Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'академија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 59 results

  1. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, 26. фебруара 2020. у Коларчевој задужбини одржана је Светосимеоновска академија. Овогодишњу Светосимеоновску беседу о великом српском владару, ујединитељу српских земаља, творцу независне српске државе и бранитељу Православља произнела је проф. др Ирена Шпадијер која је, између осталог, указала на очински пример владара Стефана Немање, потоњег монаха Симеона, који је имао дубоку веру у Господа али и дубоку веру у своје потомке. У Академији су учествовали: Панчевачко српско црквено певачко друштво вођен диригентском руком гђе Вере Царине, Дечји хор и Подмладак црквеног певачког друштва којим руководи диригентица Борјане Стражмештеров, Дечји хор Музичке школе Јован Бандур из Панчева (припремила Јелена Миљевић) и солисти ученици Средње музичке школе Јован Бандур: Сања Чукановић – сопран, Анђела Симоновски – флаута, Доситеј Новаковић – кларинет, Роберт Балинт – фагот, док је за клавиром била проф. Јелена Миљевић. Академију је организовало „Доброчинство“, поклоничка агенција Српске Православне Цркве, и директор г. Драган Вукић. Свечаној академији су присуствовали архимандрит Серафим (Кужић), настојатељ манастира Рајиновца, протојереј-ставрофор Димтирије Калезић, протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, свештеномонаштво Архиепископије београдско-карловачке, београдски надбискуп Станисалв Хочевар, академик Димитрије Стефановић, предствници Амбасаде Руске Федерације и многобројне личности из јавног и културног живота. Aкадемија је постала духовна и културна институција. Светосимеоновске беседе су држали Патријарх српски Павле, Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, Епископи браничевски Игнатије и ремезијански Андреј, академици Војислав Ђурић, Владета Јеротић, Божидар Ферјанчић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић... За Академију су премијерно извођена дела Зорана Христића, Александра Симића, Светислава Д. Божића, Милорада Милинковића, Вере Миланковић… Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Светом архијерејском литургијом коју је данас, 23. фебруара, са свештенством служио Његово високопреосвештенствo Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије почела је друга Међународна духовна академија „Свети Јевстатије Превлачки“ (23. фебруара – 1. марта) у манастиру Михољска превлака код Тивта. Звучни запис предавања Митрополита Амфилохија - Христос као глава Цркве и савремена криза личности и друштва У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит је казао да се љепота Божја открива у свему што постоји, а да су у човјеку сабране све Божје љепоте и доброта: „Све што посједује свијет и творевина Божја бесконачна, све је то у маломе присутно и сабрано у човјеку, и оно што је тјелесна и оно што је духовно, и више од тога. Човјек је лик и подобије Божије, слика самога Бога, не само слика божанске творевине“ Даље је казао да је чудесан Господ и у Своме јављању овоме свијету, у Своме откривању Своје велике и неизрециве тајне преко Божјих светих надахнутих пророка, Божјих људи, живих свједока Божјих на земљи. Бог, савршени јединородни Сине Божији, рођен прије свих вјекова од Бога Оца, открио се и јавио кроз Исуса из Назарета, а и кроз Њега се остварио савршени човјек, бесједио је владика и додао: „Савршени Бог и савршени човјек је сам Господ наш Исус Христос. Пуноћа свега онога што је Бог створио, све божанске љепоте и божанских чудеса виђених у човјеку и остварених и пројављених у Христу Богочовјеку, од Њега па до данас и до краја свијета и вијека и у вјечности, није само човјечност пуноћа божанског савршенство, него богочовјечност, и Бог и човјек. Богочовјечност уграђена у људску природу је оно чиме живи и ради чега човјек живи, тако да је у вјечности откривење те богочовјечне истине и јављање и пројављивање оно што је најсавршеније и најважније.“ Сви дани се сабирају и саобраћа се у онај дан Другог доласка Христа Господа, о коме је свједочило данашње Свето јеванђеље, подсјетио је Митрополит. Када Господ дође у слави Својој са Светим анђелима и Светима и сабере све народе, онима који су творили ријеч Божју и живјели по заповестима Божјим рећи ће: Дођите благословени и ајдете са десне стране Моје да задобијете Царство вјечно и непролазно. А онима који нијесу испунили Божанске заповијести, њима ће рећи: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни“: „У тај велики свети један засијаће пуноћа Божанске доброте, љубави и истине, и откриће се сам Господ у свој поноћи Својој. И сабраће се сви дани од настанка свијета у тај дан Христовог Другог доласка, Његовог јављања са анђелима и са Светима Својим. Диван је Бог и дивно је све оно што је Бог створио и чиме нас обасјава и испуњава, и овдје на земљи и оно што нам је Бог обећао у вјечности – задобијање вјечног и непролазнога Царства Оца и Сина и Духа Светога – Царства Бога љубави.“ Даље је казао да се љубав открива кроз све те љепоте које је Бог уградио у своју творевину, у људско биће, које откривао и открива преко свих пророка и апостола и мученика, које је открио преко Свога Сина јединороднога: „Ми смо призвани овдје да познамо Божанску доброту, љепоту и истину, да познамо Христа, Сина Божијег јединородног и да Њега као љубав вјечну и непролазну, Светотројичину, примимо у себе да се усели у нас пун благодати и истине сам Господ кроз тајну Светога крштења, кроз запечење Духом Светим, кроз живљење по заповијестима Божјим и кроз хођење оним путем који води у вјечни живот хођење за Оним који јесте пут, истина и живот.“ Митрополит Амфилохије је истакао да само Господ знаде колико је оних који су уписани у књизи вјечног живота Христовога, у Божје памћење, а да међу њима посебно мјесто имају мученици кроз које се открива Божанска љепота, од којих је и Свети Великомученик Харалампије којег данас прослављамо. „Дивни чудесни Свети великомученик Харалампије кроз кога се такође Господ прославио. Његове мошти, његова рука се чува код нас у манастиру Морачи. Чудесно је да се из другога вијека, када је он живио, сачувала његова рука. Ношена и преношена из разних крајева, донијета је код нас овдје да нас благосиља и подсјећа да је оно што је Божије непролазно и да су Божији људи, испуњени Божанском силом и њихове мошти, живи свједоци живога Бога и силе Његовога васкрсења“, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Послије Литургије, почео је радни дио Међународне духовне академије „Свети Јевстатије Превлачки“, који је након уводног слова архимандрита Бенедикта, игумана Светоархангелског манастира, отворио Митрополит Амфилохије предавањем на тему „Хришћанство и савремена криза личности и друштва“. Тема овогодишње Међународне духовне академије „Свети Јевстатије Превлачки“, коју Манастир Св. Архангела Михаила на Михољској превлаци организује у сарадњи са Одјељењем за младе Московске патријаршије, је Православно хришћанство у духовној кризи времена. „Основна замисао организатора је да у времену изражене духовне кризе, посредством предавања еминентних предавача и разговора са присутнима, укаже на путеве којима се долази до Смисла/Логоса (код великог броја данас помраченог или изгубљеног), превасходно посредством увођења у начела православне хришћанске просвећености. Отуда би предложени приступ имао најприје педагошки циљ духовног уздизања, васпитања и развоја личности, до чега нам је у овом времену нихилистичких искушења посебно стало. Учесници академије ће тај циљ покушати остварити посредством предавања и разговора из угла различитих дисциплина: теологије, философије, историје, књижевности, психологије, иконологије итд. Напомињемо да ће се академија одржати у просторима древног манастира Светог арханђела Михаила на Превлаци, који је Свети Сава Немањић 1219. године установио као сједиште Зетске епископије, и у коме ће учесници бити смјештени за вријеме трајања скупа“, саопштили су раније организатори Међународне духовне академије „Свети Јевстатије Превлачки“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. У манастиру Михољска превлака од 23. фебруара до 1. марта, одржаће се друга Међународна духовна академија „Свети Јевстатије Превлачки“. Академија ће почети Светом архијерејском литургијом коју ће у недјељу, 23. фебруара у 9 часова, служити Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Тема овогодишње академије коју Манастир Св. Архангела Михаила на Михољској превлаци организује у сарадњи са Одјељењем за младе Московске патријаршије је Православно хришћанство у духовној кризи времена. „Основна замисао организатора је да у времену изражене духовне кризе, посредством предавања еминентних предавача и разговора са присутнима, укаже на путеве којима се долази до Смисла/Логоса (код великог броја данас помраченог или изгубљеног), превасходно посредством увођења у начела православне хришћанске просвећености. Отуда би предложени приступ имао најприје педагошки циљ духовног уздизања, васпитања и развоја личности, до чега нам је у овом времену нихилистичких искушења посебно стало. Учесници академије ће тај циљ покушати остварити посредством предавања и разговора из угла различитих дисциплина: теологије, философије, историје, књижевности, психологије, иконологије итд. Напомињемо да ће се академија одржати у просторима древног манастира Светог арханђела Михаила на Превлаци, који је Свети Сава Немањић 1219. године установио као сједиште Зетске епископије, и у коме ће учесници бити смјештени за вријеме трајања скупа“, саопштили су организатори Међународне духовне академије „Свети Јевстатије Превлачки“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Митрополија загребачко-љубљанска је свечаном академијом у Словенији прославила спомен на Светога Саву, првог Архиепископа српског, оснивача наше свете помесне Цркве српске. Академија у част најдивнијег изданка нашег народа одржана је у петак, 31. јануара 2020. године, у словеначком месту Витање, у здању Европског културног центра за свемирске технологије. Ова академија је истовремено била посвећена још једном великом човеку, који је потекао из нашег народа и коме је животни узор био управо Светитељ Сава, Михаилу Пупину. Својим научним радом Пупин је дао велики допринос целом свету. Посебан, пак, допринос својим ангажманом почетком 20. века, Пупин је дао Републици Словенији. Благодарећи његовом посредовању код водећих личности оновремене светске политике, на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, велики део данашње Словеније, међу њима Блед и Триглав, није постао део Италије, него је остао у границама Словеније. У спомен тог догађаја, а у знак пријатељства словеначког и српског народа, ова академија је била посвећена овом великом научнику. Почасни покровитељи академије су били председник Србије Александар Вучић и председник Словеније Борут Пахор. Академији су присуствовали представници других Цркава и верских заједница надбискуп и метрополит љубљански г. Станислав Зоре, надбискуп и метрополит мариборски г. Алојзиј Цвикл, умировљени бискуп цељски г. Станислав Липовшек, бискуп евангеличке Цркве у Словенији г. Леон Новак, представници Србије и Словеније г. Никола Селаковић, изасланик председника Републике Србије, гђа Тања Кершеван Смоквина, државни секретар Министарства културе Републике Словеније, гђа Зорана Влатковић, амбасадор Републике Србије у Словенији, г. Милорад Живковић, амбасадор Босне и Херцеговине у Републици Словенији, г. Грегор Лесјак, директор Канцеларије за верске заједнице Републике Словеније, г. Милорад Пуповац, заступник Сабора Републике Хрватске, г. Синиша Татловић, потпредседник СКД Просвјета из Загреба, г. Марко Сладојевић, председник Савеза Срба Словеније, г. Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, г. Славко Ветрих, жупан општине Витање, г. Јанез Фајфар, жупан општине Блед, као и други виђенији гости. Окупљене на свечаној академији је поздравио Његово Вископореосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије: - Драга браћо и сестре, драги пријатељи, Док сам прилазио Европском културном центру за свемирске технологије где смо се вечерас окупили, морао сам да застанем, и то не само на трен. Зашто, питаће се они који нису овде били, а гледају нас у телевизијском преносу у Словенији, Србији и другде. Зато што се у овом месту, градићу Витање, на диван начин огледа сарадња, синергија божанске и људске креативности. Божанска креативност огледа се у ванредној лепоти пејсажа, а људски допринос у оближњем храму који својим високим звоником, а поготово молитвама и песмама верника, стреми и досеже небо. А ово пак, велелепно здање Европског културног центра за свемирске технологије, архитектонским решењем снажно подсећа на човекову непрекидну икаровску жељу да знањем себи створи крила и спозна вечну истину, односно дохвати недохвативо. Опис овог крајолика подсећа и на разлог нашег сусрета: у личности и делу светитеља Саве Немањића, најзначајнијег и најзаслужнијег од како је рода српског, остварила се синергија божанског и људског деловања. Свети Сава је градио или помагао градњу дивних храмова: Хиландара, и других на Светој Гори, Жиче и Милешеве у Србији, цркава у Јерусалиму, Витлејему, Александрији и Солуну, Риму и Барију. Он је отац српске књижевности. Он је утемељио српско црквено и државно право; Он је поставио темеље српске медицине. Он је обављао важне војно-политичке мисије, неговао добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир тзв. међурелигијског дијалога са Исламом. Због свега тога могли бисмо га сматрати највећим националним херојем. Али, он није само то, јер у исто време, надахнут Духом Светим, просвећивао је народ светлошћу Јеванђеља, откривао им лепоту богослужења и, што је најважније основао, аутокефалну, самосталну Српску Православну Цркву, на чијим духовним темељима је створена хришћанска, али самосвојна духовност, заправо идентитет српског православног народа. Такав идентитет хришћанину, свима нама омогућује да будемо попут пророка Мојсија. Мојсије је, будући да је био сигуран у свој идентитет, односно знао је ко је и шта је, могао насамо и са самим Господом да разговара, а од Њега да чује о неизрецивој вредности сваког човека. Ту тајну нам је, пре свега светим животом открио Свети Сава. Зато он није напросто национални херој, он је много више од тога, он је светитељ Божији, а светитељи и кад су наши припадају свим народима. Kао човек Цркве, он у Цркви није видео музеолошку чуварку стерилног предања, народног фолклора и обичаја често глувих за савременог човека, његова искушења, проблеме и потребе, нити институцију, макар и најважнију, која треба да сачува било шта што нас за земљу веже, него је видео као простор преображаја, свега што нам је дато, у место љубави према Богу и према сваком човеку, који се зове ближњи. Kао простор у којем се надилазе супротности и поделе. Kао једину шансу да сваки човек кроз Христа не губећи свој идентитет, остајући оно што јесте, кроз љубав узрасте до јединства и заједнице са свим људима као браћом. Само тако и сваки православни Србин, који је укорењен у свом православном светосавском идентитету, може у заједници са свима, али и насамо да општи са самим Богом, који разуме и прима наше молитве, наше појање, на нашем српском језику. Само када знамо ко смо, ми можемо да општимо са другима, да сарађујемо, да доприносимо, да се волимо са другима, са другим народима, другим културама, другим језицима, другим песмама и ритмовима музике и живота. И у другој личности у којој вечерас препознајемо лик Светог Саве, а тако и самог Христа Господа, на чудесан начин спајају се Божји благослов и људско прегнуће. Чудесна је, бајковита, али и истинита прича о томе зашто је и како је Михаило Пупин, велики амерички и српски научник и проналазач, из родног Идвора у Србији кренуо за Америку. Дубоко побожна Пупинова мати Олимпијада једне је ноћи сањала да јој сам Свети Сава говори да њен син Михаило треба да крене у свет у потрагу за знањем, односно за спознајом Вечне Истине, како је она то звала. Тај сан је са дубоком вером која ју је красила, као заветну поруку пренела свом сину Михаилу, коме се то дубоко урезало у детињу души. Много година касније, већ као чувени научник, у разговору за Њујорк Тајмс, Пупин је са великим жаром објашњавао новинару ко је био Свети Сава и какве је заслуге имао не само за свој српски народ. Надахнута и обележена Светим Савом животна прича Михајла Пупина, који је, будући да је био сигуран у свој идентитет, дао велики допринос светској науци, свом народу и Отаџбини, на посебан начин уписана је и ову благословену земљу Словенију. Наиме, захваљујући изузетном ангажману, угледу и личним везама са угледним члановима америчке делегације, као и са председником Вилсоном, Михајло Пупин је 1919. године на Мировној конференцији у Паризу, која је далекосежно утицала на обликовање граница многих европских држава, судбоносно допринео да „бисер Словеније“, „бледски троугао“, уместо да припадне Италији како је предвиђао Лондонски уговор из 1915. године, остане у својој матици. У знак захвалности, две године касније, Пупин је предложен за почасног грађанина Бледа. У записнику десете општинске седнице од 20. септембра 1921. године на Бледу пише да су именовали за почасног грађанина бледске општине универзитетског професора Михајла Пупина који има највеће заслуге да су Блед и Бохињ остали у својој држави“. Матија Славич, словеначки експерт за територијално разграничење, касније пише да је „сербски ројак“ Пупин „пришел в Париз ин говорил при Американцих за наше меје“. Баш зато што је био надахнут духовношћу Светога Саве, а преко њега Христом, Пупин је могао да воли и поштује своје, али истом мером да воли и труди се за добро других. Тако и ми православни хришћани овде и свугде, само онда када достојанствено негујемо себе, свој идентитет, можемо обогатити друге и другима бити обогаћени, можемо волети друге и од других бити вољени, можемо знати да су сви људи браћа. На крају свог поздравног слова митрополит Порфирије је призвао Божји благослов на све и честитао празник речима: Нека благослов Божји дође на све нас овде сабране и на ову предивну земљу, на све људе који живе у њој и на читав свет. Срећан и благословен празник! Кроз слике из живота великог српског научника присутне су провели великани словеначког и српског глумишта Борис Каваца, Наташа Нинковић и Војин Ћетковић, као и млади Стефан Калезић. За музички део програма били су задужени: етно група Врело, византијски хор Мојсије Петровић, Крагујевачки академски оркестар хармоника, као и словеначка оперска певачица Ирена Ј. Тиран. Сценариста академије је уважена српска списатељица гђа Ивана Димић, док режију потписује гђа Светлана Драмлић из Словеније. Снимак академије биће емитован у недељу, 2. фебруара 2020. године, у 20 часова на Другом програму Радио-телевизије Србије, а на Другом програму Радио-телевизије Словеније снимак ће бити емитован истога дана у 20:50 часова. Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. Црква - Невеста Христова, Црква - Тело Христово, Црква - којој је глава сам Христос, позива нас Господ у Њој, да нас натоварене одмори, да нас раслабљене оснажи, да нас болесне укрепи и пода нам исцељење по вери нашој,а још најбитније и оно најважније за људски род - да нам објављује радосну вест о Царству Небескоме. Сви ми то данас требамо знати, а знали су то и наши преци, који земљу у Србаља покрише многим манастирима, црквама, манастириштима и црквиштима, а не мали број тих светиња почива на земљи натопљена крвљу мученика пострадалих за Христа, за веру и отачаство, као и у одбрани светиња од зле немани која је нападала под командом нечастивих сила и мрзитеља рода људскога. Ако би смо желели да нам идентитет и битисање овде на земљи не нестану, добро је градити у корак са временом нешто ново али и чувати оно што нам преци у аманет оставише и својим земаљским неимарством небеске цркве подигоше, а и печатом мучеништва оверише тапије тих светиња. Дакле, сећајмо их се, да би се и нас сећали. Ове 2020. године Светосавска академија у Врању, по много чему јубиларна, 30. по реду, у периоду радосних прослављања великих јубилеја, као што су 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, 950 година од оснивања и 700 година од велике обнове манастира Преподобног Прохора Пчињског и још многих других јубилеја, Богу хвала, поред помињања и прослављања Светога Саве, првог Архиепископа српског и устројитеља Цркве, просвете и свега онога што чини једну државу државом, највећег Србина по речима Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, била је и специфична по томе јер је на њој озваничено једно велико богоугодно дело, на коме се радило 10 година, а водило рачуна да се буде у корак са временом, а имало на уму да се сачува оно што су нам наши преци оставили - електронски шематизам Православне епархије врањске, први овакве врсте у нашој помесној Цркви. У навечерје празника Светог Саве, првог Архиепископа српског, 26. јануара 2020. године, у сали Народног позоришта Бора Станковић Врању одржана је 30. по реду Светосавска академија. Свечаности су присуствовали: Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, градоначелник Врања г. Слободан Миленковић са сарадницима, председник Скупштине града Врања г. Ненад Тричковић са сарадницима, свештенство и монаштво Епархије, представници градских организација и институција, као и многи други. Свечаност је отпочела извођењем химне Светог Саве од стране Саре Стојановић из Музичке школе Стеван Мокрањац у Врању, затим појањем песама о Светом Сави у извођењу монахиња из манастира Светог Стефана из Горњег Жапског. Уводном беседом се обратио Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, говорећи о настанку шематизма, његовом значају за Епархију врањску, труду појединаца и свих који су радили на изради шематизма, уједно захваливши свима који су подржали и учествовали у раду на пројекту. После беседе епископа Пахомија, водитељ програма је читао делове текста из електронског шематизма, док су на видео-биму приказиване панораме и фотографије дела светиња (од њих 159 на броју) богоспасаване Епархије врањске. Електронски шематизам можете видети овде. Извор: Инфо-служба СПЦ
  6. Празник Светога Саве је Дан школе и слава Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду. Тим поводом у Гимназији је одржана Спасоносна реч – свечана академија, којој је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије. Владика Исихије је, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог, и ђакона Владе Поповића, освештао славски колач и жито. Светосавској академији присуствовали су многобројни гости, бивши ученици и професори. Звучни запис беседе Епископа Исихија Беседу под називом На светосавском путу казивао је катихета Иван Костић, а о Светом Сави је говорила и професорица математике Александра Мрачевић. Звучни запис беседе катихете Ивана Костића Лазар Пајовић Ђуровић, ученик четвртог разреда Гимназије Јован Јовановић Змај, прочитао је свој есеј под насловом „Светлост којој ни почетак почиње ни крај ишчезаваˮ, за који му је уручена награда. Звучни запис есеја ученика Лазара Пајовића Ђуровића Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  7. Благодарје Удружења књижевника Србије Патријарху српском г. Иринеју, Епископу бачком г. Иринеју и Првом београдском певачком друштву. Удружење књижевника Србије од 2011. године за Савиндан организује светосавску академију у славу и част Светог Саве, првог Aрхиепископа српског, дипломате, књижевника... Изражавајући захвалност за све што је учинио за свој народ, а негујући дух српске народне и уметничке књижевности, Удружење књижевника Србије на тај начин доприноси очувању знамена Светог Саве. Благодарје је признање које се додељује заслужним појединцима и институцијама за изузетан допринос у неговању духа српске народне и уметничке књижевности, за очување српске традиције и народних обичаја између два Савиндана. Ове 2020. године Благодарје је припало Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Иринеју. Дв дана раније у просторијама Удружења Благодарје је уручено и Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју. Остали добитници Благодарја су: Прво београдско певачко друштво на чијем челу је старешина Саборне цркве у Београду, протојереј-ставрофор Петар Лукић, Александар Б. Лаковић, Драган Марковић, Бранкица Нововић, Ђорђе Сибиновић, Гордана Пешаковић, Тања Шикић, Јелена Котевић, Саша Паунић, Гордана Крајачић, Јања Тодоровић, Мајо Даниловић, Биљана Пашић, Александар Аврамовић, Културни центар Пожаревац, „Јединство-Панорама“, часопис из Приштине, часопис Стремљење и часопис Стиг. Скуп, који је почео Светосавском химном, благословио је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, Патријарха српског. Преосвећени Владика је пренео благослове патријарха Иринеја и казао: -Данашњом Светосавском академијом отпочињемо прослављање Светог Саве. Овом приликом указана је велика част Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју који је добитник овог високог признања Удружења књижевника Србије. Скуп је отворио заменик председника Удружења књижевника Србије г. Милош Јанковић који је и уручио признања. Из поздравног слова председника Удружења књижевника, г. Милована Витезовића издвајамо: „Дело Саве Немањића јесте крштеница српског народа, сведочанство о његовом историјском пунолетству, јемство како се подиже дедовина, његова тапија на српску земљу, тестамент којим се наслеђује отаџбина, доказ о историји да је заувек изборио своје место на карти Европе и завет да му то место нико не сме и не може одузети." У име свих награђених обратио се добитник Благодарја г. Ђорђе Сибиновић. У програму су учествовали: проф. др Богољуб Шијаковић који је произнео Светосавску беседу; „Хор краљице Марије“, Леонтина Вукомановић, Александра Станковић и Јелена Марјановић са дечјим хором ОШ „14. октобар“, др Урош Дојчиновић (гитара), Тања Андријић (сопран), Сара Влајић (харфа и глас), као и књижевници Гојко Ђого, Слађана Ристић, Бошко Сувајџић. Програм су водили Миљурко Вукадиновић и Гроздана Лучић Лалић. Светосавској академији су присуствовали чланови Удружења књижевника Србије, протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, свештеник Александар Михаиловић, проф. на Академији за уметности и консервацију Српске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. У име Његове Светости Патријарха академији је присуствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у недељу, 15. децембра 2019 године, са почетком у 15 часова, Светосавско звонце и Верско добротворно старатељство, са домаћином Комбанк двораном, организовали су Светониколајевсјку академију. Ово већ традиционално окупљање најмлађих поводом наступајућих празника одржано је по девети пут. Све је почело у малој сали Патријаршије српске 2011. године, затим је настављено у крипти храма Светог Саве на Врачару, да би како је догађај растао по свом садржају и интересовању најмлађих, доспео од прошле године у најбољу салу у престоници Србије за овакве догађаје - Комбанк дворану. Овогодишња ђачка академија је по свом организацијском и продукционом смислу у односу на претходне подигнута на још виши ниво, а број деце посетилаца, којих је било преко 1.400, потврдио је и потребу за постојањем оваквих културно-образовних програма и садржаја у животу Цркве. Организатори су у жељи да данашњим генерацијама испричају праву причу о Светом Николи и врате га тамо где и припада у њихова детињства одакле је истргнут пре готово 80 година, уз асистенцију Катихетског одбора успели анимирају веома велики број ђака основних школа Београда да дођу. Поред њих веома окретни и вредни вероучитељи из Панчева, Обреновца и Сремске Митровице су довели своје ђаке. У име Његове Светости Патријарха догађају је присуствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан. у име САНУ академик и песник Матија Бећковић, а у име академске публике професор Философског факултета др Милош Ковић. Са ђацима су дошли вероучитељи, учитељи, родитељи, баке и деке. Академија је почела ђачком представом, петнаест талентованих полазника Школског центра Звонце, који припадају истоименој позоришној трупи, уз музичку пратњу дечјег хора Српске Патријаршије, такође полазника центра, а по тексту вероучитеља ОШ Бранислав Нушић у Београду г. Владимира Радовића и режији Данице Тодоровић. Присутна публика, деца - из многодетних породица, најбољи ђаци који похађају веронауку, учесници квизова из катихетике, деца спортисти Православног спортског удружења Свети Срб и ја, као и деца запослених у црквеним телима, имала су прилику да уживају и науче нешто ново гледајући премијерно одиграну ђачку представу Врлинко Добрић која описује живот Светог Николаја Мирликијског у пет сцена. Публика је јаким аплаузима награђивала глумачке бравуре млађаних драмских уметника после завршетка сваке сцене, а на крају су им аплаудирали и два пута на бис. После уметничког дела програма, водитељ малена Марија Радовић је позвала најпре гђу Радмилу Мишев, главног и одговорног уредника Светосавског звонца, да поздрави крцату салу Комбанк дворане у име домаћина, указавши да су на истом, мисионарском путу, и Старатељство - које храни хлебом насушним, и Звонце - које храни хлебом Речи, трудећи се да помогну, теше, баш као и сви остали који су помогли у организацији. У име Његове Светости Патријарха топлим речима духовног пастира деци се обратио и Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан. Он их је поучио најпре кратком беседом где је истакао да Врлинко, односно Свети Никола, помаже свима који верују, да нам је дао задатак да волимо децу и да је свако дете "мали Никола - мали Врлинко", као и да "преноси благослов највећег Врлинка међу нама, а то је Његова Светост Патријарх г. Иринеј". У наставку академије, гђа Мишев је уручила академику Матији Бећковићу посебну плакету Звонца за досадашњу сарадњу, поготово пружену на реализацији првог Звонцетовог цртаног серијала Дедино благо, за који је славни песник, за кога тврде да је најбољи које данас имамо међу нама, даривао сценарија за неколико епизода и оживео један од протагониста тог серијала цртаног филма дајући му свој глас. Захвалност академика Бећковића је испраћена громким аплаузом: -Ја сам у овој сали био на многим академијма, али ниједна од њих није важнија од ове одржане данас. Овде су се скупљали многи људи током деценија, али никад нико важнији, здравији, вољенији и лепши није био од вас! Добијао сам многа признања, дипломе, али од свих тих диплома најмилија ми је ова коју сам добио данас од вас!. На самом крају по изласку из сале подељени су за преко 1.400 малишана светониколајевски пакетићи, дар Верског добротоворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке и њихових сталних пертнера: Хуманитарне организације Наши Срби из Чикага, Културно-просветног друштва Коло српских сестара и млекаре ”Шабац”. Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. Поводом 800 година од посвећења Светог Саве за првог српског архиепископа, Српска академија наука и уметности организује свечану академију у четвртак, 12. децембра, у Свечаној сали САНУ, с почетком у 11 часова. На свечаној академији беседиће академик Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, и високопреподобни архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, и биће изведене пригодне композиције академика Светислава Божића и прочитани одломци из Житија Светог Саве од Доментијана, његовог првог биографа. Скуп ће поздравити и отворити академик Владимир С. Костић, председник САНУ. Програм свечане академије Програм научне трибине Византолошки и Хиландарски одбори САНУ, у сарадњи са Светогорским центром у Солуну, Задужбином Светог Манастира Хиландара и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда, уз подршку Града Београда и Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, такође у четвртак, 12. децембра, у Свечаној сали САНУ, у 14 часова, организују научну трибину под насловом „Светогорски и хиландарски монах Свети Сава. Осамсто година од посвећења за првог српског архиепископа“, на којој учествује 18 говорника и излагача. Свечана академија и научна трибина део су свечаности којима се у Солуну и Београду, у заједничкој организацији наведених установа, обележава овај изузетан јубилеј. Извор: Српска Академија наука и уметности
  10. Са благословом Његове Светости Патријарха српског, Господина Иринеја, званично гласило СПЦ за децу Светосавско звонце, заједно са Верским добротворним старатељством и Катихетским одбором АЕМа, традиционално организује Светониколајевску академију која ће се одржату у недељу 15. децембра са почетком у 15 часова у великој сали Комбанк дворане (некадашњи Дом синдиката). У оквиру ње, премијерно ће се одиграти ђачка представа: ”Врлинко Добрић”, која описује живот Светог Николе у пет сцена, од детињства, па до старости. Сценарио представе дело је вероучитеља Владимира Радовића, док режију потписује Даница Тодоровић, музичку подршку даје Дечји хор српске Патријаршије, а све је у продукцији Школског центра ”ЗВОНЦЕ”, у оквиру којег ради позоришна трупа, тј глумачка секција коју чине талетовани ђаци. главни протагонисти представе: Алекса Милиновић, Арсеније Арсић, Лана Јуреша, Марија Лубардић, Марија Радовић, Мила Стаменковић, Виктор Коматина, Немања Петрић, Анастасија Радовић, Драган Милошевић, Радош Пекић, Михајло Милошевић, Ђорђе Арсић, Софија Лазић и Нађа Петрић. За сву децу која буду дошла на Светониколајевску академију, обезбеђено је уз помоћ партнера на овом мисионарском подухвату Верског добротворног старатељства АЕМ-а, преко 1200 поклон светониколајевских пакетића које ће најмлађима делити Његова Светост патријарх српски Г.Г. Иринеј. Што се тиче посетилаца, акценат је стављен на многодетне породице, затим најбоље ђаке из веронауке који су учествовали на квизовима из катихетике, као и најангажованије и највредније школарце који похађају верску наставу у основним школама на територији Архиеписопије београдско-карловачке. Извор: Светосавско звонце
  11. Свечаности поводом прослављања 800 година аутокефалности Српске православне Цркве настављене су у суботу 7. децембра 2019. године у храму Рођења Пресвете Богородице у Бечу. Тим поводом служено је вечерње богослужење у присуству Његовог Преосвештенства Епископа врањског Господина Пахомија, Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Господина Андреја, господина др Марка Николића, представника Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, госпође Наталије Милатовић, представнице Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Републике Србије, Његове екселенције господина Небојше Родића, амбасадора Републике Србије у Републици Аустрији, бројних других представника државних, културних и просветних институција из Србије, Републике Српске и Аустрије. После вечерњег богослужења одржана је свечана академија на којој су част да се обрате имали председник СПКД ”Просвјета” господин Срђан Мијалковић и господин др Марко Николић, преставник Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије. Централни део прославе била је пригодна архијерејска беседа коју је изговорио Епископ Андреј који је упутио на значај догађаја који обележавамо за формирање нашег духовног и националног идентитета. Уметнички део вечери увеличан је наступима Мешовитог епархијског хора ”Корнелије Станковић” из Беча под диригентском палицом госпође Иве Мрвош-Анокић, малог ”Просвјетиног” хора под диригентском палицом госпође Вере Симић, полазника ”Просвјетине” школе српског језика и групе ”Трио покрет” из Београда. После академије у црквеној сали отворена је изложба о животу и раду Милутина Миланковића који је својим животом спојио Беч и Београд а потом је уприличено послужење за све присутне госте. Извор: Епархија аустријско-швајцарска
  12. Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј, Њихова Преосвештенства епископи бачки Иринеј и сремски Василије присуствовали су свечаној академији под називом Присаједињење – други век, уприличеној 25. новембра 2019. године, у Српском народном позоришту у Новом Саду, поводом обележавања 101. годишњице присаједињења Српске Војводине Краљевини Србији. Академија је почела приказивањем кратког документарног филма о Светозару Милетићу, а у програму су учествовали хор и оркестар Опере Српског народног позоришта. Награда Михајло Пупин, највише признање АП Војводине, додељено је академику Миру Вуксановићу, управнику Библиотеке Српске академије наука и уметности. Свако слављење Михајла Пупина и осталих, по чијим именима су и друга покрајинска признања, драгоцено је и увек потребно. Када су одликовања под тим и таквим знаковима – то је увек добар посао, а награђени су дужни да такве послове својим деловањем помажу. Хвала што смо добили такву прилику, закључио је г. Вуксановић. Уручене су награде и за допринос важним областима друштвеног живота – признања названа по истакнутим грађанима и историјским личностима који су допринели очувању српске традиције и културе. Свечаности у Српском народном позоришту присуствовали су и представници Владе Републике Србије, Покрајинске владе, Скупштине АП Војводине, Војске Србије, институцијâ културе, као и истакнути појединци из области образовања, науке, привреде, уметности и спорта. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  13. „Најрадије бих вас све загрлио и најрадије бих вас све прозвао по имену…” цитат је из једног од ранијих обраћања епископа Григорија, данас диселдорфског и њемачког, а којим је почела синошња свечана академија у част двадесетогодишњице његове епископске сужбе, од чега је деветнаест година провео као херцеговачки епископ. Највећа дворана Требиња, у требињском Културном центру, била је исувише мала да би примила све оне из овог града, Херцеговине и из разних других крајева, који су присуствовали овом догађају. Током програма, вођеног од стране Тамаре Рајковић и ђакона Бранислава Рајковића, направљен је осврт на пет главних сегмената дјеловања епископа Григорија у протекле двије деценије. О градитељству, међурелигијским односима, списатељству, богословљу и епископству епископа Григорија, током вечери, говорили су: протопрезвитер ставрофор Дражен Тупањанин, фра Ико Скоко, Данијела Јелић, проф. др Богољуб Шијаковић и епископ Атанасије. Програм су употпуниле и уљепшале чланице Хора „Света Анастасија”, са својом хороначалницом Бранком Јанковић, као и фото-видео прилози монаха Теофила, протагонисте новог пројекта наше Епархије, под називом „Видеослов”. Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска
  14. На свечаној академији у свештеној обитељи манастира Подластва Грбаљска, у част великог јубилеја, 800. година аутокефалности Српске Православне Цркве, као и част петнаестовековног постојања ове древне светиње, изведен је богат културно-уметнички програм. Поздравно слово произнeо је г. Јован Маркуш, публициста и некадашњи председник општине Цетиње, док су наступили Никола и Бојана Пековић, Вера Столић, Даница Црногорчевић, Србски православни појци, хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора, народни гуслар Стеван Чавор и Пјевачко друштво Грбаљ. Благодарећи Острог ТВ Студију доносимо видео запис академије.
  15. Богословска академија Светог Власија у Драчу спада међу најсавременије школе у Албанији. Архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије отворио је ову академску годину призивом Светог Духа. Овај Факултет је почео с радом 1992. године, а намена му је образовање будућих свештенослужитеља и катихета; на њему студирају и девојке. Школа је почела са радом у тешким условима 1992. године када је уписано 45 студената. У почетку је била смештена у једном хотелу, па је премештена у савремени комплекс при манастиру Светог Власија у истоименом селу близу Драча. Прва генерација девојака је уписана 1997. године. Дипломирани теолози су веома образовани и у стању су да заузму високе црквено-пастирске положаје у Албанској Православној Цркви и уопште у друштву. При Академији је интернат, а и одлично опремљана библиотека са хиљадама књига верских, научних, историјскијих и белетристичких. Извор: Инфо служба СПЦ
  16. Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, у манастиру Михољска Превлака код Тивта од 23. јула до 3. августа 2019. године одржаће се прва међународна духовна академија „Свети Јевстатије Превлачки“. Организатор академије је Митрополија црногорско-приморска и манастир Михољска Превлака. Академија је изразила спремност за широку међудржавну сарадњу и учешће свих компетентних, садржајних институција и појединаца који могу дати допринос развоју стваралачке, научне и духовне мисије и у том смислу ове године остварила је сарадњу са Фондом браће Трубецкој (Москва - Тула) и Одељењем за младе Московске Патријаршије. Учесници академије су угледне академске личности из Црне Горе, Србије, Републике Српске и Хрватске, чија ће предавања из угла различитих дисциплина промишљати питања односа хришћанства и савремене кризе личности и културе; религиозне мисли у философији; религиозног духа у уметности; историје и традиције; развоја савременог света и хришћанског одговора; хришћанског духа и уметничких пракси (музика, иконологија, филм…); будућност Европе и религије у њој; глобалистички утицаји на религије; утицаји великих сила на национализам на Балкану итд. Основна замисао организатора је да у времену изражене духовне кризе, присутне нарочито код младих, посредством предавања и разговора укаже на путеве којима се долази до Смисла/Логоса (код великог броја данас помраченог или изгубљеног), превасходно посредством увођења у начела хришћанске просвећености, истичу организатори. Академију ће у уторак 23. јула 2019. године у 9,30 часова отворити Његово Вископреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије предавањем на тему „Хришћанство у савременом свету“, после чега ће о хришћанству и савременој култури говорити архимандрит Јефимије Мојсејев. Најављено је учешће отаца Георгија Бељкинда, Гојка Перовића и Александра Јовановића, академика Бранка Летића, Драгана Симеуновића и Синише Јелушића, проф. др Јелице Стојановић, проф. Марије Таланкине, др Влајка Пановића, др Биљане Анђелковић, проф. Дмитрија Таланкина, проф. Александра Закуренка, проф. др Марије Летић, проф. Марине Бељкинд, мр Луције Ђурашковић, др Горана Шарића, доц др Владана Бартуле, Михаила Волохова, др Васиља Јововића, др Светозара Лутовца, Селимира Радуловића, Радомира Уљаревића, Илије Лакушића и Алине Соловјеве. Извор: Српска Православна Црква
  17. Са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, у манастиру Михољска превлака код Тивта почела је са радом Међународна духовна академија «Свети Јевстатије Превлачки» која ће бити, уз Божију помоћ, мjесто окупљања за све народе васељене жељне истина и пута који воде у Живот. Прва сезона МДА „Свети Јевстатије Превлачки“ почеће љетњом школом 23. јула – 3. августа. Организује се у сарадњи са Фондом браће Трубецкој (Москва – Тула) и Одјељењем за младе Московске патријаршије РПЦ, а одржава на простору манастира Михољска Превлака, саопштено је из Академије. Основна замисао организатора је да у времену изражене духовне кризе, присутне нарочито код младих, посредством предавања и разговора укаже на путеве којима се долази до Смисла/Логоса (код великог броја данас помраченог или изгубљеног), превасходно посредством увођења у начела хришћанске просвећености, истичу организатори. Додају да би предложени приступ повезивао значење свих предложених тема, са циљем духовног уздизања, васпитања и развоја личности младих, до којих нам је у овом времену искушења посебно стало. Предавања у оквиру прве сезоне ће укључивати следеће тематске области: 1. Хришћанство и савремена криза личности/културе 2. Религиозна мисао у философији 3. О религиозном духу у умјетности 4. Хришћански дух и умјетничке праксе 5. Историја и традиција Међународна духовна академија «Свети Јевстатије Превлачки» није „манифестација“ већ је осмишљена као врста института, прије свега охристовљивања, освешћивања, одбране, пресијавања, филтрирања, пробирања, издвајања, и одбацивања оних наметнутих, наметаних понекада и под присилом са тенденцијом одузимања сваког људског права, ставова, утицаја и покрета, који су угрожавали сва поља духовног, душевног и физичког живота православног народа широм Васељене. Ова духовна академија је нека врста „штита“, спартанске формације, гдје сваки појединац штитом своје вјере, љубави и истине чува оног до њега не дајући тиме ни најмањег простора непријатељу да продре у заједницу браће, мјесто гдје се открива и освјетљава она непозната друга, невидљива сфера, обитавалиште истине, апостолског достојанства и светоотачког предања, духовног приступа савременом животу и поретку, свештени простор у коме ће се људи напајати изворним вриједностима, за који су наши преци неријетко и животе давали. „Слиједећи пут просвјетитеља нашега народа, Светога Саве, ми ћемо се држати, по ријечима Светог оца нашег Аве Јустина, светосавске философије свијета, прогреса, културе, друштва, вриједности и мјерила као и просвјете и тиме на овоме древноме мјесту наставити тамо гдје су они привремено били приморани да се зауставе…“, поручују из Академије. Академија «Свети Јевстатије Превлачки» мислено се рађа још у периоду 2008-2010. године, када су се у манастиру Михољска превлака одржавала честа предавања и духовне вечери на разне теме попут: «Живот балканских хришћана у вријеме Отоманске владавине», «О мисионарењу и дјеловању секти», «Утицај телевизије на васпитање дјеце», «О наркоманији» итд. Идеја за оснивањем једне институције од духовног, друштвеног, културолошког, васпитног, умјетничког, националног значаја и интегритета, као што је академија Светог Јевстатија Превлачког, живјела је од тада у срцу и уму мање групе људи, који су једномишљенички били усмјерени на унапређење духовног простора Балкана, као и насушне потребе за формирањем духовне академије едукативног карактера, у којој ће будући нараштаји моћи да обликују своје биће, као што су то радили у манастирским школама у периоду светих Немањића. Иницијативу за оснивање покренули су игуман древне Зетске епископије, данашњег Манастира Светог Архангела Михаила на Михољској превлаци, архимандрит Бенедикт и доктор политичких наука Светислав Лутовац, који су потом иницирали и затражили благослов од Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, како би тај пројекат био реализован уз Божји благослов. Након добијања усменог и писменог благослова 12. 04. 2010. године у акту АЕМ бр. 491 Митрополије црногорско-приморске, ова активност се интензивира, допуњавају се идеје, којима се проширује кадровски састав прикључивањем професора доктора Синише Јелушића и мр. Славка Крстајића. 12. маја 2019. године добијен је благослов Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија за одабир назива Академије – »Међународна духовна академија Свети Јевстатије Превлачки». Након тога интензивира се концепција, план и програм рада будуће међународне духовне академије, институције која ће произилазити из литургијског простора Цркве и њој блиских интелектуалних кругова, слиједећи тиме пут наших предака и отаца на челу са Светим Савом. Закључено је да је оваква институција апсолутно потребна на нашем духовном простору и да ће њени циљеви бити унапређење духовности, књижевности, умјетности, науке и културе, као и очување традиционалних вриједности, породичних вриједности, јединства православних народа и свих њима блиских пријатељских народа и етноса. Међународна духовна академија Светог Јевстатија Превлачког нема никакве донације, никакву финансијску помоћ од било које државне институције или органа, већ се организује „о свом руву и круву“, под покровитељством Митрополије црногорско-приморске, али су зато, како истичу, потпуно независни и слободни у избору тематских оквира, смјерница и уопште устројства у својој дјелатности. Зашто баш ,,Међународна духовна академија’’ на Михољској превлаци? Манастир Светог Архангела Михаила на острвцету Михољска превлака у близини града Тивта у Боко-которском заливу био је одувијек центар духовног живота нашег народа. Археолошка истраживања су показала да је острво насељено још од римских времена. Најстарији трагови постојања хришћанских заједница на овим просторима потичу са краја 3. вијека. Упркос бројним пустошењима и рушењима, у најездама варварских племена и различитим војним походима, археолошка истраживања свједоче о 1700 година постојања хришћанског живота на овоме мјесту. Почетком 13. вијека Манастир Светог Архангела Михаила обнавља Свети Сава, први архиепископ српски, уз помоћ свога брата краља Стефана Првовенчаног (касније у монаштву монах Симон). У обновљеном манастиру успостављено је сједиште епископије Зетске. Манастир Светог архангела Михаила, утемељен на изворном православном монаштву, одмах се прославио. Први епископ био је Иларион, један од најугледнијих монаха Хиландара. За игуманско и епископско достојанство на Превлаци везује се и Свети Арсеније Сремац. Потоњи архиепископ, Свети Евстатије, по којем ова Академија и носи име, био је прво игуман Превлачки, затим игуман Хиландара, а потом је постављен за епископа Зете. Будући дубоких коријена, Манастир је одмах постао средиште свеколиких дјелатности, које су током XIII-XIV вијека обиљежене у Боки особеним умјетничким изразом, прожетим грчким и италским утицајем. Преписивачка дјелатност у Манастиру славна је по Иловичком законоправилу Светог Саве из 1262. године. Богата иконописачка дјелатност може се донекле сагледати по бокељским иконама, од којих су неке, несумњиво, настале по узорцима из превлачких храмова. У манастирској метохији, богатој иловачом, настале су грнчарске радионице, које су својим производима снабдијевале друге манастире и Немањићки двор. Привредна снага Манастира, са његовом метохијом, била је велика (Луштица, Кртоли, дио Грбља и јужна страна Врмца). Свети манастир снабдијевао је друге манастире уљем, сољу, рибом и осталим производима мора. По предању, маслиново уље је каменим цјевоводом дотицало из подловћенских млинова (Краљичин Млин у Радановићима) до Бачви, зиданог складишта под сводовима, чији се остаци и данас могу видјети испред моста који прелази за Превлаку, изнад паркинга. Цар Стефан Душан, средином 14. вијека, подиже Зетску епископију на ранг Митрополије, а манастиру даје статус Свештене царске лавре. Манастир на Михољској превлаци доживио је судбину свих својих претходника на том мјесту, срушен је средином 15. вијека. Рушењу је претходило тровање скоро цјелокупног манастирског братства, које је бројало преко 70 монаха. Сједиште митрополије је након неколико привремених сједишта пресељено на Цетиње 1485. године. Линкови страница на којима можете да пратите распоред и активности Академије: Фејсбук страница Манастира: https://www.facebook.com/MiholjskaPrevlakaMonastery/ Фејсбук страница Духовне академије: https://www.facebook.com/mdasvetijevstatije/ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  18. У порти нишког Саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у петак, 28. јуна 2019. године, када Српска Црква молитвено слави Светог мученика Кнеза Лазара и Свете српске мученике, одржана је традиционална Видовданска академија, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија, а у организацији Православне Епархије нишке, Управе нишког Саборног храма и Нишке црквено-певачке дружине "Бранко". Your browser does not support the HTML5 audio tag. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Видовданска академија отворена је химном "Боже правде" у извођењу Нишке црквено-певачке дружине "Бранко" и Војног оркестра, након чега се поздравном беседом присутнима обратио старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, поздравивши скуп и у име Владике нишког Г. Г. Арсенија. "Сваки народ има своје велике дане и своје великане. За нас Србе, Видовдан је у годишњем кругу календарских догађаја један од највећих празника" рекао је на почетки своје уводне речи протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић. Овогодишњи беседник Видовданске академије био је др Александар Ђорђевић, професор историје на Правном факултету Универзитета у Нишу. "Један од највећих грехова савременог доба је незахвалност. Ми смо се управо скупили овде због захвалности косовским великомученицима који су тог 28. јуна 1389. године, на Видовдан, дали своје животе и узидали га у темеље будуће српске државе. Тај Видовдански и Косовски завет и Косовска мисао трају до дана данашњег“ рекао је проф. др Александар Ђорђевић. Нишки глумац г. Марјан Тодоровић и г-ђа Хаџи Марина Милутиновић казивали су стихове Антонија Ђурића, Милице Бакрач, Бранка В. Радичевића и Хаџи Марине Милутиновић, док је академију пратило снажно, дирљиво и до перфекције увежбано појање НЦПД „Бранко“ – Великог хора предвођеног госпођом Саром Цинцаревић и Дечјег хора предвођеног госпођом Јованом Микић. У два наврата и звона Саборног храма дала су посебну ноту узвишености празника Видовдана, који са много љубави и поноса Срби славе. Како је на почетку програма Видовданске академије лепо истакла водитељ програма госпођа Емилија Радмиловић, на овој академији смо се састали да се „подсетимо наше славне прошлости и наших славних јунака, али и да прославимо труд, рад, знање, лепоту и памет нових поколења“. Видовданске награде уручене су ученицима генерација свих нишких основних и средњих школа за школску 2018/2019. годину, а најбољим ђацима у Нишу и околини обратио се и градоначелних Ниша господин Дарко Булатовић. „Нека овај Свети дан и празник Видовдан буде посвећен и вама и образовању срском, јер сам дубоко убеђен да улагањем у образовање и образовањем чувамо и успомену на јунаке и витезове, на славну српску историју и славни српски народ и да тиме дајемо најбољи допринос учвршћивању и стварању темеља будуће, поносне, моћније, развијеније мајке Србије“ рекао је г. Дарко Булатовић. Градоначелник Ниша се захвалио и родитељима ђака генерације “који су сигурно дали немерљив допринос да ви данас будете понос овог града“, као и учитељима и наставницима нишких школа. У културно уметничком програму учествовао је и Дечји фолклорни ансамбл „Бранко“, који је изазвао највеће симпатије публике, будући да је на сцени било много деце предшколског узраста па и млађе, док су Играчки ансамбл „Бранко“ и оркестар и фолклорни ансамбл Студентског културног центра у Нишу „Оро“ добро увежбаним кореографијама и лаким играчким корацима учинили да позорница у порти Саборног храма без престанка подрхтава. Видовданској академији су поред најбољих ђака у управо завршеној школској години, њихових родитеља, учитеља и наставника, бројног нишког свештенства и нишког културног и јавног живота и академске јавнности, присутвовао и велики број представника градских институција, на челу са градоначелником Ниша г. Дарком Булатовићем. Академији је присуствовао и командант Копнене Војске РС генерал-потпуковник Милосав Симовић и бројни припадници војске, ректор Богословије „Светог Кирила и Методија“ у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, протојереј-ставрофор Влајко Грабеж, сада умировљени парох Саборне цркве у Нишу, представник амбасаде Републике Бугарске у Бограду и председници нишких општина. Програм овогодишње Видовданске академије завршен песмом „Са Косова зора свиће“ у извођењу Дечјег хора „Бранко“ и у пратњи свих присутних. У наставку можете чути комплетне говоре старешине Саборног храма у Нишу протојереја-ставрофора Бранислава Цинцаревића, овогодишњег беседника проф. др Александра Ђорђевића и обраћање градоначелника Ниша г. Дарка Булатовића најбољим ђацима у Нишу и околини. Извор: Радио Глас
  19. Комеморативна академија „Битка за Кошаре - Да се не заборави“, поводом обележавања 20. годишњице једне од најтежих битака у новијој српској историји, одржана је вечерас у Великој дворани Сава центра. Међу присутнима били су председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић, председница Народне скупштине Маја Гојковић, министар одбране Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, борци и породице страдалих јунака који су се борили на Кошарама и Паштрику. Обраћајући се присутнима, председник Вучић је подсетио да се у претходних 15 и 20 година о јунаштву нашег народа и људи не само шапутало, већ се оно и крило, као да смо се тога стидели и плашили да о томе говоримо, у тежњи да би се додворили онима који су се против тих јунака борили и убијали наш народ.Осврћући се на недавни дефиле ветерана на приказу „Одбрана слободе“, одржаном у Нишу, председник Вучић је рекао да се тих бораца не треба стидети јер су они најбољи део нас и да то треба да чује цео свет.- Могао сам и сам да осетим ту врсту, код неких презира, код неких мржње према Србији, према тим дивним људима, који су први пут корачали заједно са нама у Нишу, на великом нашем војном митингу или паради, када су се први пут, после 20 година појавили наши ветерани, наши борци, људи који су се борили за слободу наше српске отаџбине. И кренули су са свих страна да нас нападају, а ја данас поносно одавде говорим, можда је то био први пут, али ће бити и сваког следећег пута. Председник Вучић је истакао да се и даље, након приче о нашим војницима, која говори о нашем повлачењу и о нашем не војничком, већ политичком поразу, поставља питање: Ко је победио? - И увек сам говорио: „Изгубили смо“, а данас, више нисам тако сигуран, јер чија је то победа била? Да ли свих ових бахатих, арогантних и осионих земаља које су хтеле да одрубе главу једној малој земљи, или без обзира на губитак територије и на губитак људства је то победа једне мале, слободарске земље, једног малог, слободарског народа, који се дрзнуо да свима у свету каже: „Да, ми имамо своју земљу, имамо своју слободу која је важнија и већа од свега“.Цитирајући стару изреку: „Када воља победи страх, када дужност баци рукавицу у лице судбини, када част презриво одбије компромис са смрћу, то је хероизам, то је јунаштво“, председник Вучић је рекао да је баш то највероватније и најпрецизније објашњење читавог следа догађаја који су се дешавали на Кошарама и 1998, а посебно кобног априла 1999. године, када је наша војска и наш српски војник успео, како каже „да прегази страх и да се насмеје судбини и да презре смрт, а од тога нема ничег тежег, и да херојски одбрани своју земљу.“ - Тачно 67 дана у тој 1999. је трајала битка на Кошарама и тачно 108 живота испод ове карауле је поклоњено отаџбини, без трунке жаљења, без икаквог једа оних 18 официра и подофицира, 53 војника на редовном војном року, 13 војних обвезника и 24 добровољца. Тврдоглаво су одлучили да је смрт бољи избор од пораза њихове отаџбине, да је отаџбина важнија од живота и поставили су своја тела између отаџбине и непријатеља, између слободе и ропства. Просечно су имали нешто мање од 25 година. То треба заувек да запамтимо. Због Србије одбили су да имају више. Председник Вучић је рекао да ми данас немамо право на тишину и да је поносан што више не ћутимо и што се дичимо и гласно и слободно говоримо о својим јунацима. Он је додао да жртве свих оних који су изгинули у ратовима деведесетих заслужују одговоре на више важних питања: Зашто се све то догодило? Шта су бранили? Шта су изгубили, осим драгоцених живота? Шта смо ми добили? Да ли ми, за које су они гинули, знамо где и како идемо и да ли смо у стању тамо да стигнемо?- Рећи њима да је њихова смрт била део велике политичке победе, била би лаж и увреда за њих саме. Али је била део једне друге победе - победе духа, победе храбрости. А у чему бисмо се ми, Срби, разликовали од свих других ако тиме не бисмо могли да се дичимо? Они су пали у бици коју ми нисмо изгубили. Изгубили смо је на политичком терену и не против Албанаца са Косова и Метохије, већ против највећих сила на свету, удружених у намери да нас казне и одузму нам део територије. Јунаци су пали после деценије у којој Србија није увек и на најбољи начин умела да дефинише шта тачно хоће, нити како то мисли да оствари. Оно због чега се дивим свим овим људима и њиховом породицама, то је да они нису тражили лажни или довољан разлог да себе извуку из невоље. За њих је било важно да чују глас државе, да чују глас отаџбине, да се боре до краја за своју земљу, да свој живот оставе, да погину за своју земљу – рекао је председник. Како наводи, успех Србије, будућност Србије, наша способност да коначно дефинишемо ову земљу, да јој одредимо циљ, да тачно знамо где су јој границе, да те циљева досегнемо, једини је начин да се образложи смрт хероја са Кошара и да се докаже да нису узалуд дали своје животе. - Оно што имамо је још један задатак који је посебно тешко изговарати пред породицама страдалих и погинулих, а то је да нас у будућности буде много више живих, да нас буде све мање мртвих, да имамо више породилишта него костурница, да се рађамо, а да гинемо само кад морамо, баш као што су то чинили јунаци са Кошара. Да нам књиге, знање, школе, наука, култура буду највеће, најснажније оружје, а да право оружје које све то брани, буде толико моћно да више нико не крене на Србију, како су кренули ономад преко Кошара – поручио је председник Вучић.На комеморативној академији, о својим сећањима говорио је некадашњи командант борбене групе 63. падобранске бригаде пуковник у пензији Видоје Ковачевић, који је рекао да је битка на Кошарама временом постала симбол храбрости и одлучности у одбрани отаџбине и народа. Како истиче, ветеранима је посебно драго што држава у последњих неколико година негује сећање на битке и цени напоре и жртву коју су борци поднели, указујући тиме своје поштовање према ветеранима.Некадашњи припадник Петог батаљона Војне полиције Владимир Илић, такође је гворио о својим сећањима на дане битке и саборце који су се храбро борили. Своје обраћање, Илић је закључио изјавом да није мртав онај који је погинуо, већ онај који је заборављен.
  20. Са благословом и у присуству Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина у четвртак 13. јуна је одржана Светосимеоновска академија у Центру за културу Ваљево. Поводи су бројни од 40 година од земаљске кончине Аве Јустина, до 125 година од његовог рођења, односно до 800 година аутокефалности СПЦ. Поред домаћина Епископа Милутина и Мати Гликерије, игуманије манастира Ћелије са сестринством, академији су присуствовали Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Преосвећени Епископи: аустралијско-новозеландски Силуан, осечко-пољски и барањски Херувим, буеносајрески и јужноцентрално-амерички Кирило и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Свечаности у ваљевском Центру за културу присуствовали су бројни свештенослужитељи из ваљевске и других Епархија СПЦ и велики број људи. Поред студената Православног богословског факултета који су отпојали више песама у част Аве Јустина, Неда Николић је одсвирала на фрули две народне композиције, а Весна Крсмановић и Мила Параментић су прочитале неколико одломака из Авине књиге „Срна у изгубљеном рају. Светојустиновске беседе су изговорили Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије Јевтић, а водитељ вечери је био јереј Игор Илић. На крају се играма из Ниша представило КУД „Ђердан“. Митрополит Амфилохије је велику пажњу посветио актуелној ситуацији на Косову и Метохији која је страшна и тешка, али и дешавањима у Сирији и Либану где букти рат. „Запањен сам снагом Антиохијске Патријаршије и тамошњег народа. Више је рушевина тамо, но овде, али такве вере ни у Израиљу не нађох“, каже Митрополит који додаје да се Ава Јустин надахњивао вером животворном и вером која снагу црпи у страдању. „Свети Јустин је велики угодник. Познатији је у Јелади, него овде. Никад није био на Светој Гори али је сав његов дух био испуњен Светом Гором“, истиче Високопреосвећени који закључује да време Аве Јустина тек долази. Поред Митрополита Амфилохија који се у својој младости надахљивао мудрошћу Аве Јустина, исто је чинио умировљени Епископ Атанасије Јевтић кога је Ава замонашио и коме је дао монашко име. „Ава Јустин је био човек радости и човек суза, једно је у друго претварао“, наглашава Епископ Атанасије који говори и о чудима Преподобног Јустина. „Владика Николај је повукао живу границу српске светости, Јустин је то потврдио“, каже Епископ Атанасије који беседу завршава речима да је Црна Гора ново Косово и да је мржња покретач сукоба. „Али надамо се да ће проћи“. Извор: Радио Источник
  21. У навечерје празника Светог цара Константина и царице Јелене, у недјељу 2. јуна 2019, у Никшићу је, поводом прослављања значајних јубилеја: 800 годишњице аутокефалности СПЦ, 800 годишњице оснивања будимљанско-никшићке Епархије и 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија одржана је Духовна академија „800 година аутокефалности СПЦ – са Светим Савом кроз вјекове (1219 – 2019)“. Сабрање је благословио Преосвећени владика Јоаникије, поздрављајући уважене госте: Њихова високопреосвештенства Архиепископа верејског Г. Амвросија, ректора Московске духовне академије и Митрополита дабро-босанског Г. Хризостом, Њихова преосвештенства епископе: милешевског г. Атанасија, буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила и славонско-пакрачког г. Јована, те бројне званице, представнике друштевено-политичког и јавног живота, свештенство, монаштво из више наших епархија, и публику која је испунила салу Никшићког позоришта. Епископ је навео је да поменуте јубилеје СПЦ и Епархије будимљанско-никшићке прослављамо као наставак великог јубилеја 1700 година од доношења Миланског едикта, којим је Свети цар Константин хришћанима дао слободу, што је са нашом вјером, истакао је владика, за Цркву и њен вјерни народ, најдрагоцјеније и дан данас. Прослављајући велики јубилеј СПЦ – 800 година од њеног оснивања, истовремено прослављамо и велики јубилеј свих светосавских епископија, међу њима и Епископије будимљанске, коју је Свети Сава, подсјетио је Његово преосвештенство, устројио у манастиру Ђурђеви Ступови, а за првог епископа будимљанског поставио свог ученика, студеничког монаха Јакова. Кључна личност тих великих догађаја је Свети Сава, који је познат у свом народу по његовој светости, духовности, молитвености, чистоти, учености, родољубљу, великим способностима, исказаним приликом утемељивања своје Цркве. „Ми у Цркви, Христа Господа доживљавамо као камен темељац, крајеугаони камен на коме се цијела грађевина гради, истовремено и као главу Цркве, али и Божји архијереји, као што је био Свети Сава, који су се са Христом сјединили и поистовјетили, добијају од Њега те благодатне силе да творе дјела непролазног значаја“. „Кад из данашње перспективе погледамо на прошлост видимо да је дјело Светог Саве цјеловито, нетакнуто, да је кроз вријеме унапријеђено и, како вријеме пролази, све више схватамо значај свега што је радио, сагледавамо његову светитељску личност, која се толико уградила у нашу историју, у наш живот, нашу духовност, у нашу душу, наше осјећање, наше памћење, да је он кључно име на коме се гради наш идентитет“, указао је Епископ Јоаникије. Говорећи о томе колико је било важно културолошко утемељење нове аутокефалне Цркве, Владика је констатовао да је светосавска аутокефална Црква саграђена на јеванђељским вриједностима, на светим храмовима, Мирослављевом јеванђељу, на блиставој култури, писмености, духовности, светитељству и једино на тај начин, сматра он, се може разумијевати аутокефалност, самосталност једне Цркве. „То није одвајање, него када Црква Божја саборно препозна да је неки народ, нека Црква достигла ту мјеру духовног узраста да може да чува вјеру православну, да се држи Јеванђеља, да не подлијеже свакодневним утицајима овог свијета, да су њени крмароши, који воде брод своје Цркве и свог народа, сигурни, да су спремни да се жртвују за љубав и да успоставе заједништво са осталим народима, када су спремни да чувају јединство вјере и Свете саборне и апостолске цркве, онда се таквој Цркви, таквом народу може додијелити самосталност“, рекао је владика. Осврнуо се на личност Светог Саве, који је српски народ увео у заједницу културних, просвећених, православних, цивилизованих народа. Он је, истакао је Епископ Јоаникије, дао је највећу мјеру духовности, култури, умјетности. „Свети Сава је утемељивач правног поретка на коме се изграђивала средњовјековна српска држава, а те вриједности се и данас чувају и то је оно што је најважније да сачувамо и за нашу будућност. Надахнуо нас је слободом хришћанском, прије свега, слободом од гријеха, слободом коју ниједна земаљска сила не може да одузме, па смо тако, жртвујући се за своју вјеру, вјерни завјету слободе, светосавском завјету, узишли на своју голготу на Косову, прије толико вјекова. Сједињујући се са распетим Христом, доживјели смо, у правом смислу ријечи, и силу Његовог васкрсења“. „То је коначно утврдило и утемељило наш идентитет. Данас они који говоре да се треба ослободити Косова и приче о Косову, а започети неку другу причу, понављају оне богохулне ријечи које су фарисеји и неријатељи Христа Господа довикивали Њему. То је завјет Крста и Васкрсења, завјет наше свете вјере у којој имамо и слободу. Вријеме је показало да када је год наш брод био уздрман у нашој историји, он је опстао, увијек смо васкрсавали, утврђивали свој идентитет и изнова се враћали Светом Сави“, казао је владика будимљанско-никшићки. Оцијенио је да се данас у Црној Гори говори се о томе како једним потезом неког прописа или закона требају све светиње, које је наш народ градио и посвећивао Цркви и слави Божјој, да се препишу на државу. „Постоји нека потреба у данашњем времену да се све преименује и Црква, и храм, и језик, и народ, да се све изокрене да би се с њиме лакше могло манипулисати. Послије 1700 година и више од Миланског едикта, који је један од темељних вриједности европске и свјетске цивилизације, јер прописује, не само слободу вјернима и свим вјерама, него да су неприкосновена црквена имања и храмови, да у то држава не смије да дира, да то припада вјери и цркви, у Црној Гори, када прослављамо велики јубилеј 800 година СПЦ, 800 година стварања, страдања, мука, борбе за опстанак, послије толико великих, славних и узвишених дјела, ми смо овдје изложени најприземнијих провокацијама и злим наумима којима се морамо као народ одупријети“. Позвао је вјерујући народ да заједно заблагодаре Свевишњем за милост коју је изливао током ових осам вјекова, Који је српски народ миловао својом очинском десницом, кријепио, снажио, сабирао и дао нашем народу и нашој Цркви такве дарове и светиње. „Народ који је родио толико светих, народ који је принио Богу од свог чистог срца и слави Божјој своје свете и своје храмове, своје најузвишеније вриједности, тај народ има темељ и ако смо свјесни тог темеља, а то је Христос, ми имамо и садашњост и прошлост и будућност“, закључио је Преосвештени Епископ. Протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, навео је, поводом обиљежавања 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, да је владика Јоаникије хиротонисан на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског господина Павла, уз саслужење 13 архијереја, управо 3. јуна 1999. Свети архијерејски сабор СПЦ на мајском засједању 2001. основао/обновио је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима, а идуће, 2002. изабран је за Епископа будимљанско-никшићког. Устоличење је обављено 4. августа у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске. „Од избора за Епископа будимљанско-никшићког Епископ Јоаникије, заједно са свештенством, монаштвом и вјерним народом, наставио је и покренуо у повјереној му Епархији свецрквено-народну обнову. Велики број санираних, реконструисаних и новосаграђених храмова, црквишта, парохијских домова, манастирских конака представља веома значајну градитељску епоху у историји ових простора. Ова обнова храмова, манастира није само обнова споменика културе, већ центара духовног живота. Обнови свештенства и монаштва поклоњена је посебна пажња са циљем да, као некада, у Епархији не буде ни једног мјеста, нити већег села у којем би био храм и парохија без пароха. Оживљени су манастири, попуњене парохије, а веома битан дио црквеног живота јесу многобројне духовне академије, нарочита пажња посвећена је светосавским академијама. Црквене литије се крећу нашим градовима и селима, њихов број је све већи. Не треба помињати колико Световасилијевска литија у Никшићу значи, не само за нашу Епархију, већ за цијелу СПЦ“, рекао је, између осталог, свештеник Јокић. У наставку академије представљена је новообјављена књига „Свјетлост свијетли у тами“ Преосвећеног Епископа Јоаникија. О књизи су говорили Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Г. Јован и академик Јован Делић. У културно-умјетничком дијелу академије наступили су хорови Светог новомученика Станка, Преподобне мати Ангелине, вокална солисткиња Тијана Блечић уз клавирску пратњу проф. Гордане Милатовић. Поводом 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, Преосвећени владика Јован уручио је панагију од седефа – дар Патријарха јерусалимског Теофила III. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...