Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'академија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 31 results

  1. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у организацији Поклоничке агенције Српске Православне Цркве Доброчинство, на дан прослављања Божјег угодника Симеона Мироточивог, у великој дворани Задужбине Илије М. Коларца одржана је традиционална Светосимеоновска академија. Светосимеоновску беседу казивао је др Мило Ломпар, редовни професор Филолошког факултета у Београду. Премијерно је бити изведено дело Светислава Д. Божића Светлости и сенке над Метохијом на стихове Милоша Црњанског. Дело је извео Мешовити хор РТС-а (диригент Олга Милићевић, пијаниста Александар Синчук). Академији су присуствовали. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светзог Саве на Врачару, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић, настојатељица манастира Богородице Тројеручице мати Злата, директор Секретаријата за вере Републике Српске г. Драган Давидовић, представници Војске Републике Србије, свештенство и монаштво, многобројни поклоници, сарадници и пријатељи Доброчинства. Извор: Српска Православна Црква
  2. Поклоничка агенција Српске Православне Цркве „Доброчинство“, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја oрганизује 26. фебруара 2019. године са почетком у 20 часова Светосимеоновску академију у Великој дворани Коларчеве задужбине. Светосимеоновску беседу казује др Мило Ломпар, редовни професор Филолошког факултета у Београду. Премијерно ће бити изведено дело Светислава Д. Божића Светлости и сенке над Метохијом на стихове Милоша Црњанског. Дело ће извести Мешовити хор РТС-а, диригент Олга Милићевић, пијаниста Александар Синчук. За двадесетседам година постојања Светосимеоновска академија је постала духовна и културна институција. Светосимеоновске беседе су држали: патријарх српски Павле, митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, епископи браничевски Игнатије и ремезијански Андреј, академици Војислав Ђурић, Владета Јеротић, Божидар Ферјанчић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић... На академији су премијерно извођена дела композитора Зорана Христића, Александра Симића, Светислава Д. Божића, Милорада Милинковића, Вере Миланковић, као и Молитва Светом Симеону коју је написала академик Светлана Велмар-Јанковић. Светосимеоновску академију организује „Доброчинство“, Поклоничка агенција Српске Православне Цркве (Добрињска 2, Београд, тел 2686-445, 2687-416, e-mail info@dobrocinstvo.rs) Извор: Српска Православна Црква
  3. Поводом празника Светог Саве, Дана школе и Школске славе, у Гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду одржана је свечана академија. Академији су присуствовали Његовo Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј и Његовo Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије који је, уз саслужење свештенства Саборног храма у Новом Саду, благословио овогодишњи славски колач и кољиво. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светосавској академији су, поред многобројних гостију, присуствовали и градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић, са сарадницима, као и гости из Београда, чешког града Слани и Москве. Програм празничне академије припремили су проф. српског језика Јасмина Пивнички и проф. музичке културе и диригент гимназијског хора Јован Травица. Аутор овогодишње светосавске беседе је катихета Бранко Бандобрански, који је истакао да треба имати на уму да је Свети Сава пре свега био хришћанин. А хришћанин, ко је то? Хришћанин је обичан човек који је гладан и жедан вечне истине и вечног живота. Човек који је пробуђен из кошмарног сна пролазности и релативизма, те је отиснут у потрагу за вечним смислом, и са ове и са оне стране гроба. Беседа катихете Бранка Бандобранског у целости На академији је, по устаљеном обичају да беседу одржи неко од млађих професора школе, беседила проф. Биљана Прлина, мастер хемичар. Ова беседа је и Висариону Павловићу и Јовану Рајићу и Захарији Орфелину и свима онима који су енергију свога тела и духа дали просвећивању. Ова беседа је и Вама, Ваше Преосвештенство, и Вама, уважени директоре, и вама, моје колеге - истакла је она. Беседа проф. Биљане Прлине у целости Свој рад прочитала је и победница Светосавског литерарног конкурса, матуранткиња Милица Мољски. Веома надахнуто је рекла како се чини да је данас, више него икада, потребан дух који су имали Растко и српски народ у Великом рату. И он и они имали су своју гору. Атонску и албанску. Рад Милице Мољски у целости Добитници признања Друштва за српски језик и књижевност Србије за најбоље резултате у припремању ученика за Републичка такмичења су проф. Мирјана Грдинић, Јасмина Пивнички и Ана Парошки. Међу награђеним ученицима налазе се: Никола Павловић – Математика Бранислав Веселиновић – Српски језик и књижевност Анкица Попин, Летић Марија, Соња Киселица и Ања Ковачевић - Калиграфија Овогодињу изложбу Ћирилица - пут Светосавља припремила је калиграфска секција под руководством проф. Јасмине Пивнички. Награде je традиционално уручилa и Фондација „Софије Папић”. Након уручивања поклона породице Улић, рецитовала је Нина Пејић, ученица трећег разреда, а академија је завршена свечаним многољетијем. После академије, за госте је била приређена трпеза љубави. Његовo Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј даровао је ученицима и професорима Гимназије који су учестововали у припреми Светосавске академије вишедневно путовање у манастире Жичу и Студеницу. Посета овим манастирима је од посебног значаја у овој години јубилеја, осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. Извор: Епархија бачка
  4. Благодарје за 2019. годину уручено је јереју Милораду Средојевићу, београдском пароху, доктору историјских наука, обновитељу часописа Хришћанска мисао и библиотеке Свечаник, где је објављено око две стотине пробраних књига хришћанско-православне садржине, аутору бројних чланака и студија из теологије и црквене историје. На истој академији Благодарја су уручена и сарадницима Српске Православне Цркве: Божидару Болету Милорадовићу, чији је живот посвећен лепоти књига, човеку који је подигао ниво графичког опремања и дизајнирања књига у савременом издаваштву (Слово љубави од Светог Деспота Стефана Лазаревића, 2013., украсио Б. Б. Милорадовић), и Николи Рајаковићу, песнику и председнику Књижевног друштва Раковица, за континуирани допринос у организовању Међународног сабора духовне поезије. Светосавском химном, коју је отпевао хор Основне школе Драгиша Луковић Шпанац предвођен диригентом вероучитељком Миленом Радовић Пушоњић, почела је већ традиционална Светосавска академија у Удружењу књижевника Србије. Све присутне је на Светосавској академији, одржаној 24. јануара 2019. г. у свечаној сали Удружења књижевника Србије, благословио и светосавску беседу произнео протојереј Милорад Средојевић. -За свој живот Свети Сава је узео Христово Јеванђеље као бусолу која ће га водити. и заиста је био ходајуће Јеванђеље. Јеванђељске речи и мисли преточио је у живот, казао је, између осталог, казао је отац Средојевић и додао: -И данас нас обасјава светло и крепи дух Светог Саве. Књижевник Драган Мраовић казивао је слово о Светоме Сави. Благодарја је уручио г. Милош Јанковић, заменик председника Удружења књижевника Србије г. Милована Витезовића. У име награђених скупу се обратио добитник овог призања Срђан Мијалковић, председник СКПД Просвјета из Беча, који је казао да ова Благодарја показују пут којим треба да идемо, пут очувања идентитета нашег језика, културе, којим настављамо и очување свега онога што нас чини народом. Добитници Благодарја су: Валентина Питулић, доктор филологије, редовни професор Философског факултета Универзитета у Приштини; Љубинка Перинац Станков, српска песникиња из Румуније, преводилац и уредник темишварског недељника Наша реч; Раденко Бјелановић, песник и преводилац са руског језика, председник Удружења писаца и оснивач Књижевне заједнице Крагујевца; Милица Бакрач, песникиња из Црне Горе, уредница часописа Стварање и добитница Повеље Светог Саве; Божидар Витас, мултимедијални уметник, светлописац и организатор књижевних, ликовних, фотографких и музичких окупљања; проф. др Бешир Љушковић, професор и бивши начелник Клинике за стоматологију. Међу добитницима Благодарја су и они који су помагали Удружење књижевника Србије: Вила Лазар (Врњачка Бања) и ПИ, организација за колективно остваривање права интерпретатора, као и они којима ће ово признање бити накнадно уручено: Министарству одбране Републике Србије и Дому Војске Србије, и г. Владану Милићу, помоћнику градоначелника Чачка. Своје стихове су казивали песници Ранко Ђиновић и Валентина Питулић са Косова и Метохије, Љубинка Перинац Станков (Румунија) и Милица Бакрач (Црна Гора). Присутни су чули и изванредну ауторску песму Имам слободу, ученице седмог разреда Основне школе Драгиша Луковић Шпанац из Крагујевца. која стихом каже: Ову песму пишем за своју Отаџбину свету и додаје: Имам обавезу према своме роду, са надом да ћемо опет донети мир, слогу и слободу... Књижевници Вери Хорват је овом приликом уручена награда Симо Матавуљ. Стихове о првом српском Архиепископу и творцу аутокефалности Српске Цркве и утемељивачу српске државе казивали су драмски уметник Милан Михаиловић Цаци и млада уметница Нина Симић, док је у уметничком делу програма наступио са гитаром проф. др Урош Дојчиновић. Свечаности су присутвовали протојереј Александар Михајловић (Епархија браничевска), Радомир Андрић, Предраг Богдановић Ци, Славомир Гвозденовић (Румунија), Живорад Ајдачић (Културно-просветна заједница Србије), Јефимија Ђиновић, чланови Удружења књижевника Србије, пријатељи и сарадници, представници медија. Извор: Српска Православна Црква
  5. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког Господина др Иринеја, Команда Прве бригаде копнене војске Србије организује Светосавску академију поводом празника Светог Саве. Светосавска академија биће уприличена 25. јануара у 19 часова у Дому војске Србије. Тим поводом, у Јутарњем програму разговарали смо са војним свештеником Ђорђем Стојисављевићем, који нам је представио овогодишњи програм Светосавске академије. Извор: Радио Беседа
  6. Вече уочи празновања спомена на Обновљење храма Светог великомученика Георгија, 15. новембра, одржана је свечана академија у Студију М, у организацији Црквене општине новосадске. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Присутнима су се обратили Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, а славску беседу је изговорио господин Павле Станојевић. Владика Иринеј је исказао радост што се, ове године, градска слава прославља у знаку двеју великих годишњица: 100-годишњице присаједињења нашег народа северно од Саве и Дунава Краљевини Србији и осам векова аутокефалности наше Цркве. Времена су тешка, искушења су са свих страна. Није само у питању отворена рана због Старе Србије, где непрекидно покушавамо да опстанемо на удару великих светских сила, него су искушења захватила нашу Православну Цркву у целини, због једне крајње једностране активности Цариградске Патријаршије у Украјини, навео је Епископ бачки, уз поруку да је на нама да се Богу молимо и да свако од нас чини оно што је до њега да допринесе братској љубави и јединству у нашој Цркви. Господин Милош Вучевић је казао да је потребно памтити славну историју и традицију, учити потомке о томе, а да те чињенице, то страдање и васкрснуће нашег народа буду путоказ за будућа времена. На страшне жртве Првог светског рата, злочине који су вршени над невиним српским становништвом, на опљачкане, спаљене и порушене православне храмове и манастире, на улогу Српске Православне Цркве у Великом рату, у празничној беседи присутне је подсетио господин Павле Станојевић. Наступио је хор Црквене општине новосадске Свети Јован Дамаскин, под вођством ђакона Ивана Васиљевића и хор Гимназије Јован Јовановић Змај, предвођен Михајлом Милетићем. Извор: Епархија бачка
  7. Славски колач је благословио и преломио Његово Преосвешетнство епископ ремезијански Стефан, викарни епископ Патријарха Иринеја. Владика Стефан је честитао славу декану мр Зорану Михајловићу, професорима, запосленима и студентима и пожелео им да оно чему стреме и остваре како би у најлепшем светлу приказали дело на славу Господњу и славу наше Свете Цркве. Оно што су радили Свети Апостоли сведочећи живога Христа, што је сведочио и апостол Лука - кога данас прослављамо и који је био велики мисионар заједно са својим учитељем Светим апостолом Павлом, и који је проповедао не само речима него и живописом и иконама, - данас сведоче у нашем времену својим иконама и живописом многи студенти Академије Српске Православне Цркве за консервацију и рестаурацију. Дипломираним студентима и свршеним студентима мастер студија владика Стефан је уручио дипломе акредитоване Академије Српске Православне Цркве за рестаурацију и консервацију. Ова Академија бележи 17 дипломираних студената на редовним и 3 дипломираних на мастер студијама. У спомен на данашњи дан декан Академије мр Зоран Михајловић је епископу Стефану уручио на дар икону Пресвете Богородице. Свечарима су славу честитали протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода; главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић; високопреподобни архимандрит Нифонт, настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици; представници Патријаршијске библиотеке Предраг Ракић и Марија Бошковић Стаменковић; гђа Радмила Мишев, уредник „Светосавског звонца“, као и многобројни сарадници и пријатељи Академије. Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду ради од 17. новембра 1993. године. Рад Академије је иницирао епископ будимски Данило (Крстић). Основни циљ оснивања и рада Високе школе јесте образовање будућих нараштаја који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и обнављали (консервација и рестаурација) све у црквама што је страдало у претходним ратовима и све оно што није обнављано дуги низ година. Управо је због та два суштинска циља Висока школа 2014. године акредитовала четири студијска програма и то: Основне академске студије - Црквене уметности Мастер академске студије - Црквене уметности Основне академске студије - Обнова и чување Мастер академске студије - Обнова и чување Извор: Српска Православна Црква
  8. Славски колач је благословио и преломио Његово Преосвешетнство епископ ремезијански Стефан, викарни епископ Патријарха Иринеја. Владика Стефан је честитао славу декану мр Зорану Михајловићу, професорима, запосленима и студентима и пожелео им да оно чему стреме и остваре како би у најлепшем светлу приказали дело на славу Господњу и славу наше Свете Цркве. Оно што су радили Свети Апостоли сведочећи живога Христа, што је сведочио и апостол Лука - кога данас прослављамо и који је био велики мисионар заједно са својим учитељем Светим апостолом Павлом, и који је проповедао не само речима него и живописом и иконама, - данас сведоче у нашем времену својим иконама и живописом многи студенти Академије Српске Православне Цркве за консервацију и рестаурацију. Дипломираним студентима и свршеним студентима мастер студија владика Стефан је уручио дипломе акредитоване Академије Српске Православне Цркве за рестаурацију и консервацију. Ова Академија бележи 17 дипломираних студената на редовним и 3 дипломираних на мастер студијама. У спомен на данашњи дан декан Академије мр Зоран Михајловић је епископу Стефану уручио на дар икону Пресвете Богородице. Свечарима су славу честитали протојереј-ставрофор др Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода; главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радомир Ракић; високопреподобни архимандрит Нифонт, настојатељ манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Богоштици; представници Патријаршијске библиотеке Предраг Ракић и Марија Бошковић Стаменковић; гђа Радмила Мишев, уредник „Светосавског звонца“, као и многобројни сарадници и пријатељи Академије. Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду ради од 17. новембра 1993. године. Рад Академије је иницирао епископ будимски Данило (Крстић). Основни циљ оснивања и рада Високе школе јесте образовање будућих нараштаја који би својом вером и знањем живописали храмове, иконостасе и обнављали (консервација и рестаурација) све у црквама што је страдало у претходним ратовима и све оно што није обнављано дуги низ година. Управо је због та два суштинска циља Висока школа 2014. године акредитовала четири студијска програма и то: Основне академске студије - Црквене уметности Мастер академске студије - Црквене уметности Основне академске студије - Обнова и чување Мастер академске студије - Обнова и чување Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. После литургијског сабрања, покрај ћивота Светог Петра Цетињског, празновање је настављено у Цетињској Богословији, гдје је одржана свечана Лучинданска и Светопетровска Академија. На самом почетку академије поводом славе Цетињске богословије, славски колач освештао је и пререзао владика захумско-херцеговачки г. Димитрије. Академији су присуствовали и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи, будимљанско-никшићки г. Јоаникије, рашко-призренски г. Теодосије, буеносајреско-јужно централноамерички г. Кирило, диоклијски г. Методије и умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије. У наставку је одржана свечана празнична академија коју су припремили професори и ученици богословије. Прилог радија Светигоре После освештавања славског колача свим присутним обратио се владика Атанасије Јевтић. Потом је хор Богословије предвођен професором ђаконом Михајлом Лазаревићем отпјевао пар пригодних пјесама, ученик богословије Огњен Боричић гуслао одломке из пјесме Светог Петра Цетињског “Поученије у стиховима”. Празничну Лучинданску и Светопетровску бесједу одржао је ђакон Лека Вујисић. У програму су поред рецитаторске секције богословије, који су казивали одломке из Посланица Светог Петра Цетињског, узели учешћа и полазници школа вјеронауке са Цетиња коју предводе Вјера Вукић и Оливера Балабан. На прослави је присуствовало и тридесетак гостију из Скадра, који су дошли са својим свештеницима. Отац Александар Петани из Скадра је на академији поздравио господина Митрополита, ректора, професоре и ученике и све госте и отпјевао једну пјесму о јединству свих православних. Академији су поред бројних гостију присуствовали и представник Амбасаде Руске Федерације г. Сергије Бубљиков. На крају овогодишње и Лучинданске Академије, све епископе, свештенство, монаштво, представнике братских богословија из Београда, Призрена, Сремских Карловаца, Фоче и Крагујевца, инспектора богословија СПЦ протојереја-ставрофора Славка Зорицу, као и све драге госте из Цетиња, Подгорице, Херцег Новог, Никшића, Скадра и других крајева, поздравио је ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у име свих професора и ђака и особља богословије. Извор: Радио Светигора
  10. После литургијског сабрања, покрај ћивота Светог Петра Цетињског, празновање је настављено у Цетињској Богословији, гдје је одржана свечана Лучинданска и Светопетровска Академија. На самом почетку академије поводом славе Цетињске богословије, славски колач освештао је и пререзао владика захумско-херцеговачки г. Димитрије. Академији су присуствовали и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи, будимљанско-никшићки г. Јоаникије, рашко-призренски г. Теодосије, буеносајреско-јужно централноамерички г. Кирило, диоклијски г. Методије и умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије. У наставку је одржана свечана празнична академија коју су припремили професори и ученици богословије. Прилог радија Светигоре После освештавања славског колача свим присутним обратио се владика Атанасије Јевтић. Потом је хор Богословије предвођен професором ђаконом Михајлом Лазаревићем отпјевао пар пригодних пјесама, ученик богословије Огњен Боричић гуслао одломке из пјесме Светог Петра Цетињског “Поученије у стиховима”. Празничну Лучинданску и Светопетровску бесједу одржао је ђакон Лека Вујисић. У програму су поред рецитаторске секције богословије, који су казивали одломке из Посланица Светог Петра Цетињског, узели учешћа и полазници школа вјеронауке са Цетиња коју предводе Вјера Вукић и Оливера Балабан. На прослави је присуствовало и тридесетак гостију из Скадра, који су дошли са својим свештеницима. Отац Александар Петани из Скадра је на академији поздравио господина Митрополита, ректора, професоре и ученике и све госте и отпјевао једну пјесму о јединству свих православних. Академији су поред бројних гостију присуствовали и представник Амбасаде Руске Федерације г. Сергије Бубљиков. На крају овогодишње и Лучинданске Академије, све епископе, свештенство, монаштво, представнике братских богословија из Београда, Призрена, Сремских Карловаца, Фоче и Крагујевца, инспектора богословија СПЦ протојереја-ставрофора Славка Зорицу, као и све драге госте из Цетиња, Подгорице, Херцег Новог, Никшића, Скадра и других крајева, поздравио је ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у име свих професора и ђака и особља богословије. Извор: Радио Светигора View full Странице
  11. Ходећи у сусрет прослави Патрона Епархије бачке, у понедељак, 17. септембра 2018. године, на сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду, уприличена је свечана академија Благословено наслеђе. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј произнео је Слово о јубилејима, истакавши да обележавамо важне датуме и то у озарју архангелске светлости прослављања Патрона наше Епархије – Чуда светог Архангела Михаила у Хони, у Малој Азији. Тристота годишњица од како су наши преци подигли данас велелепни храм посвећен тројици Јерараха ˗ Алмашки храм. Други јубилеј није важан само за Нови Сад, него и за читав наш крај, за нашу Покрајину, за Српску Војводину. То је стота годишњица од Велике народне скупштине која је донела одлуку да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији, а дан раније исту такву одлуку донели су Сремци на свом Сабору у Руми. Видели смо вечерас како се кроз буру протеклих столећа испуњава скривени смисао историје спасења од времена када су наши преци дошли на овај простор, а касније када су вођени Духом Светим кроз непрестану борбу, трпећи велика искушења и подносећи велике жртве, предвођени својим владарима, светитељима и богонадахнутим јерарсима, градили духовну и материјалну културу, па све до догађаја чији јубилеј сада прослављамо, пре сто година, што је у перспективи векова блиска прошлост, када смо најзад дочекали да српски православни народ под једним именом живи у јединственој држави. Данас су, а ако Бог дâ и убудуће, ово наше благословено наслеђе Бачка, Банат, Срем, а и Барања, најбогатији делови наше отаџбине Србије, рекао је владика Иринеј. Епископ бачки је додао да, за разлику од првих скромних храмова у почетку грађених од дрвета, данас у сваком селу практично имамо дивно грађене храмове. Академија коју је основао епископ Висарион постала је касније Универзитет. То је прва Висока школа у Српству. Овај наш северни део Србије – Горња земља, како је назива академик Динко Давидов, житница је не само Србије. Богата је не само плодовима земаљским, него је богата и у братољубљу, а усуђујем се рећи и у богољубљу, толико да је по ко зна који пут примила у своја недра браћу која су морала пред ратом и пустошењем да избегну из родних места и овде нађу топли дом, као своји међу својима, што и јесу. Сви они свештени догађаји у прошлости, и људи који су у њима учествовали, уче нас и данас, али нас и опомињу да оно што смо наследили умножимо на радост и корист свега нашега рода и свих народâ који са нама братски живе, навео је владика Иринеј, честитајући свима јубилеје. Најстаријим професионалним театром у Срба одјекивале су композиције Оче наш, Којим похвалним венцима, Словес твојих, Цар Лазина песма, Песма верне љубе, Друга Слава и Придите, Српкиња, а новосадска публика је уживала у музичким изведбама хорова: Светоархангелског манастира из Ковиља и Школа појања Свети Јован Дамаскин – предвођених јерођаконом Јеротејем, и хора Гимназије Јован Јовановић Змај, који је наступио под диригентском палицом Јована Травице. Програм су увеличали чланови Музичке школе Исидор Бајић и Културно-уметничко друштво Вила. Драмски уметници Андреј Шепетковски и Саша Ђурашевић подсетили су на развојни пут Епархије бачке, оживели су сећање на пресудно важне догађаје наше светле, националне и културне историје. Немерљив значај духовном развитку простора Бачке допринели су знаменити архијереји: Висарион Павловић, Мојсије Путник, Јосиф Јовановић Шакабента, Платон Атанацковић, Герман Анђелић, Митрофан Шевић, Иринеј Ћирић, Сава Вуковић – епископи који ће остати упамћени као састрадалници са својом паством, велики добротвори и истински ревнитељи за веру православну. Свечану академију је осмислила и реализовала Телевизијска продукција Епархије бачке, а организовала Црквена општина новосадска. Oвогодишњи Патрон Епархије бачке ˗ Чудо светог Aрхангела Михаила у Хони, биће одржан 19. септембрa, у Храму Света Три Јерарха у Новом Саду. У 8,30 часова биће уприличен дочек архијерејâ, док ће од 9 часова бити служена света архијерејска Литургија. Извор: Епархија бачка
  12. Епископ Иринеј: „Оно што смо наследили, то дивно и благословено наслеђе, умножимо на радост и корист свега нашега рода и свих народа који са нама братски живе”. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ходећи у сусрет прослави Патрона Епархије бачке, у понедељак, 17. септембра 2018. године, на сцени Јован Ђорђевић Српског народног позоришта у Новом Саду, уприличена је свечана академија Благословено наслеђе. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј произнео је Слово о јубилејима, истакавши да обележавамо важне датуме и то у озарју архангелске светлости прослављања Патрона наше Епархије – Чуда светог Архангела Михаила у Хони, у Малој Азији. Тристота годишњица од како су наши преци подигли данас велелепни храм посвећен тројици Јерараха ˗ Алмашки храм. Други јубилеј није важан само за Нови Сад, него и за читав наш крај, за нашу Покрајину, за Српску Војводину. То је стота годишњица од Велике народне скупштине која је донела одлуку да се Бачка, Банат и Барања прикључе Краљевини Србији, а дан раније исту такву одлуку донели су Сремци на свом Сабору у Руми. Видели смо вечерас како се кроз буру протеклих столећа испуњава скривени смисао историје спасења од времена када су наши преци дошли на овај простор, а касније када су вођени Духом Светим кроз непрестану борбу, трпећи велика искушења и подносећи велике жртве, предвођени својим владарима, светитељима и богонадахнутим јерарсима, градили духовну и материјалну културу, па све до догађаја чији јубилеј сада прослављамо, пре сто година, што је у перспективи векова блиска прошлост, када смо најзад дочекали да српски православни народ под једним именом живи у јединственој држави. Данас су, а ако Бог дâ и убудуће, ово наше благословено наслеђе Бачка, Банат, Срем, а и Барања, најбогатији делови наше отаџбине Србије, рекао је владика Иринеј. Епископ бачки је додао да, за разлику од првих скромних храмова у почетку грађених од дрвета, данас у сваком селу практично имамо дивно грађене храмове. Академија коју је основао епископ Висарион постала је касније Универзитет. То је прва Висока школа у Српству. Овај наш северни део Србије – Горња земља, како је назива академик Динко Давидов, житница је не само Србије. Богата је не само плодовима земаљским, него је богата и у братољубљу, а усуђујем се рећи и у богољубљу, толико да је по ко зна који пут примила у своја недра браћу која су морала пред ратом и пустошењем да избегну из родних места и овде нађу топли дом, као своји међу својима, што и јесу. Сви они свештени догађаји у прошлости, и људи који су у њима учествовали, уче нас и данас, али нас и опомињу да оно што смо наследили умножимо на радост и корист свега нашега рода и свих народâ који са нама братски живе, навео је владика Иринеј, честитајући свима јубилеје. Најстаријим професионалним театром у Срба одјекивале су композиције Оче наш, Којим похвалним венцима, Словес твојих, Цар Лазина песма, Песма верне љубе, Друга Слава и Придите, Српкиња, а новосадска публика је уживала у музичким изведбама хорова: Светоархангелског манастира из Ковиља и Школа појања Свети Јован Дамаскин – предвођених јерођаконом Јеротејем, и хора Гимназије Јован Јовановић Змај, који је наступио под диригентском палицом Јована Травице. Програм су увеличали чланови Музичке школе Исидор Бајић и Културно-уметничко друштво Вила. Драмски уметници Андреј Шепетковски и Саша Ђурашевић подсетили су на развојни пут Епархије бачке, оживели су сећање на пресудно важне догађаје наше светле, националне и културне историје. Немерљив значај духовном развитку простора Бачке допринели су знаменити архијереји: Висарион Павловић, Мојсије Путник, Јосиф Јовановић Шакабента, Платон Атанацковић, Герман Анђелић, Митрофан Шевић, Иринеј Ћирић, Сава Вуковић – епископи који ће остати упамћени као састрадалници са својом паством, велики добротвори и истински ревнитељи за веру православну. Свечану академију је осмислила и реализовала Телевизијска продукција Епархије бачке, а организовала Црквена општина новосадска. Oвогодишњи Патрон Епархије бачке ˗ Чудо светог Aрхангела Михаила у Хони, биће одржан 19. септембрa, у Храму Света Три Јерарха у Новом Саду. У 8,30 часова биће уприличен дочек архијерејâ, док ће од 9 часова бити служена света архијерејска Литургија. Извор: Епархија бачка View full Странице
  13. У разговору са господином Звонком Петковићем, редовним професором, овога јутра смо представили рад Академије СПЦ за уметности и консервацију, образовне установе која обележава 25 година постојања. Према речима нашег саговорника, академије са сличним програмом постоје још само у Румунији и Русији. View full Странице
  14. Свечаној академији присуствовали су многобројни верници као и представници црквеног, културног и јавног живота Београда који је 1405. Свети деспот Стефан прогласио својом престоницом. Академију су појањем молитве Оче наш и тропара светитељу отворили г. Небојша Мастиловић, теолог, композитор и појац, и гђа Јелена Јеж, диригент, новинар и водитељ Радија Слово љубве. Потом се многобројној публици обратио познати писац г. Лука Мичета који је своје надахнуће нашао у средњевековној Србији, светој лози Немањића и Светом деспоту Стефану коме је посветио своје дело - биографију првог Београђанина. Он је представио живот Светог Стефана са посебним освртом на улогу Деспотове мајке - кнегиње Милице. Глумац Бранислав Платиша је својим аутентичним наступом и гласом казивао најзначајније Деспотово књижевно дело „Слово љубве“, један од најлепших текстова српске средњевековне, али и ван народних и временских оквира - Богом надахнуте књижевности – оне која велича Христолику љубав и жртву, а које је настало 1409. године руком и срцем Светог Деспота. Велику радост и част присутнима је учинио и наредни гост академије протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски, који је надахнуто беседио о Светоме Деспоту, истакавши да је Свети, иако су биле још теже околности него сада, решавао искушења литургијским животом и угледањем на свете претке. Вече је казивањем песама о Манасији, Светог владике Николаја и Васка Попе, улепшала глумица Драгица Ристановић, а песникиња Маријана Пилиповић је надахнула све присутне ауторском песмом о Светом Деспоту којом је најавила песничко сабрање посвећено овом светитељу за следећу годину. Сабранима се обратио и пуковник Стевица Карапанџин, управник Медија центра „Одбрана“, оснивач савремене верске службе у Војсци Србије и аутор кодекса части Војске Србије. Пуковник Карапанџин је произнео слово о хришћанском војнику у којем је подвукао разлике између војничког кодекса части и етичког кодекса других професија. Програм академије водила је гђа Бојана Јовановић, новинар и водитељ Радија Слово љубве. На крају, у порти Вазнесењске цркве, витезови Свибора су показали своје витешке вештине мачевања, гађања и борбе. У име братства цркве, домаћин, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма, захвалио је свим учесницима академије и вернима који су се окупили у великом броју и најавио за следећу годину, осим песничког, витешко и уметничко сабрање. Извор: Српска Православна Црква
  15. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, братство цркве Вазнесења Гoсподњег у центру Београда и Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке, a по сценарију и идеји г. Драгана Тадића, приредили су у навечерје празника, 31. јула 2018. године, после бденија, свечану академију посвећену Светом деспоту Стефану у Вазнесењској цркви. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свечаној академији присуствовали су многобројни верници као и представници црквеног, културног и јавног живота Београда који је 1405. Свети деспот Стефан прогласио својом престоницом. Академију су појањем молитве Оче наш и тропара светитељу отворили г. Небојша Мастиловић, теолог, композитор и појац, и гђа Јелена Јеж, диригент, новинар и водитељ Радија Слово љубве. Потом се многобројној публици обратио познати писац г. Лука Мичета који је своје надахнуће нашао у средњевековној Србији, светој лози Немањића и Светом деспоту Стефану коме је посветио своје дело - биографију првог Београђанина. Он је представио живот Светог Стефана са посебним освртом на улогу Деспотове мајке - кнегиње Милице. Глумац Бранислав Платиша је својим аутентичним наступом и гласом казивао најзначајније Деспотово књижевно дело „Слово љубве“, један од најлепших текстова српске средњевековне, али и ван народних и временских оквира - Богом надахнуте књижевности – оне која велича Христолику љубав и жртву, а које је настало 1409. године руком и срцем Светог Деспота. Велику радост и част присутнима је учинио и наредни гост академије протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски, који је надахнуто беседио о Светоме Деспоту, истакавши да је Свети, иако су биле још теже околности него сада, решавао искушења литургијским животом и угледањем на свете претке. Вече је казивањем песама о Манасији, Светог владике Николаја и Васка Попе, улепшала глумица Драгица Ристановић, а песникиња Маријана Пилиповић је надахнула све присутне ауторском песмом о Светом Деспоту којом је најавила песничко сабрање посвећено овом светитељу за следећу годину. Сабранима се обратио и пуковник Стевица Карапанџин, управник Медија центра „Одбрана“, оснивач савремене верске службе у Војсци Србије и аутор кодекса части Војске Србије. Пуковник Карапанџин је произнео слово о хришћанском војнику у којем је подвукао разлике између војничког кодекса части и етичког кодекса других професија. Програм академије водила је гђа Бојана Јовановић, новинар и водитељ Радија Слово љубве. На крају, у порти Вазнесењске цркве, витезови Свибора су показали своје витешке вештине мачевања, гађања и борбе. У име братства цркве, домаћин, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма, захвалио је свим учесницима академије и вернима који су се окупили у великом броју и најавио за следећу годину, осим песничког, витешко и уметничко сабрање. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. Свечана академија поводом обележавања Дана Војске Србије одржана је 23. априла 2018. године у Центру „Сава“. Централном догађају у оквиру празновања Дана Војске присуствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз највише државно и војно руководство Републике Србије. Опширније на интернет страници Министарства одбране Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. „Nije sve što je moguće ujedno i ispravno“ Nakon što su prošloga tjedna iz Kine stigle vijesti o prvom uspješnom kloniranju dvaju majmuna, na značaj i potencijalne opasnosti tog događaja osvrnuli su se i vatikanski službenici zaduženi za bioetička pitanja. Nadbiskup Vincenzo Paglia, predsjednik Papinske akademije za život, istaknuo je da je riječ o značajnom doprinosu razumijevanju čovjeka, no kako je istovremeno potrebno procijeniti rizike mogućnosti korištenja takvih eksperimenata na ljudima, upozorivši da „nije sve što je moguće ujedno i ispravno“. Naglasio je i kako je eksperiment imao mnogo neuspjelih pokušaja, uključujući brojne uginule životinje, prije nego što su uspjeli dobiti dva zdrava majmuna. Predsjednik emeritus iste Papinske akademije, kardinal Elio Sgreccia, bio je još skeptičniji od svoga nasljednika prema novostima iz Kine, dovodeći ih izravno u vezu s nastojanjima prema kloniranju čovjeka: „Postoji vrlo velika opasnost da se kloniranje majmuna može smatrati kao pretposljednji korak prije kloniranja čovjeka, što Crkva nikada neće odobriti“, izjavio je Sgreccia. Slične bojazni izrazio je i Bruno Dallapiccola, znanstvenik iz rimske bolnice Bambino Gesù, rekavši kako smo pred „teoretskom mogućnošću kloniranja čovjeka, sa svim posljedicama koje iz toga proizlaze“. Podsjetio je i na slučaj ovce Dolly koja je oboljela i umrla što navodi na zaključak da postoje još neke stvari vezane za klonirane jedinke s kojima nismo dovoljno upoznati. Znanstvenici koji su radili na istraživanju tvrde kako im je cilj bio bolje razumijevanje bolesti poput autizma, Parkinsonove, Alzheimerove i Huntingtonove bolesti, te su najavili daljnji rad na kloniranju majmuna najavivši kako će se u sljedećih pet godina kloniranja vršiti u još dvadeset do trideset ustanova. Crkva je svoj negativan stav o kloniranju ljudi izrekla na mnogo mjesta, između ostalih u Naputku o poštivanju ljudskog života u nastanku i dostojanstvu rađanja, naziva „Dar života“ (Donum Vitae) u kojem stoji: „Moraju se smatrati suprotnim moralu svi pokušaji ili nagađanja koja hoće dobiti ljudsko biće bez sveze sa spolnošću putem ‘blizanačkog cijepanja´, kloniranjem, partenogenezom, budući da su u suprotnosti i s dostojanstvom ljudskog rađanja i s dostojanstvom bračnog sjedinjenja.“ Ivo Džeba | Bitno.net
  18. „Nije sve što je moguće ujedno i ispravno“ Nakon što su prošloga tjedna iz Kine stigle vijesti o prvom uspješnom kloniranju dvaju majmuna, na značaj i potencijalne opasnosti tog događaja osvrnuli su se i vatikanski službenici zaduženi za bioetička pitanja. Nadbiskup Vincenzo Paglia, predsjednik Papinske akademije za život, istaknuo je da je riječ o značajnom doprinosu razumijevanju čovjeka, no kako je istovremeno potrebno procijeniti rizike mogućnosti korištenja takvih eksperimenata na ljudima, upozorivši da „nije sve što je moguće ujedno i ispravno“. Naglasio je i kako je eksperiment imao mnogo neuspjelih pokušaja, uključujući brojne uginule životinje, prije nego što su uspjeli dobiti dva zdrava majmuna. Predsjednik emeritus iste Papinske akademije, kardinal Elio Sgreccia, bio je još skeptičniji od svoga nasljednika prema novostima iz Kine, dovodeći ih izravno u vezu s nastojanjima prema kloniranju čovjeka: „Postoji vrlo velika opasnost da se kloniranje majmuna može smatrati kao pretposljednji korak prije kloniranja čovjeka, što Crkva nikada neće odobriti“, izjavio je Sgreccia. Slične bojazni izrazio je i Bruno Dallapiccola, znanstvenik iz rimske bolnice Bambino Gesù, rekavši kako smo pred „teoretskom mogućnošću kloniranja čovjeka, sa svim posljedicama koje iz toga proizlaze“. Podsjetio je i na slučaj ovce Dolly koja je oboljela i umrla što navodi na zaključak da postoje još neke stvari vezane za klonirane jedinke s kojima nismo dovoljno upoznati. Znanstvenici koji su radili na istraživanju tvrde kako im je cilj bio bolje razumijevanje bolesti poput autizma, Parkinsonove, Alzheimerove i Huntingtonove bolesti, te su najavili daljnji rad na kloniranju majmuna najavivši kako će se u sljedećih pet godina kloniranja vršiti u još dvadeset do trideset ustanova. Crkva je svoj negativan stav o kloniranju ljudi izrekla na mnogo mjesta, između ostalih u Naputku o poštivanju ljudskog života u nastanku i dostojanstvu rađanja, naziva „Dar života“ (Donum Vitae) u kojem stoji: „Moraju se smatrati suprotnim moralu svi pokušaji ili nagađanja koja hoće dobiti ljudsko biće bez sveze sa spolnošću putem ‘blizanačkog cijepanja´, kloniranjem, partenogenezom, budući da su u suprotnosti i s dostojanstvom ljudskog rađanja i s dostojanstvom bračnog sjedinjenja.“ Ivo Džeba | Bitno.net View full Странице
  19. Благосиљајући сабрање, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да и црква Светог Николаја на Луштици свједочи да је наше опредјељење за Цариград и Исток старије од Светог Саве. „Већ у деветом вијеку у Расу је тадашњи епископ, на захтјев тадашњег папе Јована VIII да се прикључи панонској митрополији и призна ауторитет римског епископа, рекао: ми припадамо Истоку, Цариграду. И овај храм управо то потврђује, то наше опредјељење“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је додао да је Свети Сава управо на том опредјељењу зидао нашу помјесну Цркву. „Отуда је толики значај овога храма на Луштици. Није он једини из тога времена. У манастиру Подластва је након земљотреса, рецимо, пронађена крстионица из 6. вијека. Исто тако и у Светим архангелима на Превлаци из времена цара Константина“, казао је Владика Амфилохије. Казао је да црква Светог Николаја свједочи о истинској вјери Луштичана кроз вјекове. „Свједочи кроз девет вјекова, не само од времена кад је ту по предању служио и Свети Сава. Ту је био и метох Михољског збора, један од главних метоха Михољске Превлаке. Чак се помиње да је ту некада било и по тридесет монаха, у тој цркви на Луштици“, рекао је Митрополит Амфилохије. На академији су још наступили: драмски умјетник Небојша Миловановић, которско Српско пјевачко друштво „Јединство“, флаутиста и вокални солиста Душан Тадић, као и ученик музичке школе Максим Урдешић. Академији је присуствовао и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, који је Митрополиту Амфилохију предао поклон за јубилеј цркве Светог Николаја на Луштици – икону, какао је казао „наших заједничких херцеговачко-црногорских светитеља на челу са Светим Савом“. Приређена је и изложба фотографија „Духовни мозаик Луштице“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. У дворани „Парк“ у Херцег Новом вечерас је одржана свечана духовна академија поводом великог јубилеја – девет вјекова о изградње и освећења саборне цркве Светог Николаја Мирликијског у Радованићима на полуострву Луштица. Уводно поздравно слово изговорио је протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски протопрезвитер бококоторски. Благосиљајући сабрање, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да и црква Светог Николаја на Луштици свједочи да је наше опредјељење за Цариград и Исток старије од Светог Саве. „Већ у деветом вијеку у Расу је тадашњи епископ, на захтјев тадашњег папе Јована VIII да се прикључи панонској митрополији и призна ауторитет римског епископа, рекао: ми припадамо Истоку, Цариграду. И овај храм управо то потврђује, то наше опредјељење“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је додао да је Свети Сава управо на том опредјељењу зидао нашу помјесну Цркву. „Отуда је толики значај овога храма на Луштици. Није он једини из тога времена. У манастиру Подластва је након земљотреса, рецимо, пронађена крстионица из 6. вијека. Исто тако и у Светим архангелима на Превлаци из времена цара Константина“, казао је Владика Амфилохије. Казао је да црква Светог Николаја свједочи о истинској вјери Луштичана кроз вјекове. „Свједочи кроз девет вјекова, не само од времена кад је ту по предању служио и Свети Сава. Ту је био и метох Михољског збора, један од главних метоха Михољске Превлаке. Чак се помиње да је ту некада било и по тридесет монаха, у тој цркви на Луштици“, рекао је Митрополит Амфилохије. На академији су још наступили: драмски умјетник Небојша Миловановић, которско Српско пјевачко друштво „Јединство“, флаутиста и вокални солиста Душан Тадић, као и ученик музичке школе Максим Урдешић. Академији је присуствовао и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, који је Митрополиту Амфилохију предао поклон за јубилеј цркве Светог Николаја на Луштици – икону, какао је казао „наших заједничких херцеговачко-црногорских светитеља на челу са Светим Савом“. Приређена је и изложба фотографија „Духовни мозаик Луштице“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
×
×
  • Create New...