Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Косово и Метохија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 10 results

  1. Благодат дечијег радовања у акцији „Поклони радост, срећа је већа када се дели“ 17. јануар 2017. На дан када Правослвна црква слави празник Обрезања Господњег, светог Василија Великог и Грађанске Нове године по Јулијанском капендару, пету годину заредом у ове благдане екипа Споне била је у посети Србима дела страдалног Косова и Метохије где је најмлађима даривала празничне пакетиће. Под овогодишњим мотом: „Поклони радост, срећа је већа када се дели“, пакетиће најмлађима, овим радосним поводом, заједничко радовање са најмлађима на светој српској земљи поделила је наша десеточлана екипа. И ове године прикупљање 200 поклон пакетића и донација за децу на Косову и Метохији организовано је и успешно спроведено ангажманом вредних активиста Споне и наших хуманих пријатеља, привредника, спортиста, сарадника из фирми, организација и појединаца добре воље из Скопља, Куманова, Тетова... Пошли смо из Скопља знатно пре свитања у суботу, тог 14. јануара. Црвено слово, Св. Василије Велики. Пратила нас је ледена киша. Но, већ на прилазу Урошевцу ушли смо у чисто праскорзорје. „Зубатим“ зимским сунцем обасјани предели на видику, као „на тацни“, брда и долине косовске. Наши дани, косметске реалности. Улазимо у Липљан. Другом, мало познатом путањом. И, не застајући „кривудамо“, али долазимо надомак Цркве. Прва на видику, најпре стара, а затим тик до ње и нова, као путоказ, као знак, где смо и ко смо. Изграђена на темељима византијског, а потом српског средњевековног града, савремена варошица Липљан лежи на десној обали реке Ситнице, око 16 километара јужно од Приштине, недалеко од пута који води ка Призрену. У њеном средишњем делу у пространој порти издижу се две Цркве: средњовековна Ваведењска и новија посвећена мученицима Флору и Лавру подигнута у прошлом столећу. На литургији Стижемо на време. У храму, Василијева Литургија. Молитве наглас оца Срђана Станковића. Нестварно делује све ово, као да нисмо на земљи. Одзвањају речи: „Помени, Господе, оне који плодове доносе и добро творе у светим Црквама твојим, и оне који се сећају сиротиње. Награди их твојим богатим и небеским даровима: даруј им уместо земаљских добара — небеска, уместо привремених — вечна, уместо пролазних — непролазна... Оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским. Добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре. Помени, Господе, овде присутни народ, и одсутне из оправданих разлога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, малодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, саборној и апостолској Цркви; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болеснике исцељуј. И оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, Ти сам, Боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове. Јер си Ти, Господе, помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, Спаситељ витланима буром, пристаниште онима који плове, лекар болеснима. Сам буди свима све и сва, Ти који знаш свакога, знаш и молбу, и дом и потребу његову, Избави, Господе, град овај и сваки град и крај од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца, и међусобног рата“. И, очито, овде се јеванђелски стихови најбоље чују, овде људи живе тим јеванђељем као да је за њих писан стих... А све ми кроз главу некако пролази, ту је, исти професор и Уча из Липљана Зоран Симијоновић, који нас је својски дочекао, обрадовао нам се лане. А и сада је истог осмеха, истог погледа, само као да му је поглед бистрији, очи више сјаје. Сада је поклон припремљен, од срца, са речима, душом исписане. Икона Св. Тројица и књиге о Космету. И опет, мислим се, не стари човече, истога стаса и кова, и година, ако је и како је то могуће, опстај и уздај се у Бога, како знадеш, а знадеш добро. Ти си нам сведок, и уздарје, и стуб, и чврстина. Ти ћеш молитвама пароха, оца Срђана успети да одолиш, задржиш народ и пружиш знање и ведрину, да опстанемо као народ ту на вековним огњиштима, иако ја не могу да и какву реч прозборим, него ето помишљам, па срочим коју, ако је и како је она истина. Буди нам жив и здрав, јер опет се потврђује она народна мудрост, црква и школа, поп и учитељ, темељ опстанка у сваком месту. То је моја земља Школараци су добродошлицу на приредби саткали једном лепом причом о својој земљи. Поред деце из Липљана у програму су били и деца из Старог Грацка, Сувог дола, Врбовца... Милица Маџар је реч по реч читала: У срцу Балкана лежи једна звезда. Она је српска, драгоцена и најсјајнија на свету. То је моја Србија! То је јединствена земља јединствених људи негде на граници Истока и Запада у шареној питомој природи. На северу заузима јужни део Панонске низије кроз коју протиче река Дунав. Површина износи 88,361 квадратних километара. Главни град је Београд. Највеће природно језеро Палићко, а највиши планиснки врх Проклетија Ђеравица. Срце Србије је наше Косово. Колевка православља. Испуњено је све симболом до симбола. Наше свето и лепо Косово. Отимају нам га и хоће да га прекроје. Бране нам да слободно живимо, да растемо у миру, срећни и безбрижни. А ми пак својим постојањем пркосимо онима који покушавају да нас одавде отерају. Наша порука је да је Косово наше,. недамо га јер је Света српска земља. Заслужили смо да живимо у Србији због правдољубости и поштења које носимо у нашим срцима. Заслужили смо то због храбрости и да се супроствавимо и боримо за оно што је наше и што нам припада. Слово оца Срђана - Важан тренутак у свом животу почетак Нове године. Празник Обрезања Христовог, нису желели да сачувају само за себе и своје породице, него су желели да ту радост, слободу у Христу Господу Богомладенцу поделе са свима вама. И оно што су имали од срца су вам спремили, и дошли да поделе нашој деци. Позивамо представнике Културног центра хуманитарне културно просветне и многостране заправо организације Спона из Скопља који повезују људе добре воље, и лоше и добре, какви смо такви смо, нема ни Бог друге људе осим нас. Али је њих данас, упутио нама. Хвала им од срца за све што чине за нас, на првом месту што нас нису заборавили, а на другом месту што показују своју самопожртвовану љубав према нама. Јер Христос нас је таквој љубави научио, љубави која на тражи своје, која дарује која доноси која даје. И што више буду давали, они ће што више имати. А ви децо можете свакога од њих који ће вам давати пакетиће и да пољубите. Јер данас се љубе небо и земља, данас се љуби простор и време, данас се љуби и прошлост и садашњост и будућност, данас се сви љубимо у Христу Господу. Нека љубав Његова буде са свима нама, а особито са нашим гостима, Наставница музичке културе у Липљану Гордана Мирић, која каже да 27 година ради као просветни радник, истиче да су издржали кроз све ове године све тескобе, невоље, недаће, искушења и муке. Живи мало даље од те једне једино преостале српске улице у једној вишеспратници у којој је крај њеног стана још една српска породица. У сценском наступу у школи „Браће Аксић“ у Липљану деца су се представила са рециталом песама међу којима су: Симонида, Лепи граде на Бистрици, стиховима о колевци, Грачаница. Затим и сплетом народних песама, међу којима и „Стојанке бела“, коју је извела Софија Станковић. Затим рецитовање песме „Плава гробница“ Милутина Бојића у извођењу Милице Маџар. Потом наступ уз хорско праћење „Србијо најлепша бајко“, па сплет кола у извођењу Културно уметничког друштва: „Играле се Делије“. Директор школе Братислав Ђедовић се у обраћању захвалио члановима Споне на празничној посети и даровима... И након приредбе, он нам је, уз чашицу разговора и традиционални српски домаћински мезетлук за говорио о околностима под којима се одвија образовни процес у овој основној школи. У згради коју су подигли донацијом Ујединених нација 2005. године. -Школа је поред Цркве једини темељ и ослонац овим људима. У школи се образују у Цркви се Богу моле и верујте да је то заиста једини мотив и основа да људе не посустају да издрже и скупе нову снагу за опстанак. Поред деце из Липљана који похађају наставу у овој школи, имамо још четири издвојена одељења. Имамо четири учионице и један кабинет информатике као и предшколско одељење. У походима, на сусретањима са људима, био сам у многим местима по Космету, залазио у школска и дворишта сеоских домаћинстава, куће, стаје, црквене порте, храмове, манастире, дућане, кафане... Али овде сада на овој дечјој приредби грца срце, суза се тешко заустваља. Том приредбом и дечијим наступом.. па више ми добијамо него што дајемо. Мислимо се, свако са својим осећањима и утисцима. Не крије их наша Биљана Видоевска, која просто упија поруке. Мисли и речи нам се преклапају...Исто завирујемо у авлије на прилазу Чаглавици. Погледи су усмерени ка Газиместану, узајамно. Па Обилићу... Стегнута срца, и сузних очију. „Чудно је ово путовање“, открива своја осећања Марија Босанац. Пореклом је из Славоније, али се путем очеве службе нашла у Струмици. А, сада живи и ради у Скопљу. - Овако нешто још нисам доживела. Ово је била тако топла, искрена добродошлица не само оца Срђана, већ и сваког човека на којег смо наишли. А, радост дечице, осмеси који греју. Радост нам је обострана и просто нема мере која би се речима описала. Узајамне сузе и осмеси. Спонтано, из душе... Не, не могу захвалност речима описати, како домаћинима, али и свима, и мисији коју Спона има, пресрећна што сам била део свега овога. Даривања Посебан допринос акцији „Поклони радост, срећа је већа када се дели“, великим ангажманом поново су пружили наши најближи сарадници и чланови Споне. Међу дародавцима: Компанија Симпо у Македонији, Берин агенција за интелектуално власништво, фирма Скара Лесковац из Скопља, Ненад Станојевић, који је први у акцији на хуманитарној журки Споне у клубу Омладинског културног центра у Скопљу, за дрес Кошаркашког клуба Црвена Звезда донирао 160 еура. Колектив Алфа Телевизије, уз здушно ангажовање и напор Драгана Милосављевића. Затим - Јутекс Тетово. Фризерски салон Јованка. У акцији су прилоге дали и племенити људи који нису желели да им се имена обелодањују, затим спортисти попут Горана Симова, привредник Милоје Огњановић, Виолета Бејатовић, породица Бошковић. Зоран Трајков. Део верника канонске православне Цркве у Македонији... У акцији Културно информативног центра Спона за прикупљање хуманитарне помоћи и поклон пакетића најмлађима и социјално угрожених породица у селима на Скопској Црној гори, основцима који похађају наставу на српском језику у селу Кучевишту, српској деци у местима на Косову и Метохији, поред наших, значајан допринос су дали и Сандра Стевковић са својом и широм породицвом.. Захвалност дугујемо свим људима добре воље који су несебично уградили себе у овој акцији, дару и дечијем осмеху. Мало је речи да све стане у овом запису... У најави ове акције на Космету, значајан допринос пружила нам је и новинар, Сузана Николић портал Кumanovo news, Србтел, Сител, Вечер, Република, Јасмина Давитковска из Кратова, Марко Хинић, Слађана Маринковић, Ивана и Јован Папић, Данијел Нинић, Сталетовићи Илинка и Дејан... Гојбуља – чардак ни на небу ни на земљи Митровица се сама собом бави. Ми смо ти Чардак ни набу ни на земљи. Остављени, готово заборављени. Уочи Божића су нас посетили људи из Бања Луке и ево сада ви. Од рата 1999.ово је постало осмогодишња школа „21 новембар“. Једанасторо деце од 2004. похађа наставу. Седамнаест генерација младих се иселило, вели нам Братислав Костић, председник Месне заједнице села. Јована Милић ученица шестог разреда води Фејсбук групу страницу о селу Гојбуља. Она је веома одговорно и прецизно припремила списак деце које треба да приме пакетиће. Наравно, главну организацију, подршка и ове године смо добили од свештеника, оца Симе Чумбуревића из Вучитрна. Као прави домаћин и водич, поред Гајбуље водио нас је и у село Бањска. И, ту смо, и ове године за благдане поново посетили једине српске породице у селу и најмлађима поклонили пакетиће... Милутин Станчић http://srbi.org.mk/sr/srbia-makedonija/1913-blagodat-decijeg-radovanja-u-akciji-pokloni-radost-sreca-je-veca-kada-se-deli
  2. Пету годину узастопце, о Новој години, Срби из Македоније окупљени око Културно-информативног центра СПОНА, деле радост празника са малишанима из најугроженијих енклава на Косову и Метохији, даривајући им знаке своје љубави и посвећености. Благодат дечијег радовања у акцији „Поклони радост, срећа је већа када се дели“ 17. јануар 2017. На дан када Правослвна црква слави празник Обрезања Господњег, светог Василија Великог и Грађанске Нове године по Јулијанском капендару, пету годину заредом у ове благдане екипа Споне била је у посети Србима дела страдалног Косова и Метохије где је најмлађима даривала празничне пакетиће. Под овогодишњим мотом: „Поклони радост, срећа је већа када се дели“, пакетиће најмлађима, овим радосним поводом, заједничко радовање са најмлађима на светој српској земљи поделила је наша десеточлана екипа. И ове године прикупљање 200 поклон пакетића и донација за децу на Косову и Метохији организовано је и успешно спроведено ангажманом вредних активиста Споне и наших хуманих пријатеља, привредника, спортиста, сарадника из фирми, организација и појединаца добре воље из Скопља, Куманова, Тетова... Пошли смо из Скопља знатно пре свитања у суботу, тог 14. јануара. Црвено слово, Св. Василије Велики. Пратила нас је ледена киша. Но, већ на прилазу Урошевцу ушли смо у чисто праскорзорје. „Зубатим“ зимским сунцем обасјани предели на видику, као „на тацни“, брда и долине косовске. Наши дани, косметске реалности. Улазимо у Липљан. Другом, мало познатом путањом. И, не застајући „кривудамо“, али долазимо надомак Цркве. Прва на видику, најпре стара, а затим тик до ње и нова, као путоказ, као знак, где смо и ко смо. Изграђена на темељима византијског, а потом српског средњевековног града, савремена варошица Липљан лежи на десној обали реке Ситнице, око 16 километара јужно од Приштине, недалеко од пута који води ка Призрену. У њеном средишњем делу у пространој порти издижу се две Цркве: средњовековна Ваведењска и новија посвећена мученицима Флору и Лавру подигнута у прошлом столећу. На литургији Стижемо на време. У храму, Василијева Литургија. Молитве наглас оца Срђана Станковића. Нестварно делује све ово, као да нисмо на земљи. Одзвањају речи: „Помени, Господе, оне који плодове доносе и добро творе у светим Црквама твојим, и оне који се сећају сиротиње. Награди их твојим богатим и небеским даровима: даруј им уместо земаљских добара — небеска, уместо привремених — вечна, уместо пролазних — непролазна... Оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским. Добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре. Помени, Господе, овде присутни народ, и одсутне из оправданих разлога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, малодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, саборној и апостолској Цркви; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болеснике исцељуј. И оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, Ти сам, Боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове. Јер си Ти, Господе, помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, Спаситељ витланима буром, пристаниште онима који плове, лекар болеснима. Сам буди свима све и сва, Ти који знаш свакога, знаш и молбу, и дом и потребу његову, Избави, Господе, град овај и сваки град и крај од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца, и међусобног рата“. И, очито, овде се јеванђелски стихови најбоље чују, овде људи живе тим јеванђељем као да је за њих писан стих... А све ми кроз главу некако пролази, ту је, исти професор и Уча из Липљана Зоран Симијоновић, који нас је својски дочекао, обрадовао нам се лане. А и сада је истог осмеха, истог погледа, само као да му је поглед бистрији, очи више сјаје. Сада је поклон припремљен, од срца, са речима, душом исписане. Икона Св. Тројица и књиге о Космету. И опет, мислим се, не стари човече, истога стаса и кова, и година, ако је и како је то могуће, опстај и уздај се у Бога, како знадеш, а знадеш добро. Ти си нам сведок, и уздарје, и стуб, и чврстина. Ти ћеш молитвама пароха, оца Срђана успети да одолиш, задржиш народ и пружиш знање и ведрину, да опстанемо као народ ту на вековним огњиштима, иако ја не могу да и какву реч прозборим, него ето помишљам, па срочим коју, ако је и како је она истина. Буди нам жив и здрав, јер опет се потврђује она народна мудрост, црква и школа, поп и учитељ, темељ опстанка у сваком месту. То је моја земља Школараци су добродошлицу на приредби саткали једном лепом причом о својој земљи. Поред деце из Липљана у програму су били и деца из Старог Грацка, Сувог дола, Врбовца... Милица Маџар је реч по реч читала: У срцу Балкана лежи једна звезда. Она је српска, драгоцена и најсјајнија на свету. То је моја Србија! То је јединствена земља јединствених људи негде на граници Истока и Запада у шареној питомој природи. На северу заузима јужни део Панонске низије кроз коју протиче река Дунав. Површина износи 88,361 квадратних километара. Главни град је Београд. Највеће природно језеро Палићко, а највиши планиснки врх Проклетија Ђеравица. Срце Србије је наше Косово. Колевка православља. Испуњено је све симболом до симбола. Наше свето и лепо Косово. Отимају нам га и хоће да га прекроје. Бране нам да слободно живимо, да растемо у миру, срећни и безбрижни. А ми пак својим постојањем пркосимо онима који покушавају да нас одавде отерају. Наша порука је да је Косово наше,. недамо га јер је Света српска земља. Заслужили смо да живимо у Србији због правдољубости и поштења које носимо у нашим срцима. Заслужили смо то због храбрости и да се супроствавимо и боримо за оно што је наше и што нам припада. Слово оца Срђана - Важан тренутак у свом животу почетак Нове године. Празник Обрезања Христовог, нису желели да сачувају само за себе и своје породице, него су желели да ту радост, слободу у Христу Господу Богомладенцу поделе са свима вама. И оно што су имали од срца су вам спремили, и дошли да поделе нашој деци. Позивамо представнике Културног центра хуманитарне културно просветне и многостране заправо организације Спона из Скопља који повезују људе добре воље, и лоше и добре, какви смо такви смо, нема ни Бог друге људе осим нас. Али је њих данас, упутио нама. Хвала им од срца за све што чине за нас, на првом месту што нас нису заборавили, а на другом месту што показују своју самопожртвовану љубав према нама. Јер Христос нас је таквој љубави научио, љубави која на тражи своје, која дарује која доноси која даје. И што више буду давали, они ће што више имати. А ви децо можете свакога од њих који ће вам давати пакетиће и да пољубите. Јер данас се љубе небо и земља, данас се љуби простор и време, данас се љуби и прошлост и садашњост и будућност, данас се сви љубимо у Христу Господу. Нека љубав Његова буде са свима нама, а особито са нашим гостима, Наставница музичке културе у Липљану Гордана Мирић, која каже да 27 година ради као просветни радник, истиче да су издржали кроз све ове године све тескобе, невоље, недаће, искушења и муке. Живи мало даље од те једне једино преостале српске улице у једној вишеспратници у којој је крај њеног стана још една српска породица. У сценском наступу у школи „Браће Аксић“ у Липљану деца су се представила са рециталом песама међу којима су: Симонида, Лепи граде на Бистрици, стиховима о колевци, Грачаница. Затим и сплетом народних песама, међу којима и „Стојанке бела“, коју је извела Софија Станковић. Затим рецитовање песме „Плава гробница“ Милутина Бојића у извођењу Милице Маџар. Потом наступ уз хорско праћење „Србијо најлепша бајко“, па сплет кола у извођењу Културно уметничког друштва: „Играле се Делије“. Директор школе Братислав Ђедовић се у обраћању захвалио члановима Споне на празничној посети и даровима... И након приредбе, он нам је, уз чашицу разговора и традиционални српски домаћински мезетлук за говорио о околностима под којима се одвија образовни процес у овој основној школи. У згради коју су подигли донацијом Ујединених нација 2005. године. -Школа је поред Цркве једини темељ и ослонац овим људима. У школи се образују у Цркви се Богу моле и верујте да је то заиста једини мотив и основа да људе не посустају да издрже и скупе нову снагу за опстанак. Поред деце из Липљана који похађају наставу у овој школи, имамо још четири издвојена одељења. Имамо четири учионице и један кабинет информатике као и предшколско одељење. У походима, на сусретањима са људима, био сам у многим местима по Космету, залазио у школска и дворишта сеоских домаћинстава, куће, стаје, црквене порте, храмове, манастире, дућане, кафане... Али овде сада на овој дечјој приредби грца срце, суза се тешко заустваља. Том приредбом и дечијим наступом.. па више ми добијамо него што дајемо. Мислимо се, свако са својим осећањима и утисцима. Не крије их наша Биљана Видоевска, која просто упија поруке. Мисли и речи нам се преклапају...Исто завирујемо у авлије на прилазу Чаглавици. Погледи су усмерени ка Газиместану, узајамно. Па Обилићу... Стегнута срца, и сузних очију. „Чудно је ово путовање“, открива своја осећања Марија Босанац. Пореклом је из Славоније, али се путем очеве службе нашла у Струмици. А, сада живи и ради у Скопљу. - Овако нешто још нисам доживела. Ово је била тако топла, искрена добродошлица не само оца Срђана, већ и сваког човека на којег смо наишли. А, радост дечице, осмеси који греју. Радост нам је обострана и просто нема мере која би се речима описала. Узајамне сузе и осмеси. Спонтано, из душе... Не, не могу захвалност речима описати, како домаћинима, али и свима, и мисији коју Спона има, пресрећна што сам била део свега овога. Даривања Посебан допринос акцији „Поклони радост, срећа је већа када се дели“, великим ангажманом поново су пружили наши најближи сарадници и чланови Споне. Међу дародавцима: Компанија Симпо у Македонији, Берин агенција за интелектуално власништво, фирма Скара Лесковац из Скопља, Ненад Станојевић, који је први у акцији на хуманитарној журки Споне у клубу Омладинског културног центра у Скопљу, за дрес Кошаркашког клуба Црвена Звезда донирао 160 еура. Колектив Алфа Телевизије, уз здушно ангажовање и напор Драгана Милосављевића. Затим - Јутекс Тетово. Фризерски салон Јованка. У акцији су прилоге дали и племенити људи који нису желели да им се имена обелодањују, затим спортисти попут Горана Симова, привредник Милоје Огњановић, Виолета Бејатовић, породица Бошковић. Зоран Трајков. Део верника канонске православне Цркве у Македонији... У акцији Културно информативног центра Спона за прикупљање хуманитарне помоћи и поклон пакетића најмлађима и социјално угрожених породица у селима на Скопској Црној гори, основцима који похађају наставу на српском језику у селу Кучевишту, српској деци у местима на Косову и Метохији, поред наших, значајан допринос су дали и Сандра Стевковић са својом и широм породицвом.. Захвалност дугујемо свим људима добре воље који су несебично уградили себе у овој акцији, дару и дечијем осмеху. Мало је речи да све стане у овом запису... У најави ове акције на Космету, значајан допринос пружила нам је и новинар, Сузана Николић портал Кumanovo news, Србтел, Сител, Вечер, Република, Јасмина Давитковска из Кратова, Марко Хинић, Слађана Маринковић, Ивана и Јован Папић, Данијел Нинић, Сталетовићи Илинка и Дејан... Гојбуља – чардак ни на небу ни на земљи Митровица се сама собом бави. Ми смо ти Чардак ни набу ни на земљи. Остављени, готово заборављени. Уочи Божића су нас посетили људи из Бања Луке и ево сада ви. Од рата 1999.ово је постало осмогодишња школа „21 новембар“. Једанасторо деце од 2004. похађа наставу. Седамнаест генерација младих се иселило, вели нам Братислав Костић, председник Месне заједнице села. Јована Милић ученица шестог разреда води Фејсбук групу страницу о селу Гојбуља. Она је веома одговорно и прецизно припремила списак деце које треба да приме пакетиће. Наравно, главну организацију, подршка и ове године смо добили од свештеника, оца Симе Чумбуревића из Вучитрна. Као прави домаћин и водич, поред Гајбуље водио нас је и у село Бањска. И, ту смо, и ове године за благдане поново посетили једине српске породице у селу и најмлађима поклонили пакетиће... Милутин Станчић http://srbi.org.mk/sr/srbia-makedonija/1913-blagodat-decijeg-radovanja-u-akciji-pokloni-radost-sreca-je-veca-kada-se-deli View full Странице
  3. Жељко Ињац: "Неприхватљиво је да се, осим државне издајничке врхушке, чују и гласови појединих људи из Цркве, тачније из Патријаршије, којима се “позивају сви Срби да изађу на изборе”. (У ту бедну пропаганду покушавају да увуку и свети Хиландар!) Како могу ти људи, најпре, да се мешају у судбинске одлуке Срба под окупацијом, а онда и још да препоручују напаћеним и још увек прогањаним Србима на распетом Косову да гласају “или сви или ниједан”, када је свим Србима на Косову и Метохији јасно да "косовски избори за циљ имају расформирање институција Републике Србије и одрицање државе од суверенитета на Косову и Метохији" Патријарх је у Пећи рекао да он то говори „у име Цркве“! Међутим, нити је Црква консултована, нити саборски разговарано и договарано о томе - тако да то није став Цркве, макар га тако назвао патријарх. Ни он нема право да тако присваја само себи глас Цркве. Тако није радио блаженопочивши патријарх Павле, у овим тешким временима, нити српски пећки и београдски патријарси кроз векове."[1] Каже умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије. Може ли коментар? Архимандрит Сава Јањић: Уместо да коментаришем личне изјаве и ставове људи које дубоко лично поштујем и ценим, мислим да је много пристојније да говорим о томе како ја из песпективе живота на Косову и Метохији видим стварност у којој живим. Ниједан разуман православни Србин не може да равнодушно посматра оно што се дешава на овим просторима. И ми смо сведоци једне огромне трагедије и неправде која је задесила многе невине људе и Србе и Албанце и Роме, било за време рата или после њега. Иако смо с временом овде развили неки унутрашњи механизам који нам помаже да живимо колико је год то могуће нормално у овим условима, у дубини срца и те како осећамо дубоки бол и забринутост за будућност која је пред нашим народом и нашим светињама на Косову и Метохији. И Његова Светост Патријарх Иринеј и те како осећа бригу за Косово и Метохију. Након боравка у Пећкој Патријаршији, где смо имали предивну прославу манастирске славе Покрова Пресвете Богородице, Патријарх је заједно са Владиком Теодосијем обишао прво Будисавце, патријаршијски метох код Клине, а потом Велику Хочу и манастир Зочиште. У Великој Хочи га је народ дочекао са огромном радошћу јер је то била прва посета једног српског патријарха овом селу барем у последњих стотину година јер нема белешке да је иједан његов претходник долазио у Хочу. Патријарх није дошао у Пећ да би давао изјаве о изборима јер је говорио о многим другим стварима и у беседи, као и пред новинарима. Ипак, Патријарх је изразио мишљење и о предстојећим општинским изборима на КиМ говорећи као првопрестолник Српске Цркве и председавајући Св. Архијерејског Синода. Када је пре неколико дана Епархија Рашко-призренска објавила саопштење о изборима http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/saopstenje-eparhije-rasko-prizrenske-povodom-predstojecih-lokalnih-izbora-na-kosovu-i-met Владика Теодосије је то учинио тек након што је Св. Архијерејски Синод детаљно упознао са овим питањем и добио сагласност да саопштење објави Епархија. Зато ни ово саопштење Епархије тј. Владике Теодосија, ни потоња изјава Његове Светости нису њихова лична мишљења, него одговорни ставови двојице архијереја који имају своју канонску територију на просторима наше јужне покрајине и који и те како брину о свом народу, али који имају и право и дужност да сагледају постојеће проблеме у својим Епархијама и укажу како треба да се према њима поставимо. Не желећи да понављам текст саопштења Епархије и изјаве Његове Светости, могу само да кажем да пред косовско-метохијским Србима није избор између добрих и лоших могућности већ треба наћи решења која су најмање лоша и која омогућавају да се Срби боље консолидују као релевантан фактор у нама нимало наклоњеним околностима. Пре пар дана сам разговарао са министром Вулином о овом питању и он ми је рекао да ће Србија много лакше моћи да помаже свом народу на КиМ уколико се конституише Заједница српских општина која ће бити призната и од локалних косовских институција и од стране међународне заједнице. То није никаква издаја Србије јер ће убрзо, како ми је рекао и он, а радније и г. Александар Вучић, бити донешен уставни закон који ће евидентирати постојање Заједнице српских општина на КиМ у српском Уставу и то тело биће спона између Београда и нашег народа и главни канал за слање помоћи нашем народу. Данас сам управо примио председнике више округа са простора уже Србије и људи показују искрено интересовање да помогну јер ће се преко братимљења општина и директне међуопштинске сарадње још више омогућити наставак бриге о нашем народу и светињама. Наш народ није први пут на политичкој ветрометини где морамо да доносимо некада и болне одлуке које треба да омогуће нашу будућност и опстанак. Једна од таквих одлука била је одлука Кнегиње Милице, тј. преподобне Евгеније, која је прихватила вазалски статус у османском Царству ради опстанка народа и светиња. Ни њој није било лако што даје кћер султану Бајазиту, убици њеног мужа и Оливериног оца, као што ни Св. Стефану Високом није било лако када је ратовао против других хришћана за свог новог савезника. Међутим, ову благородну породицу и свештени сабор наше Цркве који је подржао ове тешке одлуке мотивисала је истинска брига о свом народу и дубока свест о историјским реалностима које се не могу игнорисати. Њиховом одлуком сачувана је српска држава за још педесетак година. Да је којим случајем након Косовског боја преовладала епска и суштински нехришћанска философија - боље рат него пакт - боље гроб него роб, питање је да ли би нас данас уопште било као народа. Као што сам и до сада говорио, Косово и Меотхија за нас је пре свега духовни простор. Он може да буде под нашом територијалном и политичком контролом, а може и да не буде, зависно од историјских збивања у којима ми немамо пресудан утицај. Ипак Косово је за нас много више од територије, то је симбол нашег завета са Богом и икона Царства коме тежимо и које се стално пројављује у литургијском животу наше Цркве. Сетимо се само тешког времена пророка Јеремије који је пророковао у Јудеји с краја седмог и почетком шестог века пре Христа. Јеврејски народ је тада заборавио свог Бога и подавао се идолима. Јеремија је стално упозоравао на богооступништво. А када је Бог својим праведним судом допустио да Вавилон крене на Јудеју, Јеремија је по надахнућу Божијем упозоравао цара да не слуша лажне пророке који подстичу конфликт и нереалне амбиције него да се народ покаје и врати Богу. Наравно то се није догодило и Вавилонци су спалили Јерусалим и са њим Храм, а Јудеје повели у вавилонско ропство. Тек после тога полако сазрева свест да обећање Царства Израиљевог није само територија, већ да обећање има духовно значење што и сам Господ Христос објавио и испунио. За српски народ Косово је заветна земља коју нам нико не може одузети из нашег срца и свести осим нас самих. Фиксирање искључиво на територију, а посебно идеја да ако не може сачувати цело Косово, да се оно, пак, подели па да се северни део сачува, а јужни ваљда препусти Албанцима, показује озбиљно одсуство хришћанске песрпсективе и карактеристично је за политичке кругове који су у име својих нереалних националних идеја дубоко унесрећили наш народ претходних 20так година. Зар већина Срба не живи јужно од Ибра, зар наше најважније светиње нису јужн од Ибра. Откуда онда толико бриге само о северу, док се Србима јужно од Ибра олако препушта да се сами брину о себи. Једино јединствени и организовани Срби и јужни и северни могу да се очувају као фактор на овом делу привремено окупиране територије Србије. Косово и Метохију пре свега чувамо остајући на својим огњиштима као своји на своме, превазилазећи све партијске и политичке поделе црквеним јединством и сталним враћањем Христу и једним хришћанским оптимизмом да је заиста свако земаљско за малена царство и границе, а небеско царство увек и довека. Српска Православна Црква увек је била и остаће чувар овог хришћанског етоса и зато ни садашњим питањима на Косову и Метохији не може да приступа са политичког становишта, већ са пуном свешћу да у свако време и на сваком месту треба да сведочи и објављује тајну Царства Небеског које долази и већ је ту међу нама. [1] http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/izbori-za-tacijevu-okupatorsku-drzavu-ili-izdaja-drzave-srbije-q.html Извор: Форум Поуке.орг
  4. Пут од највеће славе и богатства, преко дугог пропадања, пожара и претварања у џамију, па до обнове, око које су се у нашем времену спорили српски научници и јавност, прешао је манастир Бањска на северу Косова и Метохије. Сматрало се да је први игуман Бањске Данило располагао највећим поседом и највећим даром којим је неки српски владар даровао своју задужбину, а данас, после седамсто година од почетка градње, игуман се исто зове Данило и руководи храмом незнатног материјалног поседа и огромног духовног и културног значаја. „Даће Бог да се обнављамо заједно са светињом нашег светог краља Милутина”, каже игуман Данило док дочекује госте. Овом тихом, младом човеку, рођеном Призренцу, и данашњој Бањској пуно тога недостаје. Од опеваног злата и мермера готово није остало ништа, само камен и фрагменти око зидова, који понајвише говоре шта су ту уништили освајачи, ратови и мржња. Изнад ових рушевина, вековима се развијала једна сасвим друга прича и димензија. Никада, чак ни међу локалним становништвом често расељаваним, није заборављено да је, монументалну задужбину сакривену међу брдима, себи за вечни покој наменио највећи градитељ српског средњег века краљ Милутин. „За нас из околине, Бањска је увек била друга кућа”, каже са наглашеним поносом Драган Илић док намешта рефлекторе за културно-уметнички програм, који ће се одржати у дворишту манастира. У протеклих 700 година, краљ Милутин је у свом храму био сахрањен тек 70 година. Ту је остао до Косовског боја, онда је пренесен у Трепчу, да би се његове мошти, око 1460. године нашле у Софији, где су данас посебно поштоване и чуване. Што због овог посмртног сељакања, што због зле судбине светиње, а понајвише због градитељске активности од најзападнијих српских крајева до Јерусалима, краљ Милутин је сам остао духовна и културна веза различитих људи и средина. За њих је Бањска, иако рушевина, била и остала средиште те везе. Отуда на прославу, која је један од најважнијих догађаја протекле деценије на Косову и Метохији, пристижу сликари, калуђери, књижевници, верници сасвих страна. Са ковчежићем који у рукама држи испред себе, кроз народ пролази митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је Бањској, у том ковчежићу, на дар донео део моштију ђака и свештеника који су, у доба Турака, пострадали у Момишићима код Подгорице и однедавно се славе као нови мученици за веру. У склопу прославе јубилеја и потпуно посвећена годишњици, одржана је и традиционална културна манифестација „Соколица”, у порти су наступали песници, глумци, етно-групе и појци. „Никада ниједан српски песник не сме да каже Косово је изгубљено”, поручио је песник Ђорђе Сладоје, примајући награду „Песничко успеније”, која му је овде додељена, а добитница „Песничке повеље”, Милица Бакрач из Никшића, сматра да је за њу од посебне важности повратак, како је рекла, у духовни завичај. „Повељу Светог Луке”, добио је сликар Милован Пенков из Ниша. На речима, у песмама и емоцијама, као и на сликама, рекло би се, већина ствари и проблема изгледа другачије идалеко од стварности. Иако се овај јубилеј тиче државе, цркве инарода, храм у Бањској је у јако лошем стању. Општа немаштина, политичка неизвесност, огромна савремена разарања светиња на југу покрајине и ломови у цркви скрајнули су Бањску у други план. Зато је после литургије владика Теодосије рекао да неће добити рат онај кога води са Богом, Црквом и светињама. „Ова година би требало да буде година почетка обнове светиње, мислим да сви разумемо тренутак у ком се налазимо и да би требало, као држава, као народ и као појединци да учинимо све да обновимо светињу.”, рекао је Теодосије. Он је у име патријарха Иринеја и Синода СПЦ Орденом Светог Саве другог реда одликовао Драгишу Миловића, председника општине Звечан, Јована Димкића, директора Комбината „Трепча”, а литургији су присуствовали министри Владе Србије Велимир Илић, Марко Селаковић и Братислав Петковић, саветник председника Србије Марко Ђурић, директор Канцеларије за КИМ Александар Вулин и остали званичници. Иако је за крај прославе била планирана премијера представе „Смрт Уроша петог”, Народног позоришта из Приштине, она није изведена због смене директора овог театра Ненада Тодоровића, а уместо ње глумци Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Дејан Цицмиловић, Јасмина Стиљковић, Мишко Ракочевић и КУД „Копаоник” извели су музичко-сценски приказ „Бањско злато”. Све је донекле у парадоксу, и атмосфера и поруке са прославе, а реалност – омиљена реч наших политичара – налази се унутар самог храма. У њему свакодневно, са лукова и сводова отпадају комади малтера и опеке, пада прашина и они делићи фресака који су претекли време и зло. Ако прашина падне и на ове речи, поруке, обећања, слике, емоције и намере, неке нове генерације ће поново откопавати златну Милутинову Бањску. Живојин Ракочевић извор (Фото Н. Елезовић)
  5. Обавезно прочитати текст и погледати изузетне фотографије из манастира Високи Дечани: http://cnnphotos.blogs.cnn.com/2012/12/15/an-orthodox-monks-life-in-kosovo/
  6. Тада је по предању Св. Краљ Стефан засадио прве чокоте лозе и ту традицију наставиле су генерације дечанских монаха. Велика Хоча била је вековима надалеко позната по производњи вина и више манастира имало је овде своје метохе, од којих су данас остале само цркве којих је сада у Хочи остало дванаест. Данас је остао само метох - Винарија манастира Високи Дечани, у којој се и данас производи познато Дечанско вино (Вранац и Cabernet Sauvignon, као и дечанску лозову ракију). У виници је на послушању монах Марко Диклић, који из године у годину улаже напоре да унапреди квалитет вина које се данас продаје не само у Србији већ и у иностранству. На овогодишњој берби оцу Марку притекли су у помоћ монаси и искушеници из манастира као и верници. Овогодишња берба дала је око 30 тона црног грожђа. Након бербе настављају се редовни послови на производњи вина који ће се наставити наредних месеци до месеца маја када ће вино од овогодишње бербе бити флаширано. Извор и фотографије
  7. манастир Усековања главе Св. Јована Крститеља - Сочаница : Манастир Сочаница се налази на северном делу Косова, недалеко од пута Рашка - Косовска Митровица. Тачније, манастир је удаљен 3.5 километра од села Сочаница на повољном je географском положају и у лепом природном окружењу. :: Значајнијих писмених података о манастиру нема, сем једног мањег летописа који је водио свештеник Младен Раденковић, писаног у периоду од 1943. до 1969. године и усмених казивања старијих људи. Овоме треба придружити новооткривене камене плоче са гробних споменика, уграђене у садашњу цркву. Наиме, на тим спомен плочама написано је да је поп Стефан из места Узрине сахрањен крај манастира 1643. године, што недвосмислено указује да је на садашњем месту, некада био манастир. Место Сочаница помиње се и као Селчаница још у повељи о оснивању манастира Бањска, светог Краља Милутина из 1314. године. :: Садашња црква је посвећена Усековању светог Јована Крститеља и саграђена је 1862. године на темељима порушене цркве која је била посвећена Ваведењу Пресвете Богородице. За ваведењску цркву се не зна када је подигнута нити када су је Турци порушили. Оно што је очигледно је да се верни народ окупља у великом броју на празник Ваведења и доноси славске колаче што потврђује непрекинуту традицију славе претходне цркве...
  8. Макрина

    Пробуди се!!!

    ПРИШТИНА БРАНКОВИЋ ДРАГАН (50) убијен у јуну 1999. године КАПЕТАНОВИЋ ДОЈЧИН убијен 8. јуна 1999. године ЈОВАНОВИЋ ДРАГАН из села Којловића, убијен на уласку у Приштину ПЕТРОВИЋ МИРОСЛАВ механичар из Косова Поља, нађен убијен у селу Којловићи код Приштине ЈОВОВИЋ ВЕСЕЛИН убијен 13. јуна 1999. године ШУКИЋ ИЛИЈА из Приштине, убијен у свом дворишту, 14. јуна 1999. године СТАНИСАВЉЕВИЋ ВЛАДИМИР и СТАНИСАВЉЕВИЋ ПЕРСА (брачни пар) тела су им пронађена 17. јуна 1999. године, у њиховој кући у Приштини БРАНКОВИЋ ДРАГАН из Приштине, насеље Дарданија, убијен 21. јуна 1999. године ЛЕКОВИЋ МИЛЕНКО професор Економског факултета у Приштини, убијен 23. јуна 1999. год. у згради Економског факултета МЛАДЕНОВИЋ МИОДРАГ портир у згради Економског факултета, и СТАМЕНКОВИЋ ЈОВИЦА конобар у мензи Економског факултета, убијени 23. јуна 1999. год. у згради Економског факултета ГЛИГОРИЈЕВИЋ ЗЛАТОЈЕ Србин лекар из Приштине, убијен на свом радном месту на Одељењу педијатрије у Болничко-Клиничком центру у Приштини (сведоче његове колеге) ЈОВАНОВИЋ МИЛЕТА Улпијана Ц7, улаз 11, стан 9, убијен 25. јуна 1999. године ЖИВИЋ МИОДРАГ из Лапљег Села, убијен на бензинској пумпи у свом селу, 26. јуна 1999. године ПАВЛОВИЋ МИЛУТИН шофер из Крагујевца, убијен 30. јуна 1999. године и са њим РАИЧЕВИЋ ДРАГАН шофер из Крагујевца, убијен 30. јуна 1999. године у с. Лебане ИВИЋ ВЕЛИМИР Приштина-насеље Актаџ. ул. дубровацка 19, убијен 9. јула 1999. године ТАСИЋ ТОМИСЛАВ убијен у Приштини, ул. Мостарска, дана 15. јула 1999. у 9 ујутро ДАНЧЕТОВИЋ БОЖИДАР убијен 15. јула 1999. године РИСТИЋ МИЛИВОЈЕ (68) и његова супруга РИСТИЋ ЈУЛИЈАНА (65) дана 20. јула 1999. године пред зору убијени у својој кући у селу Матичане 2 км истоцно од насеља Сунчани брег у Приштини ЋУРЋИЋ ЗЛАТИБОР – Златко и његова мајка ЋУРЋИЦ СРБИНКА – Срмена убијени 2. августа 1999. године, у њиховој кући у Приштини, ул. Стевана Синђелића МИЛЕНКОВИЋ МИМЧИЛО (64) убијен у својој кући у Приштини 2. 8. 1999. године, између 21-22 часа, а син му Светомир киднапован ВУЈОВИЋ ЉУБИЦА (око 90 година) убијена у свом стану у Приштини, тако што је удављена у кади 2. августа 1999. године ВУЧИЋ РАДИСЛАВ (61) земљорадник из Доње Гуштерице, убијен између 21-22,00 цаса 3. 8. 1999. године НИЧИЋ ДЕЈАН радник ПТТ из Косова Поља, убијен 8.8.1999. године ЦИФТАРИЋ (ЦивтелиЋ) МИЛКА (1935) Дарданија СУ 1-3, ул. 4, убијена у свом стану са 3 хица у недељу 18.7.1999. год. МИШУЛОВИЋ МИОДРАГ нестао у другој половини јуна 1999. године у насељу Врањевац у Приштини, тело нађено испред зграде Основне школе, где је наводно био смештен штаб УЧК. (Његово тело пронађено у масовној гробници у Драгодану – Приштина и идентификовано од екипа српских патолога из Приштине и Ниша) НОВАКОВИЋ НИКОЛА (1934) убили га 27.7.1999. године око 16 часова РАДУЛОВИЋ ЗОРАН смртно рањен на Сунчаном брегу и због неажурности и споре интервенције лекара Албанаца, подлегао ранама и преминуо 25. јуна 1999. године. НИКОЛИЋ ДЕЈАН РИСТИЋ РАДА ВОРОГОВИЋ РАДМИЛА (1951) из Приштине, погинула при нападу шиптарских терориста 29.7.1999. год. у селу Доње Љупче ВАСИЋ ЉУБИША ВАСИЋ (Миодрага) ЖИВОРАД (41) из ГраЧанице, претуцен 14.8.1999. године СТОЈАНОВИЋ МИЛЕНА ЈОВАНОВИЋ НЕБОЈША из с. Батусе, радник убијен испред своје куће ИЛИЋ ВЕЛИМИР ЖИЖИЋ ЗОРКА (74) заклана у Приштини, ул. ЈНА, и сахрањена 19.8.1999. године ДАПЧЕВИЋ ДРАГОСЛАВ из Приштине убијен 15.8.1999. године РИСТИЋ ТОМИСЛАВ ТОШИЋ МАРКО ЈАНУС ЂУРО (52) убијен 14.7.1999. године МАРКОВИЋ ЗЛАТИБОР (64) запослен у угљенокопу Белаћевац, убијен је 26. јула МИРОСЛАВ ПОПАДИЋ је посетио приштинско православно гробље (почетком августа 1999) и нашао неколико свежих хумки, изнад којих су биле летвице са натписима ПЕРКА МЛАДЕНОВИЋ бр. 1103 СВЕТИСЛАВ ТРАЈКОВИЋ бр. 1126 ПЕРА РАКОЧЕВИЋ бр. 1143 ЕВА КРСТИЋ бр. 1145 СВЕТИСЛАВ ЂЕПА бр. 1146 МАРИЦА БАДАЊАК бр. 1147 Н.Н. дом стараца 23.7.1999. године ЗОРКА МАКСИМОВИЋ Дом стараца 28.7.1999. године и један гроб са летвом, на којој нема натписа Новинар „Блица“ Недељко Зејак је оставио фотографије Приштинског гробља на дан Светих Архангела, 21.11.1999. године на којима се виде свеже хумке са следећим натписима, читљива су само 4 натписа: БРАНИСЛАВА ПОПОВИЋ (на комунистицкој преслици) МИЛИЦА ПОПОВИЋ Зубин Поток (засеок) Плеве (Прелез?), (Натпис стоји на летвици на парчету лима) МИЛОШ МИТИЋ бр. 1480 (на крстачи исписано латиницом на шиптарски начин) ВЕЉИМИР ВЕЉКОВИЋ Дом стараца СТЕВИЋ МИРОСЛАВ (1944) из Лапљег Села, пребијен по глави и телу од Шиптара 24.8.1999. године, лечен у Приштини, подлегао повредама 25.9.1999. године СТОКУЋА МИРОЉУБ (1949) из Приштине, новинар-фоторепортер, убијен ПЕЦИЋ МИРОЉУБ (52) из Приштине, убијен 5.10.1999. године МИТРОВИЋ СПАСЕНИЈА (70) из Обилића, убијена увече 12.10.1999. године ПОПОВИЋ ЗДРАВКО из Приштине, убијен подподне 18.10.1999. године ЦВИЈАНОВИЋ ЂОРЂЕ из Приштине, киднапован 17.10.1999. године, тело је нађено 10.11.1999. године ПЕРИЋ МИОДРАГ звани Драган, нестао је у ноћи измеду 20. и 21.10.1999. године, тело је нађено 5.11.1999. године ГАЈИЋ ГРУЈИЦА (1960) 24. јуна 1999. године БАШИЋ ДРАГОСЛАВ (62) претуцен 28. новембра 1999. године ГЕРИЋ ДОБРИЛА (64) и ГЕРИЋ ВИНКО (33) тела су им пронађена у њиховом стану 7.12.1999. године ЈОВАНОВИЋ ПРЕДРАГ – Драган (1958), убијен 19.2.2000. године ПЕРИЋ СРЂАН масакриран 11. марта 2000. године СИМИЋ ВЕЛИМИР (60) слеп човек, скочио са терасе свога стана 31. октобра 1999. године ПЕТАР ТОПОЉСКИ (25) тело пронадено 14. маја 2000. године Н.Н. Србин из Грачанице, убијен 1. децембра 2000. године АЛЕКСАНДАР ПЕРОВИЋ (44) убијен у Приштини 18. априла 2001. године БОЖИДАРЕВИЋ МИОДРАГ киднапован 24. априла 2001. године, тело му надено 30.04. 2001. године ПРОБУДИ СЕ!!! СЛИВОВО КОД ГРАЧАНИЦЕ СИМИЋ ЖИВОЈИН – ЖИВОРАД заклан у свом селу 21. јуна 1999. године, заједно са три сродника Симић из села Сливова: СИМИЋ ДИМИТРИЈЕ СИМИЋ ТРАЈАН СИМИЋ ЖИВКО ПРОБУДИ СЕ!!! ЛИВАДИЦЕ КОД ПОДУЈЕВА Дана 14. фебруара 2001. године у атару села Ливадице на путу Ниш–Куршумлија–Подујево–Приштина, Шиптари су дигли у ваздух аутобус “Ниш-експреса” који су у пратњи КФОРА ишли од Ниша ка Грачаници. Том приликом је тешко повређено три путника, а 10 је погинуло. Тешко повређени: Стана Баук Миладин–Миша Младеновић Живана-Зорана Токић. Погинули су ових 10 Срба, сви осим два возача су са Косова и Метохије: СТОЈАНОВИЋ НЕНАД из Ниша, возач аутобуса “Ниш-експреса” КРАГОВИЋ МИЛИНКО из Ниша, сувозач-кондуктер “Ниш-експреса” ЛАЗАР МИЛИКИЋ из Липљана ДРАГАН ВУКОТИЋ из Косова Поља НЕБОЈША-ЊЕГОШ ЦОКИЋ из Садовине код Витине, супруг и отац двоје деце следећих жртава: СНЕЖАНА ЦОКИЋ род. Здравковиц, родом из Липљана, супруга Његошева ДАНИЛО ЦОКИЋ (1999) дете од 2 године МИРЈАНА ДРАГОВИЋ девојка из Лапљег Села, сестра јој је повредена vСУНЧИЦА ПЕЈЧИЋ из Приштине (Тихомир) СТОЈКОВИЋ/Стојановић из Косовске Каменице. То је десета жртва, тело је било веома изгорело и није могло бити идентификовано. Сахрањен је у Грачаници 15. марта 2001. године ЖИВАНА-Зорана ТОКИЋ повредена из аутобуса, преминула после десет дана Н. ТОКИЋ супруг Живане Токић и он умро крајем пролећа 2001. године СЛОБОДАНКА ЈЕФТИЋ ударена намерно колима (мерцедес) умрла 1. марта 2001. године. ПРОБУДИ СЕ!!! КОСОВО ПОЉЕ СТЕПИЋ ЖИВОРАД (68) убијен 28.9.1999. године ТРАЈКОВИЋ ЖИВОЈИН (58) убијен 28.9.1999. године ГАЛИЋ ЗОРАН умро 29.9.1999. године од задобијених рана ЈОКСИМОВИЋ МОМЧИЛО (1938), нестао, тело надено 18.11.1999. године ДИМИЋ СИНИША (испод 40) и МИРИЋ ВЛАСТИМИР (испод 40) погинули су 2. јуна 2000. године ДИМИЋ ЗЛАТКО (1963) погинуо 15. јуна 2000. године од подметнуте противтенковске мине заједно са ФИЛИПОВИЋ БОРКО (1975) Н.Н. Србин из Косова Поља убијен 15. јуна 2000. године ДРАГОМИР ДОДЕРОВИЋ (1950) убијен у ноци 27/28. јануара 2001. године Н.Н. Србин из Косова Поља, избоден ножевима 30. априла 2001. године ПРОБУДИ СЕ!!! ОБИЛИЋ Дана 16. јуна 1999. године у селу Мазигиту код Обилића киднаповано је од Албанаца 6 Срба, који су затим убијени, и тела им пронадена кроз 19.6.1999. године у селу Милошеву, и потом однета у Приштинску болницу: ПАВЛОВИЋ СЛОБОДАН (47) убијен заједно са својим сином ПАВЛОВИЋ НЕНАД (15) МИЛЕНКОВИЋ ДИМИТРИЈЕ (47) и његов син МИЛЕНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР (15) ДИМИЋ МОМЧИЛО (33) и ПРОКИЋ ДЕЈАН (19) ТОДОРОВИЋ ПРЕДРАГ (33) убијен у Обилићу Н.Н. Србин, убијен 24. октобра 1999. године КУКАЉ РАДОВАН убијен 29.10.1999. године РАДОСАВ ОГЊЕНОВИЋ (40) убијен 15.10.2000. године Рапајић Драган-Драгослав (око 50) заклан 29. новембра 2000. године МИЛОСАВЉЕВИЋ СМИЉКА (60) убијена 22. новембра 2001. године СЛОБОДАН СТОЛИЋ (74) убијен у ноци 3/4. јуна 2003. године РАДМИЛА СТОЛИЋ (73) убијена у ноци 3/4. јуна 2003. године заједно са својим мужем ЉУБИНКО СТОЛИЋ (54) син претходних Слободана и Радмиле, убијен заједно са родитељима у ноци 3/4. јуна 2003. године ПРОБУДИ СЕ!!! ЛИПЉАН ФИЛИПОВИЋ ДАНИЈЕЛА (21) убијена мецима у главу 20.7.1999. године, а рањено им дете од 4 године СИМИЋ МИЛНА убијен 2. јула 1999. године ТАЛИЋ МИРКО (70) и ТАЛИЋ ЈАВОРКА (65) заклани ДИМИЋ ВЛАДАН ДИМИЋ ДУШАН и ДИМИЋ МИЛОВАН ДИМИЋ МИЛА убијена 2.7.1999. године ПЕРИЋ МИЛОРАД отет 26. јула 1999. године и пронаден мртав МКСИМОВИЋ МИЛАН (65) умро на ВМА у Београду од последица рањавања СТОЈАНОВИЋ МИЛЕНА убијена 28.6.1999. године РИСТИЋ ТОМИСЛАВ убијен 1.7.1999. године ЂУКИЋ АНА убијена 19.6.1999. године СТАНИШИЋ ЗОРАН нестао 22.6.1999. године ЗДРАВКОВИЋ ЉУБИНКА убијена 30.7.1999. године ВУЧИЋ Н. убијен при повратку из Косова Поља РИСТИЋ МИЛУТИН убијен секиром у сопственом дворишту РОМИЋ ЛАЗАР-Буцо (60) бачена експлозивна направа 23.9.1999. године на кућу, од задобијених повреда умро у болници РОМИЋ МИЛКА (57) рањена заједно са мужем, преминула 26.9.1999. године у Липљану ФИЛИЋ ПЛАНИКА (62) преминула 17.10.1999. од тешке повреде кичме приликом напада Шиптара на њену кућу ЖИВИЋ ЗОРАН (53) убијен 19.02.2000. године заједно са ТРАЈКОВИЋ РАДОЈИЦОМ (43) ЖИВИЋ ВОИМИР/Велимир (1927) нестао 8. јула 1999. године и његов син ЖИВИЋ ДРАГАН (1958) ПЕРЕНЧЕВИЋ СЛОБОДАН убијен 29.06.1999. године од стране војника КФОР-а покушавајући да спасе брта кога су напали Шиптари. ПРОБУДИ СЕ!!! СТАРО ГРАЦКО 14 Срба убијено од Албанаца у жетви пшенице, предвеЧе 23. јула 1999. Године ЈАНИЋИЈЕВИЋ д. МОМЧИЛО (1946) и син му ЈАНИВЋИЈЕВИЋ М. НОВИЦА (1981) и брат му ЈАНИЋИЈЕВИЋ Ђ. МИЛЕ (1957) ЈАНИЋИЈЕВИЋ Ц. СЛОБОДАН (1965) ЦВЕЈИЋ Ј. САША (1973) Цвејић Д. Љубиша (1939) ЖивиЋ И. радован (1967) и његов брат ЖИВИЋ И. ЈОВИЦА (1970) ЂЕКИЋ М. СТАНИМИР (1955) ЂЕКИЋ Д. БОЖИДАР (1947) ОДАЛОВИЋ М. АНДРИЈА (1967) ТЕПШИЋ М. МИОДРАГ (1951) ЈОВАНОВИЋ Ц. МИЛОВАН (1969) СТОЈАНОВИЋ Д. НИКОЛА (1936) У јесен 2001. године о Задушницама, Шиптари су на гробље где су сахрањени ови Мученици, бацили јаке бомбе и експлозив, да још више увреде уцвељену родбину невино побијених Срба. ПРОБУДИ СЕ!!! УРОШЕВАЦ - ШТРПЦЕ ВУЈНОВИЋ НЕНАД отац и његов син: ЂОРЂЕВИЋ МИЛОРАД и његов брат: ЂОРЂЕВИЋ МИЛОШ ПАРЛИЋ ДИМКО ЂОКИЋ БОГДАН ТАЛИЋ МИРКО (70) и супруга му ТАЛИЋ ЈОВАНКА (65) обоје масакрирани – убијени у својој куци 5.7.1999. године ТРИ НОВА ГРОБА (пре полов. августа 1999. године) на урошевачком православном гробљу ШАБИЋ МИЛОВАН (71) убијен 20. јуна 1999. године МАРКО ЦЕВИЋ наден измасакриран 26. јуна 2000. године СТОЈАН ИЛИЋ (1957) убијен 13. фебруара 2001. године и са њим ДАБИЦ Н., и тешко рањен ДРАГАН ВЕЉКОВИЋ ДАБИЋ Н. (50) ЈЕЗДИЋ ДУШАН официр В.Ј. киднапован јуна 1999. год. тело есхумирано и предато родбини 27. 6. 2003. године ПРОБУДИ СЕ!!! ГЊИЛАНЕ ЈОВАНОВИЋ МИРОСЛАВ убијен између 18. и 27. јула 1999. године МИХАЈЛОВИЋ ЈУГОСЛАВ и СТАНОЈЕВИЋ САША РАЊЕНИ између 18. и 27. јула 1999. У СЕЛУ ЖЕГРА ЖИВКОВИЋ НЕБОЈША убијен између 18. и 27. јула 1999. године КАРАЏИЋ СРЕЋКО убијен између 18. и 27. јула 1999. године МИХАЈЛОВИЋ ЉУБОМИР (1929) заклан у свом стану ЈЕВТИЋ СЛОБОДАН убијен АНТИЋ ЖИВКО убијен на својој њиви АНТИЋ ЈОВА убијен на својој њиви ЈАНКОВИЋ ЈОВАН (14) убијен на својој њиви СИМОВИЋ БЛАГОЈЕ заклан у кући СИМОНОВИЋ ВЕРА заклана у кући САВИЋ ПЕТАР (56) убијен СТОЈАНОВИЋ БОЖИДАР (50) убијен на ливади ПЕРИЋ ЖИВОЈИН (66) убијен у Гњилану ДИМИЋ МОМЧИЛО убијен између 18. и 27. јуна 1999. године ДЕНИЋ ЦЕДОМИР убијен између 18. и 27. јуна 1999. године ДИМИЋ ВЛАДА (55) убијен док је чувао стоку ДЕНИЋ ВОЈИСЛАВ (41) и ДЕНИЋ БРАНКО (40) убијени 27.7.1999. године ПЕРИЋ РАДЕ киднапован и мучен, умро од последица у болници у Скопљу ПЕРИЋ ДОБРИВОЈЕ (68) од повреда преминуо у болници 29.7.1999. године СТОЈАНОВИЋ МИЛЕ убијен КОСТИЋ САША (18) убијен око 8.7.1999. године СТОЈАНОВИЋ САВА убијен око 3.7.1999. године НЕДЕЉКОВИЋ БЛАГИЦА из села Коретишта убијена у селу Добрчане 9.8.1999. године ДЕНИЋ МИЛОРАД (39) убијен 9.8.1999. године МАКСИМОВИЋ МИЛАН рањен пред куцом, умро од рањавања НЕШКОВИЋ ЖИВКО (56) и супруга му БАСЈИВУЋ ЛЕПОСАВА убијени 9.9.1999. године ЛАЗИЋ БОЖИДАР заклан и супруга му ЛАЗИЋ Н. ИЛИЋ ЖИВОЈИН (66) и син његов ИЛИЋ МИОДРАГ (42) убијени 22.9.1999. године ТРАЈКОВИЋ ЖИВКО и КАТАРИНА САВИЋ убијени 8/9.9.1999. године ТРАЈКОВИЋ ДУШАН (65) убијен 7.11.1999. године БИОЧАНИН ЉУБИСАВ убијен 10.2.2000. године ВАСИЋ БЛАГИЦА (45) погинула 3. децембра 1999. године ЈОВАНОВ АЛЕКСАНДАР убијен 12. децембра 1999. године ГАШИЋ РОДОЉУБ убијен на други дан Божића на кућном прагу Н.Н. Србин из Гњилана убијен 9.1.2000. године НОЈИЋ СТОЈКО (1936) и син му из села Псјане, измасакрирани – очи извађене НОЈИЋ БРАНКО (1970) и НОЈИЋ БЛАГОЈЕ (1967) убијени 16. јануар 2000. године ЂОРЂЕВИЋ ДАНИЛО убијен 19.1.2000. године ЖИВИЋ БРАНИСЛАВ убијен 4. фебруара 2000. године ВАСИЋ ЈОСИФ (38) Србин лекар убијен 26. фебруара 2000. године СТОЈАНОВИЋ ДРАГОЉУБ убијен 9. марта 2000. године ПЕРИЋ МИЛОРАД (51) убијен 29. априла 2000. године ВАСИЋ ВОЈИН (60) и ТРИФУНОВИЋ ТИХОМИР (40) отац троје деце и ПЕТРОВИЋ МИЛОШ дете од 4 године, убијени рафалом 28. маја 2000. године ПЕТАР ЦВЕТКОВИЋ (71) преминуо 22. јуна 2000. године од туге и бола СТОЈКОВИЋ САВА (82) изрешетан мецима и заклан 1. јула 2000. године Н.Н. Србин (68) убијен 17. септембра 2000. године РИСТИЋ СВЕТИСЛАВ (35) 19. марта 2001. године “извршио самоубиство” Н.Н. Србин (Савић?) убијен 5. августа 2001. године ВЛАДИМИР СТАНКОВИЋ (1934) обешен од стране Шиптара 6. августа 2002. године ЈОВИЋ МИРКО (1958) нестао 12. јула 1999. године, тело пронађено јула 2000. године ПАВИЋ БОРИСЛАВ (1935) нестао 24. јула 1999. године, тело пронађено јула 2000. године ПРОБУДИ СЕ!!! ВИТИНА МИХАЈЛОВИЋ СТАНОЈКО (55) убијен 16. јуна 1999. године РАДЕНОВИЋ МИЛОРАД - РАШО (1951. Нађен је мртав 18. Јула 1999. године код сеоске цркве у селу Грмову код Косовске Витине ВАСИЉКОВИЋ-ЖИВКОВИЋ (Теодора) ПЕТАР (1930) убијен 12. јула 1999. године ЂОРЂЕВИЋ САША (1975) убијен 13.7.1999. године ЂОРИЋ СПАСОЈЕ (1940) убијен 16.7.1999. године ЂОРЂЕВИЋ ЗОРАН (1954) убијен 17.7.1999. године БОГДАНОВИЋ-КОЈИЋ СЛАВКО (50) убијен 21.7.1999. године СТАНКОВИЋ ВЛАСТИМИР (1964) убијен 27.7.1999. године АКСИЋ МИЛИЦА (1961) убијена кад и претходни Станковић ПРЖИЋ ВЕЛИБОР – Горан (1939) убијен 1.8.1999. године ПЕШИЋ ДРАГАН (1960) убијен 4.8.1999. године СТЕВИЋ ДОБРИВОЈЕ убијен 4.8.1999. године АНТИЋ ВЕЉКО – Влајко (55) убијен 14.8.1999. године РАДИЋ ТИХОМИР (1973) убијен 16.8.1999. године СПАСИЋ СИЛВАНА (1976) убијена 16.8.1999. године МИЛКИЋ САША (22) убијен у својој башти ПРЖИЋ БОРИСЛАВ убијен НИКОЛИЋ (Сретена) МИЛОРАД – „Моде“ (1944) убијен 30.9.1999. године МАРИНКОВИЋ (Милана) СЛОБОДАН (1962) ТРАЈКОВИЋ СЛОБОДАН (1945) оба из Клокота; и ПЕКИЋ СТОЈАН (1950) нестали 4. јула 1999. године пронадени масакрирани 11.9.1999. године СТОЈКОВИЋ (милорада) РАДЕ (1944) нестао 23.7.1999. године (тело надено растргано од паса) 17.9.1999. године ИЛИЋ МИЛИСАВ рањен октобра 1999. подлегао ранама 28.11.1999. године СТОЛИЋ ЖИВКО (67) убијен 6.5.2000. године АПОСТОЛ РАКИЋ подлегао ранама 18.5.2000. године ВЛАДИМИР ИЛИЋ (1950) убијен 24.5.2000. године МИРКОВИЋ ЛЕФТЕРКА (67) убијена 1.6.2000. године ЈОВАНОВИЋ СЛОБОДАН (50) убијен 2.11.2000. године ТОМИСЛАВ КОЈИЋ (1954) убијен 5.4.2001. године ДОДИЋ САША (1983) убијен 30.4.2001. године Н.Н. (50) тело нађено 2.5.2001. године ДАЈИЋ ДРАГАН убијен 7.5.2001. године Н.Н. (26) пронаден у својој кући 13.7.2001. године МИРКОВИЋ ЗОРАН (44) убијен 17.5.2003. године ПРОБУДИ СЕ!!! НОВО БРДО ЈОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР (77) убијен 21.6.1999. године ВУКАС МИЛЕ (45) убијен 29/30.6.1999. године СТОЈАНОВИЋ СТАНКО (55) обешен 10.7.1999. године СТОЈКОВИЋ МИЛОРАДКА (36) силована и малтретирана преминула 11.7.1999. године СТОЈАНОВИЋ САВА (60) рањен и од последица преминуо ЖИВКО Н. (68) обешен 10.7.1999. године БАСИЋ МИТРА (65) закована коцем за под своје куце и спаљена заједно са кућом ПРОБУДИ СЕ!!! КОСОВСКА КАМЕНИЦА СИМИЋ (Србе) МИЛИВОЈЕ (1928) наден измасакриран 19.6.1999. године АРСИЋ (Новице) НЕНАД (1968) убијен 19.6.1999. године ВАСИЋ НОВИЦА (50) убијен СТОЈАНОВИЋ (Србољуба) МИОДРАГ (28) убијен СТАНКОВИЋ БЛАГОЊА (70) убијен секиром АНТИЋ НЕГОВАН (33) и ИЛИЋ НОВИЦА (38) киднаповани 31.7.1999. године, пронађени мртви 2.8.1999. године СТЕВАНОВИЋ ЉУБИША (76) убијен СТАНКОВИЋ ДОБРИНКА ЖИВОЈИН ИЛИЋ (66) и његов син МИОДРАГ ИЛИЋ (42) убијени 22.9.1999. године АНТИЋ СТАНИЦА (76) заклана 19.9.1999. године ЖИВИЋ ЗОРАН (33) убијен 24.9.1999. године БУДИМИРОВИЋ СРЂАН (30) СИМОВНОВИЋ ДРАГАН (32) и ГИГИЋ БЛАГОЈЕ (30) убијени 6.9.1999. године Н.Н. убијена 3.12.1999. године Н.Н. (46) убијена 13.9.2000. године ЈОВИЋ БРАНКО (70) масакриран 26.2.2001. године ЈОВИЋ САВИТА (65) масакрирана секиром 26.2.2001. године ДЕКИЋ ЗОРАН (32) убијен МАРКОВИЋ СРЕТЕН убијен на бадњи-дан ПРОБУДИ СЕ!!! КОСОВСКА МИТРОВИЦА ВАСИЋ САВА и НИКОЛИЋ САША (1968) убијени 23.6.1999. године НЕДЕЉКОВИЋ ЂУРЂА (65) надена мртва 13.10.1999. године Н.Н. Леш мушкарца српског порекла, допремио га КФОР 13.10.1999. годинее Н.Н. Леш мушкарца српског порекла, допремио га КФОР 14.10.1999. године Н.Н. Леш мушкарца српског порекла, допремио га КФОР 14.10.1999. године Н.Н. Леш мушкарца српског порекла, допремио га КФОР 14.10.1999. године Н.Н. Леш мушкарца српског порекла, допремио га КФОР 14.10.1999. године Н.Н. Србин убијен 1.12.1999. године Н.Н. Српкиња старија особа и Н.Н. такође старија Српкиња убијене 3/4.2.2000. године ЈОКОВИЋ БОЈАН (20) убијен од белгијских војника КФОР-а 16.12.2000. године МЛАДЕНОВИЋ ТРИФУН (46) угушио се од сузавца КФОР-а 16.12.2000. године ВУКОЈИЧИЋ ВИОЛЕТА (62) убијена 19.4.2001. године МИЛОВИЋ ДЕЈАН (35) убијен од данских војника КФОР-а 6.5.2001. године МЛАДЕНОВИЋ ДРАГАН (45) убијен 23.6.2001. године АНТОНОВИЋ ВОЈИСЛАВ (1958) нестао децембра 1999. године, тело пронађено новембра 2002. године ПРОБУДИ СЕ!!! ГОЈБУЉА, ВУЧИТРН, БАБИН МОСТ МИЛОВАНОВИЋ (Момчила) МИРКО (1973) убијен 27.7.1999. године ЂОРЂЕВИЋ (Николе) МИЛАДИН (1953) убијен 27.7.1999. године ШПИРИЋ/СПИРИЋ МИРОСЛАВ убијен ДАНЧЕТОВИЋ ПАВЛЕ (45) убијен 10.10.1999. године Н.Н. леш избачен из аута 16.10. 1999. године ТРАЈКОВИЋ МИЛУТИН (30) преминуо од рањавања 31.5.2000. године ПРОБУДИ СЕ!!! ПОДУЈЕВО МИРОВИЋ СЛОБОДАН убијен 23.6.1999. године ЖИВКОВИЋ СРЕТЕН убијен ЛАЗОВИЋ ДРАГОЈЛА (79) пронађена убијена 9.8.1999. године ВОРОТОВИЋ РАДА убијена 29.7.1999. године САРИЋ МАРКО убијен 19.7.1999. године МИТРОВИЦ МИОДРАГ убијен Н.Н. (74) Српкиња убијена 9.7.2000. године МИЋУНОВИЋ ДУШАН (70) убијен, тело нађено 4.4.2001. године ПРОБУДИ СЕ!!! ПРИЗРЕН ЛУКИЋ ХАРИТОН (Радослав) убијен 14.6.1999. године ВЕСЕЛИНОВИЋ СЛАВКО убијен 13.6.1999. године ПУЦКОВИЋ БОСИЉКА (60) надена убијена 20.7.1999. године ЦУЦУРОВИЋ МИЛОРАД (82) августа 1999. године обешен у подруму ЈОВАНОВИЋ КРСТА и ЈОВАНОВИЋ Н. његова жена, убијени у њиховом стану 26.7.1999. године БАБАРОГИЋ ЦЕДА (95) и жену му БАБАРОГИЋ ОЛГА (75) убијени 30.7.1999. године ЕШИЋ ЈЕЗДИМИР и НЕШИЋ ЂУРКА заклани у ноћи 12/13.8.1999. године ШУРДИЋ ДРАГАН (1962) пронађен мртав априла 2001. године ПОПОВИЋ РАТКО убијен 10.8.1999. године МИТИЋ СТАНИСЛАВ (65) и МИТИЋ ЈОВАНКА (60) и ЈОВАНОВИЋ РАДОВАН (63) убијени а потом спаљени око 20.6.1999. године БОЖОВИЋ СВЕТАЛА и њена ћерка БОЖОВИЋ Н. убијене у својој кући КРАСИЋ ВИНКО убијен КРСТИЋ РАДЕ (Радослав) убијен СТАМЕНКОВИЋ МАРИЦА ФИЛИПОВИЋ ПАНТА СИМИЋ ИЛИЈА ЦЕПИЋ БОЖИДАР РАДИВОЈЕВИЋ НИКОЛА (60) 27.6.1999. године нестао, тело пронађено 23.7.999. године МИРЦЕВИЋ ВИТКО и КРСТИЋ Н. супруг Слободанке Крстиц убијен 2.8.1999. године НЕДЕЉКОВИЋ ДРАГИЦА убијена у колима на путу Бујановац-Гњилане МАРКОВИЋ СТОЈАДИН (75) и његова жена МАРКОВИЋ РАДА (75) надени убијени 20.8.1999. године МИЛОВАНОВИЋ ЈОВАН убијен и леш нађен око 4.8.1999. године СТАНИЋ МИЛАН измасакриран 7.8.1999. године РАКИЋ БОСИЉКА убијена око 20.7.1999. године НИКОЛИЋ НИКОЛЕТА (65) убијена пре 10.8.1999. године СТОЈАКОВИЋ ЗОРАН (1959) убијен око 10.8.1999. године ЈАНКОВИЋ ДЕЈАН (22) нађен мртав испред зграде у којој је становао ТЕПИЋ БОЖИДАР убијен СТАНКОВИЋ БОРКА (33) убијен крајем јула 1999. године ВАНДРЕЈЕВИЋ ЖАРКО и Н.Н. возач ладе, убијени су када су војници немачког КФОР-а пуцали у возило око 14. јуна ВВДИМИЋ ЛЕЛА са черкицом од 6 месеци ДИМИЋЗОРИЦОМ запаљена је у старој кучи у центру Призрена 15.8.1999. године Н.Н. жена стара 33 године нађена мртва око 15.8.1999. године СТАРИЋА Н. заклана у Сувој реци и са њом још СТАРИЋА Н. у Сувој Реци заклана ТАЛИЋ МИРКО (70) и ТАЛИЋ ЈОВАНКА (65) убијени су 5.7.1999. године убијени у селу Дојнице изнад Призрена су затворени у једну кучу и запаљени: СТОЈКОВИЋ ТРИФУН СТОЈКОВИЋ НАТАЛИЈА СТОЈКОВИЋ БОГДАН СТОЈКОВИЋ ЖИВКА РАДИВОЈЕВИЋ ТОМА РАДИВОЈЕВИЋ МОМИРКА СПАСИЋ ЈЕФТА СПАСИЋ БОСИЉКА АНТИЋ ЧЕДА АНТИЋ МАРИЈА СТЕВАНОВИЋ МИЛИЦА СТЕВАНОВИЋ СЛАВИЦА СТЕВАНОВИЋ ВЛАСТА НИКОЛИЋ ВАСИЉКА ЂЕКИЋ СРЕЋКО ЂЕКИЋ ДРАГА ТОМИЋ ДЕСАНКА убијена, леш пронаден 28.8. СТОЈКОВИЋ ВИТА (56) тело пронађено у речном кориту СТОЈАНОВИЋ ВАЛДИМИРКА (62) убијен 27.8.1999. године ЈОВАНОВИЋ ДРАГАН (29) из Београда, убијен августа 1999. године ЈОКИЋ ЗДРАВКО (67) убијен августа 1999. СТОЈАНОВИЋ БОРКА убијена СТОЈАНОВИЋ МИЛОРАД (1925) киднапован 16.7.1999. године СТОЈАНОВИЋ ЖИВКА (1925) супруга горе поменутог, тела им есхумирана и идентификована 5.3.2003. године ТАКИЋ АНА дете од 6 година, киднапована августа 1999. године, измасакрирано тело пронађено 1.9.1999. године САВА, дете, убијено током 1999. године УБИЈЕН 1 Србин и 1 Циганин око 28.8.1999. године УБИЈЕН 1 православни човек из Македоније кад и претходни Н.Н. Србин убијен, тело му пронадено 6.1.2000. године Н.Н. жена Српкиња избеглица из Крајине и Н.Н. жена Српкиња избеглица из Крајине, убијене 7.1.2000. године РИСТАНОВИЋ МОМЧИЛО (1940) одведен 17/18.6.1999. године, пронађено тело тек марта 2001. године ПУМПАЛОВИЋ МОМЧИЛО и супруга му СРЕБРЕНКА киднаповани УНМИК и КФОР,су објавили да су обоје убијени ПРОБУДИ СЕ!!! ОРАХОВАЦ, ВЕЛИКА ХОЧА ГРКОВИЋ ПАНТА (67) убијен 22.6.1999. године БИ(Е)ГОВИЋ НИКОЛА и БИ(Е)ГОВИЋ СИМО и БИ(Е)ГОВИЋ ЈОВАН сви нестали 16.6.1999. године, тела пронадена 22. 6.1999. године Н.Н. избеглица из Крајине, убијен у Ораховцу ПАВЛОВИЋ НЕБОЈША и МАНИТАШЕВИЋ МЛАЂАН тела пронашао КФОР децембра 1999. године Н.Н. Србин убијен 12.12.1999. године ВУКИЧЕВИЋ ЗОРАН подлегао ранама 16/17.12.1999. године Н.Н. Српкиња умрла јер КФОР није хтео да је превезе до болнице половином јануара 2000. године ПРОБУДИ СЕ!!! ЂАКОВИЦА МИЛИЋ МОМЧИЛО (44) нестао, тело надено и идентификовано у Мердарима 14.3.2003. године НИШЕВИЋ (НИШАВИЋ) ДЕСАНКА (55) нестала, идентификована са претходнима ЈОВАНОВИЋ МИЛОРАД (1932) нестао 24.6.1999. године, идентификован са претходнима БИБЕРЏИЋ ДРАГИЦА (1926) нестала 15.6.1999. године, идентификована са претходнима ЦВЕТКОВИЋ ДУШАН убијен јуна 1999. године ПРОБУДИ СЕ!!! КЛИНА ВИДИЋ РАДОЈИЦА (70) убијен 20.6.1999. године ВИДИЋ РАДИВОЈЕ (1923) убијен 20.6.1999. године ВИДИЋ ЈОВАНА (1924) убијена 20.6.1999. године ПЕШИЋ ЖИВКО (70) нестао 18.6.1999. године ВЕСИЋ ГЛИГОРИЈЕ (89) убијен 24.6.1999. године ЗУВИЋ МИРКО (45) убијен 19.6.1999. године МИЛОВАНОВИЋ РАДОСЛАВ (око 70), убијен 15.7.1999. године БАЊАЋ ЗДРАВКО (око 70), убијен или умро од глади ШУТИЋ ВУЦКО (68) и његова жена ШУТИЋ ДОСТАНА нестали, највероватније убијени ЛАЛИЋ ВОЈИСЛАВ (65) и његова жена ЛАЛИЋ ЈЕЛЕНА нестали (највероватније убијени) ЛАЛИЋ МИРОСЛАВА (80) и њен син ЛАЛИЋ ЉУБОМИР (60) и његова жена ЛАЛИЋ МИЛИЈАНА (60) сви нестали, највероватније убијени МАРУШИЋ ЖИВКО (65) и жена му МАРУШИЋ ЦВЕТА - Вида обоје нестали, највероватније убијени МАРУШИЋ МИЛИЦА (65) убијена или изгорела у кући 29.6.1999. године ЛАЗАРЕВИЋ ДЕЈАН дечак од 19 година убијен на прузи ЈЕРОМОНАХ СТЕФАН ПУЉИЋ киднапован 19.7.1999. године заједно са ВУЈОВИЋ ВУЈАДИНОМ (1951) ПРОБУДИ СЕ!!! ИСТОК ЂУРИЋ ПЕТАР убијен код џамије, сахрањен 24.7.1999. године ВУЛИЋ РАДОЈЕ убијен ВУЛИЋ МИХАИЛО - Микоња убијен Н.Н. убијен ВУЛИЋ ЂУРЂА-Ђуда убијена СТОЈКОВИЋ ВЕРА убијена СТОЈКОВИЋ РАДОЊА убијен СТОЈКОВИЋ МИШКО убијен КОРАЋ ДАРИНКА убијена КОВАЧЕВИЋ ДАМЈАН (1940) убијен 21.8.1999. године КОВАЧЕВИЋ МИЛИСАВ (1939) рањен, подлегао ранама 21.8.1999. године ПУМПАЛОВИЋ МОМЧИЛО растргнут између два трактора ЈОВАНОВИЋ БУДА (54) убијен у аутобусу 2.8.2000. године и са њим убијена РАЈКОВИЋ ПЛАНА (53) ЈУРЕТИЋ ВУЧЕТА (1929) нестао јуна 1999. године БЕЛОШЕВИЋ (?) ВОЈИН (75) убијен 2.10.2000. године ТОЛИШИЋ СРЂАН (19) убијен 11.12.2000. године ПРОБУДИ СЕ!!! ПЕЋ И ОКОЛИНА НОВАКОВИЋ ОЛГА (55), убијена са 4 убода ножем 24.7.1999. године ВУЈОШЕВИЋ МИЛЕВА, убијена 27.6.1999. године ЋИРКОВИЋ РАДОСЛАВА (54) и ЋИРКОВИЋ БОСИЉКА (76), силоване и убијене ГАШИЋ МАРКО, масакриран ДАШИЋ РАДОСЛАВ (45), највероватније убијен око 19.6.1999. године КИЗИЋ ДРАГИША, убијен око 17.7.1999. године ВУЛЕВИЋ БРАНКО (61), нађен масакриран и у распадању 7.7.1999. године ВУКМИРОВИЋ Н., и БУЛАТОВИЋ Н., убијени 18.6.1999. године, тела надена 27.6.1999. године ПЕРОВИЋ МИЛО (16), убијен СТАНОЈКОВИЋ БОРИСЛАВ, убијен РАДЕВИЋ Н.?, убијен РАЛЕВИЋ СРЕТЕН, убијен РАЛЕВИЋ-РАДОВИЋ МИЛОШ, убијен секиром, преклан ЈАНКОВИЋ НЕБОЈША, заклан МИРИЋ МАРИЦА (36), силована па заклана 26.71999. године САВИЋ ДРАГАН, наден мртав замотан у тепих ЛЕКОВИЋ МИЛЕНКО, заклан ЛЕКОВИЋ МИЛИВОЈЕ ЖИВКОВИЋ СРЕТЕН СТНИШИЋ Н. и његов брат СТАНИШИЋ Н. убијени метком у чело из близа ЈАВЛИНОВИЋ БОЖАНА (80) и њен син ЈАВЛИНОВИЋ ВОЈИСЛАВ (55), нестали, највероватније убијени БУКУМИРИЋ МИЛИЦА, повредена 10.8.1999. године, преминула 11. августа 1999. године РАТКОВИЋ ВАСИЉКА, убијена СТАНКОВИЋ БЛАГОЈЕ, убијен СТАЈИЋ ТОМИСЛАВ, из Ниша убијен у камиону 12.6.1999. године СТАЈИЋ (Томислав) ЖИВКО, из Ниша убијен са претходним МАРКОВИЋ РАША, услед терора Шиптара, запалио своју куцу и себи одузео живот ЦИРКОВИЋ МИЛОШ, бранио своју куцу и погинуо НОВИЦЕВИЋ МИЛОРАД, убијен МИРОВИЋ СЛОБОДАН, убијен 23.6.1999. године КОМАТОВИЋ РАДОСЛАВ ДАШИЋ БРАНИСЛАВ ДАШИЋ ЈОВАНА ДАШИЋ КОСТАДИН ДАШИЋ РАДОСАВ КРСТИЋ ДАНИЦА КРСТИЋ ЉУБИЦА МАЛАР НАТАЛИЈА РАДОВНАОВИЋ МИЛОРАД РАЈЦИЋ ЗВОНКО РОМИЋ РАША СТОШИЋ РАДОМИР и са њим СТОШИЋ ЧЕДА и са њима КОСТИЋ ФИЛИП, убијени у Белом Пољу око 21.6.1999. године РАУНОВИЋ СЛАВКО (30), напустио Пећку Патријаршију 17.12.1999. године, пронађен 2.1.2000. године У кући КОЈИЋ, у Пећи убијено је 10 Срба Такође у Пећи спаљена 2 Србина Два леша нађена код Дечана приликом чишћења терена од мина, око 30. априла 2001.године ПРОБУДИ СЕ!!! УГЉАРЕ - ГЊИЛАНЕ 15 убијених Срба, идентификовани су МАРИНКОВИЋ (Милина) СЛОБОДАН (1962), ТРАЈКОВИЋ СЛОБОДАН (1945), оба из Клокота; и ПЕКИЋ СТОЈАН (1950), пронађени у масовној гробници Срба у селу Угљаре ПРОБУДИ СЕ!!! СРБИ УБИЈЕНИ У МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ 2004. ГОДИНЕ СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице, покошен рафалом 17. марта код моста на Ибру у Северној Митровици Јана Тачев (1968) родом из Македоније, удата за Србина у Косовску Митровицу. Убијена из снајпера 17. марта на балкону вишеспратнице близу моста на Ибру у Северној Митровици Ненад Весић (1950) из Липљана, подлегао ранама задобијеним од бомбе коју су 17. марта албански терористи бацили на њега у Липљану Добривоје Столић (1954) из села Дрејковци код Штрпца, убијен 17. марта на кућном прагу око 22,40 цасова. Албански терористи га најпре позвали да изађе из куће, а затим пуцали у њега Борко Столић (1982), од оца Добривоја. Када је чуо пуцњаву испред куће, изашао да види шта се збива, а албански терористи га тешко ранили. Од задобијених рана преминуо 18. марта Слободан Перић (1952), наставник физичке културе, убијен 17. марта око 20,50 часова у Улици краља Петра у Гњилану, избоден металном шипком. Златибор Трајковић (1951) из Косова Поља, изгорео пред руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци напали Косово Поље и запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетак српских кућа Драган Недељковић (55) из Призрена, изгорео у згради богословије у Призрену 17. марта, када су албански терористи запалили још и Владичански двор, Саборну цркву, цркву Богородице Љевишке, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену, као и манастир Св. Архандела изнад Призрена ПРОБУДИ СЕ!!!
  9. Антирежимски протести у Београду 2. октобра! Српски народни покрет Наши подржаће предлог радника појединих фирми и пољопривредних произвођача да се у Београду 2. октобра на дан одржавања тзв. „Параде педера“ организују велики антирежимски протести због економске ситуације у земљи и политике коју води Влада Србије. Активисти Српског народног покрета Наши изаћи ће 2. октобра на улице Београда како би протествовали против режима Бориса Тадића и политике придруживања ЕУ чија је последица одржавање „Параде педера“. У циљу подршке обесправљеним радницима и сељацима активисти СНП Наши ће на више локација у Београду уредно пријавити протесте. Надамо се да режим Бориса Тадића неће и ове године прибећи масовним кршењем слободе кретања у Београду на дан одржавања „Параде педера“ што је 2010. за последицу имало ескалацију насиља. Полиција мора свим грађанима, 2. октобра, равноправно обезбедити право на слободу кретања и слободу окупљања. СНП Наши позива грађане да 2. октобра у што већем броју изаћу на антирежимски протест и да на миран начин искажу незадовољство актуелном ситуацијом у земљи. Позвамо све организације, странке, синдикате и друге да се укључе у организовање протеста 2. октобра и да пријаве своје скупове. Информативна служба СНП Наши http://nasisrbija.org/?p=2086

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...