Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'александријски'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 22 results

  1. Његово Блаженство патријарх александријски и све Африке Теодор II допутовао је у архипастирску посету централној Танзанији у среду, 15. маја 2919. Ово је његова друга патријарашка посета, пошто је претходно посетио ову земљу 2007. године. Њега су дочекали на аеродрому у Дарес Саламу епископ арушки и централнотанзанијски Агатоник, представници локалне власти, председник и чланови Грчке заједнице Танзаније. Следећег дана, 16. маја, Његово Блаженство је осветио цркву Светог Пајсија Светогорца и Светог Светог Луке Исцелитеља у селу Масеге у јужној Танзанији, а следећег дана је обавио чин освећења врата порте цркве Преображења Господњег и Светог Порфирија Кавсокаливитиса у селу Игагитунгу у централној Танзанији. Други велики духовни догађај збио се 17. маја када је Патријарх Теодор служио последовање крштења 350 Танзанијаца у православном Мисионарском центру у селу Кидамали. У чину крштења суделовали су епископ Агатоник, епископ Гулуа и Источне Уганде Силвестар и епископ малавијски Фотије. Извор: Православие.ру (са енглеског Инфо служба СПЦ)
  2. Филон је рођен у Александрији око 20. пХ, и живѣо негдѣ до половине првог вѣка. Потицао је из угледне јеврејске породице, која је имала значајан друштвени утицај. Будући да је живѣо у интелектуално и културно развијеној Александрији, још је у младости стекао високо образовање. За њега се може рећи да је припадао кругу јелинизованих Јевреја. Додуше, јелинска мисао и култура су прѣ Филона постале саставни дѣо паидеје једног дѣла египатских Јевреја. Треба се само сѣтити егзегете Димитрија, Аристовула, Езекила Трагедиографа и Псевдо-Аристеја. Сви су они били увелико зашли у јелинске културне воде. Филон је, иначе, водио миран и повучен живот, посветивши се читању и контемплацији. Једном приликом је путовао у дипломатску мисију код императора Клаудија у Рим, гдѣ је предводио јеврејску делегацију. Повод је био прогон Јевреја у Александрији, за врѣме управе намѣсника Флака. Тај податак посредно говори о његовом друштвеном угледу. Филон је представљао специфичан профил јеврејског интелектуалца дубоко укорѣњеног у јелинску културу. Посебно се занимао за Платона, слично већини интелектуалних људи тога доба. Филонова заокупљеност платонизмом препозната је још у древности. Од античких давнина је остала изрека „или Платон филонизује, или Филон платонизује“. На њега су оставили извѣстан утицај и стоици, поготово по питању аскезе и морала. Извѣсно је да је читао и питагорејске списе. Утицај Платона се нарочито види у тумачењу Постања, гдѣ се на специфичан начин ослања на Тимаја и питагорејска учења о бројевима. У спису Живот Мојсијев, Филон представља Мојсија као античког мудраца. Чак се у погледу литерарних манира и жанра држао тадашњих јелинских стандарда. Истовремено, Филон је темељно познавао Писмо и библијска предања. Познато је да је био суботњи проповедник у синагоги. Један број његових тумачења вѣроватно је настао у том контексту. По свему судећи, није знао јеврејски. Библијске текстове читао је у септуагинтиној верзији. Велики број његових списа је сачуван. Ранији истраживачи су пренаглашавали Филонов јелинизам, у смислу његове велике зависности од јелинске философије. Те оцѣне су претѣране. Филон није био синкретистички настројен мислилац који је вѣштачки комбиновао библијске идеје и јелинску философију, него више тумач Писма са изразитим осѣћајем за философију. Основни темељ његове мисли је био библијски. Јелинско се, прѣ свеге, огледало у форми мишљења, али те форме нису биле издвојене споља као некакве логичке алатке. Рѣч је о унутрашњем, инхерентном принципу који се пројављивао заједно са основним садржајем Филоновог мишљења. У дубини бића, Филон је био вѣрујући Израилац, који је темељно познавао своје Свете списе, и у њима налазио инспирацију за сопствено мишљење. У различитим контекстима је тумачио Писмо, прѣ свега, Петокњижје покушавајући да га протумачи у категоријама особеним за јелинску философску мисао. Основна одлика његовог тумачења Писма било је то да се у тексту нађе дубљи смисао који се ишчитава ‘иза слова’. Такав приступ се, иначе, назива алегореза или алегоријско тумачење. Филон га је преузео од својих јелинских савременика. Познато је да су каснији јелински мислиоци хомеровске епове и друге старе митове тумачили алегоријски. Спѣвови старих пѣсника, у којима се на антропоморфан начин говорило о боговима, стоици и платонисти су тумачили у пренесеном значењу. Тако за неке од њих Хера није божанство него ваздух, Посејдон је вода, Аполон је ватра итд. Диомедово рањавање Афродите и Ареса је тумачено као побѣда мудраца на ирационалношћу и разарањем. Иза антропоморфних престава богова и њихових међусобних релација, јелински мислиоци су увиђали природне елементе, космички поредак или етичке категорије. Једино на тај начин је било могуће широко реципирану и утицајну традицију хомеровских епова превести у философко-рационалне категорије. Филон се нашао у сличној ситуацији. Наиме, требало је старосавезне сликовите исказе протумачити у дубљем смислу. У противном, многи библијски текстови би тадашњим образованим људима личили на митске приповѣсти у којим се недолично говори о Богу. Филон је на више мѣста образлагао такав свој приступ. Иако преузета из јелинске праксе, Филонова алегореза била је специфична у том смислу што је имао другачији однос према историји. Библијске описе је сматрао реалним историјским изворима, које треба схватити на продубљен начин. С друге стране, јелински тумачи су занемаривали историчност митских приказа и у њима искључиво тражили дубље истине. Филонова алегореза је посебно долазила до изражаја, када се освртао на текстове у којима се о Богу говори на сликовит начин – антропоморфно. Бог као духовно биће није видљив тѣлесним очима, тако да сликовите исказе о Богу треба схватити у пренесеном смислу. Он је сматрао да Бог није засадио дрвеће у Еденском врту у дословном смислу, него врлине. Такође и текстове у којима постоје извѣсне нелогичности треба схватити алегоријски. Каин нпр. није основао град како дословно стоји у Писму него ново учење, јер коме и са киме је он градио град. У многим другим случајевима, Филон је изналазио дубље значење. Тако су четири рѣке из Едена четири врлине: разборитост, умѣреност, храброст и правичност. У оваквим тумачењима, показивао је изразиту егзегетску луцидност, јер што је вода за тѣлесни живот, то је врлина за духовни. Филон је у много чему претеча хришћанске теологије и егзегезе. У основи би се могло рећи да је он више припада хришћанској него јеврејској традицији. То показује и чињеница да су његов лик и дѣло очувано у оквиру хришћанског предања. Још је блажени Јероним писао да је Филон „уврштен међу црквене писце“. Његова тумачења се у великој мѣри одразила на каснију хришћанску егзегезу. Поготово су представници александријске школе, као што су Климент Александријски, Ориген и Дидим Слѣпи били склони таквом тумачењу. Алегоријски метод су у мањој или већој мѣри практиковали и Иполит Римски, Тертулијан, Методије Олимпски, Григорије Ниски, Августин, Максим Исповѣдник и други. Циљ је био изналажење дубљег смисла. Из хришћанске перспективе гледано, алегоријско тумачење неких старосавезних реалија засновало се на идеји да се већ у Старом Савезу виде јасни наговѣштаји касније новосавезне стварности. Додуше, хришћански тумачи су више практиковали типологизовану алегорезу, што код Филона није био случај. Филон је био први велики тумач, који је библијске списе тумачио у једној новој средини, која је по много чему била различита у односу на свѣт у којем је настало Писмо. Био је то велики изазов, са којим се могао ухватити у коштац само проницљив теолошки ум. Изазов је би у томе да се библијске Истине вѣре изрази у категоријама јелинске философије и културе. У теолошко-егзегетском смислу био је то велики искорак. Његовим стопа ће касније кренути велики хришћански богослови, чији ће теолошки ангажман добрим дѣлом допринѣти да библијска порука наткрили велику јелинску културу. теологија.нет
  3. Његово Блаженство папа и патријарх алекдаднријски и све Африке Теодор II посетиће Пољску Аутокефалну Православну цркву од 19. до 24. септембра 2018. године. До посете долази на позив Његовог Блаженства митрополита варшавског и све Пољске Саве (Хрицуњака). Предстојатељ Александријске Цркве служиће торжествену свету Литургију у Варшави, као и у другим епархијама ове свете Цркве. Извор: Српска Православна Црква
  4. Његово Блаженство папа и патријарх алекдаднријски и све Африке Теодор II посетиће Пољску Аутокефалну Православну цркву од 19. до 24. септембра 2018. године. До посете долази на позив Његовог Блаженства митрополита варшавског и све Пољске Саве (Хрицуњака). Предстојатељ Александријске Цркве служиће торжествену свету Литургију у Варшави, као и у другим епархијама ове свете Цркве. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  5. Хор Патријаршијске академије у Најорбију певао је на свахилију и на енглеском. Црква је била испуњена пријатељима и породицама 17 дипломираних семинариста из Кеније, Бурундија, Руанде, Мадагаскара и Замбије. Присуствовали су и амбасадори Србије, Грчке, Русије и Египта, као и папски нунције. Митрополит Макарије је поздавио Блажењејшег и рекао да је ово историјски дан када је ту Патријарх да подели своју љубав са професорима и студентима ове Академије, а Блажењејши Патријарх је изразио своју велику радост и захвалност што се преко рада ове Патријаршијске академије осећа учвршћење православне вере у Африци. Он је притом истакао улогу ове школе чији је оснивач поч. архиепископ кипарски Макариос и истакао да срце мисионарења куца овде у Кенији. У наставку се у литији отишло до дивне цркве Свете Софије, где је одржана званична свечаност уручивања диплома дипломираним студентима у пријатној атмосфери, а у присуству амбасадора и мноштва народа. Уређен је свечани програм с певањем црквених песама и народних песама у извођењу више хорова. Патријарх Теодор је упутио очинске речи љубави дипломираним студентима, уручивши им не само дипломе него и благослов сваком од њих и дар у новцу за почетак новог начина живота. Такође им је саветовао да се и даље изграђују у божанској мудрости, послушности, читању духовне литературе, следовању Христовом примеру, напајајући се енергијом божанске Литургије. Такође је заблагодарио професорима Академије на ревности коју су гајили приликом предавања божанског учења Цркве. Следећег дана 19. августа 2018. Патријарх је са архијерејима служио у цркви Светог Елефтерија у селу Рирони код Најробија уз учешће многобројних верника и свештеника из суседних парохија. На путу за то село дочекали су га полицијски оркестар, свештенство и верни народ Божји, и тако су се упутили у цркву где су их дочекали „с палмама и гранчицама“. Ово је изазвало велико одушевљење народа који види први пут предстојатеља своје Цркве. На богослужењу је певала цела црква, и то веома складно. Током Литургије Патријарх је рукопроизвео у звање архимандрита оца Марка, једног од најстаријих делатеља Кенијске Цркве. После Литургије православни народ је певао дивне традиционалне народне песме и изводио домородачке игре. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Патријарх александријски Теодор II служио је у Најробију у цркви Светог Макарија у Патријаршијској академији Божанску Литургију 18. августа 2018. Саслуживали су му митрополит Најробија Макарије, епископи Неофит Кенијске горе и Атанасије Западне Кеније, као и многи свештеници и ђакони. Хор Патријаршијске академије у Најорбију певао је на свахилију и на енглеском. Црква је била испуњена пријатељима и породицама 17 дипломираних семинариста из Кеније, Бурундија, Руанде, Мадагаскара и Замбије. Присуствовали су и амбасадори Србије, Грчке, Русије и Египта, као и папски нунције. Митрополит Макарије је поздавио Блажењејшег и рекао да је ово историјски дан када је ту Патријарх да подели своју љубав са професорима и студентима ове Академије, а Блажењејши Патријарх је изразио своју велику радост и захвалност што се преко рада ове Патријаршијске академије осећа учвршћење православне вере у Африци. Он је притом истакао улогу ове школе чији је оснивач поч. архиепископ кипарски Макариос и истакао да срце мисионарења куца овде у Кенији. У наставку се у литији отишло до дивне цркве Свете Софије, где је одржана званична свечаност уручивања диплома дипломираним студентима у пријатној атмосфери, а у присуству амбасадора и мноштва народа. Уређен је свечани програм с певањем црквених песама и народних песама у извођењу више хорова. Патријарх Теодор је упутио очинске речи љубави дипломираним студентима, уручивши им не само дипломе него и благослов сваком од њих и дар у новцу за почетак новог начина живота. Такође им је саветовао да се и даље изграђују у божанској мудрости, послушности, читању духовне литературе, следовању Христовом примеру, напајајући се енергијом божанске Литургије. Такође је заблагодарио професорима Академије на ревности коју су гајили приликом предавања божанског учења Цркве. Следећег дана 19. августа 2018. Патријарх је са архијерејима служио у цркви Светог Елефтерија у селу Рирони код Најробија уз учешће многобројних верника и свештеника из суседних парохија. На путу за то село дочекали су га полицијски оркестар, свештенство и верни народ Божји, и тако су се упутили у цркву где су их дочекали „с палмама и гранчицама“. Ово је изазвало велико одушевљење народа који види први пут предстојатеља своје Цркве. На богослужењу је певала цела црква, и то веома складно. Током Литургије Патријарх је рукопроизвео у звање архимандрита оца Марка, једног од најстаријих делатеља Кенијске Цркве. После Литургије православни народ је певао дивне традиционалне народне песме и изводио домородачке игре. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. „Уколико шизматик Денисенско хоће да се врати у лоно Цркве, неопходно је да се врати одакле је отишао. Оно што је отпало треба да се врати тамо одакле је отпало. Бог је милостив према ономе који се каје. Тако и Црква опрашта и прима у свој матерински загрљај онога ко се каје“, казао је Патријарх Теодор током разговора с Митрополитом запорошким и мелитопољским Луком, наводи се у саопштењу. Патријарх Теодор и Митрополит Лука имали су сусрет током светковине у част Светог апостола Павла у грчком граду Верија. Коментаришући недавну изјаву предсједника Украјине Петра Порошенка о неопходности успостављања у држави „једне помјесне аутокефалне православне цркве“, Патријарх александријски је примијетио да савремене политике чешће наносе штету Цркви, него што јој помажу. По његовом мишљењу, било каква питања која се тичу аутокефалности морају се решавати кроз разговоре са свим помјесним црквама и „само укупна подршка може да допринесе њиховом решавању“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Патријарх александријски Теодор II позвао је поглавара у православном свијету непризнатог Кијевског патријархата Филарета Денисенка да се покаје и поново присаједини канонској цркви, стоји у саопштењу на сајту Запорошке епархије Украјинске православне цркве Московског патријархата. „Уколико шизматик Денисенско хоће да се врати у лоно Цркве, неопходно је да се врати одакле је отишао. Оно што је отпало треба да се врати тамо одакле је отпало. Бог је милостив према ономе који се каје. Тако и Црква опрашта и прима у свој матерински загрљај онога ко се каје“, казао је Патријарх Теодор током разговора с Митрополитом запорошким и мелитопољским Луком, наводи се у саопштењу. Патријарх Теодор и Митрополит Лука имали су сусрет током светковине у част Светог апостола Павла у грчком граду Верија. Коментаришући недавну изјаву предсједника Украјине Петра Порошенка о неопходности успостављања у држави „једне помјесне аутокефалне православне цркве“, Патријарх александријски је примијетио да савремене политике чешће наносе штету Цркви, него што јој помажу. По његовом мишљењу, било каква питања која се тичу аутокефалности морају се решавати кроз разговоре са свим помјесним црквама и „само укупна подршка може да допринесе њиховом решавању“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. Треба напоменути да је келија св. Марка била предвиђена за боравак блаженопоч. александријског патријарха Петра VI шприликом тада предвижене посете, а који је погинуо при паду хеликоптера 2004. године у својој 55. години живота. Извор: Српска Православна Црква
  10. Његов Блаженство патријарх александријски и све Африке Теодор посетиће Свету Гору Атос и боравити овде од 14. до 16. маја 2018. године. Престојатељ ове свет Цркве осветиће нову келију у манастиру Светог Павла, извештава Амен.гр. Келија је посвећена оснивачу Александријске Цркве св. јеванђелисту Марку. Треба напоменути да је келија св. Марка била предвиђена за боравак блаженопоч. александријског патријарха Петра VI шприликом тада предвижене посете, а који је погинуо при паду хеликоптера 2004. године у својој 55. години живота. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Патријарх александријски г. Теодор II и Патријарх српски г. Иринеј у посети Манастиру Жичи Дана 26. 09. 2017. године у јутарњим часовима у посети Епископском двору у Краљеву били су Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи митрополита гвинејског Георгија, митрополита пилусијског Нифонта, митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија, као и секретара Синода Патријаршије александријске високопреподобног архимандрита Данила. ВИДЕО: РТВ Краљево: Видео запис посвећен посети Патријарха александријског Теодора II Епархији жичкој Након посете, делегација је кренула ка Манастиру Жичи. Испред манастира је приређен дочек у коме су учествовали свештенство, монаштво и верни народ. Епископ Јустин је, као предстојатељ и домаћин Епархије жичке, увео уважене госте у простор древног манастира. Сестринство манастира је појањем пригодних црквених песама византијског напева учинило да слике и звук, кроз фрескопис и појање, оприсутне светонемањићки етос наше Помесне Цркве. На томе им је благодарност изразио Патријарх Теодор, подсећајући и на традицију египатског монаштва и светле примере монахиња, међу којима посебно место заузима сестра Светог Пахомија Великог. Изражавајући захвалност и част која је Епархији жичкој учињена овом историјском посетом, Епископ Јустин је Патријарха александријског и све Африке г. Теодора одликовао епархијским Орденом Светог Преподобног Симона Монаха, даровавши му притом и икону Светог апостола Марка, рад жичких монахиња. Иконе су дариване и Патријарху српском г. Иринеју, као и члановима пратње александријског Патријарха. У обраћању присутнима Патријарх Теодор је заблагодарио на гостопримству и даровима. Посебно је истакао радост што је после 28 година поново у Манастиру Жичи. У претходној посети је био као млад архимандрит, а сада као патријарх. Нагласио је важност монаштва за живот Цркве, јер је оно “кисеоник хришћанства“. Свети Антоније Велики је духовним руковођењем породио величанственог богослова Светог Атанасија Александријског. Када је египатски монах Теодор питао авву Памва за поуку, он му је рекао: “Имај милост према свима, тако ћеш стећи слободу пред свима“. То треба да имамо на уму и данас, мисионарећи и сведочећи Христову веру у овом свету, рекао је Патријарх Теодор. Пратња је предвођена Епископом Јустином обишла манастирски комплекс упознавши се са историјатом и драгоценостима манастира. После обиласка приређен је доручак за госте. Опростивши се са својим домаћинима, Патријарси су са пратњама отпутовали у посету косовскометохијским светињама. јереј Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка Доксологија у част Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у Краљеву (Епархија жичка) Епархија жичка и град Краљево имали су 25. септембра 2017. године велику радост да дочекају угледне и драге госте. Испред храма Светог Саве у Краљеву приређен је дочек Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II и Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. У пратњи предстојатеља древне Александријске Цркве налазили су се Митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода архимандрит Данило. У пратњи предстојатеља Српске Цркве налазили су се Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије. Свечани дочек је био израз аутентичног бића Цркве. Предвођени епархијским архијерејем г. Јустином, свештенство, монаштво и верни народ су у великом броју дошли да учествују у овом историјском догађају. Припадници Војске, Полиције, културно-уметничких друштава, Свебор дружине Свети кнез Лазар учинили су призор веома живописним. У храму је служен чин доксологије којим је началствовао игуман студенички др Тихон (Ракићевић), уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије жичке. Торжествено појање је допринело осећању радости код присутних. Међу мноштвом верног народа, били су и представници из управе Града Краљева, као и представници многобројних значајних јавних институција. Поздрављајући угледне госте, епископ Јустин је напоменуо: -Храм у коме се налазимо посвећен је светитељу Сави, првом Архиепископу српском, који је на овим просторима оставио неизбрисив духовни печат. Владика је подсетио на предстојећу прославу 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве: -Сутра, у име Бога, боравићемо у светој Жичи, на врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности. Управо на том светом месту, пре осам векова, утемељена је Српска Црква и српска држава. Свети Сава Српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су пре осам векова Дом Спасов и украсили га светим иконама и фрескама са намером да буде седиште Српске Цркве и крунидбено место српских владара, казао је владика Јустин и подсетио: -Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и Цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је добијање аутокефалности Српске Цркве. Наиме, међународне прилике у то време су биле врло сложене. У Цариграду је основано Латинско царство. На истоку су Арапи насртали на православне земље, Монголи на Русију, јачали су и надирали Селџуци, а Србију су потресале неслоге и династички спорови. Сава, као архимандрит студенички, одлази у Никеју 1219. године и успева да издејствује самосталност Српске Цркве. Васељенски патријарх Манојло Сарантен Харитопул и цар Теодор Први Ласкарис доделили су архимандриту Сави акт о аутокефалности Српске Цркве хиротонишући га за првог Архиепископа српског. -Жича постаје седиште првог српског Архиепископа. Одавде архиепископ Сава, надахнут мудрошћу Духа Светога и богатим духовним опитом Свете Горе Атонске, уређује живот Српске Цркве! Већ 1220. године Сава је хиротонисао осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и умноже и поделио их манастирима и црквама. На Жичком сабору 1221. године архиепископ Сава је крунисао свога брата Стефана Првовенчаног именујући га за „Краља свих српских и поморских земаља“. Тога дана, у својој беседи о Правој /Православној/ вери, која се може назвати Синодиконом Православља, Сава је потврдио пуноћу светопредањске апостолске вере и тиме заорао дубоку бразду из које су ницали свети плодови и ископао дубоки кладенац воде живе са кога се напајају поколења све до данас, поручио је Владика жички Јустин и наставио: -У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. За првих седам краљева су отварана по једна нова врата, па се стога Жича назива седмовратом. Сава је уредио односе Цркве и државе које су дисале једним духом и једном дужношћу у служењу народу водећи га кроз земаљско ка Небеском Царству. Судбина Жиче је истоветна са судбином српскога народа. Кад је страдао народ - страдала је и Жича. Кад се подизао народ и Жича је васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи: са Запада на Исток и са Истока на Запад. А Жича је увек била на путу! Наследник Савин, архиепископ Арсеније пренео је из манастира Жиче седиште Архиепископа у Пећ године 1252. Но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште Српске Цркве све до пада Српске Деспотовине 1459. године под турску, османлијску окупацију, али остаје чувар националне свести и светосавске традиције. -Први српски Патријарх Јоаникије (1338-1354) украшавао је Велику цркву многочасним иконама и свештеним сасудима. Од тада је Жича живела мирно око 150 година, до пада Деспотовине. Једно време у реликвијарима манастира се чувао део Часног Крста и Десница Светог Јована Претече. За време петвековне османлијске управе Жича је више пута са својим житељима страдала. Обнављао ју је и вожд Карађорђе, али је опет после пропасти устанка почетком 19. века била разрушена. Скоро педесет година била је без крова. Нова обнова Жиче почиње 1854. године у време епископа Јоаникија Нешковића и лечење њених рана траје све до 1928. године. Најновије страдање Жича је претрпела за време Другог светског рата кад су је Немци бомбардовали и спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај је одведен у Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и изграђиван после рата, све до данашњих дана, казао је Преосвећени г. Јустин и додао: -На жичком трону су током векова столовали многи знаменити и свети архијереји, истински чувари апостолских предања, непоколебиви стубови и учитељи Православља. Такав је и новопросијавши светитељ Еепископ жички и охридски Николај који каже да је „Жича, стара српска прича“. Он још каже да је „одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали поуке, овде су долазили краљеви, архиепископи и епископи, овде се дају велики водећи примери, који су за морал, за јединство друштва и Цркве. Затим се сабрању обратио Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II, који je заблагодарио Господу на великом дану и изразио захвалност свом домаћину eпископу Јустину на срдачном дочеку. Инспирисан препуним храмом и мноштвом деце која су са својим учитељима и вероучитељима испунила пространу галерију дуж целог наоса, бацајући латице цвећа и држећи заставице са грбом Српске Православне Цркве и крилатим лавом - грбом Александријске Патријаршије, патријарх Теодор је овај тренутак упоредио са јеванђелском сликом дочека Христа у Јерусалиму. Упознајући присутне са апостолском историјом своје Патријаршије, Блажењејши је истакао мисионарску делатност којом се светлост Христове вере и даље шири по Африци, док је присутном верном народу пожелео да светлост вере у којој пребива чува и непрестано разгорева хришћанским живљењем у Духу Светом. Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II даривао је Епископу жичком г. Јустину посебан крст са ликом Светог апостола Марка са жељом да му буде помоћник на делу вођења повереног свештенства, монаштва и верног народа ка Царству Божјем. јереј Александар Р. Јевтић
  12. У пратњи домаћина архиепископа пећког и патријарха српског Господина Иринеја, Блажењејши патријарх Александрије и све Африке Теодор Други, посетио је данас седиште наше помесне цркве Свештену Лавру Пећке Патријаршије и манастир Високи Дечани. ФОТОГАЛЕРИЈА ђакона Драгана Танасијевића: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_aleksandrijski_sve_afrike_g_teodor_ii_na_kosovu_metohiji_0 Ускоро опширнији извештаји.
  13. У пратњи домаћина архиепископа пећког и патријарха српског Господина Иринеја, Блажењејши патријарх Александрије и све Африке Теодор Други, посетио је данас седиште наше помесне цркве Свештену Лавру Пећке Патријаршије и манастир Високи Дечани. ФОТОГАЛЕРИЈА ђакона Драгана Танасијевића: http://www.spc.rs/sr/patrijarh_aleksandrijski_sve_afrike_g_teodor_ii_na_kosovu_metohiji_0 Ускоро опширнији извештаји. View full Странице
  14. Патријарх александријски г. Теодор II и Патријарх српски г. Иринеј у посети Манастиру Жичи Дана 26. 09. 2017. године у јутарњим часовима у посети Епископском двору у Краљеву били су Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, у пратњи митрополита гвинејског Георгија, митрополита пилусијског Нифонта, митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија, као и секретара Синода Патријаршије александријске високопреподобног архимандрита Данила. ВИДЕО: РТВ Краљево: Видео запис посвећен посети Патријарха александријског Теодора II Епархији жичкој Након посете, делегација је кренула ка Манастиру Жичи. Испред манастира је приређен дочек у коме су учествовали свештенство, монаштво и верни народ. Епископ Јустин је, као предстојатељ и домаћин Епархије жичке, увео уважене госте у простор древног манастира. Сестринство манастира је појањем пригодних црквених песама византијског напева учинило да слике и звук, кроз фрескопис и појање, оприсутне светонемањићки етос наше Помесне Цркве. На томе им је благодарност изразио Патријарх Теодор, подсећајући и на традицију египатског монаштва и светле примере монахиња, међу којима посебно место заузима сестра Светог Пахомија Великог. Изражавајући захвалност и част која је Епархији жичкој учињена овом историјском посетом, Епископ Јустин је Патријарха александријског и све Африке г. Теодора одликовао епархијским Орденом Светог Преподобног Симона Монаха, даровавши му притом и икону Светог апостола Марка, рад жичких монахиња. Иконе су дариване и Патријарху српском г. Иринеју, као и члановима пратње александријског Патријарха. У обраћању присутнима Патријарх Теодор је заблагодарио на гостопримству и даровима. Посебно је истакао радост што је после 28 година поново у Манастиру Жичи. У претходној посети је био као млад архимандрит, а сада као патријарх. Нагласио је важност монаштва за живот Цркве, јер је оно “кисеоник хришћанства“. Свети Антоније Велики је духовним руковођењем породио величанственог богослова Светог Атанасија Александријског. Када је египатски монах Теодор питао авву Памва за поуку, он му је рекао: “Имај милост према свима, тако ћеш стећи слободу пред свима“. То треба да имамо на уму и данас, мисионарећи и сведочећи Христову веру у овом свету, рекао је Патријарх Теодор. Пратња је предвођена Епископом Јустином обишла манастирски комплекс упознавши се са историјатом и драгоценостима манастира. После обиласка приређен је доручак за госте. Опростивши се са својим домаћинима, Патријарси су са пратњама отпутовали у посету косовскометохијским светињама. јереј Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка Доксологија у част Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у Краљеву (Епархија жичка) Епархија жичка и град Краљево имали су 25. септембра 2017. године велику радост да дочекају угледне и драге госте. Испред храма Светог Саве у Краљеву приређен је дочек Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II и Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. У пратњи предстојатеља древне Александријске Цркве налазили су се Митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода архимандрит Данило. У пратњи предстојатеља Српске Цркве налазили су се Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије. Свечани дочек је био израз аутентичног бића Цркве. Предвођени епархијским архијерејем г. Јустином, свештенство, монаштво и верни народ су у великом броју дошли да учествују у овом историјском догађају. Припадници Војске, Полиције, културно-уметничких друштава, Свебор дружине Свети кнез Лазар учинили су призор веома живописним. У храму је служен чин доксологије којим је началствовао игуман студенички др Тихон (Ракићевић), уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије жичке. Торжествено појање је допринело осећању радости код присутних. Међу мноштвом верног народа, били су и представници из управе Града Краљева, као и представници многобројних значајних јавних институција. Поздрављајући угледне госте, епископ Јустин је напоменуо: -Храм у коме се налазимо посвећен је светитељу Сави, првом Архиепископу српском, који је на овим просторима оставио неизбрисив духовни печат. Владика је подсетио на предстојећу прославу 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве: -Сутра, у име Бога, боравићемо у светој Жичи, на врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности. Управо на том светом месту, пре осам векова, утемељена је Српска Црква и српска држава. Свети Сава Српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су пре осам векова Дом Спасов и украсили га светим иконама и фрескама са намером да буде седиште Српске Цркве и крунидбено место српских владара, казао је владика Јустин и подсетио: -Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и Цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је добијање аутокефалности Српске Цркве. Наиме, међународне прилике у то време су биле врло сложене. У Цариграду је основано Латинско царство. На истоку су Арапи насртали на православне земље, Монголи на Русију, јачали су и надирали Селџуци, а Србију су потресале неслоге и династички спорови. Сава, као архимандрит студенички, одлази у Никеју 1219. године и успева да издејствује самосталност Српске Цркве. Васељенски патријарх Манојло Сарантен Харитопул и цар Теодор Први Ласкарис доделили су архимандриту Сави акт о аутокефалности Српске Цркве хиротонишући га за првог Архиепископа српског. -Жича постаје седиште првог српског Архиепископа. Одавде архиепископ Сава, надахнут мудрошћу Духа Светога и богатим духовним опитом Свете Горе Атонске, уређује живот Српске Цркве! Већ 1220. године Сава је хиротонисао осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и умноже и поделио их манастирима и црквама. На Жичком сабору 1221. године архиепископ Сава је крунисао свога брата Стефана Првовенчаног именујући га за „Краља свих српских и поморских земаља“. Тога дана, у својој беседи о Правој /Православној/ вери, која се може назвати Синодиконом Православља, Сава је потврдио пуноћу светопредањске апостолске вере и тиме заорао дубоку бразду из које су ницали свети плодови и ископао дубоки кладенац воде живе са кога се напајају поколења све до данас, поручио је Владика жички Јустин и наставио: -У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. За првих седам краљева су отварана по једна нова врата, па се стога Жича назива седмовратом. Сава је уредио односе Цркве и државе које су дисале једним духом и једном дужношћу у служењу народу водећи га кроз земаљско ка Небеском Царству. Судбина Жиче је истоветна са судбином српскога народа. Кад је страдао народ - страдала је и Жича. Кад се подизао народ и Жича је васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи: са Запада на Исток и са Истока на Запад. А Жича је увек била на путу! Наследник Савин, архиепископ Арсеније пренео је из манастира Жиче седиште Архиепископа у Пећ године 1252. Но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште Српске Цркве све до пада Српске Деспотовине 1459. године под турску, османлијску окупацију, али остаје чувар националне свести и светосавске традиције. -Први српски Патријарх Јоаникије (1338-1354) украшавао је Велику цркву многочасним иконама и свештеним сасудима. Од тада је Жича живела мирно око 150 година, до пада Деспотовине. Једно време у реликвијарима манастира се чувао део Часног Крста и Десница Светог Јована Претече. За време петвековне османлијске управе Жича је више пута са својим житељима страдала. Обнављао ју је и вожд Карађорђе, али је опет после пропасти устанка почетком 19. века била разрушена. Скоро педесет година била је без крова. Нова обнова Жиче почиње 1854. године у време епископа Јоаникија Нешковића и лечење њених рана траје све до 1928. године. Најновије страдање Жича је претрпела за време Другог светског рата кад су је Немци бомбардовали и спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај је одведен у Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и изграђиван после рата, све до данашњих дана, казао је Преосвећени г. Јустин и додао: -На жичком трону су током векова столовали многи знаменити и свети архијереји, истински чувари апостолских предања, непоколебиви стубови и учитељи Православља. Такав је и новопросијавши светитељ Еепископ жички и охридски Николај који каже да је „Жича, стара српска прича“. Он још каже да је „одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали поуке, овде су долазили краљеви, архиепископи и епископи, овде се дају велики водећи примери, који су за морал, за јединство друштва и Цркве. Затим се сабрању обратио Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II, који je заблагодарио Господу на великом дану и изразио захвалност свом домаћину eпископу Јустину на срдачном дочеку. Инспирисан препуним храмом и мноштвом деце која су са својим учитељима и вероучитељима испунила пространу галерију дуж целог наоса, бацајући латице цвећа и држећи заставице са грбом Српске Православне Цркве и крилатим лавом - грбом Александријске Патријаршије, патријарх Теодор је овај тренутак упоредио са јеванђелском сликом дочека Христа у Јерусалиму. Упознајући присутне са апостолском историјом своје Патријаршије, Блажењејши је истакао мисионарску делатност којом се светлост Христове вере и даље шири по Африци, док је присутном верном народу пожелео да светлост вере у којој пребива чува и непрестано разгорева хришћанским живљењем у Духу Светом. Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II даривао је Епископу жичком г. Јустину посебан крст са ликом Светог апостола Марка са жељом да му буде помоћник на делу вођења повереног свештенства, монаштва и верног народа ка Царству Божјем. јереј Александар Р. Јевтић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Његово Блаженство Папу и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја 25. септембра 2017. године у манастиру Крушедол свечано је дочекао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије у присуству свештенства и монаштва, богослова и верног народа Епархије сремске. 26. Септембар 2017 - 15:21 Блажењеји Патријарх г. Теодор II стигао је у фрушкогорску светињу са свештеним посланством Александријске Цркве - које су чинили Високопреосвећени Митрополити гвинејски г. Георгије и пилусијски г. Нифонт и секретар Синода Александријске Цркве високопреподобни архимандрит Данило - у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећене господе Епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија. Свечаној доксологији, која је у манастирском храму служена са почетком у 10 часова, присуствовао је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије др Милета Радојевић. прилог Радија Српски Сион (Епархија сремска) После доксологије, срдачну добродошлицу Патријарху александријском г. Теодору II пожелео је Епископ сремски г. Василије, који је високом госту подарио икону Свете Мајке Ангелине и панагију. Патријарх г. Теодор II је узвратио даром - иконом Светог Ђорђа и панагијом Александријског патријарха која ће остати сведочанство на његову посету Епархији сремској. У салону манастира Крушедол уприличено је послужење за високе госте. Том приликом др Милета Радојевић уручио је патријарху Теодору икону Пресвете Богородице Тројеручице у знак пријатељства и сећања на посету нашој земљи. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II посетио је, затим, и манастир Ново Хопово, где се његова посета Епархији сремској и окончала. Извор: Радио Српски Сион
  16. Током посете Епархији сремској Блажењејши патријарх Теодор II поклонио се и моштима Светог Теодора Тирона које се чувају у манастиру Ново Хопово код Ирига. Његово Блаженство Папу и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II у пратњи Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја 25. септембра 2017. године у манастиру Крушедол свечано је дочекао Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије у присуству свештенства и монаштва, богослова и верног народа Епархије сремске. 26. Септембар 2017 - 15:21 Блажењеји Патријарх г. Теодор II стигао је у фрушкогорску светињу са свештеним посланством Александријске Цркве - које су чинили Високопреосвећени Митрополити гвинејски г. Георгије и пилусијски г. Нифонт и секретар Синода Александријске Цркве високопреподобни архимандрит Данило - у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Преосвећене господе Епископа бачког Иринеја и зворничко-тузланског Фотија. Свечаној доксологији, која је у манастирском храму служена са почетком у 10 часова, присуствовао је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Републике Србије др Милета Радојевић. прилог Радија Српски Сион (Епархија сремска) После доксологије, срдачну добродошлицу Патријарху александријском г. Теодору II пожелео је Епископ сремски г. Василије, који је високом госту подарио икону Свете Мајке Ангелине и панагију. Патријарх г. Теодор II је узвратио даром - иконом Светог Ђорђа и панагијом Александријског патријарха која ће остати сведочанство на његову посету Епархији сремској. У салону манастира Крушедол уприличено је послужење за високе госте. Том приликом др Милета Радојевић уручио је патријарху Теодору икону Пресвете Богородице Тројеручице у знак пријатељства и сећања на посету нашој земљи. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II посетио је, затим, и манастир Ново Хопово, где се његова посета Епархији сремској и окончала. Извор: Радио Српски Сион View full Странице
  17. Саборна патријарашка Литургија у храму Светог Саве 24. Септембар 2017 - 18:58 Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су 24. септембра 2017. године свету Литургију у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Предстојатељу Александријске Цркве овом приликом уручен је орден Светог Саве. Торжественом Литургијом у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару началствовали су предстојатељи Српске Патријаршије и Александријске Цркве, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј и Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор, уз саслужење викопреосвећене господе митрополита загребачко-љубљанског Порфиријеа, гвинејског Георгија и пилусијског Нифонта, преосвећене господе епископа жичког Јустина и зворничко-тузланског Фотија; и видокопреподобних архимандрита Стефана - настојатеља храма Светог Саве, и Данила, секретара Синода Александријске Цркве. Саслуживали су и протојереји-ставрофори др Саво Јовић - главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, и проф. др Владимир Вукашиновић - архијерејски намесник, као и протођакон Игор Давидовић, ђакон Владимир Руменић, ипођакони Владимир Јелић и Дејан Накић. Литургијском сабрању молитвено су присуствовали епископи бачки Иринеј, сремски Василије и нишки Арсеније. Богослужењу су присуствовали и саветник председника Републике Србије г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, амбасадор Грчке г. Елијас Елијадис, први секретар апостолске нунцијатуре монсињор Филипо Колнаго, надбискуп београдски Станислав Хочевар, саветник амбасадора Руске Федерације г. Денис Кузнедељев и представници амбасаде Египта. После свете Литургије предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Иринеј поздравио је Блажењејшег Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II: -Ваше Блаженство, Папо и Патријарше александријски и све Африке, вазљубљени у Христу брате и саслужитељу, господине Теодоре, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, сабраћо и саслужитељи часни оци, драга браћо и сестре у Христу и верна чада наше Свете Цркве. Господ наш, Који се Својом вољом узнео на Крст и смрћу Својом победио смрт, а нас начинио наследницима вечног живота, подарио нам је чудесно оружје Своје, како каже кондак који данас појемо, победу и непобедиву силу Часнога Крста, чије свето Воздвиженије данашња света служба најављује. Победничка сила Крста – од искони до данас, у векове векова и кроза сву вечност – за хришћане, за оне који су у Богу живи, за житељство, како наш стари језик назива Народ Божји, извор је небеске радости и залог вечне победе над видљивим и невидљивим непријатељима. Каже се у данашњем Јеванђељу: „Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јован 3,16). А Крсту Господњем, некада знаку слабости, безумља и срамоте, у Цркви Божјој ми се, живим и животворним Духом Светим научени и Светим Предањем утврђени, клањамо, уздижемо га и славимо као радост и дар, као знак победе и извор освећења. -Клањајући се Крсту Господњем и славећи свето Васкрсење Његово, радујемо се и братској заједници коју нам Бог дарује данас у овоме светоме храму, али и у срцима нашим, заједници са нашим драгим гостима из свете апостолске Александријске Цркве, на челу са њеним Предстојатељем, Његовим Блаженством Папом и Патријархом александријским и све Африке господином Теодором, поручио је патријарх Иринје и додао: -Крст и свети Путир које уздижемо и приносимо занавек спајају наше сестринске Цркве и народе у њима прибране. Возглављени у Христу Господу, постајемо једно Тело и Један Дух. Постајемо жива и реална богочовечанска заједница, браћа и сестре, испуњени љубављу Божјом. Само Бог је Љубав и вечни извор љубави, која по Божјој заповести, као што смо чули у светом Јеванђељу, талентима који су нам дати и које не смемо никако закопати, настављамо дело Искупитеља нашег, испуњавајући Јеванђеље Његово делима милосрђа и ширећи спасоносну реч Његову. Овај свет је Виноград Господњи. Светотајинским поклоњењем Крсту и Васкрсењу, напором подвига и самоодрицања, ми учествујемо у крсноваскрсном Телу Господа Христа, у Цркви Његовој, свако према броју, количини и врсти добијенога дара (таланта). -Обиље таланата које је добила, Александријска Црква није само сачувала, него и многоструко умножила. Сетимо се, драга браћо и сестре, пре свих светог апостола и јеванђелиста Марка, који је и оснивач свете Александријске Цркве, затим светих архиепископа Александра, Атанасија Великог, Кирила Великог и многих других светих првојерараха које Ваша Црква подари свету! У историјском сусрету хришћанске Благе Вести, новйне коју је Христово учење донело, и античког културног света, античке философије, они су поставили темеље нашег богословља, наше православне философије у Духу Светом, Истине која не стари него и данас облагодаћује ум човечји. Светим Памћењем сећамо се и подвижника египатских – Антонија, Пахомија, Пајсија, Пимена и толиких других (свима њима је Црква додала епитет Велики) – који у египатским пустињама основаше организовано монаштво, а који и данас својим молитвеним заступништвом пред Богом, светим поукама које написаше и правилима здравог подвизавања устројавају побожни живот не само монаха него и свих хришћана, истакао је Патријарх српски и наставио: -Целом православном свету је познато да Ви, Блажењејши, неодступно и непоколебиво, „проповедајући Јеванђеље о Царству" (Марко 1,14 и Матеј 4,23), не само да умножавате децу Цркве и испуњавате ове речи Марковог Јеванђеља, него, надахнути свим врлинама које је древна Александријска Црква вековима стицала и неговала, настављате апостолско служење у свима областима – у делима милосрђа, у ширењу богословске науке, оснивањем многих духовних академија широм Африке, а нарочито у мисионарском деловању. Ви сте, Ваше Блаженство, цео афрички континент претворили у Њиву Господњу. Народе гладне и жедне спасоносне и живоносне вере нахранили сте и напојили живом речју Господа нашег Исуса Христа, подигли сте манастире, основали парохије и епископије. Цео континент је почео да дише светим дахом православне хришћанске вере, наде и љубави; чује се појање и песма која велича Часни Крст и Васкрсење Господње; народи се припремају за вечно Царство које проповедамо и очекујемо. -Понешто знамо – а још више можемо да замислимо – о томе са каквим сте се искушењима и тешкоћама на том путу сусретали. Слава Богу за све! Као од Мајке Цркве, ми учимо од Вас, гледајући Ваш подвиг и радујући се великом труду који показујете и добрим, сјајним плодовима које, као умножено благо таланата, Богу приносите молећи се за сав род православни. Заједно са васцелим српским народом, ми се молимо да овај Ваш труд, ово непрекидно, а ново, апостолско дело буде спасоносно за народе Африке како би они ушли у вечни загрљај Пресвете Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Али знамо и то да су настала нова времена. Наши дани, не само на афричком континенту, него и у читавом свету, испуњени су новим проблемима и искушењима. Велике миграције, покрети становништва са једног континента на други, прогони хришћана, страдања муслимана, велике несреће које се дешавају – све се то догађа у свету чија цивилизација као да се труди да знамење Часнога Крста буде заборављено и презрено, која покушава да потамни и прекрије Вечну Светлост Христовог Васкрсења, да своје хришћанске корене сасуши и сасече. Стога је Ваше дело, Блажењејши, дело Ваших архијереја, свештеника и верних, у овим трагичним околностима, још значајније. Последовање учењу Светих Отаца просијавших у најсветијој Александријској Патријаршији сигуран је пут који сви ми православни морамо да прођемо да бисмо и ми узнели свој принос, а умножили таланте од Бога нам свима дате, како би и народи Африке, ми овде на Балкану и сви верни широм васељене били достојни да чују спасоносне речи Господа: „Уђи у радост Господара свога!” (Матеј 25,21.23), поручио је предстојатељ Српске Цркве и нагласио: -У знаку тих речи, којима живимо, и крећемо се, и јесмо, којима посвећујемо сав живот свој, ми Ваше Блаженство, Вископреосвећену браћу архијереје и све чланове Ваше свештене пратње, заједно са архијерејима, свештенством, монаштвом и богољубивим српским народом, поздрављамо целивом љубави, а преко Вас поздрављамо и целивамо све Ваше вернике широм афричког континента. Добро нам дошли! Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II највише одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве првог реда. Орден Светог Саве другог реда Патријарх је уручио Митрополитима гвинејском г. Георгију и пилусијском Нифонту. Такође, Његова Светост Патријарх г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху г. Теодору икону Светог апостола и јеванђелиста Марка. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке узвратио је бираним речима: -„Аврам је био рáд да види дан Мој; и виде и обрадова се“ (Јован 8,56). Ваше Блаженство, осећам ваистину дубоко узбуђење док посећујем сестринску Цркву у Србији, која увек наводњава духовну Њиву овога народа, цвета и доноси плодове на славу имена Његовога Светога у Тројичном Богу, у Православној Цркви нашој. Ово смо осетили данас приносећи бескрвну службу у овом величанственом храму; било пак у овом у којем се налазимо, или у некој сиромашној колиби од грања и прућа, негде у Африци, а што је место наше службе, служења Богу, и има исто мистичко величанство и сједињује оно што је овде доле са оним што је гóре, на небу са Господом. У мистеријском и светотајинском доживљавању Васкрсења Христовога и Другог доласка Господа нашег, ради освећења целокупнога нашега бића, нека буде име Господње благословено! Хвала и слава Богу Свесветом који нас свагда укрепљује у Христу и благосиља миомирисом знања Свога које се пројављује у нама, поручио је патријарх Теодор и додао: -Ваше Блаженство, посебно се радујем што се са својим сарадницима налазим овде међу Вама. Желео бих да нашу посету сестринској Српској Цркви прихватите и означите не тек као уобичајену, протоколарну, мирну посету. Дошли смо као поклоници у земљу освећену мученичком крвљу, српску земљу. Дошли смо да сусретнемо многострадални, мученички, али изузетно побожни православни народ Србије. Дошли смо као поклоници да узвратимо поклоничку посету оснивача Српске Цркве, њеног првог Архиепископа, Светога Саве који је посетио нашу Цркву у Египту пре осам стотина година. Дошли смо да целивамо благодатне свете мошти светих угодника Божјих, подвижника вере наше најсветије, православне вере, коју благочестиви српски народ држи и чува као драгоцени залог и благо, као неугасиво кандило, и то стога што зна да ако се угаси пламен Православља угасиће се и постојање самог народа. -Наравно, треба да нагласимо и то да Православље није неки гласноговорник национализма, јер, као што наглашава новопројављени светитељ наше Цркве, Јустин Поповић, Православље је Једна Света Саборна и Апостолска Црква, основана од Господа Исуса Христа преко Светих отаца. Остваривана мисија Цркве је у томе да буде усађена, да делује, обделава и да се развија у души свакога народа. Сваки члан, сваки припадник Православне Цркве треба да има осећање и сазнање да је саборна личност - вечна личност, богочовечанска личност, да припада Христу, и стога је брат свима људима, свој творевини, свакоме створењу. То је од Христа даровани циљ, сврха Цркве, те сваки други циљ није од Христа ни по Христу, већ од антихриста. Управо ову саборност, католичност Православне Цркве ми данас проповедамо служећи овде, и својим присуством овде посведочавамо с Вама и међу Вама. Наше служење је засновано, пре свега, на богонаученом и богољубивом начелу да у свези љубави, у љубави нелицемерној, једни друге упознајемо и признајемо што присније, да служимо нераскидивом јединству и заједничком ходу кроз историју, још већем спајању од оних првих веза љубави међу првим сестринским Црквама и браће хришћана међусобно у вери, браће у богослужењу, браће по канонском устројству, браће по нади. Истицање јединства Православне Цркве намеће нам императивну потребу наших дана, а која гласи: Треба да се што више зближавамо, да негујемо јединство, да удружимо све своје снаге као чланови и удови једног те истог Тела, тј. Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која поседује непатворени, нелажни сасуд са благом вере, љубави и наде. Само на овај начин Православље ће увек моћи да пружа истинско сведочанство Јеванђеља - да буде онај дан, као што каже свети писац, Пастир Јерма, када је једно Тело, једно мишљење, једна мисао, један ум, једна вера, једна љубав, казао је предстојатељ Александријске Цркве и наставио: -Свакако, наша је дужност, али и велико задовољство, да овом циљу доприносимо колико можемо речју, а пре свега молитвом Ономе који изнад свега може изобилно пружити одговор на оно што волимо или мислимо. Наше присуство овде, пред истим светим жртвеником, наше општење које увеличава и умножава нашу веру и чини да изобилује љубав свакога од нас једних према другима, и заснива се на темељу љубави Христове која је свеза савршенства (Колошанима 3, 14), а љубав је Дух Свети који чини да свако тело, спајано даром небеским, расте у Тело Христово, Тело Цркве, на изградњу и назидање Њега у љубави. Карактеристичне су по овом питању речи Светог Василија Великог, који пишући своме светом претходнику, Петру Александријском, примећује да су очи виновник или повод за телесну љубав, али истинска љубав Духа Светога јесте онај дар који спаја оне који су, споља гледано, далеко један од другог, која чини да они срасту и дођу до јединства и заједнице општења у вери. Наша је дужност да се спајамо, да разговарамо једни са другима, као што напомиње Свети апостол Павле, сваким међусобним контактом у светлости даривања Духа Светога који одржава свеколико биће устројства Цркве и који је изаткао свештене и неразориве везе љубави. Богорођено и богоочувано јединство чини основну претпоставку и предуслов који је неопходан да би Црква као Тело Христово расла и изграђивала се. Под таквим условима она може да се рашири и унапреди, иако са тешкоћом, са унутрашњим препрекама које су опасне, и то нарочито зато што су се умножиле у нашем материјалистичком времену. -Црква чини све ради сталног утврђивања речи Светога Јована Златоуста: Нека бесни море, али не може да учини ништа чврстој стени. Ово јединство у Господу треба да буде предмет служења свих помесних Православних Цркава које чувају апостолски императив: чувати јединство Духа свезом мира (Ефесцима 4,3), будући сједињени у љубави која је, по апостолу Павлу, свеза савршенства (Колошанима 3,14). Одбацујемо сваку препреку или ситну амбицију с обзиром на визију великога циља - да се пружи свето и прозирно сведочанство данашњем немирном савременом свету. Веома је значајан допринос Ваше Свете Цркве, Српске, у очувању јединства. Много пута сте се с великим ревновсњем борили за овај свештени циљ. Што се тиче Александријске Цркве, можда је излишно напомињати да верно и постојано чувамо Предање, Реч Божју, скривену у Његовој Творевини, желимо да реч Божја, хришћанство допре у сав свет, да хришћански послужимо свему ономе што доприноси пројављивању и сведочењу свеправославног јединства. Ми, иначе, на својим плећима носимо терет александријске историје, Александрије као великог космополитског града чија васељенскост и екуменичност у мисли допире до крајњих граница, у све народе и сва племена. Овај покушај показује и наше присуство, посета делегације Цркве Александрије, овде међу Вама данас као израз изражавања црквеног општења и јединства на највишем нивоу, као најбоља могућа прилика да са одговорним погледом на ствари разменимо мишљења о значајним црквеним темама од општег и посебног значаја. Што се више и боље упознајемо кроз наизглед спољашње и телесно пријатељство, како се изражава Свети Велики Василије, утолико више и боље разумевамо надсветски дар јединства у Духу Светоме. То је позитивни допринос Цркве савременом, у много чему узбурканом и атомизираном и модернизованом свету у којем живимо. Веома лепа је порука и подстицај који пружа Свети Игњатије Богоносац када каже да треба да будемо подражаваоци Божјега човекољубља, да у љубави Христовој поново разгоревамо своје биће и уопште свако биће, да савршеним учинимо своје деловање. Молимо се Господу да нас Он удостоји да наставимо да сарађујемо по вољи Божјој и на добро најслађега нашег Православља. -Молитвено желимо побожном, благочестивом српском народу да заувек подражава живот, делања и понашања свог молитвеника и покровитеља архиепископа Светога Саве, који је приликом своје посете Египту оставио такав утисак на муслимане са којима се срео да су они после тога непрекидно говорили: Достојнији љубави и поштовања човек од овога данас није посетио египатску земљу; заиста је ово човек Божји. Благодаримо благочестивом српском народу на љубави коју нам је показивао. Благодаримо, Ваше Блаженство, посебно Вама Патријарше Иринеју, које име у преводу значи човек мира, на свем Вашем доприносу, напорима и жртви. Узносимо благодарност Светоме и Јединоме слављеноме Богу на благослову који нам је даровао да можемо бити данас овде с Вама, у овоме светоме храму, и да једним устима, једним срцем кличемо: Стојмо смерно, стојмо са страхом Божјим..., беседио је патријарх Теодор II. Као мало уздарје и спомен на посету Српској Цркви Блажењејши Патријарх г. Теодор II уручио је Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју пригодан дар, нагласивши поново да у Патријарху српском види човека мира и да ће када буде путовао широм Африке, на својим мисионарским путовањима, увек мислити на њега и искати молитве за њега говорећи: Теодоре, сећај се свога брата, човека мира и љубави, патријарха Иринеја. Данашњем радосном сабрању присуствовали су: свештенство Архиепископије београдско-карловачке; протојереј-ставрофор Радивоје Панић; главни архитекта дипл. инг. арх. Мирослав Николић; иконограф на мозаику у Спомен-храму г. Николај Мухин; представници Академије за уметности. консервацију и рестаурацију Српске Православне Цркве, професори и студенти Правословног богословског факултета Универзитета у Београду, ученици Богословије Светог Саве, многобројне личности јавног и културног живота. Мушки београдски хор, Дечји хор Растко вођен диригентском руком Јелене Јеж и хор Мокрањац са диригентицом Милицом Тишмом пјенијем су торжествено прослављали Господа. З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић
  18. Саборна патријарашка Литургија у храму Светог Саве 24. Септембар 2017 - 18:58 Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су 24. септембра 2017. године свету Литургију у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару. Предстојатељу Александријске Цркве овом приликом уручен је орден Светог Саве. Торжественом Литургијом у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару началствовали су предстојатељи Српске Патријаршије и Александријске Цркве, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј и Блажењејши Патријарх александријски и све Африке г. Теодор, уз саслужење викопреосвећене господе митрополита загребачко-љубљанског Порфиријеа, гвинејског Георгија и пилусијског Нифонта, преосвећене господе епископа жичког Јустина и зворничко-тузланског Фотија; и видокопреподобних архимандрита Стефана - настојатеља храма Светог Саве, и Данила, секретара Синода Александријске Цркве. Саслуживали су и протојереји-ставрофори др Саво Јовић - главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, и проф. др Владимир Вукашиновић - архијерејски намесник, као и протођакон Игор Давидовић, ђакон Владимир Руменић, ипођакони Владимир Јелић и Дејан Накић. Литургијском сабрању молитвено су присуствовали епископи бачки Иринеј, сремски Василије и нишки Арсеније. Богослужењу су присуствовали и саветник председника Републике Србије г. Никола Селаковић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, амбасадор Грчке г. Елијас Елијадис, први секретар апостолске нунцијатуре монсињор Филипо Колнаго, надбискуп београдски Станислав Хочевар, саветник амбасадора Руске Федерације г. Денис Кузнедељев и представници амбасаде Египта. После свете Литургије предстојатељ Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх г. Иринеј поздравио је Блажењејшег Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II: -Ваше Блаженство, Папо и Патријарше александријски и све Африке, вазљубљени у Христу брате и саслужитељу, господине Теодоре, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, сабраћо и саслужитељи часни оци, драга браћо и сестре у Христу и верна чада наше Свете Цркве. Господ наш, Који се Својом вољом узнео на Крст и смрћу Својом победио смрт, а нас начинио наследницима вечног живота, подарио нам је чудесно оружје Своје, како каже кондак који данас појемо, победу и непобедиву силу Часнога Крста, чије свето Воздвиженије данашња света служба најављује. Победничка сила Крста – од искони до данас, у векове векова и кроза сву вечност – за хришћане, за оне који су у Богу живи, за житељство, како наш стари језик назива Народ Божји, извор је небеске радости и залог вечне победе над видљивим и невидљивим непријатељима. Каже се у данашњем Јеванђељу: „Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јован 3,16). А Крсту Господњем, некада знаку слабости, безумља и срамоте, у Цркви Божјој ми се, живим и животворним Духом Светим научени и Светим Предањем утврђени, клањамо, уздижемо га и славимо као радост и дар, као знак победе и извор освећења. -Клањајући се Крсту Господњем и славећи свето Васкрсење Његово, радујемо се и братској заједници коју нам Бог дарује данас у овоме светоме храму, али и у срцима нашим, заједници са нашим драгим гостима из свете апостолске Александријске Цркве, на челу са њеним Предстојатељем, Његовим Блаженством Папом и Патријархом александријским и све Африке господином Теодором, поручио је патријарх Иринје и додао: -Крст и свети Путир које уздижемо и приносимо занавек спајају наше сестринске Цркве и народе у њима прибране. Возглављени у Христу Господу, постајемо једно Тело и Један Дух. Постајемо жива и реална богочовечанска заједница, браћа и сестре, испуњени љубављу Божјом. Само Бог је Љубав и вечни извор љубави, која по Божјој заповести, као што смо чули у светом Јеванђељу, талентима који су нам дати и које не смемо никако закопати, настављамо дело Искупитеља нашег, испуњавајући Јеванђеље Његово делима милосрђа и ширећи спасоносну реч Његову. Овај свет је Виноград Господњи. Светотајинским поклоњењем Крсту и Васкрсењу, напором подвига и самоодрицања, ми учествујемо у крсноваскрсном Телу Господа Христа, у Цркви Његовој, свако према броју, количини и врсти добијенога дара (таланта). -Обиље таланата које је добила, Александријска Црква није само сачувала, него и многоструко умножила. Сетимо се, драга браћо и сестре, пре свих светог апостола и јеванђелиста Марка, који је и оснивач свете Александријске Цркве, затим светих архиепископа Александра, Атанасија Великог, Кирила Великог и многих других светих првојерараха које Ваша Црква подари свету! У историјском сусрету хришћанске Благе Вести, новйне коју је Христово учење донело, и античког културног света, античке философије, они су поставили темеље нашег богословља, наше православне философије у Духу Светом, Истине која не стари него и данас облагодаћује ум човечји. Светим Памћењем сећамо се и подвижника египатских – Антонија, Пахомија, Пајсија, Пимена и толиких других (свима њима је Црква додала епитет Велики) – који у египатским пустињама основаше организовано монаштво, а који и данас својим молитвеним заступништвом пред Богом, светим поукама које написаше и правилима здравог подвизавања устројавају побожни живот не само монаха него и свих хришћана, истакао је Патријарх српски и наставио: -Целом православном свету је познато да Ви, Блажењејши, неодступно и непоколебиво, „проповедајући Јеванђеље о Царству" (Марко 1,14 и Матеј 4,23), не само да умножавате децу Цркве и испуњавате ове речи Марковог Јеванђеља, него, надахнути свим врлинама које је древна Александријска Црква вековима стицала и неговала, настављате апостолско служење у свима областима – у делима милосрђа, у ширењу богословске науке, оснивањем многих духовних академија широм Африке, а нарочито у мисионарском деловању. Ви сте, Ваше Блаженство, цео афрички континент претворили у Њиву Господњу. Народе гладне и жедне спасоносне и живоносне вере нахранили сте и напојили живом речју Господа нашег Исуса Христа, подигли сте манастире, основали парохије и епископије. Цео континент је почео да дише светим дахом православне хришћанске вере, наде и љубави; чује се појање и песма која велича Часни Крст и Васкрсење Господње; народи се припремају за вечно Царство које проповедамо и очекујемо. -Понешто знамо – а још више можемо да замислимо – о томе са каквим сте се искушењима и тешкоћама на том путу сусретали. Слава Богу за све! Као од Мајке Цркве, ми учимо од Вас, гледајући Ваш подвиг и радујући се великом труду који показујете и добрим, сјајним плодовима које, као умножено благо таланата, Богу приносите молећи се за сав род православни. Заједно са васцелим српским народом, ми се молимо да овај Ваш труд, ово непрекидно, а ново, апостолско дело буде спасоносно за народе Африке како би они ушли у вечни загрљај Пресвете Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Али знамо и то да су настала нова времена. Наши дани, не само на афричком континенту, него и у читавом свету, испуњени су новим проблемима и искушењима. Велике миграције, покрети становништва са једног континента на други, прогони хришћана, страдања муслимана, велике несреће које се дешавају – све се то догађа у свету чија цивилизација као да се труди да знамење Часнога Крста буде заборављено и презрено, која покушава да потамни и прекрије Вечну Светлост Христовог Васкрсења, да своје хришћанске корене сасуши и сасече. Стога је Ваше дело, Блажењејши, дело Ваших архијереја, свештеника и верних, у овим трагичним околностима, још значајније. Последовање учењу Светих Отаца просијавших у најсветијој Александријској Патријаршији сигуран је пут који сви ми православни морамо да прођемо да бисмо и ми узнели свој принос, а умножили таланте од Бога нам свима дате, како би и народи Африке, ми овде на Балкану и сви верни широм васељене били достојни да чују спасоносне речи Господа: „Уђи у радост Господара свога!” (Матеј 25,21.23), поручио је предстојатељ Српске Цркве и нагласио: -У знаку тих речи, којима живимо, и крећемо се, и јесмо, којима посвећујемо сав живот свој, ми Ваше Блаженство, Вископреосвећену браћу архијереје и све чланове Ваше свештене пратње, заједно са архијерејима, свештенством, монаштвом и богољубивим српским народом, поздрављамо целивом љубави, а преко Вас поздрављамо и целивамо све Ваше вернике широм афричког континента. Добро нам дошли! Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху александријском и све Африке г. Теодору II највише одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог Саве првог реда. Орден Светог Саве другог реда Патријарх је уручио Митрополитима гвинејском г. Георгију и пилусијском Нифонту. Такође, Његова Светост Патријарх г. Иринеј уручио је Блажењејшем Патријарху г. Теодору икону Светог апостола и јеванђелиста Марка. Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке узвратио је бираним речима: -„Аврам је био рáд да види дан Мој; и виде и обрадова се“ (Јован 8,56). Ваше Блаженство, осећам ваистину дубоко узбуђење док посећујем сестринску Цркву у Србији, која увек наводњава духовну Њиву овога народа, цвета и доноси плодове на славу имена Његовога Светога у Тројичном Богу, у Православној Цркви нашој. Ово смо осетили данас приносећи бескрвну службу у овом величанственом храму; било пак у овом у којем се налазимо, или у некој сиромашној колиби од грања и прућа, негде у Африци, а што је место наше службе, служења Богу, и има исто мистичко величанство и сједињује оно што је овде доле са оним што је гóре, на небу са Господом. У мистеријском и светотајинском доживљавању Васкрсења Христовога и Другог доласка Господа нашег, ради освећења целокупнога нашега бића, нека буде име Господње благословено! Хвала и слава Богу Свесветом који нас свагда укрепљује у Христу и благосиља миомирисом знања Свога које се пројављује у нама, поручио је патријарх Теодор и додао: -Ваше Блаженство, посебно се радујем што се са својим сарадницима налазим овде међу Вама. Желео бих да нашу посету сестринској Српској Цркви прихватите и означите не тек као уобичајену, протоколарну, мирну посету. Дошли смо као поклоници у земљу освећену мученичком крвљу, српску земљу. Дошли смо да сусретнемо многострадални, мученички, али изузетно побожни православни народ Србије. Дошли смо као поклоници да узвратимо поклоничку посету оснивача Српске Цркве, њеног првог Архиепископа, Светога Саве који је посетио нашу Цркву у Египту пре осам стотина година. Дошли смо да целивамо благодатне свете мошти светих угодника Божјих, подвижника вере наше најсветије, православне вере, коју благочестиви српски народ држи и чува као драгоцени залог и благо, као неугасиво кандило, и то стога што зна да ако се угаси пламен Православља угасиће се и постојање самог народа. -Наравно, треба да нагласимо и то да Православље није неки гласноговорник национализма, јер, као што наглашава новопројављени светитељ наше Цркве, Јустин Поповић, Православље је Једна Света Саборна и Апостолска Црква, основана од Господа Исуса Христа преко Светих отаца. Остваривана мисија Цркве је у томе да буде усађена, да делује, обделава и да се развија у души свакога народа. Сваки члан, сваки припадник Православне Цркве треба да има осећање и сазнање да је саборна личност - вечна личност, богочовечанска личност, да припада Христу, и стога је брат свима људима, свој творевини, свакоме створењу. То је од Христа даровани циљ, сврха Цркве, те сваки други циљ није од Христа ни по Христу, већ од антихриста. Управо ову саборност, католичност Православне Цркве ми данас проповедамо служећи овде, и својим присуством овде посведочавамо с Вама и међу Вама. Наше служење је засновано, пре свега, на богонаученом и богољубивом начелу да у свези љубави, у љубави нелицемерној, једни друге упознајемо и признајемо што присније, да служимо нераскидивом јединству и заједничком ходу кроз историју, још већем спајању од оних првих веза љубави међу првим сестринским Црквама и браће хришћана међусобно у вери, браће у богослужењу, браће по канонском устројству, браће по нади. Истицање јединства Православне Цркве намеће нам императивну потребу наших дана, а која гласи: Треба да се што више зближавамо, да негујемо јединство, да удружимо све своје снаге као чланови и удови једног те истог Тела, тј. Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која поседује непатворени, нелажни сасуд са благом вере, љубави и наде. Само на овај начин Православље ће увек моћи да пружа истинско сведочанство Јеванђеља - да буде онај дан, као што каже свети писац, Пастир Јерма, када је једно Тело, једно мишљење, једна мисао, један ум, једна вера, једна љубав, казао је предстојатељ Александријске Цркве и наставио: -Свакако, наша је дужност, али и велико задовољство, да овом циљу доприносимо колико можемо речју, а пре свега молитвом Ономе који изнад свега може изобилно пружити одговор на оно што волимо или мислимо. Наше присуство овде, пред истим светим жртвеником, наше општење које увеличава и умножава нашу веру и чини да изобилује љубав свакога од нас једних према другима, и заснива се на темељу љубави Христове која је свеза савршенства (Колошанима 3, 14), а љубав је Дух Свети који чини да свако тело, спајано даром небеским, расте у Тело Христово, Тело Цркве, на изградњу и назидање Њега у љубави. Карактеристичне су по овом питању речи Светог Василија Великог, који пишући своме светом претходнику, Петру Александријском, примећује да су очи виновник или повод за телесну љубав, али истинска љубав Духа Светога јесте онај дар који спаја оне који су, споља гледано, далеко један од другог, која чини да они срасту и дођу до јединства и заједнице општења у вери. Наша је дужност да се спајамо, да разговарамо једни са другима, као што напомиње Свети апостол Павле, сваким међусобним контактом у светлости даривања Духа Светога који одржава свеколико биће устројства Цркве и који је изаткао свештене и неразориве везе љубави. Богорођено и богоочувано јединство чини основну претпоставку и предуслов који је неопходан да би Црква као Тело Христово расла и изграђивала се. Под таквим условима она може да се рашири и унапреди, иако са тешкоћом, са унутрашњим препрекама које су опасне, и то нарочито зато што су се умножиле у нашем материјалистичком времену. -Црква чини све ради сталног утврђивања речи Светога Јована Златоуста: Нека бесни море, али не може да учини ништа чврстој стени. Ово јединство у Господу треба да буде предмет служења свих помесних Православних Цркава које чувају апостолски императив: чувати јединство Духа свезом мира (Ефесцима 4,3), будући сједињени у љубави која је, по апостолу Павлу, свеза савршенства (Колошанима 3,14). Одбацујемо сваку препреку или ситну амбицију с обзиром на визију великога циља - да се пружи свето и прозирно сведочанство данашњем немирном савременом свету. Веома је значајан допринос Ваше Свете Цркве, Српске, у очувању јединства. Много пута сте се с великим ревновсњем борили за овај свештени циљ. Што се тиче Александријске Цркве, можда је излишно напомињати да верно и постојано чувамо Предање, Реч Божју, скривену у Његовој Творевини, желимо да реч Божја, хришћанство допре у сав свет, да хришћански послужимо свему ономе што доприноси пројављивању и сведочењу свеправославног јединства. Ми, иначе, на својим плећима носимо терет александријске историје, Александрије као великог космополитског града чија васељенскост и екуменичност у мисли допире до крајњих граница, у све народе и сва племена. Овај покушај показује и наше присуство, посета делегације Цркве Александрије, овде међу Вама данас као израз изражавања црквеног општења и јединства на највишем нивоу, као најбоља могућа прилика да са одговорним погледом на ствари разменимо мишљења о значајним црквеним темама од општег и посебног значаја. Што се више и боље упознајемо кроз наизглед спољашње и телесно пријатељство, како се изражава Свети Велики Василије, утолико више и боље разумевамо надсветски дар јединства у Духу Светоме. То је позитивни допринос Цркве савременом, у много чему узбурканом и атомизираном и модернизованом свету у којем живимо. Веома лепа је порука и подстицај који пружа Свети Игњатије Богоносац када каже да треба да будемо подражаваоци Божјега човекољубља, да у љубави Христовој поново разгоревамо своје биће и уопште свако биће, да савршеним учинимо своје деловање. Молимо се Господу да нас Он удостоји да наставимо да сарађујемо по вољи Божјој и на добро најслађега нашег Православља. -Молитвено желимо побожном, благочестивом српском народу да заувек подражава живот, делања и понашања свог молитвеника и покровитеља архиепископа Светога Саве, који је приликом своје посете Египту оставио такав утисак на муслимане са којима се срео да су они после тога непрекидно говорили: Достојнији љубави и поштовања човек од овога данас није посетио египатску земљу; заиста је ово човек Божји. Благодаримо благочестивом српском народу на љубави коју нам је показивао. Благодаримо, Ваше Блаженство, посебно Вама Патријарше Иринеју, које име у преводу значи човек мира, на свем Вашем доприносу, напорима и жртви. Узносимо благодарност Светоме и Јединоме слављеноме Богу на благослову који нам је даровао да можемо бити данас овде с Вама, у овоме светоме храму, и да једним устима, једним срцем кличемо: Стојмо смерно, стојмо са страхом Божјим..., беседио је патријарх Теодор II. Као мало уздарје и спомен на посету Српској Цркви Блажењејши Патријарх г. Теодор II уручио је Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју пригодан дар, нагласивши поново да у Патријарху српском види човека мира и да ће када буде путовао широм Африке, на својим мисионарским путовањима, увек мислити на њега и искати молитве за њега говорећи: Теодоре, сећај се свога брата, човека мира и љубави, патријарха Иринеја. Данашњем радосном сабрању присуствовали су: свештенство Архиепископије београдско-карловачке; протојереј-ставрофор Радивоје Панић; главни архитекта дипл. инг. арх. Мирослав Николић; иконограф на мозаику у Спомен-храму г. Николај Мухин; представници Академије за уметности. консервацију и рестаурацију Српске Православне Цркве, професори и студенти Правословног богословског факултета Универзитета у Београду, ученици Богословије Светог Саве, многобројне личности јавног и културног живота. Мушки београдски хор, Дечји хор Растко вођен диригентском руком Јелене Јеж и хор Мокрањац са диригентицом Милицом Тишмом пјенијем су торжествено прослављали Господа. З.Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић View full Странице
  19. Политика: Патријарх Александријски и све Африке у Србији Патријарх Александријски и све Африке Теодор Други боравиће сљедеће недјеље у званичној посјети патријарху Иринеју и Српској православној цркви, пише Политика. Патријарх Александријски и све Африке Теодор Други (Фото:mitropolija.com) Према наводима листа, Теодор Други ће се током боравка у Србији састати с предсједником Александром Вучићем и водећим личностима политичког и друштвеног живота. Централни догађај посјете биће Света литургија коју ће патријарси с архијерејима обје цркве служити у недјељу, 24. септембра, у храму Светог Саве на Врачару. Иринеј и Теодор Други ће разговарати о проблемима с којима се суочавају двије цркве, православље и хришћанство у цјелини, као и о духовним узроцима и посљедицама сеобе и страдања народа, посебно с афричког континента. Значајна тема разговора биће бројна питања духовних узрока и посљедица актуелне и у новијој историји незабиљежене сеобе, егзодуса и страдања народа, посебно са афричког континента, наводи Политика. Патријарх Теодор Други ће, заједно са патријархом Иринејем, посјетити најзначајније српске светиње - Жичу, Студеницу и Сопоћане, Пећку патријаршију и Дечане, као и Раваницу, Ћеле-кулу и Саборни храм у Нишу. Теодор Други је за патријарха александријског и све Африке изабран 9. октобра 2004. године, након што је у паду хеликоптера близу Свете Горе погинуо патријарх Петар, а устоличен је 15 дана касније у Благовештењском храму у Александрији. Извор: БЕТА
  20. Политика: Патријарх Александријски и све Африке у Србији Патријарх Александријски и све Африке Теодор Други боравиће сљедеће недјеље у званичној посјети патријарху Иринеју и Српској православној цркви, пише Политика. Патријарх Александријски и све Африке Теодор Други (Фото:mitropolija.com) Према наводима листа, Теодор Други ће се током боравка у Србији састати с предсједником Александром Вучићем и водећим личностима политичког и друштвеног живота. Централни догађај посјете биће Света литургија коју ће патријарси с архијерејима обје цркве служити у недјељу, 24. септембра, у храму Светог Саве на Врачару. Иринеј и Теодор Други ће разговарати о проблемима с којима се суочавају двије цркве, православље и хришћанство у цјелини, као и о духовним узроцима и посљедицама сеобе и страдања народа, посебно с афричког континента. Значајна тема разговора биће бројна питања духовних узрока и посљедица актуелне и у новијој историји незабиљежене сеобе, егзодуса и страдања народа, посебно са афричког континента, наводи Политика. Патријарх Теодор Други ће, заједно са патријархом Иринејем, посјетити најзначајније српске светиње - Жичу, Студеницу и Сопоћане, Пећку патријаршију и Дечане, као и Раваницу, Ћеле-кулу и Саборни храм у Нишу. Теодор Други је за патријарха александријског и све Африке изабран 9. октобра 2004. године, након што је у паду хеликоптера близу Свете Горе погинуо патријарх Петар, а устоличен је 15 дана касније у Благовештењском храму у Александрији. Извор: БЕТА View full Странице
×
×
  • Create New...