Ја сам то што јесам, мени нека суде по мојим делима, али се истине одрећи нећу. Мехмедалија Нухић, верски аналитичар из Тузле, који је магистрирао на теми исламског фундаментализма, а спрема одбрану доктората на Правном факултету у Београду, за „Новости“ каже да не само да се изјашњава као Србин, него се тако и осећа. – Човек се може изјашњавати од прилике до прилике, од потребе до потребе, од нужде до користи, али осећати се може само исконски, наравно само уз услов истине и слободе. Потреба за правдом и жеља за слободом су темељне вредности српско-православне духовности, коју традиционалност и потреба јединства кроз духовност вере чувају вековима у српско – народном бићу и пре него што су Срби као народ припадали православљу. * Тврдите да сте трагали за својим пореклом и да га сада знате. Шта сте открили, а како сте одгајани, у ком духу? – У мојој породици, у којој сам одгајан, изузетно се пазило, по цену властитости, да личност буде уз истину и правду и уз оне људе коме су оне темељна вредност живљења и узрок страдалништва. Признавала се истина и страдало се за њу. Мој прадеда Алија је 1912. године погинуо као српски војник, и то, његово страдање, представљало је почетак мог трагања. У даљем периоду, превасходно путем црквених списа, долазио сам до потврда које су ме све дубље и дубље водиле мом припадајућем индивидуалитету. * Kолико је данас код вас важно то традиционално српско, а колико верско, муслиманско? Да ли једно потире друго, а ако не, зашто не? – Пошто је код народа српског, корен у духовности, више се сусрећем у животу са потребом елементарних услова неопходних животу који је достојан човека, него с практиковањем једног облика духовности који је кроз векове наметан као условљавајућа обавеза народном, аутохтоном јужнословенском бићу. Оно што припада народном српском бићу су истина, слобода, јединство, једнакост, правда, и то је темељ елиментарности живота, е то је оно што ја живим и што је важније у односу на практиковање духовности којој су сви ови набројани елементи идеал који треба да се постигне службом на овом свету ради остварења заслуге тих вредности на другом свету. Стојим на становишту да српство не потире ниједан облик практиковања осећаја нечије припадности духовном индивидуалитету. Напротив, Срби су народ који кроз историју није никада показивао аспирацију према туђим духовностима. Они су увек чували вредност јединства сопствене духовности, а што је био разлог њиховог сваковрсног страдања. * Шта за вас значе, рецимо, Свети Сава, Немањићи, у којој мери су за вас били значајни Срби исламске вере као Авдо Хумо и Меша Селимовић? – Срби су увек били везани за слободу која је изражавана државношћу и за истину којој је духовност основна вредност из које потиче. Нажалост, то је био и основни камен спотицања који је дуго времена држао потребу за јединством као лажну категорију коју су, опет ћу рећи нажалост, користили они Срби које су политике интереса религија одвајали од стуба православног хришћанства и зарад интереса својих новостечених господара уламали су стуб јединствености и заједнице народа јужнословенског и најчешће потирали га биолошки на јужнословенском простору. * Kоје су то познате личности исламске вероисповести изјашњавале као Срби? Ту су многи Срби исламске вероисповести. Ја ћу набројати само познате: Омер-бег Сулејманпашић Деспотовић, Дервиш-бег Љубовић, Али-Риза Даутовић, Салих Kарабеговић, Мехмед Kурт, Авдо Kарабеговић Хасанбегов, Салих Kазазовић, Авдо Kарабеговић Зворнички, Хатиџа и њен брат Осман Ђикић, Ибрахим Хаџиомеровић, Али Фехим Џабић, Асим Шеремет, Смаилага Ћемаловић, Мухамед Мехмедбашић, Мустафа Голубић, Дервиш Шећеркадић, Хамид Kукић. То су, затим Хасан Ребац, Шукрија Kуртовић, Узеирага Хаџихасановић, Мустафа Мулалић, Решад Kуртагић, Мујо Пашић, Хасан Бркић, Џемал и Шукрија Биједић, Осман Kарабеговић, Шефкет Маглајлић, Мидхат Муратбеговић, Омер, Авдо и Хамза Хумо, Скендер Kуленовић, Ћамил Сијарић, Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Алија Kоњхоџић, Исмет Пуповац, Џевад Галијашевић, Емир Kустурица, Амир Чамџић, Салих Селимовић… * Да ли још има босанских муслимана који данас мисле као ви, али се боје да то јавно кажу? – Ја сам разговарао са многим муслиманима на ту тему и интересовало ме је шта мисле о томе. Многи нису желели да изнесу свој став ради сопствених позиција у заједници које имају, многима је то разлог страха, а само један мали део заинтересовано је разговарао нарочито у смислу путева сопственог интересовања како и одакле да поуздано крену у писане материјале који би их водили њиховом пореклу. Неизбрисиви су трагови свести и потребе за жељом да се сазна сопствена историјска прошлост, само је мало одважних који смеју да изрекну резултате до којих дођу. * Да ли су и колико по вашем мишљењу босански муслимани грешили у историјским одлукама да приђу Хрватима уместо Србима, односно зашто константно држе тензију према Србима већ 100 година? – Босански муслимани су западном хришћанству увек били представнички легитимитет уз помоћ којег су јужнословенско биће све више настојали да потискују са његовог биолошког простора. Они су елеменат страдања и нестајања, којег нажалост нису свесни, исто као и остатак већине Јужних Словена. Почетак интеграционог јединства и остварења јединствене религијске заједнице видели су босански муслимани у османској власти. Та је власт Јужним Словенима била агресор. Протеривање агресора, за босанске муслимане Јужне Словене није био чин ослобођења. Из тог разлога, од тад, па све до сада они у Србима не виде сопственост, него услове који су прекинули континуитет њихове тежње ка остварењу јединства у оквиру верске заједнице. * Kако гледате на све већи број вехабијских група у БиХ? – Постојање вехабијске заједнице је рецидив протеклог грађанског рата на територији бивше БиХ. Данас се тај правац развија као концепт повратка стварном стању вредности и баштињењу ислама као религије, по убеђењу припадника те заједнице, а којег се нити поглаварство Исламске заједнице, а нити носиоци унутрашње политике босанско-муслиманског руководства не одричу. * Да ли реално БиХ и региону прети опасност од вехабија, те људи који се враћају са ратишта у Сирији, Ираку? – Од категорије као правца учења ислама они имају свој став о исламу и начину практиковања истог у свакодневном животу муслимана верника. И такав поглед све док се креће у оквиру индивидуалног исказивања припадности и доследности религији, не представља у таквој суштини бојазан другима. Међутим, ово данас што свакодневно сусрећемо не пружа нам доказе да је то само став који је у искључивом кругу индивидуалног схватања вере. Напротив. * Због чега су годинама табу теме протеривање и убиства Срба из Сарајева почињена за време рата? – Такозвано источно питање одувек су решавали несловенски народи. Kада год би се оно покушало довести до решења самостално од стране Словена, то је етнички и биолошки коштало највише српски народ. Сопствена зла „оних који се моле другом богу“ приказивана су као неправде учињене припадницима њихове вере. А у ствари, у суштини, коју босански муслимани никако да разумеју, увек се понавља да страда исти народ, истих обичаја, истог језика и исте културе. На жалост нашу јужнословенску. * Може ли и како доћи до помирења међу народима у БиХ и ко или шта су по вашем мишљењу највећи кочничари тог процеса? – Процес народног измирења је одавно и увелико теоријски завршен. Практично не дозвољавају да заживе утицаји елемената изван БиХ, а проводиоце таквих утицаја ја највише видим у руководственим структурама босанских муслимана. Био бих тенденциозан када бих окривио те структуре у целости, али кључни појединци и више њих из различитих политичких опција као представници муслимана у БиХ, а не народа, (односно и других), заједнички делују да не дође до сједињења народа. Извор: Novosti.rs http://www.srbijajavlja.rs/2017/10/мехмедалија-нухић-нашао-сам-своје-срп/2/
  11. Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј поручио је данас након Свете архијерејске Литургије којом је началствовао у Цркви Светог Архангела Гаврила у Београду, да је веома важно да примимо Господа у себе, да се што чешће причешћујемо али да се за причешће припремимо постом, молитвом и исповешћу. View full Странице
  12. Ploča se premješta iz Jasenovca u Novsku, ali 'za dom spremni' ostaje Barišić: Razgovore nastavljamo jer ne želimo biti razlog raspada Vlade 02. rujna 2017. u 11:08 Foto: Ivo Cagalj/PIXSELL Pogledajte galeriju 1/5 Autor Iva Puljić-Šego Najizglednije kompromisno rješenje za HOS-ovu ploču u Jasenovcu jest to da Vlada, isključivo u dogovoru s pripadnicima HOS-a, u idućih 15 dana tu ploču premjesti izvan Jasenovca na jednu od lokacija na tom području gdje su se vodile najžešće bitke tijekom Domovinskog rata, ali da natpis “za dom spremni” u grbu HOS-a ostane na ploči. Lokaciju bira HOS Otkrio nam je to izvor iz Vlade dodajući da će se tek u drugom koraku, u sklopu zakona o simbolima totalitarnih režima čije bi okvire trebalo dati Vijeće za suočavanje s prošlošću do ožujka 2018., odrediti odnos ili sankcije za sve simbole totalitarnih režima, pa tako i za pozdrav “za dom spremni”, ustašku ikonografiju, ali i za srp i čekić, zvijezdu petokraku itd. Tek usvajanjem takvog zakona, bude li on predvidio zabranu isticanja “za dom spremni”, taj bi pozdrav mogao biti uklonjen i s HOS-ove ploče, premda naš izvor iz Vlade ne želi prejudicirati što će u zakonu pisati. Jedna od opcija, kada se izradi taj zakon, jest i ta da se Jasenovac proglasi mjestom posebnog pijeteta što bi značilo da bi bilo kakva ikonografija, pozdravi ili sl. koji se mogu povezati s ustaškim režimom bili zabranjeni. Upravo je i Večernji list apelirao i predlagao da Jasenovac postane mjesto posebnog pijeteta i da se na taj način riješi ideološki prijepor i ukloni neprimjereni natpis iz Jasenovca, nekad središta ustaškog koncentracijskog logora. Vlada će pak prihvatiti zamjensku lokaciju za ploču iz Jasnovca koju predlože pripadnici HOS-a u dogovoru s obiteljima jedanaestorice poginulih pripadnika te postrojbe, u čiji je spomen ploča i podignuta. Izgledno je da to bude na području gdje je slomljen banjalučki korpus, odnosno u Novskoj. Naš sugovornik iz Vlade objašnjava da je premještanje ploče iz centra Jasenovca (postavljena je nedaleko od bivšeg ustaškog logora) najmanje bolno, ali i kompromisno rješenje koje bi zadovoljilo i Vladu i pripadnike HOS-a. Napominje da Vlada instant-rješenje u idućih dva tjedna želi pronaći isključivo u dogovoru s HOS-om. Premijer Plenković očito si ne želi priuštiti da specijalci po političkoj direktivi nasilu skidaju ploču, a još bi bilo dramatičnije jer bi izvršitelj bio ministar unutarnjih poslova Davor Božinović, desnici omražen političar. Prema sadašnjim zakonima, Vlada i nema uporište da iz grba HOS-a ukloni ZDS budući da je HOS legalno registriran s tim sloganom. Da bi premještanje ploče na drugu lokaciju, ali sa ZDS u amblemu HOS-a, bilo prihvatljivo i pripadnicima HOS-a, potvrdio nam je Borislav Barišić, predsjednik Saveza udruga dragovoljaca hrvatskih obrambenih snaga. – To je osnova za nastavak razgovora s Vladom i o takvom smo prijedlogu rješenja razgovarali neki dan u Slavonskom Brodu s ministrima. Zagrebački HOS-ovci, koji su i podignuli ploču, uz suglasnost obitelji poginulih odlučit će o novoj lokaciji, ako to na kraju bude i dogovor. Nama je najprihvatljivije postojeće stanje, dakle da je ploča u Jasenovcu, ali razgovore s Vladom nastavljamo jer ne želimo biti kamen spoticanja niti želimo biti razlog raspada Vlade – rekao je jučer Barišić. Ponovno je naglasio da pripadnici HOS-a nisu fašisti i da se pozdrava “za dom spremni” ne odriču jer bi tek tada ispalo da su aludirali na ustaški režim. Uostalom, i legalno su registrirani. Naš sugovornik iz Vlade drži da simboli koji se vežu uz totalitarne režime imaju različite konotacije, ovisno o povijesnom trenutku. Instant-rješenje – Zvijezda petokraka do 1945. nije bila sporna jer je bila simbol antifašizma, ali nakon 1945. ona je postala simbol represivnog komunizma. “Za dom spremni” je do 1945. bio simbol ustaštva, ali mladići 1990. u rat sigurno nisu išli u ime Ante Pavelića – rezimirao je naš izvor iz Vlade. Rješavanje problema HOS-ove ploče u Jasenovcu potaknuo je Večernji list kada smo objavili intervju s ministrom pravosuđa Draženom Bošnjakovićem koji je izjavio da ploča ondje ostaje sve dok se ne donese novi zakon. To je razljutilo HDZ-ove partnere iz HNS-a i SDSS-a pa je premijer morao ubrzati proces i pronaći instant-rješenje. Budući da su i HOS-ovci omekšali stavove, moglo bi se očekivati da će se i HNS i SDSS zadovoljiti samo s premještanjem ploče izvan Jasenovca. Dok će ZDS morati pričekati zakon... Rješavanje problema u tri koraka 1. Ploča se uklanja iz Jasenovca, ali natpis ostaje Ploča se iz Jasenovca premješta na mjesto na tome području gdje su se vodile najžešće bitke tijekom Domovinskog rata, ali natpis “za dom spremni” u grbu HOS-a ostaje na ploči. 2. Donosi se zakon o simbolima svih totalitarnih režima U sklopu zakona o simbolima totalitarnih režima, do ožujka 2018. odredit će se odnos za sve simbole totalitarnih režima, pa tako i za pozdrav ZDS, ali i za srp i čekić, zvijezdu petokraku... 3. Jasenovac se proglašava mjestom posebnog pijeteta Jedna je od opcija da se Jasenovac proglasi mjestom posebnog pijeteta, što bi značilo da bi bilo kakva ikonografija, pozdravi ili sl. koji se mogu povezati s ustaškim režimom bili zabranjeni.
  13. Питање које је изазвало кризу хрватске владе "компромисно" је рјешено, пише данашњи загребачки "Вечерњи лист":https://www.vecernji.hr/vijesti/ploca-se-premjesta-iz-jasenovca-u-novsku-ali-za-dom-spremni-ostaje-1191869 Ploča se premješta iz Jasenovca u Novsku, ali 'za dom spremni' ostaje Barišić: Razgovore nastavljamo jer ne želimo biti razlog raspada Vlade 02. rujna 2017. u 11:08 Foto: Ivo Cagalj/PIXSELL Pogledajte galeriju 1/5 Autor Iva Puljić-Šego Najizglednije kompromisno rješenje za HOS-ovu ploču u Jasenovcu jest to da Vlada, isključivo u dogovoru s pripadnicima HOS-a, u idućih 15 dana tu ploču premjesti izvan Jasenovca na jednu od lokacija na tom području gdje su se vodile najžešće bitke tijekom Domovinskog rata, ali da natpis “za dom spremni” u grbu HOS-a ostane na ploči. Lokaciju bira HOS Otkrio nam je to izvor iz Vlade dodajući da će se tek u drugom koraku, u sklopu zakona o simbolima totalitarnih režima čije bi okvire trebalo dati Vijeće za suočavanje s prošlošću do ožujka 2018., odrediti odnos ili sankcije za sve simbole totalitarnih režima, pa tako i za pozdrav “za dom spremni”, ustašku ikonografiju, ali i za srp i čekić, zvijezdu petokraku itd. Tek usvajanjem takvog zakona, bude li on predvidio zabranu isticanja “za dom spremni”, taj bi pozdrav mogao biti uklonjen i s HOS-ove ploče, premda naš izvor iz Vlade ne želi prejudicirati što će u zakonu pisati. Jedna od opcija, kada se izradi taj zakon, jest i ta da se Jasenovac proglasi mjestom posebnog pijeteta što bi značilo da bi bilo kakva ikonografija, pozdravi ili sl. koji se mogu povezati s ustaškim režimom bili zabranjeni. Upravo je i Večernji list apelirao i predlagao da Jasenovac postane mjesto posebnog pijeteta i da se na taj način riješi ideološki prijepor i ukloni neprimjereni natpis iz Jasenovca, nekad središta ustaškog koncentracijskog logora. Vlada će pak prihvatiti zamjensku lokaciju za ploču iz Jasnovca koju predlože pripadnici HOS-a u dogovoru s obiteljima jedanaestorice poginulih pripadnika te postrojbe, u čiji je spomen ploča i podignuta. Izgledno je da to bude na području gdje je slomljen banjalučki korpus, odnosno u Novskoj. Naš sugovornik iz Vlade objašnjava da je premještanje ploče iz centra Jasenovca (postavljena je nedaleko od bivšeg ustaškog logora) najmanje bolno, ali i kompromisno rješenje koje bi zadovoljilo i Vladu i pripadnike HOS-a. Napominje da Vlada instant-rješenje u idućih dva tjedna želi pronaći isključivo u dogovoru s HOS-om. Premijer Plenković očito si ne želi priuštiti da specijalci po političkoj direktivi nasilu skidaju ploču, a još bi bilo dramatičnije jer bi izvršitelj bio ministar unutarnjih poslova Davor Božinović, desnici omražen političar. Prema sadašnjim zakonima, Vlada i nema uporište da iz grba HOS-a ukloni ZDS budući da je HOS legalno registriran s tim sloganom. Da bi premještanje ploče na drugu lokaciju, ali sa ZDS u amblemu HOS-a, bilo prihvatljivo i pripadnicima HOS-a, potvrdio nam je Borislav Barišić, predsjednik Saveza udruga dragovoljaca hrvatskih obrambenih snaga. – To je osnova za nastavak razgovora s Vladom i o takvom smo prijedlogu rješenja razgovarali neki dan u Slavonskom Brodu s ministrima. Zagrebački HOS-ovci, koji su i podignuli ploču, uz suglasnost obitelji poginulih odlučit će o novoj lokaciji, ako to na kraju bude i dogovor. Nama je najprihvatljivije postojeće stanje, dakle da je ploča u Jasenovcu, ali razgovore s Vladom nastavljamo jer ne želimo biti kamen spoticanja niti želimo biti razlog raspada Vlade – rekao je jučer Barišić. Ponovno je naglasio da pripadnici HOS-a nisu fašisti i da se pozdrava “za dom spremni” ne odriču jer bi tek tada ispalo da su aludirali na ustaški režim. Uostalom, i legalno su registrirani. Naš sugovornik iz Vlade drži da simboli koji se vežu uz totalitarne režime imaju različite konotacije, ovisno o povijesnom trenutku. Instant-rješenje – Zvijezda petokraka do 1945. nije bila sporna jer je bila simbol antifašizma, ali nakon 1945. ona je postala simbol represivnog komunizma. “Za dom spremni” je do 1945. bio simbol ustaštva, ali mladići 1990. u rat sigurno nisu išli u ime Ante Pavelića – rezimirao je naš izvor iz Vlade. Rješavanje problema HOS-ove ploče u Jasenovcu potaknuo je Večernji list kada smo objavili intervju s ministrom pravosuđa Draženom Bošnjakovićem koji je izjavio da ploča ondje ostaje sve dok se ne donese novi zakon. To je razljutilo HDZ-ove partnere iz HNS-a i SDSS-a pa je premijer morao ubrzati proces i pronaći instant-rješenje. Budući da su i HOS-ovci omekšali stavove, moglo bi se očekivati da će se i HNS i SDSS zadovoljiti samo s premještanjem ploče izvan Jasenovca. Dok će ZDS morati pričekati zakon... Rješavanje problema u tri koraka 1. Ploča se uklanja iz Jasenovca, ali natpis ostaje Ploča se iz Jasenovca premješta na mjesto na tome području gdje su se vodile najžešće bitke tijekom Domovinskog rata, ali natpis “za dom spremni” u grbu HOS-a ostaje na ploči. 2. Donosi se zakon o simbolima svih totalitarnih režima U sklopu zakona o simbolima totalitarnih režima, do ožujka 2018. odredit će se odnos za sve simbole totalitarnih režima, pa tako i za pozdrav ZDS, ali i za srp i čekić, zvijezdu petokraku... 3. Jasenovac se proglašava mjestom posebnog pijeteta Jedna je od opcija da se Jasenovac proglasi mjestom posebnog pijeteta, što bi značilo da bi bilo kakva ikonografija, pozdravi ili sl. koji se mogu povezati s ustaškim režimom bili zabranjeni. View full Странице
  14. Србији је неопходан закон о сектама. Исти такав наслов могли сте да пронађете у новинама и 2005. и 2010. године. Као и данас. Зашто то може у ЕУ, а не може у Србији? Као и обично, иза свега стоји политика. Када већ неће држава да се позабави проблемом секти, посао је на себе преузела Српска православна црква (СПЦ). На недавно одржаном Сабору СПЦ одлучено је да се при Синоду оснује „Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација“. Колико је тачно секти које делују у Србији, нико вам не може поуздано рећи. Према најчешће навођеним подацима, постоји око 60 верских организација, највећим делом нерегистрованих. Црна ружа, Ред вукодлака, Ватра пакла, Сатанистичка цркве, Ред источњачког храма… мало ко за њих није чуо. Прецизних података о њима нема напросто зато што у држави, односно МУП-у, нема озбиљније структуре која се бави проблемом секти. Само када нека од тих организација направи неки испад Одељење за јавни ред и мир при полицији забележи такве догађаје. И када забринути родитељи пријаве МУП-у да сумњају да им је дете у некој секти, кажу им да не могу да им помогну, наводи наш познати сектолог Слађан Мијаљевић. Не истражују су, како напомиње, ни разлози зашто је неко извршио самоубиство и да ли је неко ту особу на то навео. Зашто су секте измакле контроли и зашто је ту проблематику немогуће законски регулисати? Закон о црквама и верским заједницама признаје само традиционалне верске заједнице на овом простору. И не може бити регистрована ниједна ако у свом ритуалу садржи поступке опасне за друштво, људску личност, права и слободе других. Наравно, и оне које позивају на верску нетрпељивост. Неке од нетрадиционалних су, међутим, доскочиле закону и, попут Јеховиних сведока, регистровале се као верске организације код органа јавне управе. Православни публициста Владимир Димитријевић, који се годинама бавио сектама, аутор низа књига на ту тему, за Спутњик каже да та проблематика код нас не само да уопште није законски регулисана, него није ни довољно схваћена. Ми ствари решавамо само палијативно, када се деси нека ситуација која изазове хаос, онда почну и реакције које никуда не воде, сматра он, истичући да та област мора бити регулисана тако да се спрече све врсте злоупотреба и психолошке манипулације у име верских слобода. „Ако нека секта злоупотребљава људску слободу, ако манипулише младима и старима и немоћним људима, ако на одређене начине остварује материјалне циљеве и интересе, ако се бави некаквом шпијунажом… њен рад мора бити стављен под апсолутну контролу, што би било нормално у једној демократској држави која штити своје интересе“, истиче Димитријевић. На питање како је та област регулисана у ЕУ, он напомиње да је још 1998. Европски парламент донео резолуцију о сектама, важну препоруку да се мора пратити рад тоталитарних верских секти и да се те акције координирају на европском нивоу. „Постоје озбиљне европске организације попут мреже Дијалог центара које се баве разменом информација, али, нажалост, ми тога немамо“, наводи он. Највеће слободе секте имају у Немачкој и у Швајцарској, а најмање у Француској, Белгији и у Аустрији, где се верске заједнице које потпадају под такву дефиницију стављају под државни надзор. У Аустрији, примера ради, надзор спроводи Савезна станица за питања секти. Због рестриктивне праксе ЕУ према сектама, бивши државни секретар спољних послова САД Медлин Олбрајт је 2001. године пред Скупштином ОЕБС-а апеловала на Париз, Брисел и Беч да одустану од надгледања рада секти. Нису је послушали. Савет Европе је чак донео три препоруке, упозоравајући земље-чланице на појаву под називом ’нови религијски покрети‘, односно ’деструктивне секте‘ и езотерије. За истраживање информисања о сектама установљена је и Европска федерација, која је стални партнер Савета Европе на том питању. Француска влада је основала Међуминистарску комисију за праћење и борбу против секташких ексцеса, а и Белгија има сличну установу. Уз то, у Француској делује 50 невладиних организација за савете и помоћ породицама жртава деструктивних секти. Ни планетарна популарност америчке филмске звезде Тома Круза у Европи није помогла Сајентолошкој цркви, чији је он члан. За њу нема места на подручју религије која ју је дефинисала као трговачко-профитабилну корпорацију ултралибералних циљева и предузеће за психолошке манипулације. Почетком ове године Апелациони суд у Паризу осудио је део Сајентолошке цркве због организоване преваре: продаје књига, течајева, „пакета за прочишћавање духа“, илегалне фармаколошке праксе. У Белгији је 2007. године подигнута оптужница против 12 особа и две корпорације повезане са сајентологијом, а у Немачкој је Министарство унутрашњих послова још 1997. године известило да „постоји значајан доказ да је сајентолошка организација укључена у активности које су усмерене против слободног демократског поретка“, па је стављена под надзор Канцеларије за спровођење Устава. Док су западноевропске државе препознале опасности таквих организација, оне су у САД на „свом терену“. За време мандата Била Клинтона, сајентологија је 1993. добила статус религије и издашне државне дотације. На питање зашто је проблем да се и код нас та област регулише, када већ може у ЕУ, Димитријевић подсећа да је Србија имала велике проблеме приликом доношења Закона о црквама и верским заједницама. Тада је, каже он, Америка инсистирала да се укине појам „традиционалних верских заједница“ као што су СПЦ, Католичка црква, традиционалне протестанске организације, ислам, и да се не дозволи да оне имају веронауку у школама. Тада је министар вера Милан Радуловић једва успео да изгура закон у Скупштини Србије, каже Димитријевић, уверен да са те стране долази проблематизација било ког покушаја да се рад тоталитарних секти на овом простору колико-толико ограничи. „Очито да највећа светска сила има намеру да нас држи под контролом, између осталог, и на тај начин. Сетите се када Русија није била довољно независна у време Бориса Јељцина, када је лично Бил Клинтон лобирао да се не усвоји закон који би ограничио права тоталитарних секти. Мислим да нам је јасно ко стоји иза покушаја да се спречи доношење таквог закона. Поготово ако знамо да су неке од тих секти, као што је сајентологија, повезане са шпијунажом и са обавештајним структурама САД. Ко се тиме озбиљно бави, он то зна“, наводи Димитријевић за Спутњик. Он подсећа да је врхунски стручњак за питање секти, руски професор Катедре за мисиологију Православног универзитета друштвених наука „Свети Тихон“, Александар Дворкин, публиковао гомилу података о повезаности САД са одређеним тоталитарним сектама који недвосмислено указују ко стоји иза приче о спречавању надзора над сектама. Друштвени покрет против секти постоји одавно. Али држави су дуго биле везане руке, јер је био врло јак притисак споља да је држава обавезна да омогући „религијске слободе“. Осим тога, овај проблем је веома тешко доказати на суду. Међутим, без обзира на ове и многе друге отежавајуће околности, држава је све више решена да законски и правно регулише ову сферу, каже Дворкин за Спутњик. Он напомиње да је већ било неколико „врло упечатљивих“ судских процеса о овој теми и да је у ту сврху кориштен Закон о екстремизму, како би се евентуално затвориле одређене секте. „На државном нивоу је у оквиру Савета федерације оформљена радна група која има задатак да осмисли и направи нацрт закона који би регулисао или забранио рад секти. Ја сам такође део ове радне групе и могу рећи да је то прилично тежак и захтеван посао, зато резултате не би требало очекивати преко ноћи. Важно је осмислити и усвојити закон који може да буде примењен у реалности“, рекао је Дворкин за Спутњик. Мира Канкараш Тркља
  15. Живот Предрага Мијатовића није један гол или једна погођена пречка. Има тема о којима до сада није много говорио. Сада је одлучио да отвори душу. У интервјуу за „Недељник“ на констатацију да је играо у великим клубовима и освојио много трофеја, бивши фудбалер Партизана, Валенсије, Партизана, репрезентативац Југославије, почео је емотивну исповест: "У време моје највеће фудбалске славе, од 1994. до 1999. године, све је на професионалном плану ишло одлично. Истовремено, болест мог сина ме је стално враћала на земљу, у нормалу. Ишло је кроз главу: "Вау, како ти то добро радиш и како ти дајеш голове, па где је теби крај, друже?" Знаш, кад ти крене, помислиш: "Сад да се попнем на зграду, можда бих могао и да летим." Толико се добро и моћно осећаш. Кад год би почела да ми кроз главу пролази та еуфорија и и лудило навијача, мој син, покојни Андреј, имао је неку кризу. Често је завршавао у болници и то су биле опомене. Опомене у смислу: "Све је то супер, бато. Све ти, друже, добро радиш, али живот је нешто потпуно друго. И мислим да ми је син био баланс да схватим шта је живот. Да живот није само сегмент неке каријере. Та немоћ да помогнеш свом детету, а помоћи нема." Смрћу мог сина отишла је једна страховито важна карика у мом животу. Имам сада још четири снажна мотора а то су: Лука, Нађа, Нина и Лола, и два пилота – моја супруга и ја. И наш авион и даље супер лети, иако смо остали без једног много важног мотора", рекао је Мијатовић. Он додаје и да су му неке чудне ситуације много помогле у каријери, као на пример прва конференција за новинаре у Валенсији. "Тада сам схватио да морам да кренем од нуле. На првој конференцији за новинаре у Валенсији питају ме на којој позицији играм (?!). А, већ сам имао статус у Југославији, био капитен Партизана... Питао сам се где сам ја то дошао, ја овде не могу да прођем. Знао сма колико морам да радим. Касније у Реалу ме нису питали на којој позицији играм, већ који ћу тропфеј да освојим". На гол у финалу Лиге шампиона, којим је донео трофеј Реалу после 32 године, из садашње перспективе гледа овако: "У каријери, живиту, имаш један добар или лош моменат. Веровао сам да баш ја могу да одлучим финале. Те године сам ревидирао и уговор. И ставио екстра бонус за Лигу шамопиона. Председник ми је рекао: "Ти то стварно?" Питали су ме колики бонус хоћу, а у себи мислили: "Е, будало, можемо да ставимо колико хоћеш." Веровао сам да једном морамо да је освојимо. Затим је на ред дошла и чувена пречка из Тулуза са Светског првенства 1998. године: "Само месец дана од гола у Лиги шампиона постао сам највећи трагичар. Прихватио сам тај пенал као део живота. Сваки пут кад дођем у земљу неко каже: „Е, како га промаши" или "Е, да си дао онај пенал". Али, шта могу, може да промаши само онај који шутира. Извор
  16. Novi oblik materije: Postoji u vremenu, ali ne i u prostoru Slavni Univerzitet u Berkliju u Kaliforniji u središtu je medijske pažnje nakon izrazito nasilnih protesta 1500 studenata protiv nastupa ekstremnog desničara Mila Janopulusa. U sukobe studenata i policije umešao se i novi američki predsednik Donald Tramp, koji je, do sada neviđeno, preko Tvitera zapretio Univerzitetu Berkli da će im uskratiti finansiranje iz federalnih fondova jer „ne dozvoljavaju slobodu govora“. IZVOR: PONEDELJAK, 6.02.2017. | 14:57 Foto: Thinkstock Piše: S. Bubnjević Izvor: Elementarium.cpn.org Istovremeno, iza divovskih drvenih vrata zgrade Le Konte, jedne od kultnih zgrada u središtu kampusa Berkli, u kojoj je radilo više nobelovaca i vodećih imena moderne fizike, vlada tišina. Na trećem spratu u istočnom krilu dobro raspoloženi Norman Jao, strasni ljubitelj stonog tenisa i talentovani doktor fizike sa Harvarda, dobio je vest koja, za razliku od većine drugih, nema veze sa Donadllm Trampom. Naime, u dva odvojena eksperimenta potvrđena je njegova neobično smela teorijska ideja, tačnije konkretan recept da se ideja ostvari, o stanju materije koja ne postoji u prostoru, nego u vremenu – ideja o vremenskim kristalima. U „običnom“ kristalu, koji predstavlja unutrašnju strukturu čvrstih supstanci kao što su kuhinjska so, kvarc, led ili kakav metal, molekuli ili joni ne lutaju unaokolo slobodni kao kod gasa, nego su periodično raspoređeni u prostoru i grade takozvanu kristalnu rešetku. Fizičari ih nazivaju čvorovima rešetke, a vrlo zgodna matematika kojom se opisuju omogućila je da se danas podrobno razumeju raznovrsni kako klasični tako i kvantni fenomeni unutar čvrstih tela (što je imalo silne primene, pre svega u razvoju silicijumskih tehnologija). Norman Jao je smislio način da napravi kristalnu rešetku čiji čvorovi nisu raspoređeni u prostornim dimenzijama, nego u vremenskoj. Njegov predlog je da se prvo laserskom pobudom promeni jedna karakteristika jona u kristalu, da se na primer obrne magnetni moment, odnosno spin, kako ga fizičari češće nazivaju. Ova promena spina jednog jona će promeniti spin sledećeg, koji će u nizu promeniti sledeći itd., ali će doći i do povratnih promena. Norman Jao je predložio da se tako načini promena koja će bez prekida „putovati“ kroz kristal u zatvorenom krugu. Kada ove promene postanu kolektivno sihronizovane, održive i periodične i kad više ne zavise od spoljne pobude, one su raspoređene u vremenu i zapravo same po sebi čine vremensku rešetku, odnosno vremenski kristal. Rad u kome je, zajedno sa nekoliko kolega sa Berklija, Jao opisao ovu metodologiju, objavljen je sredinom januara u prestižnom časopisu Physical Review Letters. Budući da je, kako to fizičari inače čine, Jaov rad već bio obznanjen u bazi ArXivs, njegov mentor sa Harvarda Mihail Lukin već je okupio tim koji je Jaovu tehniku primenio na kristalu dijamanta, dok je Kris Monro sa Univerziteta u Merilendu pokušao da je testira na zarobljenim jonima iterbijuma. Oba eksperimenta su rezultate predala za objavu i oba su pokazala da vremenski kristal zaista nastaje i da ima period koji je dva puta veći od perioda pobude načinjene laserom. Ključno kod oba eksperimenta jeste da je vremenski kristal zatvoren sistem, da mu nakon pobude ne treba spoljna sila, niti da na bilo koji način troši energiju interagujući sa spoljnim svetom. Od značaja je i da interakcije između jona same održavaju vremenski kristal stabilnim. Sama ideja o postojanju vremenskih kristala prisutna je već pet godina, a prvi ju je predložio nobelovac Frenk Vilček. Kako u članku o vremenskim kristalima u časopisu New Scientist piše Dženifer Oulet, većina fizičara je pre ovih eksperimenata bila skeptična prema ovoj ideji, jer je zamisao da nešto putuje u beskonačnoj petlji vrlo nalik na perpetuum mobile. Ako se održe kao ideja, vremenski kristali će izmeniti mnogo toga u modernoj fizici, od otvaranja novih polja istraživanja do dubljeg razumevanja vremena i prostora, ali će imati i praktičnu primenu za moguću izgradnju takozvanih kubita za kvantne računare budućnosti. Druga pitanja se, naravno, već sada mogu postaviti čim pređemo u druga agregatna stanja – postoji li, po analogiji, vremenski gas, Ili vremenska tečnost? http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2017&mm=02&dd=06&nav_id=1227821
  17. Помаже Бог, Сећам се ових дана ове песме чак и мелодије, да ли је кондак или неки тропар. Нигде не могу да нађем па сам поставио тему код Вас ако би могао неко да помогне. Дуго нисам чуо ту песму на Литургији. А појао је један старији свештеник сад да ли је био и неки обред ил Света Тајна или Литургија не сећам се. Чуо сам је једном па можда баш и немам тачно сећање. У мојој глави гласи : Али Ева гријех учини не послушав Творца свога у Љубави, у Истини у Љубави у Истини ..... Која је то песма ? Никола
×
Search results - Живе Речи Утехе