Претражи Живе Речи Утехе

Temu su sinoć obrisali sa foruma i zato je postavljam ponovo. Ako oni koji su obrisali temu imaju iole časti, poštenja i hrišćanske savesti voleo bih da čujem šta im to smeta u ovim pitanjima koja sam postavio. Ako mi ne odgovore ili opet obrišu temu time će dati jasan odgovor na pitanje: Zašto se forum gasi? Broj dnevno novoobolelih, aktivnih bolesnika i ljudi na respiratorima je daleko veći nego sredinom marta kada je uvedeno vanredno stanje i brzo raste. I to ako se veruje zvaničnim podacima a ako im se ne veruje stanje je još gore. SPC međutim ćuti. Juče je održana sednica Sinoda i kompletno saopštenje je posvećeno, van svakog spora veoma teškoj i kritičnoj situaciji u, Crnoj Gori ali o epidemiji koja se sve brže širi po gradovima u Srbiji ni reči. Takođe nema ni reči o novom uputustvu za formiranje grupa u osnovnim i srednjim školama koje može da dovede do svođenja verske nastave na simboličko prisustvo u školama a nakon toga i mogućeg nestajanja. Sinod i o tome ćuti. Zar zaraza koja se nanovo širi po narodu i moguće gubljenje veronauke ne zaslužuju par rečenica u saopštenju Sinoda? Da li je potrebno da 1000 ljudi izgubi posao veroučitelja da bi se desila neka reakcija? Da li je potrebno da, ne daj Bože, od korone umre još neki episkop i veroučitelj da bi se neko trgao i progovorio? Hoće li SPC da se ponaša u ovom razbuktavanju epidemije kao dr Kon?

KO JE IZGRADIO TVRĐAVU NOVO BRDO? SRPSKI SREDNJOVEKOVNI VLADARI ILI NJIHOVI PRETHODNICI? DA LI SU TEMELJI POSTAVLJENI NA UGAŠENOM VULKANU IZ DOBA VIZANTIJE, RIMSKE DARDANIJE ILI ILIRIJE, ILI PAK NEKIH DRUGIH VLADAVINA? DA LI SU OSTACI NAJVEĆEG OD 13 POPISANIH HRAMOVA KATOLIČKI ILI PRAVOSLAVNI? NESUGLASICE OKO ODGOVORA NA OVA PITANJA OBELEŽILE SU DEO KAMPANJE PREVREMENIH PARLAMENTARNIH IZBORA NA KOSOVU, ODRŽANIH U NEDELJU, I ZAUSTAVILA OBNOVU SPOMENIKA KOJU JE SPROVODILA BEOGRADSKA KOMPANIJA "KOTO" Dvadeset kilometara istočno od Prištine, u Pomoravlju, koje Albanci nazivaju Lugina e Anamoraves, na nadmorskoj visini od 1124 metra, osam srednjovekovnih kula-utvrđenja svedoči o bogatstvu jednog od najvažnijih gradova Balkana u srednjem veku, velikog rudarskog centra Evrope koji je na vrhuncu svog razvoja proizvodio 50 odsto potreba srebra na Kontinentu. Bio je to kosmopolitski grad, dostizao 10.000 stanovnika, na raskrsnici puteva karavana, čiji se zlatni vek okončao nakon austrijsko-turskog rata i konačnog pada pod Otomansko carstvo, u 17. veku. Zbog takvog značaja, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, kulturu i nauku (unesco) 2004. godine izabrala je tu tvrđavu, zajedno sa više od 70 drugih lokacija oštećenih u ratu na Kosovu, za restauraciju o trošku Evropske unije i raspisala tender za odabir izvođača, na osnovu idejnog projekta dubrovačke firme Omega inženjering. Na tenderu je posao dobila firma "Koto". ČIJE JE BRDO "Doskoro takva pitanja se nisu ni postavljala. Ono što je za mene važno, to je da se sačuva", tvrdi Kemal Novoberdale, diplomirani filozof od 68 godina, rođen na Novom Brdu, bivši direktor zdravstva u opštini, koji je otvorio kafe u podnožju tvrđave, u nadi da će obnovu spomenika pratiti dolazak većeg broja posetilaca. Slaviša Janković, Srbin koji živi u blizini, rođen je u obližnjem selu Vlašce i deveto je koleno koje živi na Kosovu. Ovaj bivši policajac, sada pčelar, kojeg Albanci poštuju jer je pomagao komšije tokom rata 1999. pak smatra da "tvrđava pripada svima", ali ne prihvata negiranje da je tvrđava izgrađena za vreme srpskih kraljeva koji su tada vladali, kao ni negiranje toga da je crkva pravoslavna: "Živimo u dobrim odnosima sa Albancima u ovom delu Kosova gde je rat ostavio relativno malo rana, ali njihovi političari žele da se zaboravi da je srpska država ikada ovde bila prisutna, i tako nas provociraju", kaže Janković. Naime, na sajtu Ministarstva kulture Kosova, nakon završetka radova obnove koji su trajali dve godine, osvanuo je opis bivšeg grada Novo Brdo. Naziva se "Artana" (od albanskog naziva "zlato"). Piše da je romanskog stila, da datira iz srednjeg veka i da je na nalazištu i katolička katedrala koju su podigli Dubrovčani (tadašnja Ragusa), na temeljima male starije crkve. Srednjovekovna srpska država se ne pominje. U maju ove godine, predstavnici kosovskog Ministarstva kulture postavili su zastavu Kosova na tvrđavu. Zatim je u avgustu organizovana katolička misa na ostacima katedrale. "Takva provokacija izaziva nepotrebne tenzije, a u ovom delu Kosova ima vrlo malo incidenata. Većinsko stanovništvo je srpsko, 65 odsto od 10.000 stanovnika, a 30 odsto su Albanci i drugi (Romi i Turci), koji zajedno žive na prilično miran način. Pitanje Novog Brda pretvorilo se u predizbornu temu na bazi političkog programa kako bi se izbrisala vladavina Srba i ponovo napisala istorija bez naučnih argumenata", smatra zapadni diplomata stacioniran u Prištini, koji želi da ostane neimenovan. "Sramotno je da se na ovaj način umeša politika", smatra sa uzbuđenjem srpski arheolog Marko Popović, specijalizovan za srednji vek, čovek koji je posvetio veliki deo svojih istraživanja nalazištu, a 2018. godine objavio knjigu "Crkva Svetog Nikole, katedrala Novog Brda", u izdanju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Kako tvrdi, zahvalan je Generalnom sekretaru predsednika Srbije Nikoli Selakoviću što je obezbedio sredstva. "Bila je sinagoga, džamije i dve katoličke crkve, ali niže od katedrale: jedna se zvala Sveti Nikola, posećivali su je Dubrovčani koji su obezbeđivali gotovu celu trgovinu ruda između Novog Brda i Evrope, a druga Santa Marija in Novomonte, zvana ‘Saška’, koju su posećivali Sasi, rudari. U knjizi ‘Novo brdo’, u izdanju Zavoda za zaštitu spomenika Srbije iz 2004. godine, kao i u radovima Desanke Kovačević iz šezdesetih godina posvećenim rudnicima zlata i srebra Balkana, objašnjava se da se u 14. veku stalo sa eksploatacijom rudnika na Zapadu, te su Sasi, kao poznati stručnjaci, došli u Bosnu i Srbiju da podele svoje znanje i razviju rudnike, i to na poziv tadašnjih vladara, naime, kralja Milutina." Isti autori, kao i strani, na primer, profesor istorije na Kembridžu Noel Malkolm, u delu "Kratka istorija Kosova", pominju rukopis sa Zakonom o rudnicima despota Stefana Lazarevića, navode da je Novo Brdo kao grad imao sopstveni Statut koji je predviđao slobodu vere, ravnopravnost stanovnika, sopstvene sudove, kovnicu i organe vlasti u kojima su bili predstavljeni Srbi, Albanci, Sasi, Dubrovčani, Mlečani, Grci, Jevreji i drugi narodi. Francuski putnik Bertrandon de la Broker zapisuje 1433. godine da prihodi Novog Brda donose više od 200.000 dukata godišnje srpskom despotu Đurađu Brankoviću, zahvaljujući tome što srebro sadrži i zlato. LOKALITET I OKOLINA: Novo Brdo na Kosovu NEMA LOGIKE Imajući ova saznanja u vidu, iako nema zapisa koji bi odgovorili na pitanja iz koje vladavine su prvi temelji utvrđenja i da li je katedrala katolička ili pravoslavna, za Zorana M. Jovanovića, koji proučava istoriju Katoličke crkve na području Kosova, uživa poverenje Beogradske nadbiskupije, a nedavno je primljen kod pape Franje, "nemoguće je da crkva sa najvećim dimenzijama na tom području bude rimokatolička, jer, u doba kad je crkva podignuta, Novo Brdo je bilo pod vlašću srpskih monarha": "Pritom, Dubrovčani su bili jedan od stubova rimokatolicizma na Balkanu, ali njihov natpastir je stolovao u Dubrovniku, tako da nije moguće da katolici u novobrdskom regionu imaju katedralu tada, jer su bili pod jurisdikcijom Kotorske dijeceze, a pravo je povremeno pokušalo da preuzme Barska", smatra on, i zaključuje: "Ovi incidenti su nespretni pokušaj da se pogoršaju odnosi između pravoslavaca i katolika dok je u toku zbližavanje odnosa i poseta pape Franje Beogradu na vidiku." "U srednjem veku nisu postojale nacije, bespotrebno se sve preselilo na teren politike, umesto da naučnici nastave da rade i, na primer, utvrde ko je podigao prve temelje tvrđave", smatra Enver Redža, direktor Prištinskog instituta za arheologiju, koji je sarađivao na obnovi tvrđave kao predstavnik kosovske strane, i ocenjuje da se radilo timski, u slozi. Kontekst se dodatno zakomplikovao jer su se samo dve godine nakon završetka radova na restauraciji tvrđave, koje je izvela beogradska kompanija "Koto", prošle zime pojavile pukotine na novim fasadama tvrđave, što je oživelo kontroverze. "Koto" je kompanija specijalizovana za restauraciju spomenika kulture, pa je, kažu, po tom osnovu dobila da radi i poslove restauracije stepeništa na Beogradskoj tvrđavi, Spomenika zahvalnosti Francuskoj, Muzeja Železničke stanice, Pobednika… Spremna je da izvrši popravku o svom trošku. Međutim, u septembru je Ministarstvo kulture Kosova zabranilo dalje radove sa obrazloženjem da se tvrđava uništava uklanjanjem otpalih delova nove fasade bagerom. Prema navodima medija, a potvrđeno je iz izvora "Vremena", Osnovnom tužilaštvu u Gnjilanu podneta je krivična prijava protiv Srđana Đorđevića iz Novog Brda kao "supervizora projekta revitalizacije", sa argumentom da je počinio krivično delo "oštećenja, uništenja i neovlašćenog uklanjanja zaštićenih spomenika ili predmeta iz Republike Kosovo", kao i protiv preduzeća "Koto". U firmi "Koto" tvrde da nisu dobili prijavu. Takođe je oduzeta nadležnost prištinskom Institutu za arheologiju i data Institutu za zaštitu spomenika kulture, na čije je čelo postavljen Ismet Harulahu. Poznavaoci prilika u Prištini tvrde da nije nikakav stručnjak, ali misli da će brisanjem prisustva Srba na ovim prostorima dobiti političke poene. "Naš stav je da je rok garancije istekao, ali hoćemo da nastavimo", kaže arhitekta Slobodan Radovanović, koji je pratio radove sve vreme. Vlasniku "Kotoa" Zlatanu Tomiću ovo je posebno važno jer je rodom sa Kosova. Enver Redža se slaže da radovi treba da se nastave, a saglasni su i Unesko i Evropska unija, koja je u radove već uložila nekoliko miliona evra. "Inicijalni projekat dubrovačke firme čiji smo mi izvođač radova nije predvideo problem temperatura na visini od 1100 metara. Zahtevali su neodgovarajuće vezivo na fasadama i ujedno odbijali ugradnju metalnih ankera", navodi Slobodan Radovanović. "Mi smo to prihvatili da bi nam zauzvrat odobrili da radimo iskopavanje unutrašnjeg dela tvrđave", priznaje Marko Popović, koji je bio deo tima firme "Koto": "Polovina angažovanih radnika bili su Srbi, a druga polovina Albanci. Atmosfera je bila odlična, samo da se nastave radovi", kaže Kemal Novoberdale, gazda kafea Kastel. BORBA ZA TERITORIJU Kao i drugi napori međunarodne zajednice da obnove baštinu i rade na tome da je stanovništvo smatra kao zajedničko dobro, i ovaj projekat zavisi od bitke za identitet i teritoriju. "Ima malih pomaka u suživotu Albanaca i Srba, organizuju se zajednički obilasci i upoznavanje baštine, ali sve je sporo i na nivou osnovnog upoznavanja", kaže jedna zaposlena u međunarodnoj organizaciji, koja radi na projektima u oblasti kulture, a želi da ostane neimenovana: "Kada odu nazad u svoje sredine, niko ih ne ohrabruje da nastave u istom pravcu. Škole su odvojene, ne uče jezik jedni drugih, ne insistira se na tome da se nekad živelo zajedno", dodaje ona. Tako je u mestu Bostane u opštini Novo Brdo, u kome žive Srbi i Romi, u porti crkve na Krstovdan održana manifestacija "Novo Brdo, zlatni grad", tokom koje je slavljena "veličanstvenost predaka", organizovana škola streličarstva, bacanja sekire i ostalih srednjovekovnih viteških veština. Arhimandrit Ilarion, iguman obližnjeg manastira Draganac, otvorio je manifestaciju i u besedi rekao "da nas vera uči da posle stradanja sledi vaskrsenje". Nije pomenuto da je Novo Brdo u jeku svog sjaja bio kosmopolitski grad, niti su pozvani pripadnici drugih naroda na manifestaciju. Da li će brzo doći druga vremena kada će drevno kamenje nagomilano u podnožju oštećenih fasada tvrđave naći svoje mesto? Firma "Koto" je navela da je u unutrašnjosti tvrđave otkrivena palata, crkva sa ostacima fresaka, trg, ulice, toplo kupatilo, dve cisterne sa upojnim bunarima i ostaci spoljnog bedema. To su svakako aduti koji bi mogli da doprinesu razvoju turizma i boljim prihodima, i te kako potrebnim na teritoriji najsiromašnije zemlje Evrope, gde je domaći bruto proizvod manji od 3200 evra po stanovniku. Milica Čubrilo Filipović

Premijer Makedonije Zoran Zaev saopštio je na konferenciji za novinare da će ime te bivše jugoslovenske republike biti Severna Makedonija. Novo ime Makedonije, dogovoreno sa zvaničnom Atinom, biće Republika Severna Makedonija, saopštio je makedonski premijer Zoran Zaev u Skoplju. Zaev je rekao da to rešenje, postignuto posle višegodišnjeg spora s Grčkom, garantuje i nacionalni identitet i napredak zemlje. Naziv „Republika Severna Makedonija“ imaće univerzalnu upotrebu, a to će biti precizirano amandmanom na Ustav, rekao je on na konferenciji za medije, kojoj su prisustvovali i svi ministri u Vladi Makedonije. Dogovor postignut sa Grčkom, naveo je Zaev, predviđa potvrdu makedonskog jezika, bez fusnota, i garantuje makedonski etnički i kulturni identitet i nacionalnost. Zagarantovana je, kaže, i bezbednost zemlje. Zaev je dogovor opisao kao istorijski, navodeći da je dogovoreno ime — Republika Severna Makedonija i da „nema više Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije“. „Ovu šansu hrabro i smelo moramo da iskoristimo. Ne želimo poraze već pobede. Imamo istorijsko, vekovno rešenje spora između Grčke i Makedonije. U našim rukama je ključ za otvaranje ekonomske perspektive i boljeg života građana Makedonije. Ovim rešenjem jačamo nacionalni identitet“, rekao je Zaev. Dogovor će, naveo je, biti predstavljen svim relevantnim političkim subjektima u zemlji i potpisaće ga predstavnici dve vlade, nakon čega sledi ratifikacija u oba parlamenta. Kako je naveo, predviđeno je da na jesen bude sproveden referendum na kojem će makedonski građani glasati o novom imenu za svoju zemlju. „Uveren sam da će referendum uspeti i da će većina građana reći ’da‘ za novo ime“, rekao je Zaev. On je istakao da dogovor pruža nadu u bolje vreme za Makedoniju što će sadašnje državno rukovodstvo omogućiti, zaključivši da postignuto rešenje za dvoipodecenijski problem otvara Makedoniji put ka članstvu u EU i NATO-u. Sporazum treba da bude potpisan u subotu na Prespanskom jezeru. Tanjug SPUTNIK

Dragi čitatelji i pratitelji, evo nam i jedne lijepe vijesti za ovu božićnu večer. Naime, naša braća iz Slovenije su odlučila pokrenuti prvu pravoslavnu stranicu na slovenskom jeziku, namijenjenu Slovencima koje zanima pravoslavlje. Stranica surađuje s nama i s Pravoslavnim misionarskim centrom "o. Danil Sisojev" iz Beograda (link: http://www.svedokverni.org/), a prisutna je i na facebooku. Ukoliko imate rođaka, prijatelja i poznanika Slovenaca koji bi voljeli čitati o pravoslavlju na svojem materinjem jeziku i upoznavati ga, slobodno preporučite. Link stranice: PRAVOSLAVJE SLOVENIJA Link za facebook: PRAVOSLAVJE SLOVENIJA *** Dobrodošli na strani o pravoslavni veri in duhovnosti v slovenskem jeziku. Ustvarili smo jo za vse, ki si želijo spoznati pravoslavje in o njem kaj več izvedeti. Pripadamo eni, sveti, katoliški[1] in apostolski Cerkvi, ki je, zaradi ograjevanja od krivoverstev, splošno znana kot Pravoslavna. Verjamemo, da se v njej nahaja celotna Resnica. Sestavljena je iz 14 lokalnih Cerkva, med katere spada tudi Srbska Pravoslavna Cerkev, v njeni kanonski jurisdikciji se, med drugim, nahaja tudi ozemlje Republike Slovenije. Vsekakor pa je Pravoslavje odprto za vsakogar, ne glede na narodnost. Pripadnik kateregakoli naroda se lahko v njej počuti kot doma. [1] Iz grškega pridevnika “katholikos”, kar pomeni svetoven oziroma vesoljen. Ne zamenjevati z rimokatolicizmom. View full Странице

Državljani zemalja Zapadnog Balkana ubuduće će za putovanje u "šengenski prostor" morati prethodno da traže odobrenje od nadležnih službi EU. To će morati da čine, iako će i dalje biti oslobođeni vađenja viza. Iz Odbora za građanske slobode Evropskog parlamenta je rečeno da je ceo postupak "složen" i da bi "sistem, ukoliko bude usvojen, mogao da stupi na snagu tek početkom 2020. godine". Odobrenje će se tražiti ispunjavanjem elektronskog fomulara, a odgovor EU će stizati u roku od najkasnije 72 sata, ali će onima za koje se utvrdi da predstavljaju opasnost po bezbednost EU biti odbijena dozvola za putovanje, navodi se u predlogu za uspostavljanje novog Evropskog sistema za odobravanje putovanja (ETIAS). Takav predlog Evropske komisije je danas potvrdio Odbor za građanske slobode (LIBE) Evropskog parlamenta, a pošto ga u EP usvoje sva nadležna tela, biće prosleđen na usvajanje Savetu ministara EU, rekao je agenciji Beta u Briselu jedan zvaničnik odbora LIBE. Prema predlogu, građani država Zapadnog Balkana i drugih zemalja kojima nisu potrebne vize za putovanje u "šengenski prostor" EU bez unutrašnjih granica moraće za uslugu prethodne provere da plate 10 evra, ali će taj trošak pokrivati razdoblje za putovanja od tri godine, odnosno dok traje važnost pasoša. Od plaćanja ove dažbine će biti oslobođena lica mlađa od 18 i starija od 60 godina, članovi porodica državljana EU, kao i studenti i naučno osoblje. Predstavnica za štampu odbora LIBE Estefanija Nariljos je Beti rekla da bi ceo postupak u EP trebalo da se okonča do kraja godine, a potom će o sistemu ETIAS konačnu odluku doneti Savet ministara EU. Ali postupak je složen i, objasnila je portparolka LIBE, sistem bi mogao stupiti na snagu za najmanje dve godine, verovatno tek početkom 2020. godine. Građani Zapadnog Balkana koji žele da putuju i ne treba da vade vize za "šengenski prostor" EU će prethodno morati da traže odobrenje putem elektronskog formulara u kojem će, pored ličnih i podataka o pasošu, morati da navedu i adresu boravišta u Uniji, tamošnje podatke za kontakt i zemlju ulaska u EU. Takođe će morati da "vlasti EU obaveste o tome da li su bili osuđivani za ozbiljne kriminalne prekršaje (terorizam, seksualnu eksploataciju dece, trgovinu ljudskim bićima ili drogom, ubistva i silovanja), kao i o boravku u specifičnoj zoni sukoba ili odluci da napuste neku zemlju, i to sve za poslednjih deset godina". U obrazloženju predloga za ETIAS se podvlači da će "ovaj sistem omogućiti ranu proveru putnika kojima nije potrebna viza i onima za koje se ustanovi da za EU predstavljaju opasnost kad je reč o bezbednosti, ilegalnoj imigraciji ili pretnji epidemijskih bolesti, odobrenje će biti uskraćeno". Elektronski formular s molbom lica da putuje bez viza u šengensku zonu će automatski biti proveren u bazama podataka EU, uključujući Šengenski informacioni sistem (SIS), Sistem ulaska/izlaska, kao i preko baza evropske policijske službe Evropol i Interpola, "kako bi se proverilo nije li putni dokument izgubljen, ukraden ili je za tim licem izdat nalog za hapšenje", navodi se u obrazloženju predloga za ETIAS. Od lica koje traži odobrenje za putovanje u "šengenski prostor" EU, kako je navedeno, može biti zatraženo da pruži dodatne informacije, a u izuzetnim slučajevima i zahtev za razgovor. "Ako tražiocu odobrenje bude odbijeno, biće izvešten o razlozima i uživaće pravo žalbe, uključujući preko suda", stoji u predlogu. Izvestilac u odboru LIBE za uvođenje sistema ETIAS, poslanica Kinga Gal, je izjavila da će taj mehanizam "znatno doprineti jačanju bezbednosti EU i snažnijem i delotvornijem sistemu zaštite granica i sigurnosti". Evropska komisija je stavila do znanja da sada ima 60 zemalja čijim građanima nije potrebna viza za ulazak u EU, a očekuje se da će šengenske granice u 2020. preći 39 miliona stranaca. Izvor:B92

Novo otkriće o životu u Srbiji pre Nemanjića Nova arheološka istraživanja u zapadnoj Srbiji otkrivaju novu, iznenađujuću sliku prednemanjićke Srbije, kao dobro organizovane i gusto naseljene države sa utvrđenjima koja štite saobraćajnice kojima se transportuju tovari dragocenih ruda, kažu stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Valjevu. "Otkriće da je velika tvrđava na brdu Branig iznad kanjona reke Gradac funkcionisala bar dva veka pre Nemanje kao srpska, uz pronalazak manjih utvrđenja na antičkom pravcu koji je spajao podrinjske rudne oblasti sa dolinom Kolubare, pokazuje da je reč o organizovanoj državnoj teritoriji", kaže arheolog Radivoje Arsić iz valjevskog zavoda. "Rezultati istraživanja ukazuju da se prednemanjićka srpska država prostirala između Save i Drine. Od iskopavanja tek očekujemo iznenađenja, jer su na teritoriji zapadne Srbije i istočne Bosne otkriveni tragovi utvrđenja i naselja ranosrednjovekovne srpske države". Ostatke zidina i kula na strmom brdu u kanjonu reke Gradac, u ataru sela Brangović, na sedam kilometara od Valjeva, narod je nazvao Jerinin grad. Drugo ime za ruševine je Bežane, jer su se među visokim zidinama, na nepristupačnim liticama, i u mnogobrojnim pećinama, skrivali zbegovi od osmanskog zuluma. Arheolozi kažu da još nisu otkrivena pisana svedočanstva o ovom velikom i vešto sazidanom gradu, ali su na osnovu nalaza utvrdili da je utemeljen još u preistoriji, oko 1.600 godina pre Proklete Jerine, žene despota Đurđa Brankovića, koja je u narodnoj mašti bila graditelj tvrđave. "Na početku istraživanja 2004. mislili smo da je reč o vizantijskoj tvrđavi iz 5. veka, iz vremena Justinijanove obnove", kaže Arsić. "Docnijim iskopavanjima smo utvrdili da su je Rimljani koristili u vojne svrhe još od 3. veka, a da su kasnije samo dodati luksuzniji civilni deo i episkopska crkva, versko sedište celog ovog dela Srbije, što svedoči o značaju tajanstvenog grada. Zatim smo došli do najstarijeg sloja koji seže u preistoriju, u gvozdeno doba, kad se na ovom mestu nalazilo naselje utvrđeno kamenim bedemima". Kanjon reke Gradac pored tajanstvenog Jerininog grada čuva i svedočanstva o širenju hrišćanstva u Srbiji. Pored ostataka ranohrišćanskih bogomolja u romejskom naselju, u visokim, surim stenama oko grada nalaze se mnoge pećine, kelije, gde su srednjovekovni monasi isposnici tihovali gledajući s visine na krajolik klisure i okolnih valjevskih planina kao sliku raja na zemlji. Tim isposnicama, smatraju naučnici, svoje ime duguje manastir Ćelije, koji se nalazi u neposrednoj blizini Jerininog grada. Ubrzo su arheolozi shvatili da na prostoru tvrđave i sela Brangović postoji jača tradicija naseljavanja nego što su mogli i da zamisle. Najveće iznenađenje sačekalo ih je u najmlađem arheološkom sloju. "Iako je najviše oštećen erozijom i iskopavanjima divljih arheologa, nalazi su nedvosmisleno ukazivali na to da su Srbi ovde živeli u kontinuitetu od vremena naseljavanja od 7. do 10. veka. Grad je, izgleda, napušten u vreme ratova kneza Časlava sa Ugarima", kaže Arsić. Ostaci višeslojnog utvrđenja su na površini od tri hektara. "U donjem delu grada nalazilo se civilno naselje, a gornji deo, gde je bila velika donžon kula, imao je isključivo vojnu svrhu", kaže Arsić. "Geodetska snimanja i iskopavanja ukazuju da se civilno naselje razvilo pored antičkog puta kroz kanjon reke Gradac, spajajući dolinu Kolubare sa Valjevskim planinama i Podrinjem, koji su obilovali rudnim ležištima srebra, bakra, olova i zlata". Jerinin grad je pravo graditeljsko čudo sa svojim visokim i debelim zidovima koji se strmo spuštaju u dužini od oko 200 metara iznad samog rečnog toka. Graditelji su, gde god su mogli, koristili prirodne bedeme od stena i povezivali ih zidovima koji su iz daljine teško uočljivi. Za potrebe odbrane su u strme stene uklesane stazice i stepenice čiji se tragovi i danas jasno vide. B92

Драги наши пријатељи, Многи док ово читају вероватно се питају шта се десило, где нестаде онај лепи стари форум, шта се ово дешава, и АМАН докле бре више! Е па ево, желели смо да вам пружимо нови доживљај вашег омиљеног форума ЖРУ. Знамо да ће многи сада говорити како ово није требало, како је ужасно итд... али, морате да знате да се форум развија и да расте, те да нам је циљ да пружимо јединствен доживљај дружења на ЖРУ. Ово је највећи апдејт сајта од његовог постојања, те још радимо на његовом дотеривању. Обиље је нових функција, нотификације, сређивање профила, праћење писања чланова као и самих профила чланова, посебан доживљај уписивања порука са обиљем нових детаља. Заиста, није лако све одједном написати шта новог има, јер има много тога Ево, сами откривајте и овде поделите ваше утиске ако откријете неку нову опцију или нешто што је вама интересантно. Ускоро и превод на срБски језик И даље вредно радимо да га средимо да буде тип-топ, знамо да ћете разумети. И даље све ово постоји само због вас. Ваше Поуке.орг ЖРУ