Претражи Живе Речи Утехе

moja omiljena mesta... jedna od najlepših mi je knjižara-kafeterija Bookastore u ulici Cara Lazara...

Umesto da popunjavaju statistiku i povećavaju broj onih kojima je država preko programa "Moja prva plata" našla posao, ili da idu od oglasa do oglasa za posao, dvojica srednjoškolaca iz Čačka svojim postupkom već nekoliko dana izazivaju pozitivne komentare na društvenim mrežama, a radi se o načinu na koji su probali da pronađu posao. Naime, oni su grad oblepili oglasom u kojem kažu da pomažu građanima u obavljanju različitih poslova uz simboličnu nadoknadu shodnu mogućnostima "poslodavca", a kako bi prikupili novac za džeparac. - Dragi sugrađani, mi smo srednjoškolci koji rade za džeparac i nudimo pomoć u kući, nabavku namirnica, šetamo pse i mačke, cepamo i slažemo drva, raspremamo stare šupe i čistimo dvorišta - ističe se u oglasu. Takođe, ovaj dvojac kaže da mogu pomoći i u drugim stvarima, kao i to da nisu skupi, dodajući da će cenu rada odretiti "poslodavac". - Možemo vam pomoći štošta, ukoliko nas angažujete. Nismo skupi, platite nam koliko smatrate da smo zaslužili - stoji u oglasu. Sudeći po velikom broju pozitivnih komentara na društvenim mrežama, postoje mladi koji dokazuju da nije sve uzalud i da, čak i za naše društvo, ima nade. https://direktno.rs/vesti/srbija/309528/cacak-srednjoskolci-posao-ispomoc-dzeparac.html

Foto: Bundesministerium für Europa, Integration und Äußeres - CC BY 2.0 Ministar za ljudska i manjinska prava i predsednik Demokratske unije Albanaca, Mehmed Zenka zauzeo je stav Albanskog foruma, koji je pre dva dana zapretio da će se albanska zastava vijoriti Crnom Gorom i da Albance zbog toga niko neće smeti da kažnjava. On je zatim naglasio kako je njegov narod ,,bio za nezavisnu Crnu Goru“ i da, stoga, Albanci sada ,,imaju pravo da ističu svoje simbole“. „Albanci su se deklarisali za državu Crnu Goru i ne znam šta bi trebalo još da urade, kazao je on za ,,Antenu M““ i dodao da ne vidi ništa sporno u slavlju na Cijevni. Na isto pitanje, potpredsednik Skupštine i lider Force Genci Nimanbegu je ponovio sličan stav koji je izneo u javnost pre dva dana objasnivši da je na slavlju korišćena zastava albanskog naroda i da će oni nastaviti da ističu samo nju, prensoi portal In4s. „To je naša albanska zastava i mi imamo pravo da je upotrebljavamo. Imamo pravo da izražavamo našu etničku pripadnost. To što Zakon o javnom redu i miru to zabranjuje, to je druga stvar“ poručio je on. On je, povodom najave moguće prijave od strane ministarstva kulture Crne Gore, koje je bilo prinuđeno da reaguje nakon pisanja medija, kazao da će to videti kao ,,iniciranje svađe sa Albancima“. „Mi imamo naš nacionalni simbol i po Ustavu imamo pravo na slobodnu upotrebu, a sve drugo po mom mišljenju je samo iniciranje svađa sa našim narodom“, rekao je on i dodao da će Albanci zajedno odličiti o ,,adekvatnom odgovoru Vladi Crne Gore“. Podsećamo, Albanski forum zapretio je pre dva dana da će, na nivou svih nacionalnih partija, razmotriti dalje učešće u vladi koja, kako saopštavaju, ima ,,neprihvatljiv stav prema kulturnim aktivnostima Albanaca“ time što im je sugerisano iz Ministarstva kulture da, zajedno sa albanskom, ističu i državnu crnogorsku. Albanci, uvređeni zbog stava Ministarstva, kazali su da će se albanske zastave vijoriti po Crnoj Gori i zapretili da neće dozvoliti da ih bilo ko zbog toga kažnjava. To je, naveli su oni, njihova zastava, a ne crnogorska i potom su prekorili Vladu opomenuvši ih da su Albanci u značajnoj meri zaslužni za nezavisnost i evro-atlanski proces Crne Gore. Iz Albanskog foruma apostrofirali su da najavljena prijava njima ,,ne znači ništa“, a potom poručili da se Crnom Gorom vijori i da će se ,,neizostavno vijoriti zastava Albanije“. (Sputnjik) Albanski funkcioneri: Stvorili smo nezavisnu Crnu Goru, sad ćemo isticati naše zastave! WWW.KRSTARICA.COM "Albanska zastava će se vijoriti Crnom Gorom i Albance zbog toga niko neće smeti da kažnjava"

Beograd se ovih dana pretvorio u jednu veliku močvaru, jer je neko umesto Beograđana odlučio da se pare ulažu u jelke i fontane, umesto u sređivanje kanalizacije. Zdravo drveće u Košutnjaku "moralo" je da strada, jer je neko procenio da su "pluća grada" manje bitna od izgradnje sportskog centra. I mada je od strane Beograđana, ali i Upravnog suda, odjeknulo "ne" za gondolu, na Kalemegdanu se već odvijaju radovi, jer se neko istripovao da bi baš lepo legla iznad Ušća. Gomila radova na ulicama potpuno je blokirala grad, iako nikom nije jasno ni zašto ni kako ni ko je dozvolio da se sve to radi odjednom. Ali, očigledno ne mora da nam bude jasno. Zar dosad niste skapirali da ništa nije vaše? Beograđane je ovih dana uznemirila seča mladih stabala u Košutnjaku. Dejan Jovanović, nezavisni odbornik u opštini Rakovica i predstavnik udruženja Petlovo brdo, snimio je odnošenje drveća i postavio klip na Fejsbuk stranici pod naslovom "Noćna hajdučija u Košutnjaku". Sledeći snimak prikazao je građane dok pokušavaju da blokiraju kamion koji prevozi posečene borove, a u subotu je održana i protestna šetnja pod nazivom "Dosta je masakra zelenila", kada je gradonačelniku poručeno "Poljana, a ne beton", "Priroda narodu"...

Brisel – Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg, nakon posete Severnoj Makedoniji, konstatovao je za „Politiku” da se danas suočavamo s najnepredvidljivijom bezbednosnom situacijom u svetu poslednjih godina, ali da je NATO pozitivna sila u stvaranju održivog međunarodnog poretka. Istakao je da zna da su mnogima u Srbiji i dalje bolne uspomene na 1999. godinu. „Svaki izgubljeni nevini život jeste tragedija. I duboko žalimo zbog toga”, rekao je Stoltenberg u razgovoru za naš list. Posle vašeg dvodnevnog boravka u Severnoj Makedoniji sa Severnoatlantskim savetom, koja je poruka za region, posebno za Srbiju, čija politika ostaje neutralna? Kakav je vaš stav o nerešivom problemu Kosova između Beograda i Prištine? Bio sam u Skoplju početkom ovog meseca. Moja poruka je bila jasna: spremni smo da primimo Severnu Makedoniju u NATO porodicu. Članstvo Severne Makedonije predstavlja priliku za sve, jer će stabilnost koju ono donosi biti korisna za sve u regionu, politički i ekonomski. Ne može biti napretka bez sigurnosti. Ovu korelaciju već vidimo u praksi, jer su se strane investicije u Severnoj Makedoniji više nego utrostručile prošle godine, a strane investicije u Crnu Goru dvostruko su veće otkako se pridružila NATO-u 2017. godine. Prespanski sporazum je otvorio put za članstvo Severne Makedonije u NATO. To ne bi bilo moguće da nije bilo sjajnog liderstva, političke hrabrosti i vizije, koje su u teškim vremenima pokazali premijeri Zaev i Cipras. To je inspiracija za čitav region i odličan primer koji pokazuje kako se ranija neslaganja mogu prevazići i da je buduća saradnja izvodljiva. Zemlje u regionu koje su se pridružile Alijansi postale su izvoznici stabilnosti za zapadni Balkan. A nema sumnje da je stabilan zapadni Balkan u interesu svih. Za ovaj region je važno i stabilno Kosovo. Već 20 godina su mir i stabilnost na Kosovu prioritet za NATO. Mandat UN za našu mirovnu misiju KFOR ostaje nepromenjen. Nastavićemo da radimo na sigurnom i bezbednom okruženju na Kosovu za dobrobit svih ljudi koji tamo žive. Foto: NATO Prilikom nedavne posete pape Frančeska Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Rumuniji kardinal Pjetro Parolini, državni sekretar i drugi čovek Vatikana, govoreći o situaciji u svetu, rekao je u intervjuu za „Politiku” da smo nakon Hladnog rata još daleko od ostvarivanja novog, pozitivnog i održivog međunarodnog poretka. Kako vi ocenjujete situaciju u svetu i koliko smo stvarno daleko od rešenja? Sasvim je tačno da se danas suočavamo s najnepredvidljivijom bezbednosnom situacijom u poslednjih mnogo godina. Tu su sve agresivnija Rusija, sajber i hibridne pretnje, nestabilnost širom Bliskog istoka i Severne Afrike i produžena teroristička pretnja. Kao odgovor na to, NATO ubrzano sprovodi najveće prilagođavanje kolektivne odbrane od Hladnog rata. Dakle, u svetu koji je sve manje predvidiv ‒ NATO je važan kao što je uvek bio. Alijansa čuva bezbednost naših zemalja već sedamdeset godina. Snažna veza između Evrope i Severne Amerike stvorila je od NATO-a najjači savez u istoriji. Činjenica da ćemo uskoro prihvatiti Severnu Makedoniju kao 30. članicu pokazuje da je NATO uspešan savez. Uzastopni krugovi proširenja dokazali su da NATO i posle 70 godina privlači interesovanje i da je on pozitivna sila ka održivom međunarodnom poretku o kojem govorite. Balkan je ponovo region koji potresaju tenzije i gde još nisu sasvim izbledela dramatična sećanja na blisku, kao i na malo dalju prošlost: Veliki rat, Drugi svetski rat, raspad SFRJ, bombardovanje SR Jugoslavije od strane NATO-a itd. Ovih dana autori Serž Halimi i Pjer Rambe u francuskom „Mond diplomatiku” ističu da je Severnoatlantski savez bombardovao Jugoslaviju na osnovu lažnih informacija iz uglednih medija. Koliko je bila opravdana bilo kakva vojna akcija na tlu bivše SFR Jugoslavije, a posebno kampanja NATO-a, koji je vojno-političku akciju sproveo bez odobrenja UN? Kada je NATO pokrenuo operaciju saveznička snaga, u martu 1999, glavni motiv ove teške odluke bio je da zaustavi humanitarnu katastrofu koja se tada odvijala na Kosovu. Do kraja 1998. godine politika predsednika Miloševića primorala je više od 300.000 Kosovara da napuste svoje domove. Sporazumi o prekidu vatre su kršeni, a pregovori su zaustavljeni. Ujedinjene nacije i Kontakt grupa uložili su intenzivne napore da doprinesu mirnom rešenju, ali na kraju ni međunarodni diplomatski pokušaji nisu rešili sukob. Savet bezbednosti UN u nekoliko navrata isticao je zabrinutost zbog humanitarne situacije na Kosovu i zbog sve većeg broja izbeglica isteranih iz sopstvenih domova kao pretnje međunarodnom miru i bezbednosti. Imajući u vidu krizu koja se rasplamsavala, upotreba sile od strane NATO-a nije shvaćena olako. Nikada nije. Ali istorija je pokazala da je bila i neophodna i legitimna, jer je zaustavila nasilje, a izbeglice su mogle da se vrate kući. Misija NATO-a KFOR, pod mandatom UN, pomogla je da se na Kosovu stvori bezbedno i sigurno okruženje za sve, uključujući i srpske zajednice Znam da NATO još izaziva kontroverze u Srbiji. Mnogima su i dalje bolne uspomene na vazdušnu kampanju 1999. godine. Još je teže onima koji su izgubili voljene. Svaki izgubljeni nevini život jeste tragedija. I duboko žalimo zbog toga Kao što sam jasno rekao tokom posete Srbiji prošlog oktobra, ta kampanja nikada nije bila usmerena protiv srpskog naroda. Naprotiv. Cilj je bio da se zaštite civili u širem regionu tako što će se zaustaviti akcije Miloševićevog režima, koje je međunarodna zajednica bila osudila. Nikada ne smemo zaboraviti prošlost, ali moramo iz nje da učimo i da je ostavimo iza sebe. To je ono što NATO i Srbija rade kroz partnerstvo, koje je korisno i NATO-u, i Srbiji, i širem regionu. Naša saradnja sa Srbijom kreće se od reforme sektora bezbednosti do pomoći u slučaju nepogoda i odlaganja viška municije. Na primer, u oktobru prošle godine Srbija je bila domaćin naše najveće održane civilne vežbe za pomoć u vanrednim situacijama, pod nazivom „Srbija 2018”, u tesnoj saradnji s Evroatlantskim koordinacionim centrom za vanredne situacije NATO-a. Ova vežba je pomogla saveznicima NATO-a, kao i Srbiji i drugim partnerima, da postanu bolje pripremljeni za delovanje u slučaju prirodnih katastrofa, kao što su poplave i zemljotresi. Srbija je sarađivala s NATO-om u obuci iračkih vojnih medicinara, pomažući u donošenju stabilnosti na Bliski istok. Naša saradnja ponekad je spasavala živote, kao što je bio slučaj 2016. godine, kada je KFOR helikopterom prevezao novorođenče sa srčanim problemima u srpsku bolnicu. Osim toga, pomažemo Srbiji da se bezbedno reši viška municije kroz tesnu saradnju s Tehničkim remontnim zavodom u Kragujevcu. U ovaj projekat smo uložili više od četiri miliona evra i dosad bezbedno uništili više od 200 tona municije Ovi primeri praktične saradnje pokazuju da cenimo partnerstvo koje smo razvili sa Srbijom i nadamo se boljoj budućnosti. U potpunosti poštujemo politiku neutralnosti Srbije. Kao što pokazuju Austrija, Švedskai Finska, neutralnost i partnerstvo s NATO-om međusobno se ne isključuju. Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, dobro za zapadni Balkan i dobro za NATO.

Pismo patrijarhu Irineju: SPC nije u vlasništvu SNS, a Vi ste poglavar čitave naše Crkve U nastavku prenosimo pismo Saveza za Srbiju upućeno patrijarhu Irineju, povodom njegovog jučerašnjeg obraćanja u Nišu na obeležavanju 20. godišnjice od početka NATO bombardovanja. ——————— Vaša Svetosti, Veoma smo začuđeni Vašim jučerašnjim govorom u Nišu na obeležavanju 20. godišnjice od početka NATO bombardovanja SRJ. Nismo uopšte razumeli zašto su tim tragičnim povodom tema Vašeg obraćanja bili građanski protesti koji traju već četiri meseca širom Srbije. Patrijarh Pavle je u složenim i kriznim istorijskim situacijama uvek pozivao na dijalog i mirio zavađene strane u našem društvu i nije se mešao u dnevnu politiku. Setimo se njegove ogromne uloge u smirivanju društvenih tenzija i 1991, i 1997, i 2000. godine. Očekivali smo od Vas da ćete nastaviti tim putem i pozvati predstavnike vlasti da otvore dijalog sa opozicijom i organizatorima protesta, jer je to jedini način da se teške društveno-političke krize rešavaju mirnim putem. Ako je ukinuta parlamentarna debata, ako nema slobode medija, ako je partija na vlasti uzurpirala sve državne institucije, ako jedan čovek tajno pregovara o predaji Kosova i Metohije, ako nam sva deca odoše u inostranstvo zbog katastrofalne ekonomske situacije – onda nemamo izbora i moramo na ulice, moramo na proteste. Vaša javna negativna ocena o protestima je direktno mešanje u dnevno-politička pitanja i otvoreno stajanje na stranu vlasti, što neko na Vašem položaju nikako ne bi trebalo da čini, jer SPC nije u vlasništvu SNS, a Vi ste Poglavar čitave naše Crkve koju čine vernici različitih političkih opredeljenja, pa i opozicionih prema ovoj vlasti. Mnogi građani, a posebno vernici, koji učestvuju na protestima povređeni su Vašom reakcijom i nerazumevanjem naše mirne i nenasilne borbe za osnovne demokratske vrednosti koje su dovedene u pitanje. Vaše reči se tumače kao davanje podrške jednoj diktatorskoj i kriminalnoj vlasti, a to je neprimereno i sa mnogo nižeg položaja nego što je tron Svetog Save na kome se Vi nalazite. Duboko uvereni da ćete nakon upoznavanja sa drugom stranom i svim činjenicama ispraviti ovu svoju ocenu o stanju u kome se nalaze naše društvo i država pod ovom vlašću, stojimo Vam na raspolaganju za svaku vrstu razgovora i upoznavanja sa stavovima svih građana koji opravdano protestuju protiv aktuelne vlasti u više od 100 gradova i opština u Srbiji. Savez za Srbiju Извор: https://savez-za-srbiju.rs/pismo-patrijarhu-irineju-spc-nije-u-vlasnistvu-sns-a-vi-ste-poglavar-citave-nase-crkve/#.XJkWpclKjX4

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin stigao je juče u jednodnevnu zvaničnu posetu Srbiji. Ruski Il-96 13. januara na aerodromu ''Nikola Tesla'' kao prethodnica visoke ruske državne delegacije na čelu sa predsednikom Putinom / Foto: Zoran Tadic Na beogradski aerodrom ‘’Nikola Tesla’’ u 13:04 časova sleteo je specijalno opremljeni predsednički putnički avion Iljušin Il-96-300PU(M1) registracije RA-96022 , takozvani ‘’Борт номер один’’ najveći tip vazduhoplova u ruskoj floti za prevoz veoma važnih ličnosti (VIP). Prilikom ulaska u vazdušni prostor Srbije Putinov avion dočekala su tri lovca MiG-29 RV i PVO Vojske Srbije koji su ga pratili sve do sletanja. Ministarstvo odbrane je saopštilo da je u današnjoj misiji lovačke zaštite dolaska predsednika Rusije u vazduhu bilo 6 lovaca MiG-29. U kojoj je letelici Putin? Interesantno je da su na „Nikolu Teslu“ sletela sva tri Iljušina 96 predsedničke flote Ruske Federacije. Vladimir Putin bio je u drugoj letelici registracije RA-96022. Prvi je u 11:19 sleteo RA-96017. Drugi Iljušin bio je praćen od strane tri lovca MiG-29 (jednog dvoseda i dva jednoseda), trećeg su pratila dva. Sve tri letelice mogle su da se prate preko komercijalnog servisa za praćenje letova Flightradar24 osim kada je u jednom trenutku praćenje drugog aviona u kojem je bio Putin bilo isključeno. Većina klasičnih medija je greškom javila da je predsednik Ruske Federacije sleteo u prvom avionu. Prvi je sleteo „17“ sa prethodnicom delegacije. Razlikuje se od druge dve letelice po izostanku komunikaciione GPS i GLONNAS antene na „leđima“ letelice / Foto: Tango Six „22“ u kojem je sleteo Putin / Foto: Tango Six Trećeg Iljušina pratile su samo dva MiG-a 29 / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Prethodnicu velike ruske delegacije dovezla su 14. januara dva teška transportna aviona Il-76MD Državne aviokompanije 224. letačka jedinica a u njima su se nalazila specijalna vozila kao i pripadnici ruskih bezbednosnih službi. Ova jedinica zadužena je između ostalog, i za prevoz tereta i opreme koju koriste visoke državne delegacije prilikom putovanja, kako na domaćim linijama tako i u inostranstvu. Još ranije, 12. januara na Teslu je sleteo i Il-96 koji se već sutradan vratio u Rusiju. Rusija za potrebe prevoza predsednika i visokih državnih delegacija trenutno koristi tri aviona Il-96-300PU(M1) / Foto. UAC Rusija poseduje jednu od najvećih vazduhoplovnih flota za prevoz veoma važnih ličnosti odnosno samog državnog vrha. Njihova glavna baza jeste aerodrom Vnukovo tj. njegov specijalni državni terminal Vnukovo-2. Svi vazduhoplovi nalaze se u sastavu Specijalne letačke jedinice ‘’Rusija’’ (poznata i kao ФГБУ СЛО ‘’Россия’’) koja poseduje čak 67 aviona i helikoptera, pretežno ruske proizvodnje, od kojih se za prevoz predsednika upotrebljava 8-12 aviona i oko 9helikoptera. Ova jedinica nalazi se pod upravom Administracije predsednika Ruske Federacije a do 31. januara 2009. bila je deo aviokompanije ‘’Rusija’’. Zanimljivo da se određeni broj aviona može iznajmiti. Njen najveći vazduhoplov jeste četoromotorni putnički avion Il-96 kojih ima čak 11 od kojih 10 Il-96-300 i jedan Il-96-400. Od 10 aviona varijante -300 pet predstavljaju posebno opremljene Il-96-300PU(M) (ПУ – Пункт Управления) koji su ujedno i leteća komandna mesta. Prvi Il-96-300PU isporučen je još 1995. za tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina i u toj nameni zamenio je avion tipa Il-62. Drugi avion Il-96-300PU, namenjenog predsedniku Putinu poleteo je aprila 2003. Dokumentarni film televizije “Rusija 1“ o predsedničkom avionu: Luksuzni enterijer aviona koji je rađen u podružnici austrijske kompanije Diamond Aircraft u Engleskoj, sastoji se između ostalog od pozlaćenih sanitarija kupatila, unutrašnjih oplata obloženih svilom, mermernih podova. U avionu se nalaze tri bara, teretana, kuhinja, dnevni boravak, spavaća soba, radni kabinet površine 10 m2. Maja 2010. naručena su još dva aviona Il-96-300PU(M1), prvi je isporučen decembra 2012. a drugi krajem januara 2014. Potom je aprila 2013. potpisan ugovor za još jedan Il-96-300PU(M1) koji je isporučen jula 2016. Od 2014. godine dva starija Il-96-300PU(M) se nalaze u rezervi dok se aktvino koriste tri novija aviona. Osim prevoza predsednika i najviših političkih i vojnih delegacija, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili nuklearnog sukoba ovi avioni postaju mesta odakle se komanduje oružanim snagama. Osim što su luksuzno uređeni, za komandovanje vojskom ovi avioni poseduju specijalnu opremom za komununikaciju, navigaciju i identifikaciju a tu su i sistemi samozaštite od mogućeg napada na sam vazduhoplov. Postoji i podatak da avion poseduje i kapsulu za spasavanje. Leteće komandno mesto Tu-214PU. Drugi važan vazduhoplov u floti Specijalne letačke jedinice ‘’Rusija’’, ujedno i najbrojniji, jeste familija Tu-204 i Tu-214 (Tu-204-200). U upotrebi je čak 20aviona od kojih 4 pripadaju administraciji predsednika. To su dva leteća komandna mesta Tu-214PU (ПУ – Пункт Управления) i dva rezervna aviona Tu-214SUS(СУС – Самолёт-Узел Связи) koja predstavljaju leteća komunikaciona čvorišta. Ostatak flote čini 5 Tu-214SR (СР – самолёт-ретранслятор, avion repetitor), jedan Tu-214VPU (ВПУ – воздушный командный пункт, koristi ga i Federalna služba bezbednosti – FSB), 4 Tu-214, jedan Tu-204-100 i 5 Tu-204-300. Suhoj Superjet 100 Dassault Falcon 7X. Novije nabavke aviona uključuju 6 putničkih An-148-100EA, dva Suhoj Superdžet 100 (prvi predat na upotrebu krajem juna 2016.), a iz inostranstva su kupljena dva Airbus A319-115 i dva poslovna Falcon 7X. Od starije garde još uvek se koriste tri laka putnička Jak-40, dva Tu-134A-3 i dva Tu-154M. Što se tiče helikoptera glavninu flote čine srednji transportni Mi-8 sa ukupno 20primeraka, pretežno u podverzijama salonske varijante Mi-8PS. Osim njih tu su i 4 AW139. 224. letačka jedinica prvobitno je formirana 1979. kao 224. samostalna transportna aviojedinica koja je bila namenjena pre svega za obezbeđivanje transporta tokom sovjetske vojne intervencije u Avganistanu. Formalno jedinica je bila potčinjena Ministarstvu civilne avijacije SSSR i letela je na avionima An-12. U skladu sa dekretom predsednika Rusije današnja Državna aviokompanija ‘’224. letačka jedinica’’ osnovana je 15. januara 1993. za potrebe vazdušnog saobraćaja po nalozima predsednika države, vlade i Ministarstva odbrane. Dolazak dva aviona Il-76MD 224. letačke jedinice na aerodrom “Nikola tesla“ 14. januara: Iste godine jedinica je započela letove na teškim transportnim avionima Il-76 i An-124 preuzetim od 12. divizije vojno-transportne avijacije Vojno vazdušnih snaga (VVS) i svojom delatnošću počela da donosi prihode koji su donekle poboljšali finansijski položaj vojnog vazduhoplovstva. 2008. godine je u okviru vojnih reformi ova aviokompanija postala Otvoreno akcionarsko društvo (OAO) ‘’Oboronoservis’’ u stopostotnom vlasništvu države koju zastupa podružnica Ministarstva odbrane OAO ‘’Aviaremont’’. 224. letačka jedinica koristi avione koji su deo inventara VVS/VKS i nalazi se u sastavu 6955. vazduhoplovne baze. Flotu jedinice čini 18 Il-76MD i 8 An-124, avioni Il-76MD koriste se za potrebe Administracije predsednika države i njima se, osim drugih različitih tereta, prevozi i vozni park koji koristi predsednik i visoke državne delegacije, kako u Rusiji tako i u inostranstvu. Iljušini 76 baziraju na aerodromima Migalovo, Taganrog-Centralni i Orenburg-2. Avioni An-124 čija je matična baza Sešća obavljaju širok spektar prevoza veoma teškog i gabaritnog tereta širom sveta. Između ostalog ovi avioni su leteli i za SAD a izvršavali su i prevoze za potrebe NATO snaga u Avganistanu kao i francuske vojske stacionirane u Maliju. Živojin BANKOVIĆ (druga i četvrta foto-MORS: treća РИА НОВОСТИ)

Rečenice koje izgovaraju samo naše mame Piše: Noizz.rs / Objavljeno: 09.08.2018. u 09:47h Sve naše majke imaju nešto zajedničko, nešto po čemu ih prepoznaš na prvu loptu i što očekuješ da ćeš čuti gde god i kog koga god otišao. Sigurno se mnogi od vas sećate replike Vesne Trivalić u "Munjama" koja na pitanje kako je odgovara: "Da se nosiš sine malo u pi*du materinu, po ceo dan perem, peglam..." E, tu takvim situacijama je najbolje biti sam u kući, bez društva, inače ste predmet sprdnje narednih mesec dana. Međutim, postoje i dobro poznate rečenice koje su svakome od nas urezane u sećanje i na pomen istih prosto moramo da se nasmejemo. Šta to govori svaka majka u Srbiji? Evo deset predloga. "Dok si pod mojim krovom, radićeš kako ja kažem" Automatski gubiš svako pravo glasa. Ćutiš i radiš kako ti se kaže inače si prepušten sam sebi, a realno ne znaš pošteno ni jaje da skuvaš. Često obučeš nešto potpuno besmisleno kao Sara Jo, i sramota te kada se takav pojaviš u javnosti. Jedeš ono što ima i ko ti je kriv što si 15-godišnjak bez posla i kulinarskog umeća. "Ja sam te rodila, ja ću te i uništiti" Mora da si nešto debelo sjebao. I naravno opet nemaš pravo glasa. Predlog: Pobegni u sobi, začisti je i uzmi knjigu u šake, to ume da pomogne pa možda se majka sažali. Meni je pomoglo. "Ponesi prut" Možda do tada nisi najebao, ali uskoro ćeš. Narednih 15 dana nema skidanja u šorts na fizičkom jer jasno ti je zašto. Mog drugara iz osnovne su dugo zvali Zebra, zbog pruga koje su ostale od vrbovog pruta. Savitljiv je kao Nađa Komaneči u najboljim danima. "To mi je hvala..." Ove tri tačke na kraju bole više nego rečenica ispred, pritom ako porazno pogne glavu i klimne levo-desno, verovatno ćeš i sam otići u sobu i pitati se gde si pogrešio. Ne očekuj da provališ, drma te pubertet i tvrdoglav si kao mazga. "Džigericu mi pojede!" Što bi rekla Seka Sablić iliti Vera iz serije "Ljubav navika panika": "Deci rastu zubi samo da bi mogli za srce da vas ujedu". Ja iskreno nisam ljubitelj džigerice, ali moja majka pravi odličnu sa lukom i još bezbroj začina. Elem, šta je vaspitanje bez pojedene džigerice. "Ako ne budeš učio/la, čuvaćeš ovce" U 99 odsto slučajeva ova pretnja je laž, ali ima i onih koji su se baš potrudili da (ne) razočaraju majku pa sada, daleko od gradske gugule, čuvaju stado od 50-ak grla. Ne može se reći da im je loše, ali su u startu to zaboravili da shvate kao pretnju i opomenu. "Jedite ovo voće da ne propadne" Ne moram ni da vas pitam imate li vazu punu voća na sredini kuhinjskog stola. Problem je u tome što voće ima rok trajanja i onda svaka majka preuzima mere kako ne bi moralo da leti u kantu. Neke prave voćnu salatu, neke pitu, a većina njih izgovara 50 puta dnevno gore navedenu rečenicu. Izvor: Noizz.rs

Imamo S-300, nemamo S-300, eh da imamo S-300 mi bi njima pokazali, ne bi se usudlili da nas napadnu, kad Ruje pošalju S-300, Putin sa migovima šalje i S-300, brat Lukašenko će nam dati S-300, debatuju već 20 godina u Srbiji svi od dece, lokalnog društva uz pivo ispred prodavnice do prodavačica na pijaci i raznih geopolitičara i analitičara. Fenomen zvani raketni sistem PVO S-300 srpsku javnost i političare i dalje okupira još od početka devesetih godina prošlog veka, pa sve do danas, kada povremeno priča o nabavci ovog sistema izbije u javnost, međutim taj PVO sistem nikako da dođe iako se obećanja umnožavaju geometrijskom progresijom iz godine u godinu. Moglo bi se postaviti pitanje, gde je zapelo? To niko ne zna, niti je moguće rasčivijati složene vojno-političke odnose između Srbije i Ruske Federacije, da li smo mi zaista tražili S-300 ili su Rusi ponudili prodaju sistema koji se više ne proizvodi, ali raketni pukovi razmešteni u PVO kišobran oko Moskve i dalje ga poseduju i koriste iako se trenutno zamenjuje savremenim sistemom S-400. S-300 ponovo je u centar srpskog interesovanja posle debakla “ Orlova“ na Mundijalu u Rusiji ponovo dospeo, kada je Sputnjik lansirao vest citirajući neimnovani vojno-diplomatski izvor iz Rusije da je Srbija uputila zahtev Moskvi za nabavku dve baterije raketnog sistema PVO S-300 PMU-2. Međutim, usledio je munjeviti demanti ministra odbrane Aleksandra Vulina, da to nije istina i da Srbija nikakav zahtev nije uputila. Ovaj put Vulin je negirao ono što je u prošlosti u javnim nastupima često naglašavao da Srbija nabavlja raketni sistem S-300. On je o tome govorio sredinom avgusta prošle godine kada je izjavio da Beograd razmatra mogućnost da nabavi S-300… “ Razmatramo ovo pitanje, mislimo o tome, suviše je rano da se kaže nešto konkretnije. Ne mogu da govorim tako otvoreno i unapred. Ne mogu da komentarišem konkretno u vezi S-300… rekao je tad Vulin za Sputnjik tokom zvanične posete Moskvi. Međutim osam dana kasnije šef Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dimitrij Šugajev opet je izjavio ruskim medijima da su u toku pregovori Rusije i Srbije oko S- 300. Vulin je tad demantovao tu tvrdnju izjavom da se odluka ne može doneti preko noći i bez odgovarajućih dokumenata, bez budžeta i saglasnosti čitave države. Priča o S-300 je zatim nestala sa medijske scene, dok je nastavila da živi na raznim vojnim grupama i forumima, gde su entuzijasti i pojedina penzionisana vojna lica vodila žustre debate. Bivši komandant JRV i PVO general Spasoje Smiljanić na pitanje Vojnopolitičke osmatračnice da li je državno rukovodstvo 1990- tih godina prošlog veka zakasnilo u nabavci S -300 kaže: “ Preporuke vojske su bile opravdane, ali državno rukovodstvo je bilo u veoma složenoj situaciji kad je u pitanju bilo materijalno stanje u zemlji, kad su u pitanju moći da se kupi takvo oružje, to je jedna strana negativna cele priče, a druga strana je stanje u Rusiji, koje je bilo još gore nego što je bilo kod nas. A politički odnosi između državnog rukovodstva Srbije odnosno Jugoslavije i Rusije tada nisu bili baš bratski, kao što stalno govorimo, a pogotovo što je na čelu te Rusije bio Jeljcin, koji je bio pod potpunim uticajem, pa čak i kontrolom američke administracije. Prema tome niti se može reći da je pravovremeno ukazivano na potrebnu modernizaciju, pre svega PVO sistema i nabavke S-300, ne može se negirati ni stanje zemlje u odnosu sa Rusijom i stanje u Rusiji i posebno stav Jeljcina u odnosu na SR Jugoslaviju. Na pitanje koje je general Smiljanić postavio na kraju svoje knjige: Zašto državni i vojni vrh zemlje i Vlada SRJ nije reagovala 1997. i preduzela mere nabavke i osavrmenjivnja PVO penzionisani general dodaje: “ Ja sam rekao zašto nisu. Takva situacija je bila u kojoj je trebalo mnogo volje i razumevanja s jedne i druge strane da se to realizuje. Mi nismo imali novac da kupimo jedan divizion S- 300, koji košta oko 150-160 miliona dolara. Prema tome uz to ide još i još… Trebalo je preko milijardu dolara izdvojiti za nešto bolju odbranu od onog što se očekivalo. Na pitanje da li je bilo realno da se nabavi sistem i koliko bi stvari bile drugačije da je nabavljen 1999. Smiljanić dodaje: “ Da smo imali S-300 do agresije ne bi došlo. To potvrđuje strah i nepoznanicu američku od tog sistema. U kratkom roku tražen je tri puta razgovor Pebertona samnom u nadi da će izvući istinu odnosno podatke o tome imamo li S-300. Obazirući se na pitanje koliko bi značio sada isporuka S- 300 Srbiji Smiljanić kaže S -300 zadovoljio bi potrebe Srbije. Kako su Srbi nabavljali S-300, mitovi i relanost Prvi tragovi o nabavci S-300 postojali su još u vreme SFRJ, kada je JNA bila živo zainteresovana za nabavku ovog raketnog sistema, međutim planove je odložio građanski rat koji je usledio 1991. godine. Savezna Republika Jugoslavija takođe je bila zainteresovana za nabavku raketnog sistema S-300, a o tome prvi put povela se reč na sednici Vrhovnog saveta odbrane 2.06. 1993 godine. Nabavku sistema S-300 prvi je spomenuo tadašnji ministar odbrane Pavle Bulatović ( ubijen februara 2000.), koji je zahtevao 124 miliona dolara da se izdvoji iz budžeta sa nabavku S-300 i raketnog sistema TOR. Tada je spomenuo i da su vođeni razgovori sa potencijalnim nabavljačima opreme i da je ostavljena mogućnost razgovora u vezi kreditiranja, kompenzacionog posla, ukoliko se odobri ovakva kupovina. Međutim od te priče nije bilo ništa jer se nabavka spominjala u jeku žestokih sankcija koje je UN uvela protiv SRJ, a 1993 je vreme kada je hiperinflacija nezaustavljivo marširala. Priča o S-300 nastavila je da živi kroz priloge u vojnim časopisima. Usledio je Dejton, a ponovno oživljavanje priče o nabavci S-300 usledilo je 1997 godine, kada je pokojni Pavle Bulatović ponovo u medijima spomenuo nabavku ovog raketnog sistema. Da se nešto konkretno tad radilo pojasnio je i nekadašnji komandant RV i PVO VJ general Spasoje Smiljanić. Smiljanić u svojoj obimnoj knjizi Agresija NATO, Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadžbine potvrđuje sa dva dokumenta da je tadašnji komandant Ratnog vazduhoplovstva Ljubiša Veličković i pomoćnik NGŠ VJ za RV i PVO general -major Mirko Vučinić izradili predlog modernizacije RV i PVO. Akt Tehničke uprave GŠ VJ pov.broj 1645-1 od 1.08.1997 predviđa nabavku dva raketna diviziona S-300 PMU-2 za šta je izdvojeno 1.200.000.000 dinara. U drugoj polovini 1997. u Moskvu je otputovao i tadašnji predsednik Savezne vlade Radoje Kontić, koji se u Moskvi sastaje sa tadašnjim predsednikom vlade Viktorom Černomirdinom, koji je izjavi oda će taj zahtev biti razmotren, ali nikakav odgovor nije stigao. Ova nabavka ostala u fioci čekajući nove prilike. Naredne 1998. godine eskalirala je kriza na Kosovu i Metohije. Otvoreni sukob sa OVK u leto iste godine dovelo je do zaoštravanja odnosa sa NATO, koji već od septembra počinje sa otvorenim pretnjama bombradovanja SRJ. O tome Momir Bulatović piše u svojoj knjizi da je u oktobru ubrzano razmatranje nabavke S-300. “ Potegli smo stare i nove veze, uključili diplomate i biznismene.. Ni tajni ni podzemni kanali nisu dali željeni rezultat. Inače cena koja je bila enormno visoka nije bila poseban problem. Nepremostivu teškoću predstavljali su njegovi gabariti. Tako veliki sistem nije mogao proći nijedan od debelo razrađenih “ sporednih kanala“… Ovaj sistem je Jugoslaviji trebao da služi kao sistem odvraćanja, pošto je agresija bila neizbežna“, piše Bulatović. Faktor Lukašenko Tvrdnju Mome Bulatovića da je Jugoslavija počela ubrzano da traži S-300 potvrdio je i penzionisani general Blagoje Grahovac, koji je u svojoj knjizi “ Glasovi iz gluve sobe“ opisao kako je tekla nabavka S-300 od Belorusije. Naime, Grahovac kako opisuje zajedno sa Lilićem poslat je u 13. oktobra 1998 Minsk da razgovara o nabavci S- 300. Da nešto nije u redu svedoči Grahovac saznao je iz susreta sa načelnikom GŠ vojske Belorusije. Iz razgovora sa njim Grahovac saznaje da beloruskog kolegu niko nije obavestio o poseti i da on ne zna ništa. General-pukovnik je tad po svedočenju Grahovca pitao da li mu je poznato da je jedna mešovita delegacija na čelu sa sinom predsednika Lukašenka otišla u SRJ sa ciljem da ispita šta je potrebno. Pošto od toga ništa nije bilo Grahovac i Lilić su se vratili nazad za Beograd neobavljenog posla. Svoj doprinos priči o nabavci S-300 dao je i novinar Miroslav Laznski koji je oktobra 1999 u svojoj romansiranoj biografiji “ Jutarnja patrola“ dao informaciju da je Jugoslovenska delegacija na sajmu naoružanja “ Difendori 98″ u Atini razgovarala sa ruskom delegacijom o nabavci S-300. Navodno Rusi su ponudili cenu od oko 129.340.000 dolara za S-300 odnosno 96 raketa i 16 lansera odnosno dva divizion. Decembra 1998. na poziv ruskog ministra odbrane Igora Sergejeva, u Moskvu su otputovali Pavle Bulatović i general Branko Krga. Sergejev je odbio mogućnost da isporuči S-300. Iako se agresija na SRJ približavala sve više nagađanja da li mi imamo S-300 postala su svakodnevna. Obaveštajci raznih provinijencija pokušavali su do poslednjeg dana uoči bombardovanja da saznaju da li Jugoslavija ima S-300. Januara 1999. usledio je sastanak načelnika GŠ VJ generala Ojdanića i Smiljanića sa načelnikom Glavne obaveštajne uprave ruske vojske Valentinom Korabljenkom, gde je došlo do kraćeg spora sa ruskim generalom oko toga ko koga obmanjuje, uprkos tome nada da će ruski generali ubediti Jeljcina da isporuči S-300 pokazala se kao zabluda. Šest dana uoči agresije u kabinetu generala Simljanića vodio se zanimljiv dijalog: “ Imate li S-300?“ bilo je poslednje pitanje koje je pukovnik Džon Pemberton, vojni vazduhoplovni izaslanik SAD postavio 18. marta 1999. na trećem sastanku sa tadašnjim komandantom RV i PVO Spasojem Smiljanićem. “ Saznaćete ako nas napadnete“, rekao je tad Smiljanić Pembertonu. Nedeljnik Argument 22. marta 1999, posle čega je prestao da izlazi doneo je naslovnu vest da je Srbija nabavila S-300. Rat je počeo dva dana kasnije, ali kafanska nadmudravanja nastavljena su sa tezom da se čeka samo prilika da se S-300 upotrebi. Trećeg dana po izbijanju rata sa NATO u Moskvu je otputovala ekipa ekspreata PVO na čelu sa načelnikom uprave ARJ i PVO general-majorom Mladenom Karanovićem. Tom prilikom u Moskvi je Rusima predstavljena potreba za još dva diviziona S-300. Rusi su tad obavestili našu delegaciju da je većina tražene tehnike u okolini Moskve i da problema u isporuci neće biti, ako to odobri Jeljcin. Dok je Karanović boravio u Moskvi u Komandi JRV i PVO planiran je prihvat tehnike i obuke ljudstva do uključenja u borbena dejstva. Međutim od toga nije bilo ništa. Poseta je ponovljena 4. aprila, a vojna delegacija susrela se sa prvi potpresednikom ruske vlade Masljukovim koji je izjavio generalu Karanoviću da Rusija neće vojno pomoći SRJ i da nema ništa od saveza sa Rusijom i Belorusijom. Inače 10. aprila 1999. general Karanović je o rezultatu neuspešne posete obavestio Miloševića u prisustvu Zorana Lilića. Milošević je na konstataciju Karanovića da od isporuke S-300 nema, rekao da Lilić ima nove podatke. U skladu sa tim doneta je odluka o opućivanju oficira na obuku u Rusiju. Tako 30. aprila 1999. izdvojeno je bilo 150 oficira koji su poslati na preobuku u Rusiju, među njima je bio i novopostavljeni komandant 250. raketne brigade pukovnik Tiosavljević i nedavno penzionisani general Jovica Draganić koji su prošli na obuku na S-300. Grupa se u Jugoslaviju vratila sredinom juna 1999. Sve nade jugoslovenskog vojnog vrha da će Rusija pomoći da se nabavi S-300 i ostali raketni sistemi definitvno su sredinom maja 1999. pali u vodu. Petooktobarskim promenama priča o S-300 definitivno je zamrla. Lukašenko i S-300 drugi put među Srbima Priča o Beloruskoj isporuci S-300 vaskrsla je juna 2014. godine kada je večni predsednik Belorusije izjavio da je on nudio Miloševiću da isporuči S-300 i da je imao pilote heroje koji su bili spremni da avionima prebace S-300 u Beograd, ali da je krivac bilo rukovodstvo u Beogradu jer nije verovalo da će ih NATO napasti, kao i da je kasnije bilo kasno jer je počela blokada. Lukašenko se osvrnuo i da je Milošević kukao da mu je S-300 bilo bi drugačije, a da mu je Lukašenko odgovorio da je o tome trebao da razmišlja ranije. Lukašenko se osvrnuo i da je je vojska bila slaba i da joj je nedostajala odlučnost, organizacija i pripremljenost. Priča o S-300 dobija svoj nastavak posetom bivšeg potpresednika ruske vlade zaduženog za vojnu industriju Dimitrija Rogozina Srbiji 2016. godine kada je na pres konferenciji 11. januara 2016. Rogozin je tom prilikom na konferenciji za novinare Vučiću uručio maketu za koju su novinari preneli da je S-300. Međutim u pitanju je bio lanser modernijeg sistema S-400, što se prepoznalo po vozilu lansera MZKT. Rogozin je ponovio ponovo da NATO ne bi palo da napadne Srbiju da je ona imala S-300. Priča o S-300 dobila je svoj nastavak i u 2017. godini kada se opet povela priča o nabavci S-300 iz Belorusije i Rusije. Aprila 2017. S-300 spomenuo se prilikom susreta Vučića i Peskova. Vučić je tom prilikom pomenuo da se o S-300 razgovaralo i sa Putinom i Lukašenkom, ali dogovor nije postignut. Priča se prenela i u ovu godinu, a da li će ikada doći do realizacije i isporuke ostaje da se vidi. NE PROPUSTITE: HRVATSKI S-300 MIT, REALNOST ILI NAGAĐANJE Andrej MLAKAR https://vojnopolitickaosmatracnica.wordpress.com/2018/07/17/svi-srpski-s-300-sve-nase-nabavke-cuvenog-raketnog-sistema-od-koga-i-dalje-drhte-mnoge-zemlje/

Pomaze Bog, braco i sestre. Nazalost, ponovo smo svedoci manipulacije nad nasim narodom. Udaljavanjem od vaskrsloga Gospoda gubimo i njegovu blagodat. Crkva je jedna. Isus Hristos ima samo jednu nevestu. Crkva, Hristovo telo, ima samo jednu glavu - Isusa Hrista. Sva vlast i upravljanje crkvom pripada Hristu i dolazi od njega. Sistem, koji na bilo koji način uklanja ovaj Božiji red, te stvara neki hijerarhijski red koji uvodi neprestane novotarije , ne služi Božijoj zamisli i nameri sa crkvom. Zato se molimo za naseg patrijarha i nekolicinu nasih vladika da dostignu to BOGOPOUZDANJE koje im ne dostaje u pravilnom ispovedanju vere Hriscanske. Dobro znamo kakve trenutne stavove zauzimaju. Ne skrnavimo ono sto nam je Bog dao. Nas Spasitelj se radi toga i pojavio i objasnio da je pozrtvovanje za druge u smernosti, ljubavi i dobroti. To je jedna od najvećih vrlina sa kojom oponasamo Boga. Po pravoslavnom hriscanskom zakonu covek kada predaje svoju dusu Bogu niti se kremira niti secira (skrnavi). Najbolji lek je vera u vaskrsloga Gospoda. Kako rece Isus da imamo vere kao zrno graska mogli bismo citava brda da pomeramo. Okrenimo se Bogu, molitvi, postu i pricescu. Ustanimo protiv naseg najveceg neprijatelja - zla u nasim sopstvenim srcima. Kada svoja sopstvena srca budemo ocistili, kada sami budemo dobili moc i silu ljubavi Bozije tada cemo promeniti zabludelu novonastalu struju i u svom narodu i u celom svetskom poretku. S' verom u Boga

Temu sam postavio u forumu razbibriga, jer zelim da bude opustena i da svako ko zeli napise kako on/ona licno dozivljava tu nasu sposobnost da mastamo, dakle bez definicija i naucnih radova Da pocnemo jednim laganim uvodom u jednu "tesku" temu... If I'm not mistaken, you're the one who bet that leprechauns weren't real. So why do you care what happens? Because I,I... Um... because I think... they are real. It's all real. Think about it. Haven't Luke Skywalker and Santa Claus affected your lives more than most real people in this room? I mean, whether Jesus is real or not, he... he's had a bigger impact on the world than any of us have. And the same could be said of Bugs Bunny and, a-and Superman and Harry Potter. They've changed my life, changed the way I act on the Earth. Doesn't that make them kind of "real." They might be imaginary, but, but they're more important than most of us here. And they're all gonna be around long after we're dead. So in a way, those things are more realer than any of us. " South Park - Imaginationland, Episode III" U kojoj meri nasa realnost zavisi od nasih misli i maste? Da li nase misli i masta zapravo formiraju i menjaju nasu realnost. Kakve su ti misli, takav ti je zivot rekao je otac Tadej, da li je ono za sta verujemo da je stvarno zapravo jeste stvarno i obrnuto i u kojoj meri nasa masta utice na nasu licnost i zivot, tj. dodeljeno nam vreme na planeti Zemlji? U Bibliji se kaze da sad nesto znamo, i da ce nesto nestati kad dodje savrseno, da sad sve vidimo kao kroz staklo u zagonetki a onda cemo licem k licu a do tad nam ostaje nada, vera i ljubav. Setio sam se ovoga jer, po meni, nas nada, vera i ljubav, takodje kao i misli i masta, definisu u vecoj meri nego sve ostalo sto poimamo uz pomocu nasih pet cula, da li se slazete? izvolite https://sr.wikipedia.org/wiki/Машта

Dokumentarni film o Stjepanu Stevi Filipoviću u produkciji Blic TV-a, prvi takav projekat jednog onlajn portala u regionu, pobrao je simpatije publike u Srbiji, ali i šire. Film je doživeo odlične kritike u Hrvatskoj, gde su ga preneli tamošnji najčitaniji portali, na čelu sa "Index.hr", koji je preneo "Blicov" projekat pod naslovom: "Srbi snimili film o hrvatskom heroju kojeg se naše vlasti stide". O neverovatnoj priči čoveka koji se borio protiv okupatora iz nacističke Nemačke i njegovom herojskom delu pisao je i "Jutarnji list": U ekskluzivnom dokumentarnom filmu "Blic TV", prvom takvom u onlajn video-produkciji u regionu, pogledajte neverovatnu priču o Stjepanu Stevi Filipoviću, njegovoj borbi i čuvenoj fotografiji nad kojom je plakao ceo svet... Režijski i producentski deo potpisuje Stanislav Gajica, novinar je Milana Pejić, montaža i animacija Igor Krapež, za fotografiju i kameru su bili zaduženi Oleg Jerković, Roman Nuši i Milorad Milanković, a prezenter je Nela Bunčić. Iza celog projekta stoji Marko Stjepanović, glavni i odgovorni urednik Blic.rs. Dokumentarac o narodnom heroju Stjepanu Stevi Filipoviću i njegovoj vanvremenskoj fotografiji, koja danas stoji u holu zgrade UN u Njujorku, možete pogledati ovde

Odlazak na aeromiting ili bilo kakav vazduhoplovni događaj, svakom ljubitelju avijacije, bio on običan laik ili stručnjak za ovu oblast, predstavlja višeznačni ritual. Iskustvo posete može biti posebno ukoliko je to velika, dobro organizovana manifestacija koja nije samo aeromiting sa statičkom izložbom i letenjem, već veliki sajam koji obuhvata sve segmente kako vojnog tako i civilnog vazduhoplovstva na kome se uspostavljaju značajni poslovi kontakti i potpisuju ugovori o prodaji vojne i civilne tehnike. MAKS obično u danima zatvorenim za javnost obično poseti 10 do 20 hiljada ljudi, kada šira javnost može da prisustvuje bude i do 200 hiljada / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Tango Six je boravio nekoliko dana u Moskvi, posetili smo ovogodišnji MAKS i videli letelice koje je moguće videti samo u Rusiji ili zaista retko van ove zemlje. Najveći avion na statičkoj izložbi bio je strategijski bombarder Tu-160 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Svaki MAKS donosi nešto novo, organizatori se trude da bude drugačiji od prethodnog, dinamičan i zanimljiv. Tako je nesumljivo bilo i ove godine. Bilo je novih sredstava naoružanja i opreme a izložbi i nastupa posada vazduhoplova je bilo za svačiji ukus. Naravno, uvek se može zameriti zašto na salonu nisu bila izložena određena sredstva koja se nalaze u različitim fazama testiranja ili čiji je razvoj planiran. Takođe, dešava se da se ponekada ne može videti ni tehnika koja se nalazi u operativnoj upotrebi. Letački program Glavni letački program je u prva tri dana koji su bili zatvorena za širu javnost počinjao tek oko 14 časova i trajao je obično oko tri sata. Prvi i drugi dan program je otvarala posada putničkog aviona Airbus A350-900koji je bio izložen i na zemlji. Letenje je bilo relativno daleko od publike u odnosu na zapadne aeromitinge, u pojedinim momentima se letelo i prilično visoko. Teška artiljerija. Deo atmosfere koja je vladala na medija-platformi / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Zbog toga je posebnu draž predstavljao odlazak na tzv. medija platformu koja je se nalazila sa druge strane piste i na koju su obično išli spoteri koji su bili spremni da za to zadovoljstvo izdvoje 180 evra. Odatle se moglo mnogo bolje uživati u letačkom programu uz priliku za dobru fotografiju jer su vazduhoplovi leteli vrlo blizu sa čestim preletima iznad same platforme. Formacija helikoptera koja je obično najavljivala početak letačkog programa / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Letački program u danima otvorenim za javnost počinjao je dosta ranije, već oko 11 časova i trajao je sve do posle 17 časova. Najava uzbudljivog letenja obično je započinjala preletom formacije 10 helikoptera u kojoj su bili gotovo svi helikopteri koje ruska vazduhoplovna industrija može da ponudi na tržištu. Formaciju je predvodio teški transporter Mi-26, tu su zatim bili transporteri Mi-38, Mi-17V-5 i Mi-171A2, borbeni Mi-28NE, Mi-35M i Ka-52, laki višenamenski Ka-226 i Ansat, višenamenski spasilački Ka-32. Desantno-jurišni helikopter Mi-35M kompanije Rosvertol predstavlja kvalitetan izvozni artikal ruske vazduhoplovne industrije / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Zatim bi usledili solo programi Ansata, Mi-26T2, Mi-28NE i Mi-35M, zajedničko letenje Mi-38 i Mi-171A2 nakon čega bi nastupio solo Mi-38. Najimpresivnije je svakako bilo letenje teškog transportera Mi-26T2, najvećeg helikoptera na svetu čiju su posadu činili piloti kompanije Rosvertol, veterani rata u Avganistanu od kojih je jedan leteo na Mi-8 a drugi na Mi-24. Najimpresivniiji helikopter na nebu, teški trasnporter Mi-26T2 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Prvi put na MAKS-u leteo je školski avion Jak-152. Ostavio je izvanredan utisak i moglo se zaključiti da će ruske VKS dobiti dobar avion za selekciju i osnovnu obuku a saopšteno je i da će prvih 15 aviona biti predato VKS krajem 2018. Buduća ekonomična zamena za L-39 i nadopuna za Jak-130 u ruskim VKS? Avion SR-10 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Publika je prvi put u letu videla i prototip mlaznog trenažera SR-10 koji je imao takođe dobar nastup a posada je svojim umećem pokazala da će taj avion u VKS biti dostojna zamena za češke L-39C ’’Albatros’’.Poslednja informacija koja je mogla da se čuje na salonu je da će prvi primerci biti uvedeni u upotrebu krajem sledeće godine. Jak-130 odlično leti i natovaren / Foto: Žarko Skoko, Tango Six OKB ’’Jakovljev’’ se predstavio sa dva školsko-borbena aviona Jak-130 od kojih je jedan imao letački program u kome je pilot leteo kao da se nalazi u borbenom avionu pokazavši sasvim solidne manevarske karakteristike. Između ostalih manevara mogli smo videti i ’’Zvono’’. Drugi Jak-130 koji je pre razdvajanja leteo u paru, nosio je podvesni teret odnosno dva rezervoara za gorivo, lansere nevođenih raketa, samonavođene rakete vazduh-vazduh a na nosačima na krajevima krila su se nalazili kontejneri sistema za protivelektronska dejstva ’’Talisman’’. Letenje poput borbenog aviona, putnički Suhoj SSJ / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Putnički Suhoj Super Jet leteo je poput borbenog aviona a to je naročito bilo izraženo na poletanju kada je posada nakon odlepljivanja od piste pravila oštar zaokret na maloj visini što je podsećalo na borbeni zaokret lovca. Uobičajen trik civila sa praznom letelicom. Ovaj konkretan „civil“ imao je relativno uspešan MAKS. Legenda Drugog svetskog rata, sovjetski jurišnik Il-2 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Od oldtajmera je u vazduhu bio prisutan samo jedan avion, čuveni sovjetski jurišnik Iljušin Il-2 ’’Šturmovik’’ koji je bio izložen i na zemlji. Ovaj primerak je 2013. godine izvađen iz jezera u kome je ležao 70godina, restauracija je trajala četiri godine a pri tom je iskorišćeno 65procenata originalnih delova. Velika nada komapnije RSK MiG, višenamenski avion MiG-29M2 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Iako u redovnom letnom programu nismo videli MiG-35 koji je namenjen za VKS Rusije, nismo mnogo propustili jer je leteo MiG-29M2 a sve što na nebu može da pokaže trenutni model MiG-a 35 može i MiG-29M2 čiji su piloti pokazali da ova nova verzija po manevarbilnosti gotovo da ne zaostaje za starim MiG-om 29 9.12. Zanimljivo da je u zvaničnom programu pisalo da je MiG-u 29M2 kao rezerva bio dvosed MiG-35UB koji se povremeno mogao videti na zemlji a dešavalo se i da poleti nakon završetka letačkog programa ali van vidokruga posetilaca. I ove godine organizovan je prelet formacije borbenih aviona koju su činili taktički bombarder Su-34, višenamenski Su-35S i dva PAK-FA. Usledilo je zatim njihovo atraktivno razdvajanje a nakon toga je svoj solo nastup imala posada Suhoja 34. Moćni taktički bombarder Su-34 leteo je sa ne baš malim teretom / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Su-34 je leteo sa podvesnim teretom koji su činili gabaritno težinski modeli dve rakete H-31, jedne H-59, dve R-27 i dve R-73 ali to nije smetalo da piloti pokažu da je avion izuzetno agilan čak i kada je opterećen naoružanjem. Nakon njega nastupio je Suhoj 35S koji je ubedljivo bio najbučniji vazduhopolov na MAKS-u. Ubedljivo najbučniji i jedan od najmanevarbilnijih aviona na MAKS-2017 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Pilot je izvukao maksimum iz aviona a u manevrima je često upotrebljavao vektorisani potisak motora i izvodio neke do sada neviđene figure koje predstavljaju modifikacije već poznatih manevara poput npr. ’’Kulbita’’ i ’’Kobre’’. Po završetku njegovog programa na scenu su ušli piloti dva Suhoja T-50 koji su posle nekoliko preleta u paru i efektnog razdvajanja prikazali blisku vazdušnu borbu. Vrlo atraktivna maskirna šema farbanja na donjoj strani mornaričkog Su-30SM / Foto: Žarko Skoko, Tango Six MAKS-2017 će ostati upamćen po tome što su na njemu Rusi prvi put prikazali blisku manevarsku borbu sa avionima koji imaju motore sa vektorisanim potiskom. Ne samo da je to pokazano operativnim avionima koji se nalaze u jedinicama, poput Su-30SM i Su-35S već smo na nebu iznad Žukovskog mogli videti i borbu dva aviona 5. generacije – PAK-FA. I pored toga što je reč o Suhojima 30 i 35 koji su stigli iz jedinica Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Rusije ipak treba naglasiti da su njima upravljali optini piloti, piloti iz Centara za obuku kao i fabrički piloti. Prvi put viđen u vazdušnom boju, Suhoj T-50 PAK-FA / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Sva tri tipa pomenutih ruskih borbenih aviona ostavila su odličan utisak. Velika pokretljivosti uz ogroman višak energije koji je postignut zahvaljujući snažnim motorima, aerodinamici i dobrim odnosom potiska motora i mase aviona. Akro grupa ’’Sokolovi Rusije’’ izvela je borbu dva na dva avionima Su-35S, opitni piloti korporacije ’’Irkut’’ leteli su na dva mornarička Su-30SM dok su opitni piloti OKB ’’Suhoj’’ prikazala mogućnosti dva prototipa Suhoja T-50 (PAK-FA). Stekao se utisak da su najagilniji bili piloti Su-30SM dok su najmanji prostor koristili piloti T-50. Akro grupe i ’’Festival brzine’’ Nastup akro-grupa je ove godine bio nešto siromašniji, nismo videli dve ruske akro-grupe za koje se moglo očekivati da će biti prisutne – “Krila Tavridi“ na školsko-borbenim Jak-130 i helikoptersku akro-grupu “Berkuti“ na borbenim Mi-28N. Na aerodromu Žukovski bili su bazirani avioni iz litvanskog tima “Baltic Bees“ (L-39), emiratskog “Al Fursan“ (MB-339) i ruskih akro-grupa “Rus“ (L-39), “Pervij polet“ (Jak-52, Jak-54 i Pa) i “ČelAvia tim“(P2002). Ostale akro-grupe su doletale iz matičnih baza u koje su se i vraćali nakon završetka programa. Od “Ruskih vitezova“ se na Su-30SM više očekivalo / Foto: Žarko Skoko Čuveni i nama dobro poznati “Striži“ su na MiG-ovima 29 9.13 i 9.51 imali neki svoj standardni i iskreno ne baš toliko uzbudljiv program. U toku održavanja salona je saopšteno da će rusko Ministarstvo odbrane uskoro naručiti 24 višenamenska borbena aviona MiG-35 od kojih će 6biti predato upravo ovoj akro-grupi. Oni koji redovno prate “Ruske Vitezove“ verovatno su očekivali bolji i sadržajniji letački program. Prvi put na MAKS-u su nastupili na novim avionima Su-30SM a može se slobodno reći da je ovo bilo njihovo nešto slabije izdanje u odnosu na ono što smo navikli da gledamo dok su leteli na Su-27. Već smo spomenuli da su “Sokolovi Rusije“ na svoja 4 Su-35S pokazali blisku manevarsku borbu dva na dva uz povremeno korišćenje vektorisanog potiska motora. Prethodno su izveli nekoliko preleta i manevara u različitim formacijama. Albatrosi akro-grupa “Baltic Bees“ i “Rus“ su leteli sasvim solidno ali nisu privlačili toliko pažnje kao MiG-ovi i Suhoji iako su piloti izuzetno uvežbani a programi osmišljeni u skladu sa mogućnostima aviona. Najbolji utisak među akro grupama ostavila su emiratski vitezovi, “Al Fursan“ / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Za razliku od njih emiratski tim “Al Fursan“ je izazivao oduševljenje i aplauze publike, nastupali su gotovo svaki dan a svojim letenjem su veoma podsećali na italijanske “Frecce Tricolori“ koji su u prošlosti takođe nastupali na MAKS-u i čiji program je gotovo u potpunosti prekopiran i uvežban ali sa nešto manje aviona (Italijani lete na 9-10 aviona, “Al Fursan“ na 7). To se moglo i očekivati s obzirom da su pilote upravo obučili Italijani a na Žukovskom se moglo videti da su Emiraćani bili dobri učenici. Formacije su bile besprekorne, zbijene, letenje je bilo precizno i sinhronizovano. Veoma redak primerak MiG-a 29, avion MiG-29UBM kompanije RSK MiG / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Kompanija “Audi“ organizovala je tzv. “Festival brzine“ na kome su se trkali piloti aviona i vozači automobila. U svakodnevnim trkama su nastupala tri aviona i to lovac MiG-29, akrobatski Jak-54 i Extra EA-300L a od četvorotočkaša smo videli Audi R8, trkački “Seat“ i jedan bolid. Trka je bila tako osmišljena da su avioni i automobili na polovini trke morali da naprave polukružno skretanje, avioni u vazduhu a automobili naravno na pisti. Popust za čitaoce Tango Six portala Najzanimljiva je bilo “odmeravanje snaga“ MiG-a 29 i Audija R8 u kojoj automobil naravno nije imao šanse. Na kraju staze bi posada MiG-a obično poletala i nakon nekoliko krugova kretala na sletanje. Zanimljivo je da je korišćen tamno sivo ofarbani dvosed MiG-29 u retkoj varijanti UBM (9.53) sa evidencijskim brojem 139 koji pripada kompaniji RSK MiG. Ova letelica osim što ima interesantnu šemu sasvim moguće poseduje i radar jer na nosu ima znakove za radioaktivnost. Pilot Jak-54 je obično gubio od Seata dok je čuveni ruski akrobatski pilot Svetlana Kapanjina u svom EA-300L uglavnom bila brža od automobila. Statika Izložba vazduhoplova na zemlji je za redovne posetioce MAKS-a verovatno bila nešto siromašnija jer na njoj ove godine nije bilo nekih tipova aviona koji se odavno nalaze u naoružanju VKS. Tako nismo videli taktički bombarder Su-24, jurišnik Su-25 i lovca-presretača MiG-31koji su na prethodnim salonima redovno bili prisutni. OKB ’’MiG’’ je izložio samo dva aviona – prototip palubnog višenamenskog MiG-a 29K 9.41 i prototip MiG-a 29SMT 9.19. „Nova“ nada – MiG-35 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Izdvojeno, između hala, na posebnom postolju, bio je postavljen MiG-35UB (9.47SM) koji je imao i interesantno predstavljanje putem dva robota na kojima su bili postavljeni veliki ekrani na kojima su posetioci mogli da vide odličnu prezentaciju aviona. Su-35S sa kontejnerom T220 (ispod gondole desnog motora) i gabaritno-težinskim modelima raketa vazduh-vazduh R-77 (između gondola motora) i rakete vazduh-zemlja H-38M (ispod gondole levog motora) / Foto: Živojin Banković, Tango Six Na delu izložbe OKB ’’Suhoj’’ bili su parkirani taktički bombarder Su-34, višenamenski Su-35S, oba sa podvešenim naoružanjem. Posebno je bio zanimljiv Su-35S na kome smo prvi put videli dvostruke nosače raketa vazduh-vazduh R-77, dva takva nosača za 4 rakete su bila postavljena na podvesnim tačkama između gondola motora. Još jedna novost je i to što je na nosaču na desnoj gondoli motora bio postavljen i nišanski kontejner T220 koji je do sada viđan samo na MiG-ovima 29M/M2 i MiG-35. Modifikovan nos aviona jak-130 sa laserkim daljinomerom / Foto: Živojin Banković, Tango Six OKB ’’Jak’’ pokazao je drugi prototip školskog aviona Jak-152 u čuvenoj crveno-beloj retro šemi farbanja. Prisustvo opitnog školsko-borbenog Jak-130 sa laserskim daljinomerom u nosu svedoči o tome da se i dalje radi na poboljšanju borbenih mogućnosti ovog aviona a moguće da se nije odustalo ni od razvoja jurišne varijante. Statička izložba vazduhoplova VKS započinjala je MiG-om 29SMT(R) / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Vazdušno-kosmičkie snage izložile su 18 aviona i helikoptera među kojima su bili školsko-borbeni Jak-130, višenamenski borbeni avioni MiG-29SMT(R) 9.19R, Su-30SM, Su-35S, taktički bombarder Su-34 koji nosi ime pilota Olega Peškova koji je poginuo iznad Sirije kada su njegov Su-24 oborili tuski F-16. Potom je bio izložen srednji bombarder Tu-22M3, strategijski bombarderi-raketonosci Tu-95MS i Tu-160, laki transporter L410UVP-E20 koji je na točkovima imao montirane skije, zatim osmatrački An-30 i leteći radarski sistem A-50U. Mi-8AMTŠ-VA namenjen za upotrebu u artkičkim uslovima / Foto: Živojin Banković, Tango Six Helikopteri su bili sasvim dobro zastupljeni – mogli smo videti školski Ansat-U, srednji višenamenski Mi-8MTV-5, varijantu Mi-8 za arktičke uslove Mi-8AMTŠ-VA, desantno-jurišni Mi-24VM, borbene Mi-28N i Ka-52 kao i najveći helikopter na svetu, teški transporter Mi-26. Na posebnoj izložbi prekoputa ’’Helikopteri Rusije’’ su predstavili dva helikoptera Ansat od kojih jedan u varijanti za Policiju, zatim takođe Mi-8AMTŠ-VA, novu varijantu Mi-8 sa oznakom Mi-171Š-VN koja je napravljena na osnovu iskustava iz Sirije, novi helikopter Mi-38 koji će u daljoj budućnosti zameniti Mi-8. Prototip tehnološkog demonstratora MiG 1.44 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Veliko zadovoljstvo je bilo videti i neke vazduhoplove koji se više ne koriste u ruskim vazduhoplovnim snagama, različite prototipove i tehnološke demonstratore. Među njima su bili lovci-presretači MiG-21 i Su-15 u dvosedim varijantama MiG-21UM i Su-15UT, jurišnik Su-17M4, prototip lovca Su-27 u varijanti Su-27SKM, prototip školsko-borbenog MiG-AT, prototip jurišnika MiG-27 sa motorom AL-31F za koji je bila zainteresovana Indija a posebno treba izdvojiti prototip tehnološkog demonstratora MiG 1.44. LII Gromova predstavio se sa dve varijante leteće laboratorije na bazi teškog transportera Il-76 sa oznakom Il-76LL od kojih se trenutno na jednom ispituje novi ruski turboventilatorski motor PD-14. Pored njih videli smo i avion za različite vidove testiranja Tu-154M, trenažni četvorosed Il-103 kao i leteću laboratoriju MiG-29LL na bazi dvoseda MiG-29UB. OKB “Iljušin“ Il-76MD-90A / Foto: Žarko Skoko, Tango Six MČS Rusije je prikazalo svoj novi Suhoj Super Jet i vatrogasni i spasilački višenameski avion – amfibiju Be-200. Firma AO ’’NPP’’ ’’Radar MMS’’ izložila je leteću laboratoriju Il-114 na kojoj se ispituju različiti senzori i elektronska oprema a ovaj avion učestvovao je i u letačkom programu. OKB ’’Iljušin’’ je izložio najnoviju varijantu teškog transportera Il-76MD-90A a avio-kompanija ’’Azimuth’’ svoj najnoviji SSJ100. Mjasiščev VM-T / Foto: Živojin Banković, Tango Six Tradicionalno je prikazan i prvi sovjetski operativni supersonični putnički avion Tu-144, čuveni ’’Konkordski’’ u koji su posetioci mogli ući. Pored njega se nalazio i specijalni transporter VM-T ’’Atlant’’ koji je služio za prevoz tereta velikih gabarita u raketno-kosmičkom programu’’Energija-Buran’’. Dve ovakve letelice prepravljene su iz bombardera Mjasiščev 3M i služile su da se elementi programa prevezu od proizvođača u Moskvi i Kujbiševu (sada Samara) do kosmodroma Bajkonur. Lanser 5P85SE3 raketnog sistema S-400 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Na MAKS-2017 se na otvorenom mogla videti i tehnika namenjena jedinicama protivvazduhoplovne odbrane i vazdušnog osmatranja. Od sistema PVO tu su bili artiljerijsko-raketni sistem Pancir, po prvi put arktička verzija raketnog sitema malog dometa 9K331MDT ’’Tor-M2DT’’, radiopelengacioni meteorološki kompleks 1B77 ’’Ulibka-M’’, lanser u varijanti točkaša 9A317E raketnog PVO sistema ’’Buk-M2E’’, lanser 5P85SE3 raketnog sistema S-400 ’’Trijumf’’. Raketa 9M317M3 u kontejneru / Foto: Živojin Banković, Tango Six Posebno su bile prikazane rakete sistema S-400 i to 9M96E, E2 i E2-1, 48N6E3, nova raketa malog dometa 9M100E a neke od pomenutih raketa su se mogle videti i u preseku kontejnera iz kojih se lansiraju. Tako su bile prikazane i rakete u raketnom modulu 9M334 sistema Tor, potom rakete 9M338K. Iako najnovija verzija sistema Buk, Buk-M3 nije prikazana, videli smo kontejner sa raketom 9M317MЕ. Osmtarački 3D radar Protivnik-GE / Foto: Živojin Banković, Tango Six Od radara su bili izloženi 1L125E, 3D radar 1L121E, višenamenski radarski kompleks 55Ž6ME “Nebo-ME“, malogabaritni radar 1L122-1E “Garmonj“, 3D radar 55Ž6UME “Niobij“, 3D radar Protivnik-GE. Živojin BANKOVIĆ

Fascinantan članak iz koga je teško izdvojiti bitne delove jer se ceo odnosi na 90% vrućih tema koje imamo na forumu. Objavljeni rezultati velikog istraživanja guglovih big data: iz knjige Everybody Lies: What the Internet Can Tell Us About Who We Really Are, Seth Stephens-Davidowitz, Bloomsbury.

Dragana Pandurević Executive Editor Hrvatsko narodno pozorište Foto: Profimedia Užarena atmosfera koja je sinoć ispratila izvođenje drame Olivera Frljića "Naše nasilje i vaše nasilje" u okviru Marulićevih dana u Hrvatskom narodnom kazalištu u Splitu, danas deluje kao nezapamćen pozorišni događaj na ovim prostorima. Već oko 17 sati pred splitski HNK je počeo da pristiže veliki broj "pozorišnih znalaca", desničara i ekstremista koji su želeli da spreče održavanje predstave. Oni su svima koji su došli s namerom da komad zapravo i odgledaju besno vikali: "govna jugoslavenska", "kurvo četnička", "udbaško govno", "cigani", "sotone", "odlazite iz hrvatskog Splita". Okupljenim policajcima koji su obezbeđivali skup poručivali su uhapse Frljića. Među demonstrantima su najglasniji bili članovi i simpatizeri HSP-a (desničarska partija Hrvatska stranka prava), a neki od njih su kupili kartu za predstavu i ušli u pozorište. Ipak, tamo ih je sačekalo iznenađenje koje nikako nisu očekivali. Nakon što su počeli da uzvikuju svoje huškačke parole, gledaoci su potpuno spontano uglas počeli da pevaju "Kad bi svi ljudi na svetu", pesmu Arsena Dedića iz davne 1967, koja poziva na mir i ljubav među ljudima. Policija je nakon toga demonstrante ispratila iz sale, a predstava je počela i uspešno izvedena sa oko pola sata zakašnjenja. Predstava "Naše nasilje i vaše nasilje" je nastala u međunarodnoj koprodukciji HNK Ivana pl. Zajca, HAU Hebbel am Ufer iz Njemačke, Wiener Festwochen iz Austrije, Slovenskog mladinskog gledališča iz Slovenije, Kunstfest Weimar iz Nemačke, Zurcher Theater Spektakel iz Švicarske i Internacionalnog teatarskog festivala MESS iz BiH. Komad govori o aktuelnoj globalnoj političkoj i društvenoj situaciji, o migrantskoj krizi, islamističkom terorizmu i stanju na Bliskom istoku, tumačeći da je to posledica odnosa Evrope i SAD prema ovom području, kolonijalizma i žeđi za naftom. Uvrštavanje Frljićeve predstave na repertoar festivala u Splitu izazvalo je niz kritika konzervativnih stranaka i pojedinaca, a nezadovoljstvo je juče izrazila i Katolička crkva u Hrvatskoj. U saopštenju Splitsko-makarske nadbiskupije je ocena da Frljićeva predstava vređa osećanja građana i vernika, i poziv nadležnima da "učine potrebne korake da sadržaji koji nisu dostojni imena Marka Marulića i grada Splita, ne bi vređali osobe i ponižavali samu kulturu". Ministarstvo kulture Hrvatske se u saopštenju ogradilo od programa Marulićevih dana i navelo da je "potrebno pri stvaranju i izvođenju umetničkih dela imati na umu verska i nacionalna osećanja, kao i osnovna ljudska prava svakog pojedinca i društvene grupe". Selektor Festivala Igor Ružić ocenio je to reagovanje Ministarstva kao "sramotno". - Skrivajući se iza fraza o poštovanju verskih i nacionalnih osećaja, Ministarstvo zapravo omogućava i podstiče cenzuru što znači da i samo postaje cenzor - rekao je Ružić za Večernji list. Reditelj Oliver Frljić pozvao je ministarsku kulture na predstavu da sama vidi da li ona vređa verska i nacionalna osećanja. Predstava "Naše nasilje i vaše nasilje" je međunarodna koprodukcija, inspirisana romanom Petera Vajsa "Estetika otpora". Kako se navodi na stranicama Festivala, ta predstava "širom otvorenih očiju posmatra Evropu naivno zatečenu izbegličkom krizom, Evropu koja spremno zaboravlja na svoju kolonijalnu prošlost dok jednako tako spremno i s iskeženim zubima zatvara granice hiljadama onih koji beže upravo pred posledicama evropske i američke politike". Reditelj Oliver Frljić našao se nedavno na udaru kritike i konzervativne poljske vlasti, tamošnje katoličke crkve i ekstremističke desnice posle premijere njegove predstave "Izopštenje" 18. februara u Varšavi. Izvor: Noizz.rs http://noizz.rs/kultura/publika-pesmom-utisala-demonstrante-koji-su-upali-na-frljicevu-predstavu/2qexzey