Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Škola'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 11 results

  1. Poštovane kolege veroučitelji, napravio sam Facebook grupu koja bi trebalo da omogući ( lakše i brže) razmenu iskustava u vezi sa nastavom u srednjim školama. Vodio sam se, pre svega, time da je meni potrebno da vidm kako drugi rade. Da pokupim neke ideje, dobijem inspiraciju za izvođenje kvalitetnijih časova itd. Evo ga link pa dođite https://www.facebook.com/groups/788776624847097/
  2. Izvinjavam se ako tema već postoji ili je u pogrešnom forumu... Ovo me šokiralo! http://www.srbijadanas.net/novi-pazar-osnovnoj-skoli-sveti-sava-promenili-ime-u-halifa-bin-zajeda-el-nahjana/ I sve što imam da kažem je: Bravo! A crkveni "velikodostojnici" su Gašića stavili pored svetog Jovana, Bože me oprosti! Znači imamo svetog Gašića (sramno, do bola sramno, on NIJE toga dostojan!!), i imamo školu najvećeg srpskog prosvetitelja, sveca, koga je zamenilo ime nekog abu dabi salem alejkum donora! Zaključak:ukoliko Mile Kitić da neku dobru donaciju crkvi ili školi, dete će vam ići u školu: OŠ Mile Kitić, a kad odete u crkvu, pored svetog Nikole ili svetog Jovana, stajaće i Mile Kitić, da mu se fino priklonimo i poklonimo.
  3. Школа је настала спајањем већ постојеће ликовне секције и фолклора, а поред разних ликовних вештина, изучавања домаће радиности и традиције и разноврсних фолклорних игара, у школи ће наша деца имати прилике да уче српски језик и српско писмо ћирилицу, математику, историју, музичко васпитање и веронауку. Потпуно волонтерски и са пуно љубави, знања, искуства и ентузијазма, о деци ће се бринути и учити их основним знањима из Отаџбине гђа Мирјана Христова, гђа Татјана Ђукић из КУД Балкан, отац Пантелејмон, а, ако Бог да, планирамо да се придружи још неколико наших парохијанки са искуством рада у просвети. Просторије школе Свети апостол Тома смештене су у великој и малој црквеној сали које се налазе у оквиру нашег црквеног имања у Јоханесбургу. Поред свих осталих многобројних активности, наша жеља је да сва деца из школе Свети апостол Тома учествују у црквеним славама и прославама, приређују изложбе, учествују у школском квизу и на конкурсима који се организују у Отаџбини и приређују концерте. Надамо се подршци и успешној и чврстој сарадњи са српским министарствима просвете, културе, дијаспоре и вера. Српска православна школа Свети апостол Тома тесно ће сарађивати са Црквеним одбором у Јоханесбургу и бити под духовним руководством старешине храма архимандрита Пантелејмона, а сви заједно ће радити у синовској оданости и послушности Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју. Велика потреба за оснивањем овакве школе указала се пошто је, на жалост, Црквени одбор био принуђен да раскине уговор и невољно прекине сарадњу са школом која је претходно функционисала на нашем црквеном имању. Оно што је најважније, наша нова школа Свети апостол Тома биће органски повезана са свештеником и Црквеним одбором, деца ће савлађивати основе православне вере, а сви заједно ћемо бити једно срце, једна душа и велика и благословена српска православна хришћанска породица, а на обилну корист наше деце и на напредак, спасење, понос и задовољство свих честитих и верујућих парохијана једине Српске православне црквено-школске општине у Африци. Чланови Црквеног одбора из Јоханесбурга Извор: СПЦ
  4. Извор: КИМ У овом истуреном одељењу школе у Стражи наставу похађа двадесетак ученика. Неки од њих до школе путују и сат времена. Срећни су и задовољни што су им учионице топле. „Раније је у овом периоду било јако хладно, али сада је одлично“, казала нам је Марина Денић. „Топло је и много је боље него прошле године. Било је много хладно“, сећа се Јадранка Дићић. „Раније је било хладно и нисмо могли да учимо, сада учимо брзо јер је топло“, кроз осмех нам је рекао Стојан Денић. Организација „Солидарност за Косово“ већ неколико година помаже Србе у најугроженијим деловима центраног Косова. Њен оснивач Арно Гујон, казао је да мотивацију за помоћ налази у својој породици, јер је у њој, како истиче, очувано српско-француско пријатељство. „Полазна тачка била је 2004. године када сам видео страхоте и антисрпске погроме и тада сам осетио потребу да се ангажујем на конкретне ствари. Зато смо и основали ову организацију“, казао је он. Укупна вредност овог пројекта је око 15 000 евра. Арно Гујон најављује да ће крајем децембра допремити конвој хуманитарне помоћи са одећо, спортском опремом, школским прибором за децу. У овом пројекту са организацијом "Солидарност за косово" као и до сада активно је сарађивала и Епархија Рашко-призренска. Заједно са Арноом Гујоном село Стражу посетили су протосинђел Иларион Лупуловић, игуман манастира Драганца и јереј Бојан Крстић. Епископ Теодосије у име Епархије и верног народа и овом се приликом захвалио Арно Гујону и његовим пријатељима из Француске на помоћи нашем угроженом народу. ------------ Извор: Национална ревија ФРАНЦУСКА ОРГАНИЗАЦИЈА „СОЛИДАРНОСТ ЗА КОСОВО”, ИЛИ О ТРАГОВИМА ЕВРОПСКЕ ЕВРОПЕ Арно Гујон путевима Арчибалда Рајса Имао је само тринаест година када је посумњао да чика са телевизије, извештавајући о злим Србима у југословенском грађанском рату, лаже. Како је одрáстао, долазио је до бројних непобитних информација о томе и схватао ужасне размере неправде учињене према српском народу. У марту 2004, са деветнаест година, гледајући како горе драгоцене хришћанске светиње у окупираној јужној српској покрајини, доживео је страховит потрес. Те године основао је хуманитарну организацију „Solidarité Kosovo”, за помоћ угроженим Србима у покрајини, и од тада помаже на све расположиве начине. У јуну ове године одликован је Медаљом светог Стефана Дечанског Пише: Виктор Дражен Један је био Швајцарац, други је Француз. Један је био криминолог, други је инжењер безбедности и екологије. Један је умро још 1929, док се други родио тек 1985. Ова два човека по свему судећи ништа не би спојило и ничега заједничког не би имали да није Србије и њеног напаћеног народа, који обојица безмерно воле и којем су обојица спремни да помогну колико год могу, чак и више него што се на први поглед чини могућим. Из чисте љубави, без икакве користи. Први се звао Арчибалд Рајс и, између осталог што је учинио за Србе и Србију, основао је српски „Црвени крст”, у суштини хуманитарну организацију. Други се зове Арно Гујон и основао је хуманитарну организацију „Солидарност за Косово” (Solidarité Kosovo). Обојица су толико заволели народ којем су помагали, да су и један и други напустили своје градове, Женеву и Гренобл, и за место живота изабрали Београд. За разлику од Рајса, којег је у Србију позвала српска влада да би истражио аустроугарске, немачке и бугарске злочине над српским цивилима, Арно је у Србију дошао сам, следећи само глас свог срца, глас који је надјачао сву пропаганду која је током протеклих двадесет година од Срба правила монструме, скоро људождере. И док су многи старији и образованији од њега без резерви прихватали сервиране им слике, Арно је већ са тринаест година знао да истина можда и није баш онаква како је представљају на телевизији. „У мојој породици, као и у многим другим француским породицама, традиционално пријатељство према Србији је било снажно. Везује нас наслеђе Првог светског рата, наслеђе војне историје, хришћанска култура, сасвим једноставно – историјско наслеђе. Француске политичке вође, међутим, одлучиле су да учествују у бомбардовању Србије 1999. Они су погазили то пријатељство. У то време, имао сам свега тринаест година, још увек сам био превише млад да бих делао, али сам схватао шта је улог у том рату који ми се гадио. Ужас погрома над Србима који се догодио2004, када сам имао деветнаест година, навео је мог брата и мене да оснујемо удружење преко којег ћемо материјално, али, што је још важније, и морално помоћи Србима на Косову, пре свега онима који живе у енклавама”, каже Арно Гујон за Националну ревију. Тако је и било – непосредно после страшног насиља почињеног наочиглед међународних снага које су у јужну српску покрајину дошле да чувају мир, Арно без икаквог претходног искуства у хуманитарном раду, и не познајући никога ни на Косову ни у осталом делу Србије, покреће овај пројекат. Већ у децембру те године креће на путовање у непознато дуго више од 1.700 километара, по снегу и леду, како би српској деци на Косову пред Божић донео поклоне и барем мало им улепшао суморну реалност свакодневног живота у гету. ДИРЉИВИ ПРИМЕРИ ДОСТОЈАНСТВА Од тог првог одласка на Косово, Арно и његови сарадници добили су само још већи мотив да се суоче са свим проблемима на које су наилазили и превазиђу их – од разних административних препрека, до неразумевања и предрасуда својих сународника. Снагу да истраје, како сам каже, дали су му сусрети са косовским Србима, од избеглица које покушавају да се врате у село Жач код Истока и на које комшије Албанци неретко пуцају из аутоматског оружја, преко четири баке из Ђаковице које су последњи сведоци српског присуства у том региону, до монаха из манастира Високи Дечани чија се храброст и примерност савршено уклапају са префињеношћу њиховог размишљања. Најјачи мотив, међутим, за Арноа су сва она деца која живе у српским енклавама и играју се и смеју у снегу попут било којег другог детета, њихове мајке које имају довољно храбрости да подижу своју децу на земљи њихових предака упркос томе што би бекство било толико једноставније. „Сви ти људи за мене су примери достојанства. Захваљујући њима имам жељу да се сваки пут још више ангажујем у помоћи српском становништву Косова и Метохије”, каже овај младић.Наглашава да српски народ на Косову и Метохији није „пасивно становништво које скрштених руку очекује помоћ”, него „поносити људи који се боре за достојанствен и слободан живот”.Организација „Солидарност за Косово” данас окупља више од 5.000 донатора, највећим делом Француза. Захваљујући њиховим даровима, у могућности је да више пута годишње организује хуманитарне конвоје помоћи за школе, децу, избеглице – за најугроженије житеље најсветије српске земље. До сада је оваквих конвоја било двадесетак. Најновијим је на Видовдан ове године народној кухињи „Мајка девет Југовића”, у којој се свакодневно прехрањује око 3.000 српских породица са Косова, допремљено десет тона прехрамбених производа. Паралелно са овим видом помоћи,„Солидарност за Косово” од 2011. године, у сарадњи са Епархијом рашко-призренском и владиком Теодосијем, финансира вишехуманитарних пројеката. Један од њих је и успостављање хуманитарне канцеларије у Грачаници чије су све потрепштине, укључујући и једно возило, рачунаре и плате запослених, плаћени новцем скупљеним у Француској. Поред тога, „Солидарност за Косово” је у августу ове године организовала и одлазак у Црну Гору за четрдесеторо српске деце из енклава која до сада нису била у прилици да летују на мору и да, како сам Арно каже, „барем на тренутак забораве етнички и верски апартхејд у којем живе”.Током овог лета реновирана је једна српска школа у околини Косовске Каменице, у потпуном албанском окружењу, која је тешко оштећена минуле зиме услед неповољних временских прилика. ПОДРШКА, УТЕХА И ДРУГИ ДАРОВИ Поред битке за олакшавање свакодневице Срба јужно од Ибра, „Солидарност за Косово” се бори и на медијском фронту Француске, покушавајући да тамошњу јавност информише о драми која се одиграва на свега два сата лета авионом од Париза. Организују се медијске кампање, конференције, изложбе, а постоји и магазин посвећен ситуацији на Косову. Тако је, на пример, у руском културном центру у Паризу 2009. организована десетодневна изложба цртежа српске деце са Косова. Као и њихов хуманитарни рад, и овај вид борбе већ је имао запажен успех. Захваљујући њиховом ангажману, о изузетно тешкој хуманитарној ситуацији у којој се налазе косовски Срби француска јавност могла је опширно да се информише у бројним медијима, међу којима су чувени магазин Фигаро, престижни часопис о култури Спектакл ди монд или тиражни женски часопис Еклектик. „Солидарност за Косово” намерава и да ускоро у Европском парламенту представи извештај о хуманитарној ситуацији у јужној српској покрајини. „Осим конкретне материјалне помоћи коју достављамо, ми настојимо да српско становништво на Косову подржавамо морално. Није ли то, у суштини, и најважније? Окупити групу Француза који ће по снегу, понекад и уз опасности, прећи читаву Европу да би дошли до неког намученог, изолованог, заборављеног села и пружити подршку и утеху тим несрећним људима, већа је ствар и важнији симбол од саме хуманитарне помоћи. Дати за Божић играчку једном детету можда и не представља револуцију, али то је свакако знак снажне подршке читавом једном народу, а осмех који добијамо за узврат сам по себи је вредан свег труда и перипетија кроз које пролазимо да бисмо стигли до Косова”, каже Арно. МОРАЛНИ ЧИН, ВИДЉИВИ И НЕВИДЉИВИ Арно Гујон и његови сарадници из „Солидарности за Косово” нису ни први ни последњи Французи који су у последњих двадесет година отворено и јасно стали на страну Србије. Таквих примера је много. Било би тешко и само их побројати. Арноа и његове сараднике издваја то што су њихове акције видљивије и опипљивије од, на пример, гестова неколико француских војника Кфора, које је аутор овог текста имао прилику да упозна. После боравка у јужној српској покрајини, ти војници схватили су каква је неправда учињена, па су из револта напустили војну каријеру и данас у својој средини покушавају да промене слику о Србији. Арно то објашњава чињеницом да код значајног броја људи постоји свест о томе да је Србија данас, као и 1389. године, један од првих бедема европске културе и традиције. „Оно што се дешава на Косову није само проблем Срба. То је европски проблем, који се тиче свих нас. Косово није само срце Србије. Због својих манастира, своје историје, свог географског положаја, Косово је и срце Европе. Стајући на страну своје српске браће, ми чувамо и штитимо и део наше заједничке европске и хришћанске културе. Када бисмо напустили Косово и Србе, то би било као да напуштамо саме себе”, каже Арно Гујон.Натпис који се налази на Споменику захвалности Француској у Београду, на Калемегдану – Волимо Француску као што она воли нас – данас, нажалост, због потеза француских власти губи на смислу и тежини. Али, захваљујући делима Арноа Гујона и многих сличних њему, сигурно може да буде замењен једним новим, још снажнијим:Волимо Французе као што они воле нас. Са друге стране, на Србима је да учине све да се према својим данашњим пријатељима, какав је Арно, не понесу незахвално као према њиховом славном претходнику Арчибалду Рајсу. *** Спорт као пут „Солидарност за Косово” је успоставила партнерски однос и са више спортских клубова на Косову и Метохији, међу којима су џудо клуб из Косовске Каменице, боксерски клуб из Косовске Митровице, као и фудбалски клубови из Бање и Шилова. Овај вид активности посебно је важан за француску организацију, јер, како наводе, „српска омладина на Косову изложена је највећим искушењима сваког послератног друштва, као што су алкохол и дрога, а спорт је један од најбољих начина да се спречи њихово посрнуће у ове разорне пороке”. *** „Солидарност за Косово”, шпанска верзија Подстакнути постигнутим резултатима, водећи људи „Солидарности за Косово” одлучили су да покушају да прошире свој рад и ван граница Француске, па је у сарадњи са истомишљеницима из Шпаније основана иберијска верзија „Солидаридад Косово”. Већ у априлу ове године она је у јужну српску покрајину упутила свој први хуманитарни конвој. *** Одликовање Због његовог досадашњег деловања, епископ рашко-призренски Теодосије одликовао је Арноа Гујона Медаљом светог Стефана Дечанског. Одликовање је уручено у јуну ове године у Риму. Извор: Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска
  5. Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се област налази, школа се преселила у ново здање, пославши тиме јасну поруку наде да Црква живи у свим условима и временима. Нови комплекс налази се близу храма Христовог Васкрсења у изградњи. Овим је пројављена једна од идеја Архиепископа Анастасија да Православна црква треба да доприноси на пољу образовања, као и да храмови нису само мјеста за богослужење, већ треба да буду центри који ће ширити зраке мира, друштвеног напретка и, посебно, знања и образовања. Школа у Ђирокастри је отпочела са радом академске 2008/2009. године, и сада је достигла до петог разреда, са бројем ђака преко 140. Извор: Радио Светигора
  6. Guest

    Дан школе у Баричу

    У петак, 12. октобра 2012. године, уочи Покрова Пресвете Богородице, у Основној школи ,,14. октобар” у Баричу прослављен је Дан школе. Ове године Основна школа „14. октобар“ је обележила 137 година постојања. У тешким условима и под разним околностима ова школа је радила и своју снагу црпила у вери и жељи да истраје. Иако је школа добила име по датуму ослобођења од немачке окупације, 14. октобар је и датум прослављања Покрова Пресвете Богородице под чијим окриљем је сачувано ово место и његова школска заједница. Није случајно директор школе г. Душан Микић у свом поздравном говору истакао изворне вредности школе, које се темеље на првој годишњици цркве: 14. октобра 1875. године. Том приликом, у својој беседи, велико задовољство због изградње школе изразио је и парохијски свештеник Радоје Димитријевић, и не слутећи да ће директор школе и први учитељ бити свршени богослов Радивоје Живановић. Са школом и активним и младим учитељима, Барич је брзо почео да мења своју физиономију и стаје у ред првих села Посавине. Године 1900. део школе је био порушен и Баричанци су решили да саграде нову школу 1908. године. У 20. век школа је ушла са 130 ученика. У послератним годинама, после обнове индустријског предузећа „Прва искра“ и са доласком већег броја радника, Барич је почео нагло да се изграђује. Осетила се потреба за прoширењем школског простора чија је изградња завршена 1956. године. Године 1967. новоадаптирана школа добија име ,,14. октобар”, јер су тог датума ови простори ослобођени од немачке окупације. Октобра 1975. године школа свечано обележава стогодишњицу и добија Октобарску награду за постигнуте резултате у раду. Те године подиже се и почиње са радом школа у Малој Моштаници. Септембра 1990. г., на опште задовољство, ученици и наставници усељавају се у нову савремену школску зграду у којој се настава одвија и данас. Не само директор школе, него и деца са родитељима који су се у великом броју одазвали прослави Дана школе, показали су огромну захвалност и задовољство присуством Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Атанасија, председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Пред препуном салом програм је отворио директор школе. Најпре је захвалио Његовом Преосвештенству и другим гостима на посети, а затим и домаћинима славе: ђацима, колективу и радном особљу као неизоставној подршци. У наведеном историјату, новопостављени директор г. Микић истакао је праве вредности школе. Барич се може назвати галеријом икона, јер се ту и данас налази иконостас из времена краља Драгутина, који је кнез Милош Обреновић из топчидерске цркве светих апостола Петра и Павла пренео у манастирску цркву Покрова Пресвете Богородице у Баричу. Данас је већи део иконостаса рестауриран и представља непроцењиви капитал и огромно духовно богатство овог места. Школа броји укупно 730 ђака и 79 радника. Већина ђака похађа верску наставу У програму су узели учешћа деца различитог узраста. И сам програм је имао шаролики карактер. Од традиционалног певања изворне музике до солистичких концерата гитаре и хармонике, преко модерног брејкденса и монолога, ђаци су још једном показали многе таленте и увеличали славље. По свршеном пограму Владика је у свом обраћању истакао да је срећан и задовољан када чује и види многе дарове које поседују деца. Владика је изразио задовољство кадром који предаје деци. И сам је поделио делић свог школског искуства, што је изазвало радовање код деце. После програма послужена је закуска у Зборници, приликом чега се Владика још једном захвалио и поздравио све присутне. Такође, Владика је пренео поздраве и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, а по изласку из школе сликао се са децом која су га радосно испратила стално понављајући: Ис пола ети, Деспота! вероучитељ Драган Арсић Извор: СПЦ
  7. У својству председника Међународне хуманитарне Фондације за очување хришћанских светиња на Косову и Метохији "Свети Сава Освећени" лично је уручио стипендије за 25 ученика Богословије у присуству Ректора Богословије, Епископа Рашко-призренског Теодосија, и професора ове школе. Истовремено г. Торшин је предао новчани прилог Владики Теодосију за наставак обнове Богословије. Благодарећи г. Торшину и народу Русије на помоћи Богословији, Владика Теодосије је посебно указао на улогу руског конзула Ивана Степановича Јастребова који се нарочито залагао за отварање Богословије у Призрену 1871. године и традиционалну помоћ и подршку коју је верни народ братске Русије одувек пружао Србима на Косову и Метохији. Г. Торшин допутовао је у Призрен у пратњи: г. Андреја Шугурова, шефа канцеларије Руске канцеларије у Приштини, г. Александра Конанјкина саветника Амбасадер Руске Федерације у Београду, г. Игора Матвејева, заменика шефа Директората за међународне односе Руске Федерације и г. Андреја Туљајева, заменика шефа кабинета г. Торшина. Овај догађај пропратили су и новинари Гласа Русије који су такође допутовали са г. Торшином. САЈТ Међународне фондације Св. Сава Освећени http://saintsabbas.com/ РАЗГОВОР СА АЛЕКСАНДРОМ ТОРШИНОМ - ГЛАС РУСИЈЕ http://serbian.ruvr.ru/2012_10_07/aleksandar-torsin-brtske-veze-ne-mogu-da-budu-strateske/ Како је дошло до идеје формирања Фонда, чиме је она условљена? Веома је тешко одговорити на то питање. Главно је, што нас је подстакло да формирамо тај фонд, била је велика љубав према Србији. Братска осећања према тој земљи. Међутим, то је само укратко. Када се то узме конкретно, ми смо били присутни устоличењу Српског Патријарха Иринеја у Печкој патријаршијим, видели, у колико сложеној ситуацији се налази СПЦ. Највише духовно лице Србије је реално морало да се устоличи на окупираној територији, и то окупираној не само од стране људи, који су пожелели ту лепу покрајину, већ људи друге вере, који не цене вредности других народа. Стално је било видљиво да те светиње траже заштиту, подршку. Данас су православне светиње Косова или у изолацији, или под притичком месних власти. Данас само међународне снаге некако помажу да успоставе систем безбедности и мање-више миран живот. Међутим, међународне снаге одлазе, па ће ускоро светиње бити незаштићене. Ми смо одлучили са мојом супругом, која је завршила економски факултет МДУ и бавила се Србијом, добро зна српско-хрватски језик: зашто се не би формирао међунаролдни фонд, који би присуствовао овде и помагао. Не желим да оптужујем власти, оне су се промениле. Био је рат, али се рат завршио. Данас је неопходна брига о светињама. Фонд није против некога, Фонд је за Православље, за очување јединствених цркава. У чему видите перспективу руско-српских односа? Братске везе не могу а да не буду стратешке. Руски народ и грађани Русије живели су заједно са српским народом и у тешким тренуцима су били заједно. То је велика перспектива. Економско и политичко стање Србије се стабилизовало. Плодно земљиште није главно, Срби и други народи је велико богатство, које треба стручно искористити. Како се односите према техничким преговорима Београд-Приштина? Пре свега бих хтео да кажем да су било који лоши преговори бољи од рата. Не требају конфликти. Живимо у 21. веку, те морамо да улажемо напоре у цивилизовано решење питања. Једна од гаранција је заштита српског становништва и економска интеграција. Косово је било део Југославије, зато има много интеграционих веза, које нису прекинуте. То је јединствени енергетски систем, јединствени транспортни систем. Прошло је време, када су мостове рушили и дизали у ваздух, треба их градити. Имам утисак да су косовске власти почеле да долазе на такву идеју. Из контаката с њима је разумљиво да је могуће се договорити о конкретним корацима, који неће кардинално променити ситуацију, али могу да омогуће кораке усусрет једни другима. Циљ нашег фонда, с обзиром на то да је православље религија добра, религија среће – зашто да не саградимо духовни мост? Каква осећања имате као Рус, када посетите Корсово? То је осећај дубоког бола и жалења. Ходамо улицама Призрена, говоримо руски, осећамо се сасвим мирно. Зашто је била потребна огорчена борба? Зашто је била спаљена богословија, саграђена 1996. године? Који је она имала стратешки интерес? Шта су хтели људи, који су срушили споменик Јастребову, то није тврђава. Та бесмисленост просто пренеражује. Међутим, видимо да овде уче лепи млади момци. Уверен сам да је с њима повезана будућност. Мора да се учини све да би будућа генерација имала могућности да скупи оно камење, које смо разбацали, сагради балканску кућу, где није тесно. Тај храм заједничког живљења почиње од образованих људи. Образовање је пут ка мирном животу. То је све трагедија, али оптимистичка. Од 8 хиљада Срба је у Призрену остало само 18 људи. Погледајте размере те несреће. Као Фонд ћемо чинити све да би та духовна установа била обновљена и радила за добробит не само Србије, већ и читавог Балкана, као и Косова. Извор и фотографије
  8. Звучне записе са предавања моћи ћете пратити понедељком од 17 часова у програму радија Беседа и преко нашег интернет-портала. Распоред предавања 7. октобар у 19 часова предавач: Протојереј Милован Миодраговић тема: ТАЈНА БОГОПОЗНАЊА У НОВОМ ЗАВЕТУ 14. октобар, у 19 часова предавач: Др Владета Јеротић тема: ПОЛИГАМИЈА И/ИЛИ МОНОГАМИЈА 21. октобар, 19 часова предавач: Презвитер Мр Александар Ђаковац тема: СВЕТО ПИСМО И САМОСПОЗНАЈА 28. октобар, 19 часова предавач: Епископ крушевачки др Давид Перовић тема: БИБЛИЈСКО ПОИМАЊЕ СВЕТА ИЛИ КОЗМОСА (ПОСВЕТА ОЦУ НИКОЛАЈУ АФАНАСЈЕВУ) 4. новембар, 19 часова предавач: Др Предраг Драгутиновић тема: БИБЛИЈСКО СХВАТАЊЕ СМРТИ 11. новембар, 19 часова предавач: Протојереј-ставрофор др Милош Весин тема: ЗАШТО ЈЕ МОЈ БЛИЖЊИ ОД МЕНЕ СВЕ ДАЉИ 18. новембар, 19 часова предавач: Др Оливера Радуловић тема: ПРАВОСЛАВНА МИСАО ДОСТОЈЕВСКОГ 25. новембар, 19 часова предавач: Мр Владан Таталовић тема: БИБЛИЈА И ФИЛМ 2. децембар, 19 часова предавач: Презвитер Жељко Латиновић тема: ЖИВИ БОГ И ЗАПИСАНА РЕЧ БОЖИЈА 9. децембар, 19 часова предавач: Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић ЛИТУРГИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ У БИБЛИЈИ Нови Сад, 04.10.2012 - Информативна служба Епархије бачке
  9. Часу је поред ђака присуствовао и директор школе господин Добривоје Грчак. Владика је са нивоа предавача универзитетског професора прилагодио благу пастирску реч и поуку срдачној пажњи ђака и деце петнаестогодишњег узраста, на заједничку радост и обострано задовољство. Извор: Епархија крушевачка Фото: Миљан Милетић Предавање Eпископа крушевачког Г. Давида ученицима Гимназије 44:17 мин. » Упутство за преузимање аудио фајла
  10. Грађевинска школа је своје званице дочекала у Установи културе „Вук“ где је био приређен богат културно-уметнички програм. О историји и раду школе говорили су ученици, наставници и директор школе. Посебно је истакнуто да је ова школа приликом свог оснивања, давне 1902. године, била прва школа на Балкану а трећа у Европи која се бавила образовањем и оспособљавањем младих неимара наше земље. Низом деценија је мењала своје називе али је основна нит остала иста - припремање стручних кадрова за неимарске подухвате широм земље али и света. Сцена „Стаменковић“ у Установи културе Палилула дочекала је госте Железничке техничке школе на свечаној прослави јубилеја - 90 година постојања. Крајем 1878. године на основу Закона о уређењу Министарства грађевина Кнежевине Србије основано је Железничко одељење. Ово одељење, осим послова око изградње пруге бавило се и школовањем нових кадрова за потребе будуће железнице. Ипак, све до 1. октобра 1922. године засебна железничка школа није постојала али од тада па до данас ради без прекида образујући кадрове који брину о железничком саобраћају у нашој земљи. Пригодна свечана академија је била прилика да ученици ове школе представе својим гостима све оно чиме се они у свом образовању сусрећу и шта су циљеви њиховог рада. Заједничко за обе ове школе, и Грађевинску и Железничку техничку, јесте то да се оне могу узети као примери како треба да изгледа однос према Богу, вери и вредностима нашег народа. Као најочигледнији пример овога мора се истаћи да верска настава заузима оно место које јој и припада а то је потпуно равноправан третман у односу на друге стручне и општеобразовне предмете. У овим школама и до седамдесет процената ученика се опредељује за похађање верске наставе те на тај начин додатно обогаћују своју личност јер богатства без Бога и Речи Његове нема. На позив директора обе школе свечаним академијама је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. У поздравним беседама Епископ Атанасије је пренео благослов Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја свим ученицима и наставницима школа а потом их поучио да се васпитавају и образују у свакој врлини достојној човека. - Једино сталним узрастањем у знању и врлини можемо бити од користи својој Цркви и отаџбини. У данашње време, време наметања разних искривљених система вредности, то ни мало није лако. Међутим, ми као хришћани имамо управо ту одговорност да се не предајемо привидним и тренутним задовољствима већ да кроз борбу са собом самима и нашим страстима достигнемо оно што је вечно и непролазно, беседио је епископ Атанасије. Извор и фотографије: СПЦ
  11. Аудиција ће бити 29. септембра 2012. године у 12 часова, у просторијама радија Беседа у Змај Јовиној улици бр. 4 на другом спрату Преузмите плакат у ПДФ формату „Певајте Господу песму нову, хвала је Његова у цркви преподобних“ (Пс. 149, 1) Нови Сад, 26.09.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...