Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'srbiji'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 38 results

  1. Tema za zanimljive primere poštovanja sekularnosti u Srbiji Da počnemo sa: SPC ne dozvoljava nadgrobni spomenik sa petokrakom Nelica Grujić iz Trstenika, ni posle četiri meseca, nije uspela da svom ocu Timotiju Vasoviću postavi spomen obeležje na novom groblju kod Petrove crkve u Novom Pazaru. Piše: S. Novosel Novi Pazar - 15. avgust 2017. 08:00 Nije joj ni jasno kaji se aršini koriste kad se na "žalbu podnese žalba". Jednom je ovako, a drugi put je onako. Spor između Grujić i, ispostavilo se SPC, nastao je u aprilu ove godine kada je na groblje na grob svog oca Timotija Vasovića doterala spomen obeležje sa petokrakom. Komunista Vasović sa ovog sveta je otišao prošle godine u maju bez pratnje sveštenika i sa željom da mu zvezda petokraka sija i na spomeniku. Ipak, poslednja želja ne može da se ispuni. Ne dozvoljava SPC. - Problem je u tome što spomenik koji hoću da postavim ocu "odudara" od pet modela koje je propisala Crkvena opština za Novi Pazar. Na svima njima je krst, druga obeležja ne mogu. Druga obeležja mogu, ali samo da budu postavljena horizontalno, objašnjava Grujić. Svih prethodnih meseci ova žena je kucala na vrata ovdašnjih institucija. Prvo se obratila Gradskom odeljenju za komunalne poslove, koje je odbilo njeno rešenje. Onda se žalila Gradskom veću Novog Pazara, koje je uvažilo njenu žalbu i utvrdilo da je zabrana nezakonita, da je u suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o sahranjivanju i grobljima i gradskom Odlukom o sahranjivanju i grobljima. U odluci gradske vlade navodi se da je "utvrđeno da je povređen član 21, a u vezi člana18 Ustava, kojim je zabranjena svaka diskriminacija, kao i član 40 Odluke o sahranjivanju i grobljima, u kojem se navodi da o obliku nadgrobnih spomenika odlučuje lice kojih ih postavlja i izrađuje". Na ovu odluku, gradskoj vladi žalbu je uputila SPC crkvene opštine za Rašku oblast, koju zastupa protojerej Tomislav Milenković. Gradsko veće je, ovog puta, uvažilo žalbu SPC i odbilo zahtev pokojnikove ćerke "zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava". U žalbi je navedeno da je SPC "drastično oštećena", koja je parcelu ustupila pod određenim uslovima i u dobroj veri, sa kojom se gradska uprava saglasila prilikom potpisivanja ugovora o davanju u zakup zemljišta na neodređeno vreme za pravoslavno groblje. Navode da je nesporazum nastao kada je Grujić htela da postavi spomenik "koji odudara od standarda propisanih za nadgrobne spomenike", SPC je htela da dozvoli postavljanje "neutralnog horizontalnog obeležja "ali ne i vertikalnog, jer bi odudaralo od propisanih tipova spomenika". SPC je u žalbi navela da "ne postoji nijedan validan razlog da se njoj dozvoli ono što se ne dozvoljava drugima, da se umesto skladno uređenog groblja dozvoli jedan galimatijas i haos" i konstatuje se da je"pozivanje na član 21 Ustava Republike Srbije krajnje licemerno, jer ovaj predmet nema nikakve veze sa verom i neverovanjem". Gradsko veće je uvažilo ovu žalbu jer je "prvostepeni organ donošenjem ožalbenog rešenja pogrešno primenio odredbe Ustava Republike Srbije član 21., a u vezi člana18. Ustava kojim je zabranjena svaka diskriminacija, kao i član 40. Odluke o sahranjivanju i grobljima u kojem se navodi da o obliku nadgrobnih spomenika odlučuje lice kojih ih postavlja i izrađuje". S obzirom da se spomen obeležje komunisti Vasoviću "ne uklapa u urbanističke uslove, odnosno tipove spomenika propisanih za ovo groblje", žalba njegove ćerke je odbijena. - Za pomoć sam se obratila povereniku za ravnopravnost i još čekam odgovor. Na odluku Gradskog veća Novog Pazara žaliću se i Upravnom sudu, a ako bude potrebno žaliću se i Strazburu, ogorčeno naglašava Nelica Grujić i kaže da je za pravljenje spomen obeležja uložila 2.000 evra, a da spomenici koji su "propisani" koštaju tri hiljade evra. Ranije je protojerej Tomislav Milenković rekao da je Vasovićeva porodica bila "blagovremeno obaveštena o uslovima sahranjivanja i modelima spomenika". - Svako može da se deklariše kako god hoće, ali se mora poštovati ono što je Crkvena opština za svoje zemljište predvidela. Jedino rešenje i kompromis na koji smo spremni u ovom slučaju je da se postavi horizontalna ploča, na kojoj će pisati ime pokojnika, bez dizanja nadgrobnog spomenika. To smo i njegovim ćerkama rekli krajem novembra prošle godine, pojasnio je sveštenik Milenković. Nijedna strana ne odustaje od svoje odluke. Nadgrobna ploča sa petokrakom "leži" na groblju već četiri meseca i neizvesno je kada će biti postavljena. Groblje za ateiste Protojerej Tomislav Milenković poručio je "da je groblje kod Petrove crkve pravoslavno, a ne građansko i da bi lokalna samouprava trebalo da razmotri ideju o otvaranju groblja na kojem bi se sahranjivali ateisti". IZVOR: Dnevni list Danas
  2. Due to a popular demand (Juanito je veoma popularan), otvaramo novu temu u ovom klubu... Pa @Juanito izvoli... Za početak, mogao bi da nam daš svoje stručno seksološko mišljenje o tome koje žene u Srbiji su lepše, privlačnije i seksipilnije: ateistkinje, pravoslavka, katolkinje, muslimanke, budistkinje, sledbenice Hare Krišne?
  3. Beograd -- Predsednik Nadzornog odbora avioprevoznika Er Srbija Siniša Mali najavio je da će biti otpuštanja u toj kompaniji ali je dodao da je ona profitabilna i stabilna U izjavi novinarima u Beogradu Mali je naveo da je sve to deo normalnog procesa u privatnim kompanijama, a cilj je racionalizacija i povećanje profitabilnosti. "Uvek imate poslovni plan koji prodrazuvema dodatno povećanje profitabilnosti i ponašate se kao svaka tržišna kompanija. Ne znam da li je reč o 30 ljudi, ali neka ste u pravu, verovatno će se smanjiti za 30 ljudi. To je sve deo normalnog procesa da smanjite troškove, a povećate prihode", rekao je Mali. On je podvukao da je Er Srbija stabilna kompanija i "po svim parametrima mnogo bolja nego prošle godine". Kako je rekao, Er Srbija nema pomoć vlade od februara predprošle godine i posluje na tržištu. "Avioindustrija je veoma konkurentna delatnost, imate mogućnost svakog dana da neka kompanija dođe na beogradski aerodrom, otvori novu liniju. Stalno morate da budete u pokretu, u ofanzivi, da anticipirate šta će oni uraditi, da smanjujete i kontrolište svoje troškove, uvodite neke nove rute...", rekao je Mali. Na pitanje o eventualnom ukidanju direktne linije do Njujorka, Mali je rekao da se u ovom trenutku o tome ne razmišlja, i da se ta linija pokazala kao veoma dobra, ne samo direktno za Er Srbiju, već i indirektno za celu zemlju. Dodao je da nema informaciju da će tri letelice iz flote Er Srbije biti iznajmljene. Aviokompanija Etihad, u okviru koje posluje Er Srbija, objavila je juče poslovne rezultate u 2016. godini po kojima je u gubitku 1,87 miliona dolara. Mali tvrdi da se te cifre prevashodno odnose na poslovanje Alitalije i Er Berlina, kao i da Er Srbija nije planirala ukidanje linije do Njujoka, jer za nju vlada veliko interesovanje. Izvor:B92
  4. SAMO U SRBIJI Država joj je platila školovanje u inostranstvu uz uslov da se vrati, a sada je tera nazad iz NEVEROVATNOG RAZLOGA Aleksandra Tabakov iz Zrenjanina vratila se u Srbiju kao specijalista kliničke farmakologije, ali ovde ne može da radi kao lekarka jer nijedan državni organ ne može ili neće da joj prizna papire. Da apsurd bude veći, stipendiju za dodatno usavršavanje dobila je upravo od države Srbije! Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. Tabakov je, kako piše portal 021,m kao odličan, svršeni student medicine, 2008. godine dobila stipendiju Fonda za mlade talente Ministarstva omladine i sporta. Stipendija joj je omogućavala da završi master studije u Madridu, gde se i uputila u nameri da radi na svom obrazovanju. Ugovor koji je potpisala sa Fondom obavezao ju je da se, po završetku studija, vrati u Srbiju i radi najmanje pet godina. Pošto je završila master, uvidela je da može da dobije i specijalizaciju u Španiji, te je, uz "amin" Fonda za mlade talente, ostala da se usavršava. Međutim, kada se 2015. godine vratila u Srbiju da radi, sačekalo ju je iznenađenje - niko ne može da joj nostrifikuje zvanje! Šetnja po ministarstvima - Odmah po povratku, obavestila sam Fond za mlade talente da sam se vratila. Nisu imali nikakvu posebnu reakciju. S obzirom na to da pri Ministarstvu prosvete postoji ENIC/NARIC centar za priznavanje diploma, prvo sam se njima javila u nameri da mi se srede papiri. Tamo su me obavestili da više ne rade nostrifikaciju specijalističkih lekarskih diploma jer im je to suviše komplikovano, te da je procedura prebačena u Ministarstvo zdravlja. Međutim, u Ministarstvu zdravlja negiraju i tvrde da se nikada nisu time bavili i da je nadležno Ministarstvo prosvete - priča Aleksandra Tabakov svoje doživljaje sa srpskom administracijom i prebacivanjem "vrućeg krompira", piše portal 021. To je samo početak - s obzirom na to da je bila uporna u nameri da dobije prave odgovore, pisanim putem je pisala ministarstvima i dobila, nažalost, samo negiranja nadležnosti. U sektoru za zdravstvo rečeno joj je da bi univerzitet na kojem je diplomirala mogao da uporedi specijalizacije i reši probleme, ali je i u ovoj ustanovi dobila negativne odgovore. "Što si se uopšte vraćala?" - Dočekana sam sa odgovorom da se "pobogu, ovde niko nikad time nije bavio". Čak su mi poručili da se vratim u inostranstvo i lepo tamo nastavim život, što sam se uopšte vraćala. Međutim, ja ovde želim da radim i da ostanem u Srbiji, a dobijam samo pečat na papir i odgovor - nismo nadležni. Ja sam se u roku predviđenom za povratak vratila i sada mi ne omogućavaju da radim u Srbiji, a na to su me obavezali - priča Aleksandra Tabakov. Aleksandra je dobila 13.000 evra da se usavršava, a ukoliko uskoro ne sredi papire, kršiće ugovorna načela i trpeti posledice - sve zbog državnog aparata. Uvek isti odgovor: Mi nismo nadležni Ivana Knežević iz ENIC/NARIC centra kaže za 021 da se ovo krilo Ministarstvo prosvete ne bavi priznavanjem stranih specijalizacija. - Centar radi priznavanje stranih isprava sa osnovnih, master i doktorskih studija - tvrdi ona. Svetlana Zeković iz Ministarstva zdravlja kaže za 021 da nostrifikacija diploma lekara specijaliste nije u njihovoj nadležnosti. - Upućujemo vas da se obratite Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja iz razloga što je članom 14. stav 1. Zakona o ministarstvima propisano da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na istraživanje, planiranje i razvoj predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja i učeničkog i studentskog standarda, dopunsko obrazovanje dece domaćih državljana u inostranstvu, te nostrifikaciju i ekvivalenciju javnih isprava stečenih u inostranstvu", navodi ona, piše ovaj novosadski portal. U Regionalnoj lekarskoj Komori Vojvodine poralu je rečeno da se obrate - Pokrajini. Međutim, pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš kaže da ovaj organ nije nadležan za visoko obrazovanje, već Ministarstvo prosvete i Univerzitet. "Biću primorena da ponovo odem iz zemlje" U Vladi Srbije nisu za 021 odgovorili da li postoji i koji je nadležan organ za ovaj postupak, a uzimajući u obzir da svi negiraju da im je to posao. Time država Srbija suštinski tera svoje obrazovane lekare u inostranstvo, gde će njihovo obrazovanje biti cenjeno, istovremeno kukajući kako ostajemo bez vrednog lekarskog kadra, zaključuje poral. - Sada ne radim u struci, jer ne mogu, ni u državnim, ni u privatnim ustanovama. Ukoliko se država ne organizuje i konačno uredi ko je nadležan za svaki postupak prema građanima, biću primorana da se vratim u Španiju i nastavim da živim i radim - zaključuje Aleksandra Tabakov. Inače, klinička farmakologija je na zvaničnom spisku deficitarnih oblasti medicine u Srbiji za 2017. godinu. Izvor
  5. Priprema projekta MUP-a o merenju srednje brzine vozača na autoputu je u završnoj fazi i uskoro će početi da se primenjuje, izjavio je načelnik Uprave saobraćajne policije Nebojša Arsov. Foto: 021.rs Kako je precizirao, policija za to neće koristiti radare, niti kamere, već postojeći sistem naplate putarina. "Kao što svi dobro znaju iz fizike kako se meri brzina, ako znamo tačno rastojanje između dve naplatne rampe, ako znamo kada je neko ušao, a kada izašao na nekoj naplatnoj rampi, mi ćemo lako izmeriti srednju brzinu tim vozilima", objasnio je Arsov. Kaže da je Zakon o bezbednosti saobraćaja predvideo da može da se kazni vozač koji prekorači srednju brzinu kretanja na nekoj deonici, tako da, kada neko bude na nekoj naplatnoj rampi plaćao putarinu, tu će policija imati informaciju kolika je njegova srednja brzina. Policija će, u zavisnosti od načina rada, ili odmah kod naplatne rampe zaustavljati vozače, ili će prijave slati na kućne adrese. Autor: Tanjug, 021.rs
  6. Gubitnici u ogorčenom građanskom ratu, izbegli su poslednjim brodovima od terora komunista u kome je ubijeno više miliona ljudi, posle potpunog vojnog poraza u dugim i krvavim bitkama. Bio je lep jesenji dan septembra 1941. godine kada je na jednom seoskom puteljku u brdima iznad Valjeva u zapadnoj Srbiji, pred grupu vojnika istupio čovek sa šubarom i puškom u ruci. Pomno je posmatrao njihove šlemove bivše jugoslovenske vojske na kojima je bio nacrtan beli krst, i neobične značke sa prikazom Svetog Đorđa na uniformama koje su takođe bile znak kraljevskih oružanih snaga. U Srbiji je već nekoliko nedelja buktao oružani ustanak protiv nemačke okupacije i u šumama, posebno u zapadnom delu okupirane i rasparčane zemlje, kretale su se brojne gerilske grupe. Nemačke okupacione garnizone u varošicama Krupanj i Loznica napale su i uništile prethodnih dana ustaničke grupe seljaka predvođenih oficirima poražene jugoslovenske vojske koji su izbegli zarobljavanje u kratkom ratu aprila 1941. kada je nacistički Treći rajh ekspresno napao i uništio Kraljevinu Jugoslaviju. Takođe, nakon agresije Trećeg rajha na Sovjetski savez 22. juna te godine, u Srbiji su se pojavili i naoružani odredi Komunističke partije, kao još jedan element ustanka. Slepa vera u vođu SSSR-a Josifa Staljina i nepobedivu, kako se verovalo, sovjetsku Crvenu armiju, kod komunista su stvorili uverenje da će rat između Hitlera i Staljina biti ubrzo okončan totalnim nemačkim porazom, i da će se u sklopu rata ubrzo u ovdašnje krajeve spustiti grupe sovjetskih padobranaca koji će predvoditi lokalne odrede u pobedi protiv okupatora. Bar su tako govorile svakodnevne glasine koje su kolale među partizanskim odredima kao deo partijske propagande. Širok osmeh na licu čoveka sa šubarom i puškom kada je, slušajući jezik kojim su mu se vojnici obratili pitanjem ko je i odakle mu oružje, prepoznao da pred njim stoje naoružani i uniformisani Rusi došao je iz potvrde te vere u sovjetske padobrance. Odložio je pušku na zemlju i krenuo da se grli sa vojnicima koji su ga ćutke posmatrali. „Rusi, Rusi", ponavljao je na srpskom, neprestano se smejući. Jedan od vojnika mu je skinuo šubaru da vidi kakav se znak nalazi nevešto prišiven u gustom krznu i kada se ukazala crvena petokraka, ogorčeno je pljunuo na kapu i bacio je u prašinu. Gerilac se zapanjio reakcijom, da bi još veći šok nastupio kada su Rusi krenuli da ga udaraju kundacima pušaka. U neverici i sa grčem na licu bio je i dok su ga vezivali za obližnje drvo, kada su podigli puške i ubili ga plotunom. Sve fotografije: Aleksej Timofejev, izdanje "Crveni i beli" /Fond Vojni muzej Beograd Biće to prvi hici koje će u Drugom svetskom ratu ispaliti jedna od najčudnijih i danas najmanje poznatih formacija koja je delovala na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije – Ruski zaštitni korpus RZK. Ono što zlosrećni srpski partizan nije znao bilo je to da su Nemci krajem avgusta 1941. godine, suočeni sa razmerama srpskog ustanka i u nedostatku sopstvenih jedinica, formirali Russisches Schutzkorps Serbien, posebnu borbenu grupu za borbu protiv lokalnih ustanika, najpre partizana. Nacisti su se pouzdali u raspoloženje ljudi koji su se uglavnom dobrovoljno prijavili za službu u Korpusu. Reč je bila o „belim Rusima", poklonicima ruske monarhije uništene u ogromnoj boljševičkoj revoluciji koja je trajala u Carevini Rusiji od 1917. do 1923. godine. Predvodio ih je general Petar Vrangel, poznati kao „Crni baron", poslednji vojni komandant monarhističkih snaga u građanskom ratu. Ovi ljudi, gubitnici u ogorčenom građanskom ratu, izbegli su poslednjim brodovima iz crnomorske luke Odesa od terora komunista u kome je ubijeno više miliona ljudi, posle potpunog vojnog poraza u dugim i krvavim bitkama. Preko Konstatinopolja (današnji Istanbul) uspeli su da 1924. napokon nađu sigurno utočište u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca čiji kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ih je dočekao širom raširenih ruku, obezbedivši im bratsko utočište i konačan mir nakon duge patnje. Bili su to uglavnom obrazovani ljudi, profesori, činovnici, arhitekte, lekari, nešto oficira i vojnika i sveštenika. Prema kasnijem popisu iz 1937. godine, bilo ih je blizu trideset hiljada. Predvodio ih je general Petar Vrangel, poznati kao „Crni baron", poslednji vojni komandant monarhističkih snaga u građanskom ratu. U Beogradu su ubrzo po dolasku osnovali svoju Rusku zagraničnu crkvu, koju su smatrali jedinom pravom ruskom crkvom i na prvom skupu u Topčideru izabrali i sopstvenog patrijarha. Kralj Aleksandar je deo ovih ljudi uključio u sastav vojske Kraljevine SHS, odnosno, kasnije Kraljevine Jugoslavije, i to kao posebne ruske formacije. Sve ih je prožimala duboka čežnja za ostavljenom domovinom, vera u skori pobednički povratak i fanatična mržnja prema ideji koja im je uništila živote – komunizmu. „Zahvalјujući svestranoj podršci srpske vladajuće elite emigranti su do 1941. godine stekli u Jugoslaviji značajan nivo prava i sloboda. Život ruske emigracije u Kralјevini Jugoslaviji bio je zapažen kao i njen doprinos razvoju nauke, umetnosti i prosvete u Srbiji. U pretežno agrarnoj zemlјi koju je prethodno teško pogodio razoran Prvi svetski rat, relativno dobro školovani i obučeni ruski emigranti uspeli su da zauzmu određene društvene položaje. Prema podacima iz popisa ruskih emigranata sprovedenog u maju i junu 1941. u budućoj Nedićevoj Srbiji, a bez Rusa koji su se u međuvremenu odlučili da prihvate jugoslovensko ili neko drugo državlјanstvo, živelo je oko 20 hilјada ruskih emigranata", piše u delu „Crveni i beli" istoričar Aleksej Timofejev. Ova knjiga je do sada jedina u kojoj je detaljno objašnjeno delovanje Ruskog zaštitnog korpusa u Srbiji. Timofejev je autor i obimne TV serije „Ruski korpus" u kojoj je uspeo da kroz višegodišnji rad snimi izjave i sećanja desetine još uvek živih pripadnika RZK rasutih po svim kontinentima, kao izuzetno vredno istorijsko svedočanstvo. Iako daje potpuno novo gledište na jedan deo rata koji je buktao u Srbiji od 1941. do 1944. godine, ovu seriju nije otkupila za prikazivanje nijedna domaća TV produkcija. Svih pet jednočasovnih epizoda su, ipak, emitovane u Rusiji na nekoliko tamošnjih TV stanica pre dve godine. Prva borbena dejstva RZK započinje borbama protiv partizana u Zapadnoj Srbiji, posebno u okolini rudnika Stolice u okolini Loznice za čiji neometan rad u sklopu ratne privrede Trećeg rajha su bili zaduženi. U obračun sa jugoslovenskim i srpskim komunistima „beli Rusi" nisu krenuli isključivo zbog loših uspomena iz matične Rusije: već tokom leta 1941. izvršeno je nekoliko ubistava bivših ili aktivnih oficira Rusa u Srbiji, čak i njihovih porodica, od strane članova KPJ. Mržnja prema ovim ljudima koju su gajili boljševici u SSSR preneta je partijskim kanalima na „drugove" u Srbiji. Suočeni sa ubistvima ali i u nerealnoj veri da će služeći Nemcima biti u prilici da se vrate u Rusiju i tamo na bojnom polju namire stare račune sa boljševicima, „beli Rusi" iz Srbije rešili su da se organizuju i stave na raspolaganje nemačkim okupatorima zemlje koja im je prethodno pružila puno gostoprimstvo. Ovaj momenat će sve do danas ostati kao gorka uspomena u srpskim sećanjima na ruske emigrante. Ipak, osnivanje naoružane ruske formacije nije išlo lako: iako je general-major nekadašnje carske ruske armije Skorodumov dobio saglasnost nemačke vojne komande u Srbiji za formiranje odvojenog ruskog korpusa, njegov govor na prvom postrojavanju ljudstva na stadionu na Banjici, danas na mestu stadiona FK Rad, i nemačka reakcija, pokazali su da se suštinski motivi jednih i drugih poprilično razlikuju. Dok su ih Nemci videli isključivo kao snagu koja će biti zadužena da održava okupacioni red samo u Srbiji, Rusi su naivno smatrali da je to samo početak njihove ultimativne misije - povratka kući. "Uz Božju pomoć, sa opštim jedinstvom, ispunićemo svoju dužnost prema porobljenoj otadžbini. Povešću vas u Rusiju", rekao je Skorodumov i već dva dana kasnije Nemci su ga zbog tih reči uhapsili. Formiranje korpusa nastavilo se pod komandom drugog ruskog emigranta, Štejfona. Prema navodima iz knjige Timofejeva, RZK je bio uglavnom drugoklasan ratni „materijal". Korpus su sačinjavali stariji ljudi, veterani građanskog rata, ili slabo obučeni mladići, oni koji su u Srbiju došli kao deca. Najbolji ruski kadar je sluzio u nemačkoj HIPO (Pomoćna policija)i to u okviru dobrovoljačkog policijskog puka „Serbia" (kasnije nazvan „Varjag"). RZK je obezbeđivao rudnike, pruge, tunele i mostove, kao i neometanu plovidbu Đerdapom nemačkih teretnih barži. Glavna naredba koju su dobili od Vermahta glasila je da rad svih privrednih kapaciteta u okupiranoj Srbiji za potrebe Trećeg rajha i tamošnje ratne industrije mora da se odvija neometano. Kako iskopavanje rude tako i njen transport za Rajh. RZK takođe dobija i zadatak da delimicno čuva granicu Srbije prema ustaškoj državi NDH oko reke Drine u zapadnom delu zemlje, kao i istočnu granicu prema Bugarskoj i italijanskoj okupacionoj zoni na Kosovu. Bili su smešteni kod rudnika Stolice, Bor i Trepča, kao i uz sve pruge koje su povezivale jug i sever zemlje. Jedini izuzetak kada je u toj fazi rata RZK učestvovao u većoj operaciji ticao se napada na monarhističke snage pod komandom predratnog oficira Keserovića na planini Kopaonik u jesen 1942. godine: Rusi su ovde držali zatvorenim jedan pravac odstupanja kao deo velikog obruča oko srpskih gerilaca. Iako nije zabeleženo da su učestvovali neposredno u masakrima seljaka i zarobljenih četnika, operacija „Kopaonik" ostala je zapamćena kao jedna od vojnih akcija sa velikim civilnim žrtvama koje su poubijali pripadnici 7. SS „Princ Eugen" divizije, domaći Nemci iz Banata. Iako su od samog osnivanja svi pripadnici RZK priželjkivali Istočni front gde bi se borili protiv boljševika, rasplet njihove ratne drame od pre dvadeset godina im je na teritoriji Srbije pokazao u kakvoj su zabludi živeli po pitanju snage Crvene armije. U knjizi Timofejeva navodi se da su, prema podacima posleratne Državne komisije za utvrđivanje zločina, uglavnom anonimni pripadnici RZK terećeni za predavanje Nemcima zarobljenih partizana ili za učešće u pretresima sela kao pomoćno vojno pojačanje. Timofejev takođe tvrdi da pripadnici Korpusa nisu učestvovali u poternim operacijama i da nisu vodili aktivnu obaveštajnu obradu okoline, kao i da nema naznaka da su počinili neke zločine. Iako se od novembra 1942. i zvanično nalaze u sastavu nemačke vojske Vermaht u Srbiji, njihova jedinica formalno nije bila svrstana u red ratnih zločinačkih grupa. Za razliku od pripadnika RZK, oni Rusi koji su bili u sastavu HIPO, mlađi i borbeniji ljudi jesu činili ratne zločine, s obzirom na to kakav je krvavi trag ostavila Pomoćna policija u Srbiji, posebno tokom suzbijanja ustanka, ali i kasnije. Nažalost, memoara Rusa koji su bili u HIPO nema dok su sačuvani dokumenti veoma šturi i ne ostavljaju mogućnost da se pojedinačno, po naciji, zaključi ko je tačno i šta radio kao Pomoćni nacistički policajac. Godina 1944. donosi značajne promene u toku rata u Srbiji, pa tako i u angažmanu RZK. Tokom aprila te godine, sa početkom opšte mobilizacije monarhističkih snaga na koju je pozvao general Draža Mihailović, RZK dobija naredbu da svoju pasivnu ulogu obezbeđenja saobraćajnica i rudnika izmeni u korist aktivnije borbe u nekoliko operacija usmerenih protiv „četnika": kod Valjeva, Moštanice i Bariča, sela u okolini Beograda, kao i kod Obrenovca, preduzimaju akcije u kojima od neprijateljske vatre gine više članova RZK. Ipak, ulazak sovjetske Crvene armije na teritoriju Srbije doneće ne samo pravo borbeno iskušenje za Korpus već će simbolično označiti i konačan kraj ruskog građanskog rata. Iako su od samog osnivanja svi pripadnici RZK priželjkivali da budu upućeni na Istočni front gde bi se borili protiv boljševika, rasplet njihove stare ratne drame od pre dvadeset godina na teritoriji Srbije pokazao im je u kakvoj su zabludi živeli po pitanju snage Crvene armije. Mada su u prvom borbenom susretu kod Prahova na Dunavu uspeli da na prepad poraze jednu pešadijsku sovjetsku jedinicu, već u narednim satima morali su da spas nađu u bezglavom begu pred nailaskom tenkova T34. Ruska tragedija i bratoubilački rat dobiće rasplet kod Čačka sredinom oktobra te godine. Veče pred bitku, ušančeni jedni naspram drugih, „crveni" i „beli" Rusi su proveli dobacujući preko rovova: dok su ih crvenoarmejci pozivali na predaju, njihovi sunarodnici u uniformama na kojima je stajao nacistički orao na grudima tonuli su u tmurne misli, suočeni sa vrhunskom sovjetskom borbenom tehnikom za koju nisu prethodno verovali da ju je bilo moguće napraviti u boljševičkoj državi. Jutro je donelo konačnu potvrdu tih misli: čitava četa RZK bila je i bukvalno satrta vatrom čuvenih raketnih bacača „Kaćuša". U jurišu sovjetske pešadije koji je usledio nije bilo zarobljenika. Ideološka mržnja koju su sunarodnici osećali jedni prema drugima nije dopuštala pošteđene živote. Tokom ratne aktivnosti RZK je na svom vrhuncu u proleće 1944. brojao 11.197 aktivnih boraca dok je ukupno kroz čitav rat imao 17.090 pripadnika. Od tog broja, jedna petina njih, 3.400, stradala je u borbama dok je čak 1.057 izvršilo samoubistvo u nekoj od faza rata. Ratni put završavaju u Austriji predajom britanskim snagama. Do Austrije su prošli težak borbeni put kroz Bosnu u zimu 1944/45. gde su ih napadali ne samo jugoslovenski partizani i bosanski četnici već i dojučerašnji nominalni saveznici, hrvatske ustaše. Prema kasnijim tvrdnjama preživelih Rusa, u komplikovanom odnosu u čitavom jugoslovenskom ratu iako je NDH bila saveznik Trećeg rajha u čijoj su službi bili, RZK-ovci su prema ustašama osećali iskrenu mržnju zbog njihovog antipravoslavnog zločinačkog delovanja u kome su ubili stotine hiljada „braće po veri", Srba iz Hrvatske i Bosne. Gnev prema ustašama osetili su prvi put kada su kao granične snage Nedićeve Srbije posmatrali pokolj srpskih zbegova u Bosni od ruku ustaške „Crne Legije" preko reke Drine 1942. godine. Deo preživelih RZK je uspeo da spasi iz reke i prevede ih na bezbedno u Srbiju, ali su ostale zapamćene strašne scene ustaškog pokolja. Dodatnu frustriranost izazvalo je to što po nemačkoj naredbi nisu smeli da pucaju na ustaše iako su im bili laka meta. Kao emigranti „nesovjetskog" porekla izbegli su izručivanje Crvenoj armiji koje bi značilo sigurnu smrt za najveći deo pripadnika Korpusa. Po okončanju internacije u britanskim logorima za ratne zarobljenike posle rata najveći deo njih je nastavio život u SAD, Venecueli i Nemačkoj mada su se raspršili po celom svetu. Jednom kada je rat prošao i život se nastavio, bili su dosledni u čuvanju međusobnih veza. Njihovo udruženje traje i danas mada originalnih članova ima sve manje. Ostali su vatreni antikomunisti: iako su tokom ratova 1990-ih javno zastupali srpsku stranu, ipak su bezrezervno kritikovali Slobodana Miloševića kao komunistu. Doduše, sa velikom ogorčenošću su u svojim glasilima pratili i NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Po dolasku Putina na čelo Rusije počeli su da ga hvale i sa tim su nastavili do danas. Takođe, 2014. sa velikom radošću su podržali povratak Krima Rusiji. U ovom trenutku ih ima manje od deset živih.
  7. Između kompanije koja sklapa ugovore sa modelarima i vulgarno histeričnih primitivaca koji uređuju medije i potpuno izmišljaju priče o „poklonima“, „dolasku MiG-ova“ i glupostima da će „Srbija postati vojna sila“ nalazi se Uprava za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane. Na čelu ove organizacione celine nalazi se general-major prof. dr. Bojan Zrnić koji ima nezahvalan zadatak da koordinira nabavkama vojne tehnike, pregovara u ime Ministarstva odbrane i upravlja naučno-istraživačkim potencijalima vojske. Od njega smo više puta mogli da čujemo normalniju i stručniju verziju vojno-estradne dinamike koju nameću neprofesionalni mediji i politika a posebno ono što često puta izmakne iz fokusa – širu sliku. Kada za trenutak skrenemo reflektor sa dolaska MiG-ova i drugih improvizacija ostaje nekoliko izuzetnih stvari u domenu nabavke naoružanja koje je Srbija uspela da sprovede. Posle više godina, upravo zaslugom profesionalaca iz Uprave za odbrambene tehnologije, Ministarstvo odbrane je sklopilo nekoliko poslova od kojih je najinteresantniji upravo onaj sa Erbas Grupom za nabavku helikoptera H145. Nepoznato široj javnosti, u pitanju je ugovor o industrijskoj saradnji kojim je vojska obezbedila i posao civilima, rešila nekoliko svojih potreba i krenula u spasavanje poslednjih obrisa vazduhoplovno-tehničke baze u zemlji. Koja je pozadina i kakvi su detalji ugovora sa Erbasom, kada se transportuju ruski MiG-ovi, ima li nešto od toliko najavljivanih MiG-ova i PVO sistema iz Belorusije, da li se nabavlja još helikoptera Mi-17, uzimamo li transportne avione i kako će izgledati sajam „Partner 2017“ koji sutra počinje? Neka su od pitanja koja je Tango Six portal postavio generalu Zrniću. Kad se slegnu redovni ciklusi medijske histerije oni rade na „dolasku“ novog naoružanja / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Gospodine generale, finiji detalji ugovora sa Erbasom nisu toliko poznati. Na primer, malo se govori o obuci pilota i tehničkog sastava ali i o dugoročnoj priči održavanja helikoptera H145. Možete li nam reći nešto više? Mi smo insistirali da u ugovor uđe dosta veliki broj aktivnosti vezanih za obuku kako pilotskog sastava, tako i tehničkog sastava za održavanje i eksploataciju helikoptera. Što se obuke pilota tiče, planirano je da se obuči 12 pilota. I to u svim segmentima, uključujući i noćno letenje. Ono što je takođe važno, segment obuke vezan za tehnički kadar je dosta intenzivan i on će u stvari da vodi do toga da ćemo mi biti osposobljeni za takozvani I (srednji) nivo održavanja helikoptera H-145M, što je i najveći nivo za koji oni trenutno osposobljavaju kupce. Čak i nemačka vojska koja je korisnik helikoptera, nije dobila najviši, takozvani, D nivo održavanja, nego je to isključivo u ingerenciji Erbas Helikoptersa. Kroz realizaciju industrijskog paketa predviđenog ugovorom sa „Erbas Helikopters“ Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ će biti osposobljen, između ostalog, i za I nivo održavanja helikoptera H-145M. Malo ko u stručnoj javnosti veruje da sa „Momom“ možete uraditi ono što najavljujete. Da bi zavod „Moma“ prošao kroz planirani proces industrijske saradnje sa Erbasom, preduzimaju se pripremne aktivnosti. Već je objavljeno je da je Vlada Srbije otvorila jedan investicioni ciklus ka odbrambenoj industriji. Deo tog paketa jeste investicija i u vojno-remontne zavode. „Moma“ će dobiti oko 492 miliona dinara i upravo su te pare namenjene za podizanje infrastrukturnih kapaciteta „Mome“, što će omogućiti i brži i izvesniji proces sertifikacije koji je predviđen ugovorom sa Erbasom. Šta to konkretno znači? U planu je da se radi kompletno novo postrojenje za farbanje vazduhoplova svih vrsta. Zatim, obnova postrojenja za površinsku zaštitu, obnova mašinskog parka nabavkom savremenih CNC mašina i što je takođe važno, izgradnja savremene IT infrastrukture da bi se implementirao jedan moderan poslovni informacioni sistem, koji će omogućiti upravljanje i praćenje procesa remonta i proizvodnje i drugih opštih poslovnih procesa, koje „Moma“ kao de-fakto poslovni sistem mora da obavlja na jedan veoma efikasan način. Pare su već raspoložive, i računamo da će najkasnije do kraja 2018. godine, sve planirano biti završeno. Sa druge strane, već je počela razmena detaljnih informacija između „Mome“ i „Erbas helikoptersa“, na bazi čega će se Erbasov tim pripremiti za takozvani „audit“, odnosno inspekciju „Mominih“ kapaciteta, nakon čega će biti izrađen detaljan plan industrijske saradnje u odnosu na makro plan, koji je sada ugovorom definisan i na bazi tog detaljnog plana, sprovešće se zajedničke aktivnosti koje treba da omoguće nekoliko važnih ishoda. Najpre, sertifikaciju proizvodnje delova za helikopter Gazela, koje je „Moma“ već u prethodnom delu osvojio na osnovu sopstvene metodologije, a radi se o više stotina pozicija, nakon čega će se ti delovi moći isporučivati trećim licima kroz Erbasovu mrežu snabdevača. Sledeći nivo jeste da se na bazi dokumentacije koju će obezbediti „Erbas helikopters“, izvrši osvajanje proizvodnje još nekoliko bitnih pozicija delova za helikopter Gazela, koje „Moma“ nije uspeo da osvoji u prethodnom periodu, a smatramo da su bitne, pre svega zato što originalni proizvođači tih delova više nemaju interes da ih proizvode ili su čak nestali sa scene. Naša namera je zapravo bila da nabavku novih helikoptera iskoristimo pre svega da podignemo kapacitete održavanja flote postojećih helikoptera, ne samo svojih, nego i da komercijalizujemo „Momu“ kao regionalni centar, što je upravo ugovorom sa Erbasom i predviđeno. Nakon sertifikacije, promociju „Mome“ kao regionalnog centra će vršiti i Erbas i dati nam, faktički, ekskluzivitet za održavanje Gazela iz regiona, što je značajno. Ali naravno, prioritet će uvek biti naša flota helikoptera i komercijalizacija kapaciteta „Mome“ nikada nije bila sama po sebi cilj. U tom smislu, industrijski paket predviđa da kompanija „Erbas helikopters“ zvanično potvrdi kapacitete „Mome“ za najviši, D nivo održavanja vojnih helikoptera Gazela, kao i sertifikaciju za I nivo održavanja helikoptera Gazela koje su u civilnom registru. Sigurno znate da u regionu ima dosta onih koji su kupili helikoptere Gazela bilo kao vojne viškove ili iz nekog drugog izvora. Kada oni koriste svoje helikoptere u civilnom saobraćaju on ima, naravno, strožije zahteve u smislu održavanja nego što je to slučaj sa vojnim vazduhoplovima. „Moma“ će biti potpuno osposobljena da uđe u taj segment tržišta. Sve o čemu sam pričao kompletiraće su u naredne dve godine. „Pokušavamo da u celu priču uključimo i male inovativne civilne kompanije“ / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Šira industrijska saradnja sa Erbasom dakle ne uključuje samo vojsku? Vi ste to pratili i pisali o tome ranije. Faktički smo želeli da kroz ovaj ugovor uvedemo jedan formalni i malo više obavezujući okvir za širenje vazduhoplovno industrijske baze u Srbiji i njenu integraciju sa velikim evropskim koncernom kakav je Erbas. Tražili smo od početka da Erbas na jedan sistematičan način podstiče kompanije iz Srbije da postanu njegovi dobavljači, što je započeto „Industrijskim danom“ u septembru 2015. godine. Sada je to, kroz ovaj ugovor, dobilo neku vrstu formalizacije – Erbas se obavezao da će nastaviti da vrši tu vrstu promocije, odnosno definisanja svojih uslova šta kompanije treba da urade ne bi li postale njihovi dobavljači. Retko se dešava da Ministarstvo odbrane toliko vodi računa pri sklapanju poslova i o civilnoj industriji. To je bio plan od početka? Mi pokušavamo da gledamo malo širu sliku i interes nam je da imamo ponovo razvijenu industrijsku vazduhoplovnu bazu u Srbiji, bez preteranog opredeljivanja da li je to sad iz segmenta državnog, koji nam jeste prioritet, ili privatnog sektora. Jer kao što dobro znate, vazduhoplovna industrija je toliko kompleksna i dinamična i zato je važno da igrači budu i agilni i inovativni. Helikopteri H145, koji će doći, dramatično će promeniti kompletan koncept upotrebe ove kategorije vazduhoplova kod nas. Od održavanje preko letenja. Važno nam je da u toj mreži, industrijskoj bazi, „Moma“ bude neki centar gravitacije uz mnogo potentnih, malih inovativnih privatnih kompanija, koje će sarađivati i svi zajedno će biti u nekoj vrsti odnosa sa gigantom, kakav je Erbas. Dodao bih da paket industrijske saradnje obuhvata i obavezu Erbasa da nakon sertifikacije „Mome“ u naredne tri godine godine kupuje, za naše prilike, značajne količine delova za Gazelu. Tako da će taj napor koji ćemo uložiti u sertifikaciju imati i svoj direktan komercijalni rezultat. Delove za Gazelu će Erbas potom da koristi i distribuira, jer oni imaju svoj servisni centar u Francuskoj ali trenutno imaju i klijente po svetu prema kojima imaju obavezu podrške. „Moma“ će raditi po vrlo konkurentnim cenama u odnosu na druge i nadam se uspehu u tom delu. Kako planirate da dovedete „Momu“ do tog nivoa? Ponovo Vas vraćam na to, mnogi su skeptični. Naš plan za „Momu“ nisu samo Erbas i samo H145M i Gazela. Nastavljamo saradnju sa partnerima iz Ruske Federacije jer želimo da se u „Momi“ uspostavi i regionalni kapacitet za remont Mi-8/17 familije helikoptera. Sve to zahteva jednu drugu poziciju, po mom ličnom mišljenju, „Mome Stanojlovića“ više kao jednog poslovnog sistema, a manje kao vojne jedinice. Prosto, radi se o tome da mogućnost rada sa velikim svetskim kompanijama zahteva u najmanju ruku da ste slično efikasni i da imate na raspolaganju slične instrumente u poslovanju. Ovo praktično znači da će vrlo brzo na dnevni red doći definisanje buduće pozicije „Mome“ u sistemu odbrane. Drugim rečima, verovatno će se se proći kroz fazu vraćanja u kapacitet vojnog dohodovanja ustanove, da ima više slobode i manevra za delovanje kao tržišna organizacija i ima malo veću slobodu delovanja kada je reč o zaposlenima, što je jedan jako važan segment, koji nećemo prećutati ovde. Naime, sve što sam Vam do sada nabrojao ne može da se desi bez visokokvalifikovanih i motivisanih kadrova. To je jedan od velikih rizika i ubuduće moramo imati jedan sistem stimulisanja i nagrađivanja zaposlenih koji će raditi u visoko tehnološkim organizacijama sistema odbrane, kakve su na primer Vojnotehnički institut i „Moma Stanojlović“, koji će ih činiti poželjnim za zapošljavanje i što je još važnije – za zadržavanje u službi. Jer mi smo i u prethodnom periodu videli da smo poželjan poslodavac, ali na kratko, da bi ljudi ušli u sistem i dobili neka znanja, reference, obogatili CV i onda otišli dalje. E vidite, to se ovde ne sme desiti. Zato moramo da napravimo „Momu“ koji liči više na kompaniju, jer samo u tim uslovima ona može da ispoštuje sve ovo što je planirano. Naravno, to apsolutno ne znači da će država da pusti tu kompaniju. Ta kompanija će biti u državnom vlasništvu, za početak, pa ćemo dalje videti. Nisu nepoznati modeli privatno-javnog partnerstva kao i ulaska u kapital takve kompanije u budućnosti, od strane nekih od pomenitih velikih svetskih igrača, kao manjinskog akcionara. Ali prosto, način na koji danas postoji i što je de-fakto vojna jedinica, nije kompatibilan sa ovim što želimo da ona bude i što je, ako se bolje razmisli, konačno i potreba sistema odbrane. „Patriotizam više nije dovoljna kategorija da bi neko radio kod nas“ / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Zadržimo se na povećanju standarda zaposlenih, posebno najbitnijim profilima. Mi želimo da se više povede računa o kadru tehničke struke, pogotovo elektro-inženjerima, mašinskim inženjerima, informatičarima. Za njima postoji velika glad na tržištu s obzirom na privredni oporavak i mi moramo naći bolji mehanizam plaćanja takvih ljudi, koji nije standardizovan za ostatak sistema odbrane. To je ono što je poruka. Dakle, moramo da prepoznamo da tržište radne snage postoji i da je ono slobodno, da više patriotizam nije dovoljna kategorija da bi neko radio kod nas, a zna da na tržištu vredi tri, četiri puta više. Ovo o čemu pričamo nije ekskluzivno problem Srbije, to je i problem velikog broja armija u svetu koje su to rešavale na razne načine. Na primer, imamo jednu ciljnu grupu, inženjere informatike, i kažemo da ona mora biti izuzeta iz standardnog pravilnika o platama. I onda se kaže: za ovu ciljnu grupu plate su 40% veće i svi znamo zbog čega su veće. Tako se razvija pozitivna motivacija i samo na tim osnovama se može praviti održiv sistem. Da se vratimo na helikoptere. Koje pakete dodatne opreme i naoružanja uzimamo za H145M? Razumljivo je da ne mogu govoriti o detaljima, ali mogu reći da smo ugovorili neke od opcija „H Force“ paketa koji Erbas nudi. Planiramo da radimo integraciju sopstvenog naoružanja, uključujući i vođene rakete, i helikopteri će biti pripremljeni za takvu vrstu instalacija. Da li su počeli pregovori sa Belorusijom oko MiG-ova i PVO sistema koji su bili najavljivani od strane političara i medija? Sa Republikom Belorusijom je potpisan je sporazum o vojnotehničkoj saradnji. Taj sporazum je ratifikovan u našoj Skupštini, treba da bude ubrzo i potvrđen predsedničkim ukazom. Slična procedura dešava se i u Belorusiji. Čim se ratifikuju i postanu pravosnažni, sledi formiranje komiteta za vojnotehničku saradnju i njegovo inicijalno zasedanje, očekujemo da se to desi sredinom jula ove godine. U međuvremenu, bilo je nekoliko radnih sastanaka i uzajamnih poseta. Imaćemo i visoku delegaciju Državnog vojnoindustrijskog komiteta iz Belorusije na sajmu „Partner 2017“. Na stolu je do sada bilo mnogo tema koje idu od mogućnosti isporuke naoružanja do formiranja zajedničkih preduzeća i nastupa na trećim tržištima. Dakle, vrlo je veliki broj tema na stolu, a s obzirom da stvari nisu formalizovane na način kako je to predviđeno, a opet tu imamo uzajamne klauzule da samo usaglašene izjave mogu da idu u javnost, ja ne mogu da vam govorim o detaljima. Ali mogu da naznačim da, recimo, jedna od oblasti od koje mi očekujemo da zaista dođe do vrlo značajne saradnje u industrijskom smislu, a onda da to rezultira opremanjem jedinica Vojske Srbije i drugih je oblast optike i optoelektronike. Beloruska preduzeća u tom segmentu su vrlo napredna i to nam je izuzetno interesantno. „Faza 3 modernizacije MiG-ova tek treba da dođe na dnevni red“ / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Kada stižu MiG-ovi iz Rusije? Sad smo u fazi da su sve neophodne procedure, koje su morale da se sprovedu u državnoj administraciji u Ruskoj Federaciji, završene i mi smo sada u operativnoj fazi sprovođenja dolaska ovih letelica, tačnije regulisanja načina transporta. Tražimo optimalan model transporta u pogledu cene i rokova. Dakle medijske priče o tome da Bugari ili Rumuni zabranjuju prelet nisu tačne? Ne, ne. Pojedini mediji su tako preneli tu vest ali to zaista ne bih komentarisao. Precizno sam Vam rekao šta smo sve uradili i kako se takva vrsta isporuke obavlja. Treća faza modernizacije MiG-ova iz Rusije je i dalje u fazi planiranja, dakle još ništa konkretno nije dogovoreno? Sad smo fokusirani da što pre počne realizacija Faze 1, predeksportna priprema i dovođenje aviona na ICAO standard, kao i da ugovor sa MiG-om za Fazu 2 takođe što pre počne da se implementira. On se odnosi na remont i na prelazak na održavanje po stanju naša 4 aviona, odnosno i dodatnih 6, kako budu stizali na red. Dakle Faze 1 i 2 su nam sada u fokusu i one se u stvari paralelno odvijaju. Faza 3 koja podrazumeva dublju modernizaciju doći će na dnevni red nakon toga. Da li će drugi An-26 otići na remont? Nije u planu da ide na remont. Ovaj koji je nedavno remontovan dovoljan je za trenutne potrebe Vojske Srbije. Imamo naravno potrebu i da ojačamo transportne kapacitete u smislu povećanog nivoa ambicija za učešće u mirovnim operacijama, i u tom smislu se trenutno razmatraju i neke druge opcije. Da li će RV i PVO dobijati još transportnih helikoptera Mi-17? Prema planu opremanja Vojske Srbije u kategoriji srednjih transportnih helikoptera, predviđeno je opremanje klasom Mi-17 helikoptera i to je konačna odluka. Pored ova dva helikoptera koja su već nabavljena opremaćemo se dodatnim helikopterima te klase, ali ne sigurno u toku ove godine. Dakle to nije prioritet s obzirom da smo sa isporukom ova dva značajno dobili na povećanju kapaciteta. Ali ta linija će se nastaviti čim se dodatno konsolidujemo finansijski. Imamo Erbasov projekat, imamo MiG-29 projekat, imamo dosta drugih potreba, pre svega u sferi telekomunikacione opreme, moramo biti racionalni u opremanju. „Pegaz nije otkazan“ / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Dokle se stiglo sa PASARS-om 16? PASARS 16 je jedan od primera sistema čiji razvoj brzo napreduje. Javnost je videla uživo gađanje tim sistemom sa vrlo dobrim efektima i preciznošću na vežbi „Čelik“, a mi nastavljamo sa daljim razvojem sistema. I na sajmu „Partner“ će stručna javnost moći da vidi sistem sa mnogo više detalja. Ono što se paralelno radi sa razvojem platforme je njena integracija sa osmatračko-akvizicijskim radarom „Žirafa“ i to na novoj komunikacionoj osnovi. Pored toga, sledeća evolucija je i sama modernizacija Žirafe, jer performanse PASARS-a će biti značajno uslovljene performansama samog osmatračkog-akvizicijskog radara. Treći segment je razvoj raketnog naoružanja. Dakle, postoji na platformi mesto na kome će biti ugrađeno raketno naoružanje, rakete zemlja-vazduh. Ta raketa se trenutno razvija u VTI-u. Njena osnova je jedna vazduhoplovna raketa, ali će potpuno biti modernizovana glava za samovođenje i biće nov raketni motor, čime će se ići na domete oko 12 km kose daljine i 8 km visine. Kada se sve ovo završi, PASARS će biti potpun takozvani sistem sistema, što će omogućiti daleko veći stepen preživljavanja jedinica kopnene vojske na maršu, jer će im obezbediti blisku PVO zaštitu. I u sekundarnoj ulozi, za dejstvo topom 40mm po ciljevima na kopnu, PASARS će biti veoma efikasan. Tango Six portal je prvi objavio vest o nabavci radara AN/TPS-70 iz Slovenije. Znamo da su oni stigli, da li su ušli u upotrebu? Dva radara TPS-70 su isporučena. Jedan od njih je u operativnom radu. Drugi je u proceduri da bude remontovan. Verovatno je to jedna od najboljih kupovina koje smo izvršili u zadnje vreme sa aspekta cena-efekti. Mi sada imamo jednu dosta moćnu senzorsku mrežu radara velikog dometa i kad se to uzme u obzir zajedno u jednom integrisanom radu sa modernizovanim radarima P serije iz sistema PVO, možemo zaključiti da raspolažemo veoma pristojnim sistemom vazdušnog osmatranja i javljanja, koji će se dodatno unaprediti izgradnjom i posedanjem novih radarskih položaja. Možete li da potvrdite ili demantujete da je „Pegaz“ otkazan? Projekat „Pegaz“ nije obustavljen, već je samo trenutno izgubio prioritet, pošto isti sektor VTI-a treba konačno da završi razvoj bespilotne letelice „Vrabac“. Dakle fokus VTI je na završetku razvoja bespilotne letelice „Vrabac“, jer će neka rešenja, pre svega sistem navođenja, biti osnova i za „Pegaz“. U međuvremenu, raspoloživi deo tima za razvoj „Pegaza“ dobio je zadatak da analizira mogućnost naoružavanja, to jest da „Pegaz“ postane borbena bespilotna letelica i tu je, s obzirom na to da može da ponese 40 kg tereta, analiza pokazala da to za sada može da se izvrši kroz jednu integraciju protivoklopnih raketa vazduh-zemlja. Predloženo rešenje je prezentovano i nekim potencijalnim stranim korisnicima koji su pokazali interes za zajednički razvoj. „Retko ko je poslednjih godina otišao iz VTI-a zato što je bio nezadovoljan tipom posla, radnim uslovima, atmosferom i slično.“ / Foto: Neda Mojsilović, Tango Six Vojnotehnički institut ima nikad više posla i svi se slažu da je neodrživo da postoji kao isključivo vojna jedinica. Hoće li se to konačno rešiti? Na sličan način, kao što smo prepoznali da ambicije za „Momu“, ne mogu biti realizovane bez ljudskih resursa na vrlo sličan način mora da pristupamo i Vojnotehničkom institutu, a imajući u vidu veoma ambiciozan plan sopstvenog razvoja sredstava NVO. Tražimo da se napravi jedan novi okvir za stimulisanje kadra, jer smo utvrdili da na primer, više konkursi za prijem nisu potrebni ako ne izmenimo statusne ishode. Ili nemamo adekvatan odziv, ili ako imamo odziv, onda nemamo zadržavanje tih kadrova u VTI-u. Prosečno zadržavanje mladih elektro-inženjera u VTI-u je od jedne do tri godine. Od lica koja smo primili u tim pokušajima kadrovske obnove pre pet-šest godina, retko ko je ostao da radi u VTI-u. Slična stvar je, do duše, ne tako drastična, sa mašinskim inženjerima i inženjerima u oblasti tehnologije materijala. Imajući u vidu visoku prosečnu starost zaposlenih u VTI-u, jasno je da je neko poslednje vreme da se napravi jedan potpuno novi pristup tome i da se kaže da nisu baš svi profili kadra jednako raspoloživi i da se ne može jednim unificiranim pristupom sistemu plata i primanja rešiti taj problem. Retko ko je poslednjih godina otišao iz VTI-a zato što je bio nezadovoljan tipom posla, radnim uslovima, atmosferom i slično. Težišni razlog je isključivo bila nedovoljna motivacija usled nivoa plata. Zato smo sada razradili jedan predlog da se to znatno popravi, ali ne da bude linearno, već da se pre svega poprave plate početnih istraživačkih zvanja. Takođe, predlog predviđa i dodatne stimulacije istraživača prema performansama, neki će, prirodno, primati osnovu platu, neki uvećanu, u zavisnosti od doprinosa koje daje razvoju sredstava naoružanja, dakle nagrađivanje prema rezultatu, ne prema nivou napora. Sutra počinje „Partner 2017“, koje će kompanije iz vazduhoplovne industrije biti prisutne? Od trenutno prijavljenih 124 izlagača, što je rekordan broj, mogu da spomenem nekoliko inostranih kompanija koje imaju biznis u vazduhoplovstvu,a veliki su i prepoznatljivi. Prva je svakako Erbas. Druga je „CETC“, kineska kompanija koja proizvodi široku paletu savremene avionike. Zatim tu su kompanije „Scandinavian Avionics“ iz Danske i Česka „Letečka Servisni“ iz Češke koje su sistem integratori u oblasti vazduhoplovnih platformi. Biće i jedna kompanija koja je specijalizovana za vazduhoplovne komunikacije „Sonic Comunication“ iz Velike Britanije. Tu je i „Beatronics Supply“, koja je trgovačka kompanija, ali zastupa poznate proizvođače avio opreme. Tu su naravno i domaće kompanije iz vazduhoplovnog sektora: „Utva“, „Prva petoletka“, „Teleoptik žiroskopi“, „Evrokomerc“, „Pneumatic Flex“ i drugi. Biće i „Orao“ iz Bijeljine. I konačno vojne institucije koje rade u vazduhoplovnom segmentu: VTI, TOC, VZ „Moma“. Petar VOJINOVIĆ
  8. Milan Nikolic

    NATO propaganda u Srbiji

    Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenio je da je posle odluke Crne Gore da uđe u NATO, vojna neutralnost Srbije stavljena pod znak pitanja. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=04&dd=29&nav_category=12&nav_id=1255272
  9. Novo otkriće o životu u Srbiji pre Nemanjića Nova arheološka istraživanja u zapadnoj Srbiji otkrivaju novu, iznenađujuću sliku prednemanjićke Srbije, kao dobro organizovane i gusto naseljene države sa utvrđenjima koja štite saobraćajnice kojima se transportuju tovari dragocenih ruda, kažu stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu. "Otkriće da je velika tvrđava na brdu Branig iznad kanjona reke Gradac funkcionisala bar dva veka pre Nemanje kao srpska, uz pronalazak manjih utvrđenja na antičkom pravcu koji je spajao podrinjske rudne oblasti sa dolinom Kolubare, pokazuje da je reč o organizovanoj državnoj teritoriji", kaže arheolog Radivoje Arsić iz valjevskog zavoda. "Rezultati istraživanja ukazuju da se prednemanjićka srpska država prostirala između Save i Drine. Od iskopavanja tek očekujemo iznenađenja, jer su na teritoriji zapadne Srbije i istočne Bosne otkriveni tragovi utvrđenja i naselja ranosrednjovekovne srpske države". Ostatke zidina i kula na strmom brdu u kanjonu reke Gradac, u ataru sela Brangović, na sedam kilometara od Valjeva, narod je nazvao Jerinin grad. Drugo ime za ruševine je Bežane, jer su se među visokim zidinama, na nepristupačnim liticama, i u mnogobrojnim pećinama, skrivali zbegovi od osmanskog zuluma. Arheolozi kažu da još nisu otkrivena pisana svedočanstva o ovom velikom i vešto sazidanom gradu, ali su na osnovu nalaza utvrdili da je utemeljen još u preistoriji, oko 1.600 godina pre Proklete Jerine, žene despota Đurđa Brankovića, koja je u narodnoj mašti bila graditelj tvrđave. "Na početku istraživanja 2004. mislili smo da je reč o vizantijskoj tvrđavi iz 5. veka, iz vremena Justinijanove obnove", kaže Arsić. "Docnijim iskopavanjima smo utvrdili da su je Rimljani koristili u vojne svrhe još od 3. veka, a da su kasnije samo dodati luksuzniji civilni deo i episkopska crkva, versko sedište celog ovog dela Srbije, što svedoči o značaju tajanstvenog grada. Zatim smo došli do najstarijeg sloja koji seže u preistoriju, u gvozdeno doba, kad se na ovom mestu nalazilo naselje utvrđeno kamenim bedemima". Kanjon reke Gradac pored tajanstvenog Jerininog grada čuva i svedočanstva o širenju hrišćanstva u Srbiji. Pored ostataka ranohrišćanskih bogomolja u romejskom naselju, u visokim, surim stenama oko grada nalaze se mnoge pećine, kelije, gde su srednjovekovni monasi isposnici tihovali gledajući s visine na krajolik klisure i okolnih valjevskih planina kao sliku raja na zemlji. Tim isposnicama, smatraju naučnici, svoje ime duguje manastir Ćelije, koji se nalazi u neposrednoj blizini Jerininog grada. Ubrzo su arheolozi shvatili da na prostoru tvrđave i sela Brangović postoji jača tradicija naseljavanja nego što su mogli i da zamisle. Najveće iznenađenje sačekalo ih je u najmlađem arheološkom sloju. "Iako je najviše oštećen erozijom i iskopavanjima divljih arheologa, nalazi su nedvosmisleno ukazivali na to da su Srbi ovde živeli u kontinuitetu od vremena naseljavanja od 7. do 10. veka. Grad je, izgleda, napušten u vreme ratova kneza Časlava sa Ugarima", kaže Arsić. Ostaci višeslojnog utvrđenja su na površini od tri hektara. "U donjem delu grada nalazilo se civilno naselje, a gornji deo, gde je bila velika donžon kula, imao je isključivo vojnu svrhu", kaže Arsić. "Geodetska snimanja i iskopavanja ukazuju da se civilno naselje razvilo pored antičkog puta kroz kanjon reke Gradac, spajajući dolinu Kolubare sa Valjevskim planinama i Podrinjem, koji su obilovali rudnim ležištima srebra, bakra, olova i zlata". Jerinin grad je pravo graditeljsko čudo sa svojim visokim i debelim zidovima koji se strmo spuštaju u dužini od oko 200 metara iznad samog rečnog toka. Graditelji su, gde god su mogli, koristili prirodne bedeme od stena i povezivali ih zidovima koji su iz daljine teško uočljivi. Za potrebe odbrane su u strme stene uklesane stazice i stepenice čiji se tragovi i danas jasno vide. B92
  10. Maltretiranje žena političara gotovo da je svakodnevnica. Samo zato što su matičaru rekle, ispostaviće se, zaista sudbonosno "da". Fotografija: Fejsbuk printskrin Ideja o Prvoj dami rođena je još davno uz pomoć prepredanja feudalističkih bajki o kralju koji pored sebe mora da ima kraljicu. Vremenom je onda nekako došlo i do toga da i predsednik neke države mora da ima svoju "damu" (ne ženu), iako je vreme vitezova i krznenog plašta odavno prošlo. Titula "prve dame" u Srbiji ne postoji, zvanično. Zapravo, ona je svuda neslužbena, ali u zemljama poput Sjedninjenih Američkih Država, Malezije, Filipina i Meksika, supruge predsednika imaju ogroman uticaj samo na osnovu toga što su udate za njih. Ova titula u Srbiji je, ipak, sporna i ne bi ni trebalo da postoji - ne samo zato što je naša zemlja paralmentarna republika u kojoj predsednik nema onoliku zakonsku i izvršnu moć kao u državama gde je u svakom smislu prvi čovek zemlje. Uvođenje takve titule bi bio ozbiljan oblik diskriminacije po kojem žena dobija određene privilegije i zaduženja samo zato što ju je neko oženio. Žena predsednika Srbije nije zanimanje, iako su nedavno neke supruge to pogrešno protumačile. Uprkos tome, u domaćim medijima "prva dama" se često koristi kao apozicija supruge predsednika ili supruge budućeg predsednika, iako u pravnom i ustavnom i sistemu ova institucija nigde ne postoji. Da se priča završava samo na dodavnju izmišljene titule u novinskim naslovima, sve bi bilo okej. Međutim, ceo fenomen se proširio na često maltretiranje ovih žena samo zato što su matičaru rekle, ispostaviće se, zaista sudbonosno "da". Istorija mržnje i razapinjanja ovih žena po novinama je duga i strašna. Ne zaboravimo da je Žaklina Kenedi najdrljala samo zato što je za vreme kampanje trošila mnogo novca na garderobu i to kreatora koji nisu američki. Zli komentari, laži, napadi, osude, postali su svakodnevna praksa tokom političkih kampanja, jer ako je predsednik ili kandidat za nekog "loš čovek", njegova žena je uglavnom "bednica, jadnica, kurva, kučka, gadura ili rospija" - bar je tako u srpskom jeziku. U najsvežijoj istoriji, najpopularnije je pljunti ženu da je narko-šefica.
  11. Deca iz OŠ “Marija Bursać” iz Beograda svaku subotu provode u školi, gde sa svoje tri nastavnice rade na projektu “Ceo svet je pozornica”. Foto: Privatna arhivaNastavnice Gorica (prva sleva), Aleksandra i Dragana (skroz desno) sa koleginicom koja im pomaže na projektu Iako je škola za ovaj projekat dobila svetska priznanja, međunarodnu nagradu za univerzalno obrazovanje i inovacije u obrazovanju neće moći da primi, jer put ovih vrednih žena u Dubai niko u Srbiji ne želi da finansira. - Ovaj inkluzivni projekat sam osmislila 2012. kako bi sva deca osetila da pripadaju školi. Deca sa posebnim potrebama i ona na marginama su, uz svoje drugare, bila osnažena da progovore na engleskom, dok su ona druga naučila da poštuju različitosti – kaže Gorica Kostić, nastavnica engleskog. Njene koleginice Dragana Cukić i Aleksandra Ikomov ubrzo su joj se pridružile.
  12. Ronald

    Lažni Trampov tvit o Srbiji

    Postavio sam ovu vijest na glavnoj temi o Trampu , ali sad mislim da ovo trampetanje( ako je tačno, mada ne vidim da on ili neko njegov demantuje) zaslužuje posebnu temu:
  13. Više od 300 praznih novogodišnjih i božićnih paketića koje su deca iz Nemačke poslala svojim vršnjacima u Srbiji pronađeno je pokradeno i razbacano uz Veliki bački kanal u blizini Staparskog mosta u Somboru. Foto: Privatna arhiva/Facebook / RAS SrbijaUkradeni paketići Somborac Igor Boca koji je ’’Blicu’’ ustupio fotografije koje je napravio na licu mesta kaže da ne može da veruje da se tako nešto desilo. - Neko je pokrao poklone od dece za decu. To je velika sramota! To su možda i neki paketići u vidu pomoći deci slabijeg materijalnog stanja ovde u Srbiji. To mora izaći na videlo i neko zbog toga mora odgovarati – ocenjuje Boca. Kaže i da je čitav slučaj prijavio policiji, ali da su njima praktično vezane ruke. - Nakon prijave došli su policajci kod mene da naprave službenu zabelešku. Sve sam im lepo ispričao i kada sam ih pitao šta će uraditi po tom pitanju, kratko su mi rekli: ’’Ne možemo mi ništa jer nije prijavljena krađa paketića. Da je neko prijavio krađu, odmah bi reagovali. Ovako, nema prijave, nema krađe’’ – priseća se Boca. Foto: facebook/privatna arhiva / RAS SrbijaPoruke mališana vršnjacima u Srbiji U razbacanim kutijama od paketića nalaze se čestitke dece napisane na nemačkom jeziku u kojima čestitaju Božić i Novu godinu vršnjacima u Srbiji. http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/bednici-ove-fotografije-otkrivaju-slucaj-najbezdusnijih-lopova-u-srbiji/2drvbn7
×
×
  • Create New...