Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'koje'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Gostilje, selo koje je od centra Zlatibora udaljeno oko 25 km, poznato je po vodopadu na toku Gostiljske reke, ali i vilama koje su baš ovaj dragulj prirode, kako legenda kaže, odabrale za svoju igru. Ovo selo, zbog svojih prirodnih lepota, čija kruna je upravo gostiljski vodopada, ušlo je u izbor za najlepše turističko selo sveta. Zajedno sa Mokrom Gorom i Tršićem, Turistička organizacija Srbije ga je kandidovalo kod Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija. Gostiljski vodopad je vekovima bio tu gde jeste, ali do pre dvadesetak godina, sem meštana, malo ko je znao za njegovu lepotu, pogotovo za činjenicu da baš on može biti zamajac za razvoj turizma u ovom selu. Danas je postao neizbežna lokacija koju obilaze turisti Zlatibora, mesto divljenja, uživanja i klanjanja prirodi. Vodopad visok oko 20 metra, gde sa krečnjačke litice pada Gostiljska reka na 1.400. metru svog toka, pruža zadivljujuću sliku koja ostavlja bez daha. Do sliva u reku Katušnicu, Gostiljska reka se spušta slapovima, virovima i manjim vodopadima na dužini od oko 350 metara. Upravo taj deo toka reke, zajedno sa vodopadom, predstavlja izuzetno hidrološko bogatstvo u netaknutoj prirodi i lokaciju zbog koje desetune hiljada turista, a svake godine sve više, dolazi da okom ugleda i svim čulima doživi tu bajku prirode. Foto:Slavica Panić/Nova.rs Poseban doživljaj je u letnjim mesecima kada posetioci dolaze da osete svežinu kapljica koje vodopad raspršuje ali i da se uređenom stazom spuste niz dalji tok reke. Priroda je čarobna duž svakog metra, tok koji je voda odabrala, krivudav i slapovit, samo je priroda mogla da osmisli i uredi. Sem onoga što priroda nudi, u ovom delu toka Gostiljske reke, nema nikakvih dodatnih sadržaja a sve što bi i promenila ljudska ruka bio bi zločin. Na svu sreću to nije ni moguće jer ovaj prostor, od vodopada pa dalje tokom, pripada Parku prirode Zlatibor. Ono što neizostavno prati prirodnu lepotu gostuljsku, jeste i legenda o vilama koje se igraju oko vodopada i o kojima se vekovima raspredaju priče. Nema Gostiljca koji od svojih predaka nije čuo priču o vilama ali nismo čuli za onog ko ih je zaista i video. Ako vile postoje, onda je sasvim sigurno da to i može biti njihova teritorija, nestvarno lepa kao što legenda kaže da i vile jesu. Foto:Slavica Panić/Nova.rs „Postoji legenda da se noću pod vodopadom kupaju vile, čije čini večno vežu zaljubljene. Ako momak i devojka prođu iza vodopada, pričaju Gostiljci, pratiće ih ljubav i cvetaće do kraja života. Pričali su o tome stari meštani, legenda se prenosila sa kolena na koleno, oni najhrabriji bi noću dolazili da se u legendu uvere ali novih iskustava sa vilama odavno nema. Ipak zaljubljeni sa verom dolaze da svoju ljubav učvreste baš ovde, verujući da vile postoje, što niko sa sigurnošću ne negira. Mi smo zbog toga pored vodopada napravili i platformu, jer ovo je mesto veridbi i venčanja koja su sve češća pored vodopada“, priča za Nova.rs Ljubiša Todosijević iz turističkog udruženja Gostilje.
  2. Jedan od najmudrijih umova savremenog doba, psihijatar i književnik, čovek sa opsegom znanja i mudrosti koje su ostavile neizbrisiv trag, bavio se i temom roditeljstva. Evo šta je rekao na tu temu. 1. “Dete do kraja treće godine je upijajući um, kao sunđer je. Koliko bi samo trebalo da se otac i majka tada vole najviše! I da tako bude pet, pa posle neka bude malo i prepirki, ali prvih tri do pet godina, i zbog deteta i zbog sebe, da dete vidi, upije ljubav oca i majke. Ostaće skript, pa će tražiti u svome braku da ponove ono što su doživeli prvih tri do pet godina, i dobro i loše!” 2. ”Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili, na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge” 3. “Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.” 4. “Radoznalost i ljubopitljivost nisu iste stvari. Nemojte svoju decu pretvarati u ljubopitljivu decu. Dete se rađa vrlo složeno. Da ne plašim mlade, ali, fetus sve pamti. Jako je važno da majka dete nosi radosno. Pazite, nije isto radosno i veselo. Treba da nosi, koliko god može, sa radošću. Naravno i otac je jako važan. Treba oboje podjednako da žele dete. I nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu. Znate kako, kad je majka ljuta dete se sklanja na kraj posteljice, a kad je srećna dete se penje prema srcu. Snimali to naučnici.”
  3. Određeni testovi koje možemo da uradimo daće prilično jasnu sliku o tome da li nam je imunitet dovoljno jak da se bori sa bolestima, pišu na sajtu SelfDecode.com. Pritom, ne treba zaboraviti da sve rezultate uvek treba da tumači lekar. Leukociti Početak za proveru zdravlja i uopšte imuniteta jesu bela krvna zrnca. Ove ćelije nas štite od infekcija i bolesti boreći se protiv bakterija i virusa. Zato bi, kada proveravate zdravlje imunosistema, prvi korak trebalo da bude kompletna krvna slika (KKS). Taj test je obično deo rutinskog zdravstvenog pregleda i lekarima služi za otkrivanje širokog spektra zdravstvenih problema, uključujući anemiju, infekcije, probleme zgrušavanja krvi, poremećaje imunološkog sistema, pa do najtežih bolesti krvi. Kada su u pitanju bela krvna zrnca, na primer, nizak nivo može značiti da vaše telo nema odgovarajuće resurse da se bori protiv infekcija. S druge strane, visok nivo belih krvnih zrnaca može značiti da se trenutno borite protiv infekcije ili da postoji upala u telu. C-reaktivni protein (CRP) Ovaj koristan test može reći da li se vaš imunosistem bori sa infekcijom. Još bolje, može vam reći da li imate hroničnu upalu koja je usko povezana sa vašim metaboličkim zdravljem. Jetra stvara CRP kao odgovor na traumu, upalu i infekciju, a zadatak CRP -a je da zatim veže oštećeno tkivo ili invazivne mikrobe i označi ih tako da ih imunološki sistem (bela krvna zrnca) može prepoznati i ukloniti. Nakon što se otkloni uzrok smetnji, nivo CRP -a se obično vraća u normalu. Međutim, kada postoji hronična upala, nivo CRP-a ostaje blago povećan. Pritom, i nedovoljno sna, stres, pušenje, nezdrava ishrana, gojaznost povezani su sa višim nivoom CRP -a. Vitamin D Vitamin sunca čuva naše kosti, ali igra i važnu ulogu u imunološkom sistemu. Studije su pokazale da nedostatak vitamina D povećava rizik od razvoja određenih bakterijskih i virusnih infekcija. Naučnici takođe misle da vitamin D može biti važan za sprečavanje prekomerne upale. Vitamin D proizvodi koža kad smo na sunčevoj svetlosti, a možemo ga uneti i ishranom ili vitaminskim suplementima. Ako ste zabrinuti za svoj imunitet, proverite da nemate nedostatak vitamina D. Cink Slično kao i sa drugim esencijalnim nutrijentima, cink ima mnoge važne uloge u telu, uključujući i onu u imunološkom sistemu. Zbog toga, čak i blagi nedostatak može narušiti imunološku funkciju i povećati rizik od bakterijskih i virusnih infekcija. Naučnici su otkrili da nedostatak cinka, koji je uobičajen kod starijih ljudi, smanjuje imunološku odbranu i povećava rizik od upale pluća. Prema nekim procenama, nedostatak cinka utiče na oko 16 odsto infekcija donjih disajnih puteva. Ako sumnjate da imate nedostatak cinka (simptomi uključuju: dijareju, česte infekcije, gubitak kose, probleme sa očima i kožom, teže zarastanje rana, impotenciju i gubitak apetita), vaš lekar može da predloži test za proveru cinka. Gvožđe Gvožđe je još jedan nutrijent koji igra bitnu ulogu u imunološkom sistemu i otpornosti na infekcije. Nedostatak gvožđa ometa imunološku funkciju i može da umanji sposobnost tela da se bori protiv virusnih i bakterijskih infekcija. Na primer, anemija zbog nedostatka gvožđa povezana je sa češćim respiratornim infekcijama kod dece. Manjak gvožđa, kom su sklonija deca i žene, podrazumeva umor, glavobolju, bledilo, anksioznost i otežano disanje. Ako imate bilo koji simptom, zamolite lekara da vam proveri gvožđe. Postoje studije koje ukazuju da suplement gvožđa može da spreči neke respiratorne infekcije, ali kao i sa svakim suplementom, treba biti oprezan i ne uzimati ga nekontrolisano. Vitamin C Vitamin C je esencijalni nutrijent i antioksidans koji doprinosi imunološkoj odbrani. Može da podstakne izbacivanje mikroba i da smanji oštećenje tkiva usled pretereanog imunološkog odgovora. Zato nije iznenađujuće da nedostatak vitamina C može da oslabi imunitet i poveća podložnost infekcijama. Postoje dokazi da suplementacija vitaminom C može sprečiti i pomoći u lečenju respiratornih i sistemskih infekcije. Takođe, ako ste pušač, imate višak kilograma ili patite od hroničnih bolesti, možda bi bilo dobro da testirate nivo vitamina C i prilagodite svoju ishranu u skladu s tim. Alternativno, vaš lekar može preporučiti suplemente. https://nova.rs/magazin/zdravlje/imunitet-analize-krvi/
  4. Ne samo hrišćani, ne samo zapadnjaci, već i mnogi ljudi iz različitih kultura zabrinuti su kada otkriju da se islamski prorok Muhamed oženio devetogodišnjom djevojčicom po imenu Aisha. Neki idu toliko daleko da optužuju Muhameda da je pedofil, koristeći tako emotivan jezik kao što je "zlostavljač djece" da opiše Muhameda zbog ženidbe s mladom djevojkom prepuberte. To je mnoge muslimane dovelo do toga da ili odbace tradiciju koja dokumentuje Aišinu mladost kada se udala za Muhameda ili da smisle neku vrstu moralnog opravdanja braneći Muhamedov brak sa maloljetnicom. Naš fokus ovdje je da ispitamo šta muslimanski izvori kažu o Muhamedovom braku s Aišom i također se pozabavimo uobičajenim muslimanskim argumentima koji se iznose ili u odbranu priče ili odbacivanje kao jednostavno pogrešne. Svoj ćemo odgovor podijeliti na dva dijela. U ovom prvom dijelu predstavit ćemo podatke iz priznatih muslimanskih izvora (prvenstveno sunitskih izvora) kako bismo vidjeli šta oni kažu u vezi s Aišinim godinama u vrijeme njezinog braka. Također ćemo pokrenuti neke druge točke koje se direktno ili indirektno odnose na pitanje Aishine mladosti u vrijeme njenog braka. U drugom ćemo dijelu pokušati stupiti u interakciju s tipičnim muslimanskim argumentima koji se često pokreću u vezi s ovom temom. Islamski dokazi Sada iznosimo islamske podatke koji pokazuju da je Aisha bila djevojčica od devet godina kada je Muhammad s njom sklopio brak. Sav podebljani, kapitalni i podvučeni naglasak je naš. SAHIH AL-BUKHARI SAHIH MUSLIMAN SUNAN ABU DAWUD SUNAN NASA'I SUNAN IBN-I-MAJAH IBN HISHAM AL-TABARI IBN KATHIR IBN QAYYIM MARTIN LINGS SAIF-UR-RAHMAN AL-MUBARAKPURI A evo i religiozne fetve koja spominje Muhammedove fizičke odnose s Ajšom: Sljedeća veza pruža neovisne dokaze da gornja fetva zaista postoji: U gornjoj vezi islamski učenjak dr. Ahmad Al-Hadž Al-Kurdi komentira dotičnu fetvu. On odgovara osobi koja pita da li fetva stvarno postoji ili nije i da li je Muhammad počinio ovu radnju ili ne. U odgovoru kaže da je Muhammad to najvjerovatnije učinio nakon što je sklopio brak u 9, a ne kada je imala 6 godina. Njegova rasprava se odnosi na to kada je Muhammad to učinio djevojčici, a ne da li je to učinio ili ne. Također čitamo: Evo još jednog: Odvratna akcija koju fetva opisuje dozvoljena je svim ostalim sunitskim muslimanima, što mogu vidjeti sljedeće tri fetve: Postoji i šiitska referenca koja odobrava praksu. U knjizi Ayatu Allah Al Khumaini, "Tahrir Al wasila," str. 241, broj 12, stoji: Aisha nije bila jedina mlada djevojka za koju je Muhammad imao oči: Rezime analiza Prema službenim sunitskim muslimanskim izvorima, Muhammad se oženio Aishom kada je imala oko šest ili sedam godina. Ovaj brak sklopio se tri godine prije Muhamedove migracije u ono što je na kraju postalo poznato kao Medina. Muhammad je vjenčao Aishu otprilike četiri godine kasnije, ili druge godine svog dolaska u Medinu, kada je ona imala devet godina. Muslimanski izvori općenito datiraju Muhamedovu migraciju u Medinu (poznatu kao Hidžra) 622.-23. A ovi izvori takođe kažu da je Muhamed rođen u godini slona, 570. godine nove ere. To znači da je Muhamed imao pedeset godina kada se oženio Ajšom i otprilike pedeset četiri godine kada je zapravo spavao s njom. Problem nije samo u tome što je Aisha imala devet godina kada se Muhammad oženio s njom, već u tome što je Muhammed bio čovjek koji je prešao pedesetu. Muhammad je bio dovoljno star da bude Aishin djed. Aisha je bila jedina djevica s kojom se Muhamed ikada oženio. Muhammed je dao sljedeći razlog za vjenčanje s mladim djevicama: Stoga Muhammedovi komentari ukazuju na to da je njegov razlog za ženidbu s Aišom dok je mlada djevica takav da bi mogao da je miluje i seksualno igra s njom! Muhammad je takođe imao oči za dojenčad, obećavajući joj da će se oženiti kad odraste. Ibn Ishaq smješta ovaj događaj u vrijeme bitke kod Badra 624. godine nove ere, kada je Muhammed imao otprilike 54 godine. (Guillaume, str. 310-312) Sada budimo velikodušni i pretpostavimo da bi Muhammad čekao da djevojčica napuni deset godina da bi se udala za nju, Muhammad bi u to vrijeme imao najmanje 62 godine! [1] Dakle, ovdje imamo dva slučaja kada muškarac koji ima preko pedeset godina baci pogled na dvije djevojke prepuberteta! Sad je ovo problem. Osim toga, Muhammad je umro kada je Aisha imala osamnaest godina, ostavivši je udovicom do kraja života. Ovo nas sada dovodi do našeg sljedećeg odjeljka. Muhammad: Milost za čitavo čovječanstvo? Kur'an tvrdi da je Muhammed milost za sva stvorenja: Slučaj s Aišom stvarni je dokaz da je Muhammed bio sve samo ne milost. Na primjer, prisjetimo se da je u gore navedenim tradicijama Muhammad ostavio Aishu bez udovice bez djece u dobi od osamnaest godina. Ono što ovo čini tako užasnim je to što je Muhammed prenio zapovijed kojom zabranjuje bilo kome da se ženi bilo kojom od svojih udovica! U vezi s ovim odlomkom Ibn Kathir je napisao: Jedna web lokacija Shia piše: A prema autorima knjige The True Guidance : Stoga ga je Muhamedova ljubomora dovela do "otkrića" zabranjivanja njegovim ženama da se ikad ponovo udaju. U tome je Muhammed u suprotnosti sa Svetom Biblijom koja kaže: Aisha nije jedina koja je doživjela ovu prilično nesretnu sudbinu. Muhammad se oženio Jevrejkom po imenu Safiyyah nakon što je ona ubila svoju porodicu u bici kod Khaybara: Prema muslimanskim izvorima, Muhamedov napad na hajbarske Jevreje dogodio se 630. godine. (7 Hidžri). (Uporedi Guillaume, str. 510) Kada je Muhammed došao u Medinu 623. godine. (AH 1), Safiyyah je bila mlada: Dakle, možemo sa sigurnošću pretpostaviti da je Safiyyah bila još uvijek mlada, možda u srednjoj i kasnoj tinejdžerskoj dobi, kada se Muhammad oženio njom. Muhammad je umro 632. godine. (AH 9), ili otprilike dvije godine nakon vjenčanja sa Safiyyah. Jedna muslimanska web lokacija kaže da joj je bilo sedamnaest godina kada se Muhammad oženio, što znači da je imala otprilike dvadeset godina kada je umro: Drugim riječima, Muhammed nije samo uzeo Safiyu za suprugu nakon što je ubio njenu porodicu i muža, već joj je ostavio i mladu udovicu do kraja života! Da biste vidjeli šta je Muhammed učinio Safiyyinom suprugu, pročitajte ovaj članak . Muhammad je takođe imao "otkriće" kojim je zabranjivao svojim ženama da napuštaju domove: Evo, opet, komentara Ibn Kathira: Za više informacija o ovoj temi toplo preporučujemo ovaj članak o šiijatima . Prema muslimanskim izvorima, Aisha je umrla 678. godine nove ere, u približno 66-oj godini ( izvor ). Al-Tabari je napisao: To znači da je Aisha trebala ostati udovica bez djece, zaključana u svojoj kući, sve do dana svoje smrti. Aisha je živjela kao udovica 47 godina dok nije umrla! Daleko od toga da je to čin milosrđa, ovo je bila jedna od najgorih kletvi koje je mlada djevojka mogla doživjeti u svom životu. Misliti da žene kao što su Aisha i Safiyyah nikada nisu imale radost u odgajanju vlastite djece ili u mužu koji bi ih tješio i ispunjavao sve njihove potrebe do kraja života, u najmanju ruku je zaista iskidanje srca. Ipak, nažalost, sigurni smo da ovo neće smetati mnogim muslimanima, jer su navikli vjerovati da je sve što je Muhamed radio bilo božanskom inspiracijom. Oni pretpostavljaju da je on bio pravi prorok i tako da sve što je činio mora biti ispravno uostalom. Ali vjerujemo da i drugi muslimani koji su otvoreni za istinu mogu vidjeti da je Muhammed vjenčavši Aišu i Safiju prokletstvo s kojim su morali živjeti dok nisu umrli. Više o Muhamedovim brakovima i njegovim suprugama preporučili smo sljedeće članke: Ali pričekajte, ima još! Prije zaključenja ovog dijela, moramo spomenuti da Muhammed nije bio jedini kojem je Allah navodno "dao dozvolu" da se oženi prepubertetom. Čitaoci mogu biti šokirani kad otkriju da Kuran u stvari dozvoljava i drugim muslimanima da se vjenčaju sa djevojčicama prepuberteta! Pažljivo zabilježi šta kaže sljedeći stih: Okolni kontekst bavi se pitanjem perioda čekanja na razvod i ponovni brak. Kuran poručuje muslimanima da sačekaju određeno vrijeme prije nego što razvod postane konačan ili odluče odustati. Kuran potiče muškarce da pričekaju period od tri mjeseca u slučaju žena koje ili više nemaju menstruaciju ili čak nisu ni započele menstrualni ciklus ! Prema tome, islam dozvoljava muškarcima da se vjenčaju sa djecom prepuberteta i čak se razvode od njih ako tako odluče! U Sahih Al-Bukhari nalazimo sljedeću predaju: U vezi s ovim ajetom Ibn Kathir piše: I: Istaknuto salafijsko muslimansko mjesto navodi: Posljednja tačka povezana je s izvorima koje smo gore citirali, a koji su spomenuli Muhammedovu praksu "nabijanja" Aishe jer nije bila spremna za konzumaciju. Drugi članak na istoj stranici kaže: Uzimanje tobožnjeg tačnog stava kao datog znači da osoba zaista može angažirati djevojku od sedam godina u seksu pod uvjetom da ona to može podnijeti! Zapravo, ovo postavlja niz neugodnih pitanja: Tko odlučuje kada je spremna? Sudeći prema gornjim citatima, spremnost za snošaj očito je definirana na samo fizički način. Da li to jednostavno znači da je penis sposoban kliznuti, a da je ne rastrgne? Da li su uopće zabrinuti drugi biološki i psihološki aspekti zrelosti? Nadalje, kojom metodom suprug treba da testira da li je ona spremna ili nije? Koliko puta bi trebao pokušati prodrijeti u nju samo da bi otkrio da to još ne djeluje? Koliku štetu to nanosi djevojčici? Ovaj članak daje više informacija o različitim relevantnim aspektima zrelosti. Za više informacija o cijeloj ovoj temi, preporučujemo ovu diskusiju o diskusionim grupama . Ovo nije jedina muslimanska web lokacija koja priznaje da islam dozvoljava brakove sa maloljetnicima. Evo još jedne stranice koja to isto čini: Što je još važnije, Kur'an uči da ne postoji period čekanja za brakove koji nisu sklopljeni: Prethodno navedeno ukazuje na to da bi period čekanja mogao biti primjenjiv samo ako je muškarac stvarno spavao s mladom djevojkom prepuberteta! Drugim riječima, islam dopušta muškarcima seks sa maloljetnicima, zakonski sankcionišući pedofiliju!
  5. Donosimo dijelove pisama koje je Alojzije Stepinac slao papi Piju XII. Prije nego što kažem nešto o reakcijama na posljednji intervju koji je HRT-u dao patrijarh SPC Porfirije htio bih još jednom javno izraziti svoje mišljenje o osobi koja je u glavnom gradu Hrvatske provela proteklih sedam godina u svojstvu mitropolita zagrebačko – ljubljanskog. Pritom nažalost nemam iluzija da će moje riječi doprijeti do onih zaslijepljenih nacionalizmom i isključivošću, onih koji se, da stvar bude “bolja”, nazivaju kršćanima, a koji kršćanstvo niti poznaju niti razumiju. Dakle, ako je Porfirije Perić problem hrvatsko-srpskih odnosa onda Hrvati i Srbi nemaju problema, a ako o patrijarhu Porfiriju ovisi kakvi će biti odnosi između Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve onda su ti odnosi na dobrom putu da postanu bolji nego što su ikada u povijesti bili. Na spomenuti intervju reagiralo je nekoliko hrvatskih političara, generala, akademika, kolumnista i svećenika koji sada traže isprike i ostavke odgovornih na HTV-u, a cijeli “slučaj” čak dovode u vezu s (narušenom) nacionalnom sigurnošću. Ne pada mi na pamet ovom prilikom polemizirati s njima i njihovima stavovima jer je jasno da najveći problem u ovoj priči (njima) nisu izgovorene riječi nego činjenica da ih je izgovorio jedan Srbin i usto pravoslavni svećenik. Međutim, ipak bih se osvrnuo na jedan komentar, i to onaj svećenika Jurja Batelje, pošto se radi o čovjeku koji godinama proučava život zagrebačkog nadbiskupa i koji nosi titulu “postulatora kauze za kanonizaciju bl. Alojzija Stepinca”. Monsinjoru Batelji, koji u svom dugogodišnjem istraživačkom radu nikako da naleti na neka kontroverzna i problematična mjesta u Stepinčevu životu i radu, nego isključivo pronalazi misli, riječi i djela koja idu u prilog njegovoj svetosti, zasmetalo je što je u nadbiskupovim pismima papi iz perioda Drugog svjetskog rata ta problematična mjesta uočio baš patrijarh SPC-a. Porfirijev stav o Stepincu Za one koji nisu gledali intervju Porfirije je na pitanje o kanonizaciji Stepinca odgovorio ustvari vrlo odmjereno, pohvalivši angažman pape Franje, a rad zajedničke komisije predstavnika Katoličke crkve i SPC-a označio plodotvornim i korisnim. Onda je uslijedila rečenica koja je izazvala najviše reakcija: “U rukama imam pisma koja je Stepinac upućivao Piju XII. i iz kojih zaista mogu da se nađu mesta koja jesu duboko problematična”, ali onda i dodao nešto važno: “Što ne znači da on nije živeo u teškom vremenu i da se može sagledavati u crno-beloj tehnici”. Iz cijelog intervjua je jasno da Porfirije niti u jednom trenutku nije doveo u pitanje potrebu za daljnjim dijalogom na tu temu, niti odluku Katoličke crkve da Stepinca ipak odluči proglasiti svetim, a kamoli da je imao potrebu koristiti teške i grube riječi i tvrdnje, kao npr. da zagrebačkog nadbiskupa okvalificira zločincem. Spomenuti poznavatelj lika i djela Alojzija Stepinca, monsinjor Batelja, reagirao je porukom da bi bilo dobro da je patrijarh naveo mjesta koja on ocjenjuje duboko problematičnima u Stepinčevim pismima. A onda, prije nego je dopustio da mu se odgovori, ponudio svoj odgovor: “O sadržaju svih pisama nadbiskupa Stepinca papi Piju XII. stručnjaci su rekli svoj sud – teološki i povijesni. Ni u jednom pismu nema ništa protiv kršćanske vjere i ćudoređa. Nema u njima problematičnih mjesta; ne daju povod za prijepore – još manje za sumnju u čistu savjest i svetački značaj Alojzija Stepinca”. O Stepinčevim pogledima na NDH i položaj vjernika u njoj Batelja kaže: “Nadbiskup Stepinac je sa svojim narodom bio za uspostavu samostalne države. Nije joj određivao ni politički okvir ni ekonomski smjer, ali je tražio da se u njoj poštuju božanska i ljudska prava, da i katolici i pravoslavni imaju blizinu vlastite Crkve, svoj narod, svoje vjernike. A to je na ponos svakom katoliku, svakom dobronamjernom čovjeku.” Što, zapravo, stoji u Stepinčevim pismima papi Piju XII. Budući da sam i ja imao priliku pročitati spomenuta pisma koristim priliku, ne znajući na što je patrijarh konkretno mislio, navesti mjesta koja se meni kao povjesničaru, ali prije svega kao čovjeku, u najmanju ruku čine problematičnima. Pa krenimo redom. Po meni je problematično kada Stepinac, kao kršćanin i kao dobronamjeran čovjek, papi u pismu datiranom 16. svibnja 1941. piše o uvođenju rasnih zakona u NDH, ili kako ih on naziva “zakonima protiv Židova” (“Leggi contro gli Ebrei”), kao sredstvu da se udobrovolji naciste, pa zaključuje da je “mnogo manje zlo to što su Hrvati donijeli ovaj zakon nego da su Nijemci preuzeli svu vlast u svoje ruke”. Ako se većim zlom smatra ono koje ide na štetu hrvatskih katolika, a manjim ono koje ide na štetu hrvatskih Židova, onda se nadbiskupova kalkulacija pokazala točnom. Spominje u istom pismu Stepinac i vjerska preobraćenja, ali on u njima prepoznaje nešto drugačije motive od onih stvarnih: “Pošto je vlast katolička, osjeća se veliki porast obraćenja Židova i pravoslavnih šizmatika (tim terminom Stepinac naziva pravoslavne Srbe) u katoličanstvo. Moramo biti vrlo pažljivi prilikom njihova primanja, pošto su u pitanju materijalni interesi“. Svoje obraćanje papi Stepinac završava riječima: “Na kraju, potpuno iskren, mogu primijetiti da u krugovima vlasti postoji najbolja želja da se Hrvatska pretvori u katoličku zemlju. Ratni ministar (Slavko Kvaternik) mi je apsolutno garantirao: ili će Hrvatska biti katolička zemlja, ili neka nestane”, te zaključuje: “Želja onih koji trenutno vladaju Hrvatskom da provedu u djelo učenje Katoličke crkve stavlja nam obavezu da im pomognemo i da ih podržimo sa svom lojalnošću i snagom kojom raspolažemo“. Prije nego što prijeđem na sljedeće pismo samo jedno pojašnjenje za sve one koji ovo čitaju, a nisu povjesničari, ili nisu upoznati s razvojem događaja nakon proglašenja NDH 10. travnja 1941. godine. U trenutku kada Stepinac piše ovo pismo već nekoliko tjedana postoji logor Danica pokraj Koprivnice u koji ustaše odvode stotine (a uskoro i tisuće) nevinih Srba i Židova. Dva tjedna prije Stepinčeva pisma, 28. travnja, ustaše su poubijale dvjestotinjak seljaka srpske nacionalnosti iz sela Gudovca kraj Bjelovara, a samo tri dana prije Stepinčeva pisma (12./13. svibnja) blizu 400 Srba iz Gline i okolice. Naravno to nisu i jedine nevine, civilne žrtve ustaškog režima u spomenutom periodu. I naravno, o svim navedenim, i ovdje nenavedenim slučajevima, nadbiskup Stepinac je bio odmah obaviješten. O ‘duši poglavnika Pavelića’ U pismu upućenom papi mjesec dana kasnije, 14. lipnja 1941., Stepinac se zalaže da Sveta Stolica prizna NDH te piše o razočaranju državnog vodstva jer se to još nije dogodilo. Spominjući izjave predstavnika vlasti koji podsjećaju na milijune hrvatskih života palih u obrani katoličanstva nadbiskup pomalo lirski nastoji omekšati papu: “Ovo su Najblaženiji Oče osjećanja koja ispunjavaju dušu poglavnika Pavelića i drugih članova njegove vlade.” Zagrebački nadbiskup koristi priliku da još jednom naglasi o kakvoj se borbi u novostvorenoj hrvatskoj državi ustvari radi: “Ne sumnjam Sveti Oče da se ovdje vodi očajna borba na život ili smrt između šizme koja je predstavljena u srpstvu i katoličanstva predstavljenog u Hrvatima”. Zanimljivo je i kako Stepinac doživljava razvoj događaja vezan uz ponašanje članova, do rata najjače hrvatske političke stranke, HSS-a: “Činjenica je da dr. Maček ima još pristaša u Hrvatskoj. Neki od pristaša su pobjegli iz zemlje, neki su članovi jugoslavenske vlade u emigraciji. Ali zdrav dio Mačekove stranke pridružio se odmah u poglavnikove redove“. Postupak ovog “zdravog dijela” HSS-a za Stepinca je garancija uspjeha nove države, jer: “iako je očito da među poglavnikovim pristašama nije sve onako kako bi se željelo, mora se uzeti u obzir i vrednovati činjenica da je Pavelić istinski katolički praktični vjernik, i da želi stvoriti, usprkos ogromnim problemima, jednu katoličku državu u Hrvatskoj.” Kao i u prethodnom, i u ovom pismu Stepinac piše papi o namjeri Nijemaca da određeni broj Slovenaca protjeraju iz Slovenije i nasele u Makedoniju. S tim u vezi zanimljivo je čuti kako zagrebački nadbiskup i poglavnik NDH gledaju na taj problem: “Već me je ranije poglavnik pitao što ja mislim, ako on odluči zamoliti njemačke vlasti da promijeni sudbinu Slovenaca te da ih kao katolike prebaci u Hrvatsku, među katolike, a da iz Hrvatske prebaci isto toliko Srba šizmatika u Makedoniju. Ja sam odgovorio poglavniku da bi jedno takvo rješenje za nesretne Slovence bilo bolje…”. Zanimljiv pogled na ljudska i vjernička prava Srba, za koja se, kako kaže monsinjor Batelja, uvijek zalagao zagrebački nadbiskup. Papa Pio XII. O Srbima i katoličanstvu Naposljetku, je li odnos Alojzija Stepinca prema građanima srpske nacionalnosti i pravoslavne vjeroispovijesti bio na ponos svakom katoliku i svakom dobronamjernom čovjeku, ili u tom odnosu ipak ima ponešto problematično, prepustit ću da čitatelji sami procijene citirajući završetak pisma papi Piju XII. datiranom 14. lipnja 1941. godine. “Veliki je interes Srba šizmatika da uđu u Katoličku crkvu. Sigurno to čine pod dojmom da vlast podržava katoličanstvo. Ali ne može se poreći niti da ih tjera i sva bijeda šizmatičke crkve… Vjerujem, kada bi poglavnik Pavelić bio 20 godina na čelu vlade, šizmatici bi bili posve likvidirani iz Hrvatske.” S obzirom na to da su po pitanju prijevoda bitne nijanse, a da ne bi bilo zabune, za sve zainteresirane evo originala posljednje rečenice: “Credo, se il Poglavnik Pavelić restasse 20 anni a capo del Governo, gli scismatici in Croazia sarebbero del tutto liquidati“. Neka mi bolji poznavatelji talijanskog jezika jave može li se glagol “liquidare” ipak i nekako drugačije prevesti. Eto, nisam ovom prilikom htio pisati o ostalim stavovima koje je zagrebački nadbiskup Stepinac iznosio prije i tijekom Drugog svjetskog rata. Niti sam htio spominjati sve one brojne katoličke svećenike koji su pristupili ustaškom pokretu, a koji se čak i u ovim pismima spominju (npr. stotinjak franjevaca koji su položili ustašku prisegu). Niti sam htio spominjati sve one svećenike koji su do samoga kraja rata od poglavnika Ante Pavelića bili odlikovani za zasluge u borbi za NDH. Cilj ovog teksta bio je tek pokazati da među ljudima doista postoje razlike. Ali te razlike nisu uvjetovane hrvatstvom, srpstvom, katolicizmom, pravoslavljem ili ateizmom. Razlikujemo se u prvom redu po tome što neki od nas vide problematične stvari tamo gdje ih drugi ne vide. Ili ne žele vidjeti. Ne bi li bilo razumno da napokon o tim razlikama počnemo pričati, naravno s argumentima, a bez prijetnji i uvreda. Извор: Pisma Alojzija Stepinca papi Piju XII koja spominje Porfirije NET.HR Donosimo dijelove pisama koje je Alojzije Stepinac slao papi Piju XII. Prije nego što kažem nešto o reakcijama na posljednji...
  6. Pored poljoprivrede, danas se u Vrmdži bave i informacionim tehnologijama ili pisanjem rok opera. BBC Sport Sivilo beogradskih solitera, otuđenost i zagađenost gradskog vazduha naveli su desetoro prijatelja da jednog dana sednu u kola i zapute se u istočnu Srbiju u potrazi za novom oazom u prirodi gde će živeti i radeti. U podnožju planine Rtanj, nedaleko od Sokobanje, naišli su na Vrmdžu - selo interesantnog imena i čistog vazduha, koje leži na četrdeset izvora, okruženo brojnim stenama i živopisnim proplancima. "Zdrava i čista sredina, gde kad dođeš isključiš se od bilo kakvih informacija iz grada i budeš ovde u miru", kaže za BBC na srpskom Silvana Hadžić, rođena Novosađanka, koja sada živi u Vrmdži. "A tu je i Rtanj koji je s ove strane blag, plodonosan, zdrav, čist...", dodaje Silvana. Prirodne raznolikosti i bogatsva sela su opredelila Beograđane na preseljenje tokom 2008. i 2009. godine, dok Vrmdža desetak godina kasnije i dalje u sopstveni atar privlači ljude iz različitih delova Srbije, pa i sveta. Novi stanovnici su seosku svakodnevicu oplemenili novim idejama i zanimanjima, od kojih su koristi imali i starosedeoci. U selu se danas, pored poljoprivrede i ruralnog turizma, meštani bave radom u sektoru informacionih tehnologija (IT), vežbanjem, drže Rural hab, pišu rok opere i ubiru plodove prirode i tako zarađuju. Slaviša Krstić, doskorašnji predsednik mesne zajednice, kaže da je Vrmdža pre petnaestak godina bila nalik "drugim srpskim selima u propadanju", dok je danas više od 50 imanja prodato. Oronule zidine najstarije škole u jugoistočnoj Srbiji/BBC "Celo selo je veliki radni prostor" Dragana Tomić Pilipović se 2009. godine dvoumila - da li iz Beograda otići na očevo imanje u selo kod Valjeva ili se sa društvom preseliti u Vrmdžu. Opredelila se za drugu mogućnost. Već je 2010. kupila imanje uz potok, pokraj makadamskog puta ka Vrmdžanskom jezeru i odmah registrovala Centar za društveno odgovorno preduzetništvo, koji i danas vodi. Pet godina kasnije, kada su završeni radovi na kući, konačno se sa suprugom i dvoje dece preselila u Vrmdžu, otvorivši novo životno poglavlje. "Krenuli smo da pravimo kuću kada sam imala bebu od šest meseci, a završili smo je kada sam imala dva deteta a suprug Igor je živeo u Italiji", govori Dragana za BBC na srpskom. Dragana Tomić Pilipović u radnom ambijentu u Rural habu/BBC Draganina i Igorova deca - Lenka i Vasa danas imaju osam i šest godina i idu u seosku školu. Pre nego što je došla u Vrmdžu, Dragana je više od 20 godina radila u oblasti ljudskih resursa. Želja joj je bila da otvori centar za edukaciju u prirodi, što se prelaskom na selo i obistinilo. Rural hab, kako ga je nazvala, nalazi se na spratu kuće u kojoj živi sa porodicom. Hab predstavlja zajednički radni prostor, odnosno mesto na kome više ljudi obavljaju poslove deleći znanje, ideje i materijal. Kaže da je vremenom uspela u zamisli da celo selo postane hab, što je omogućilo ženama sa sela da turistima i posetiocima ponude domaće proizvode i ugostiteljske usluge. "One se bave izradom suvenira i drugih proizvoda, nude smeštaj, prošle su razne edukacije, ne samo sa mnom, nego i sa drugim stručnim ljudima, od turizma, plasmana na društvenim mrežama, kako se rade ostale stvari", objašnjava Dragana. Ona u tom prostoru organizuje različite vrste predavanja, seminare i prezentacije i radi na programima edukacije, mentorstva i profesionalnog razvoja. Digitalni nomadi na sopstvenom imanju Silvana Hadžić na svom imanju/BBC U Vrmdžu se doselilo i nekoliko radnika iz IT sektora, među kojima je i Silvana Hadžić. "Meni su se po dolasku odmah dopale stene, jer sam tada počela da se bavim sportskim penjanjem i onda sam videla baš veliki potencijal i tako je krenulo, prvo traženje placa, kupovina, gradnja kuće", objašnjava Silvana. Ona je gradila kuću od temelja i taj proces je trajao do 2015. godine. Međutim, u Vrmdžu se u potpunosti preselila tek u martu, po izbijanju epidemije korona virusa. "Ranije sam dolazila uglavnom vikendom ili za odmor jer ,bolja polovina', za razliku od mene - koja sam svoj gazda, nije mogla da radi van kancelarije, pa smo morali da budemo u Beogradu", dodaje. Kaže da rad u IT sektoru na selu nije ni malo težak - naprotiv, i te kako je zanimljiv i inspirativan. "Meni je ovde super jer kad me nešto muči, izađem napolje iz kuće da razmislim kako da dođem do nekog rešenja. "Takođe nisi okružen gomilom informacija, priroda i okolina je čista, pa su ti nekako i misli čistije, a i meni lično je bolji fokus ovde", napominje ona. Prednost života na selu uočava i kod partnera koji radi "sa manje stresa". "Mir, tišina, priroda. U gradu si opkoljen. Čim izađeš iz kuće moraš nešto da kupiš, da platiš, a ovde ne moraš i imaš tu neku svoju slobodu". Rad od kuće zahteva dobar signal, čega ne nedostaje jer je selo pokriveno bežičnim internetom. Za svaki slučaj su se ipak obezbedili mobilnom internet mrežom, neprekidnim napajanjem i dodatnim arhiviranjem. "To moraš da planiraš definitivno. Plan B uvek moraš da imaš na selu", odgovara osmehujući se. Život na selu ne ostavlja mnogo slobodnog vremena, ali ga Silvana, inače operativni trener sportsko penjanje, provodi na penjanju po obližnim stenama. Kulturna i prirodna bogatstva Vrmdže Crkva svete Trojice/BBC Prvo naselje na prostoru današnje Vrmdže, navodno se pominje u spisima iz trećeg veka. U selu se nalaze ostaci rimskog utvrđenja Latin-grada, koji je u srednjem veku pripadao srpskoj vlasteli, a po legendi ga je razorio Musa Kesedžija. Na internet prezentaciji sela piše da je Vrmdža naziv dobila po velikom broju izvora - ima ih oko 40, reka i potoka. "Naši ljudi i danas kažu da iz oblaka vrne kiša, da u bašte treba navrnuti vodu", piše na sajtu. Selo se proteže u nekoliko krakova koje presecaju potoci, bujni šumarci i zeleni proplanci, a tu je i prirodno Vrmdžansko jezero. U Vrmdži se nalazi crkva Svete Trojice sagrađena na temeljima manastira iz 13. veka, a odmah pored je i orunula zgrada najstarije škole u jugoistočnoj Srbiji koja je počela da radi 1852. godine. U porti crkve je pre gotovo deceniju otvoren i etno-muzej, čije je eksponate godinama sakupljao Ljubiša Mladenović, jedan od autora dvotomne monografije sela, objavljene ovog leta. Iza muzeja je vidikovac odakle se pruža velelepan pogled na sokobanjsku kotlinu i planine koje je okružuju. Selo je domaćin i velikog broja sportskih i kulturnih događaja. Ranije je organizovan međunarodni biciklistički maraton, planinarska akcija Vrmdžila, a ovog leta je na obližnjim stenama, na kojima se nalazi oko stotinak smerova, održano Državno prvenstvo u sportskom penjanju. U Vrmdži se održava i festival ekološko-dokumentarnog filma - Vrmdža fest, čija glavna nagrada nosi ime po reditelju Petaru Laloviću, kao i Vrmdžanski susreti koje su pokrenuli novi meštani. Planira se i foto-video kolonija pod nazivom "Selfi Vrmdža". U Vrmdži trenutno živi oko 500 ljudi, dok su smeštajni kapaciteti u selu više od 50 mesta. Susret novih i starih meštana Slaviša Krstić/BBC Bivši predsednik mesne zajednice Vrmdža, Slaviša Krstić kaže da je 2006. godine "predložio novi koncept razvoja i strategiju", koji će se razlikovati od drugih sela. "Prvo smo napravili analizu šta imamo od potencijala i krenuli da radimo odmah početkom naredne godine", govori Slaviša za BBC na srpskom. Kaže da je cilj bio "stvaranje uslova za bolji život meštana sela", a onda i za "doseljavanje ljudi". U selo su pored Beograđana, došli i ljudi iz Zrenjanina, Subotice, Niša, ali i iz inostranstva. Među prvima je bio penzioner iz Italije i njegova supruga Švajcarkinja, a sa beogradskom družinom stigao je i Amerikanac - Pol Šapira, kompozitor rok opere. "Oni su dali deo doprinosa u promociji Vrmdže kao mesta zdravog za život, a i privlače ciljne grupe kojima turistička ponuda opštine Sokobanja nije dovoljna. "To nam je bilo važno, ali sa druge strane veliku stvar je odigrala mesna zajednica sa meštanima u vezi sa promocijom, unapređenjem infrastrukture i slično", smatra Slaviša. Meštani Vrmdže isprva nisu imali poverenja u nove planove čelnika mesne zajednice, a osećala se i blaga tenzija u vezi sa dolaskom novih meštana. "To je trajalo četiri, pet godina dok su nove meštane prihvatili tako da počnu da se druže, da idu na slave", dodaje. Dragana Tomić Pilipović je saglasna da je bilo potrebno da prođe određeni period da bi se bolje upoznali sa komšijama i da bi stekli međusobno poverenje. Danas se uzajamno pomažu - ona im iz grada redovno donosi potrebne stvari, dok njoj komšije daju povrće i pomažu oko bašte. Prijatna iskustva sa novim komšijama, kod kojih se preko leta snabdevala namirnicama, ima i Silvana Hadžić. Kaže da se često posećuju i pozivaju na slave i rođendane, a kada je Božić ili Uskrs zajedno se okupe ispred crkve. Do sada je u Vrmdži, kaže Slaviša Krstić, kupljeno 50 kuća i imanja, ali manje od deset porodica živi u selu. Zemljište i objekti na primamljivim lokacijama su rasprodati, dok ih na periferiji sela još ima, ali po nekoliko puta većoj ceni nego pre desetak godina. Slaviša tvrdi da su tada imanja sa kućom mogla da se nađu za oko 2.000 evra, dok danas, na pojedinim lokacijama koštaju i više od 10.000 evra. "Vrmdža nas je odabrala" Vrmdžansko jezero/BBC Ne bave se novi meštani samo informacionim tehnologijama i društvenim preduzetništvom, već ima i onih koji drugačije zarađuju za život. Bračni par Miloš i Ana Ninković su najpre organizovali razne programe u prirodi u okviru njihovog Rtanjskog centra zdravog života, da bi se vremenom usresredili na treninge i proizvodnju sredstava za vežbu. Ana je instruktorka "lebdećeg sistema vežbanja" na svilenim ljuljaškama i drži treninge putem interneta, dok je Miloš zadužen za dostavu i propratne poslove. Leti se u njihovom dvorištu vikendima održavaju grupne radionice i kursevi za sve zainteresovane. U posetu im često dolaze deca prijatelja i rodbine, da se igraju na "Ljuljanki" - ljuljašci za koju kažu da ima "terapeutsku ulogu" i da pomaže "psihofizički razvoj deteta". Miloš je prvi stigao u Vrmdžu iz Beograda i kupio imanje, dok je Ana došla iz Užica, tragajući za "partnerskim odnosom". Sa budućim mužem se znala preko društvenih mreža, ali su prvi susret uživo imali u selu. "Miloš i ja kad smo se videli, mi smo se zagrlili kao da smo napravili pauzu 200 godina, to je bio susret duša", kaže Ana Ninković za BBC na srpskom. Seća se da isprva nije ni želela da "živi na planini", iako je ljubiteljka planinarenja i divljine, jer je bila zadovoljna životom u malom gradu. Ipak, odabrala je da ostane i ne kaje se. "Život na planini mi je jednak životu u maloj sredini. "U maloj sredini imaš gotovo sve teškoće kao i na selu, a s obzirom da sam dete devedesetih, nije mi stran ni nestanak struje, ni cepanje drva, apsolutno ništa", objašnjava Ana. Kaže da je imala "period tranzicije", odnosno prilagođavanja, pa je letnje mesece provodila u Vrmdži, s jeseni živela na relaciji selo-grad, a zimi odsedala u Užicu gde je držala vežbe njenim polaznicima. Smatra da je prednost života na selu i to što iziskuje mnogo manje novca nego u gradu. "Za tri kafe u Beogradu, ovde odeš u baštu kod komšinice koja se bavi organskom proizvodnjom, napuniš korpu i jedeš voće i povrće 10 dana", naglašava Ana. Miloš Ninković kaže da nisu oni birali, već je Vrmdža njih odabrala, te da nije video "interesantnije selo u Srbiji", sa takvim istorijskim i kulturnim nasleđem. Pored svih blagodeti koje selo nudi, ipak smatra da je život na selu zahtevniji od grada i da su problemi sa kojima se susreće "mnogo ozbiljniji". "Kad sediš sa tim ljudima i slušaš njihove priče i tegobe, ti u stvari shvatiš da oni žive od te zemlje i da je to težak život", kaže Miloš za BBC na srpskom. Gorčinu života na selu okusio je odmah na početku kada je dobar deo kuće i pomoćnih objekata morao da renovira ili da nadogradi. Odabrao je da to bude "ekološka gradnja sa prirodnim materijalima", a u pomoć su mu pritekli volonteri sa različitih strana sveta. Kaže da se imanja u Vrmdži vrtoglavo prodaju za basnoslovne sume novca, ali da retko ko ostane da živi tu, što je po njemu glavni pokazatelj "živog sela". "Međutim, od kad je krenula korona svaki dan mi zvoni telefon, raspituju se ljudi, pa ni ne znaš šta se prodalo, tako da me ne bi čudilo da sutradan neko krene da pravi hotel ovde". Povratak u grad, ali turistički Dragana kaže da je njenoj porodici i prijateljima prelazak iz grada u selo fizički, emotivno i psihički teško pao, a kada su se definitivno preselili, trebalo im je "vremena da se odmore od toga". "Prvih godinu dana sam padala u iskušenje da se vratim u grad, takoreći, svako jutro, ali to je jako bitna poruka, da nešto ne nastaje preko noći", objašnjava ona. Tada su im, kaže, dolazili ljudi da vide da li je sve u redu, dok im danas govore: "Pametno ste vi to uradili". "Nismo ni mi znali, mi smo jednostavno pratili sebe". Prvobitna zamisao prijatelja koji su se doselili u Vrmdžu iz Beograda, bila je da žive u komuni, ali se od toga ubrzo odustalo. "Mislim da je tu nastao najlepši momenat ličnog razvoja svakog od nas zato što je svako imao svoj prostor i svako je došao sa svojom nekom idejom šta bi želeo da radi ovde. "Kad si, jednostavno, svoj na svome, razvijaš tu svoju ideju, a opet nisi sam - imaš sa kim da popričaš, imaš kod koga da plačeš, kukaš i da se smeješ samom sebi", dodaje Dragana. Silvana Hadžić smatra da se na selu više druži i sarađuje sa prijateljima nego dok su živeli u gradu, jer su tamo ljudi "otuđeni". Zbog toga joj i odgovara trenutna situacija i rad od kuće uslovljen epidemijom korona virusa jer to znači duži boravak na selu. "Što se mene tiče grad je idealan da odeš na dva, tri dana ili da odeš kao turista u Beograd, fantastično", zaključuje Silvana. Migracije i Srbija: Vrmdža - selo neobičnog imena u koje se ljudi doseljavaju i donose nova zanimanja WWW.B92.NET Pored poljoprivrede, danas se u Vrmdži bave i informacionim tehnologijama ili pisanjem rok opera.
  7. kakav je vaš stav...? da li vam to odgovara ili ne...? šta radite kada vam to zasmeta...?
  8. Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju. Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju. - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon. Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije. No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost... Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih. Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli. Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome. Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava. Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine. A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija. Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore. Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju. Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija. - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic". Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života. Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize. - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta. Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji. Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom. Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama. - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta". Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto. Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života. Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno. "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic". - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji. U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče". Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba. U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini. Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života. - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta. U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji. Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju. Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola. Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije. Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor? - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović. Time bismo i završili. Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...
  9. ovde se misli na popularne ličnosti iz svih sfera društvenog života....
  10. U Kairu je u toku 31. svetska islamska konferencija na temu Nadležnost i obaveznost izgradnje države. Islamsku zajednicu Srbije predstavlja muftija Mustafa ef. Jusufspahić. Konferenciju, koja se održava 15. i 16. septembra, je organizovalo Ministarstvo vakufa Republike Egipta na čelu sa ministrom Vakufa šeih Muhamedom Muhtar Džumom, a pod pokroviteljstvom predsednika Egipta. Konferenciji prisustvuju ministri i muftije iz 55 država i preko 159 islamskih učenjaka. Muftija Jusufspahić je u svom obraćanju, nakon zahvale Allahu i salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kazao da mu je velika čast što se susreće sa prisutnima na skupu u Kairu te je sve poselamio u ime muslimana Srbije. Muftija je na početku istakao plemenitost organizatora koja se ogleda u pozivu za učešće jednoj maloj zajednici muslimana, poput Islamske zajednice Srbije, koja broji oko 600 hiljada pripadnika, gde im je data mogućnost da se obrate na ovako velikom i važnom skupu. „Mi (muslimani) moramo da prihvatimo obavezu da učestvujemo u izgradnji država (u kojima živimo) zarad Allaha, zarad budućnosti, zarad naše dece. Ja ne verujem u nešto što danas nazivaju modernim islamom. Islam je dat za sva vremena i kao takav ostaće kao put do Allaha.“, kazao je, između ostalog, muftija Jusufspahić. U daljem obraćanju, muftija je ukazao na neispravnost i opasnost uzdizanja nacionalizma i stavljanja pripadnosti naciji ispred islama. Muftija je spomenuo odnos države i Islamske zajednice Srbije gde je pohvalno govorio o ponovnom uspostavljanju verske službe unutar vojnih snaga. Muftija beogradski i vojni se danas susreo i sa ministrom Vakufa Egipta, muftijama Omana i Malezije.
  11. "Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola imala je neverovatan uticaj na kinematografiju, književnost pa čak i psihologiju: na njoj su se temeljili filmovi i baleti, pisani su nastavci i rimejkovi. Postoji čak i psihološki poremećaj nazvan po glavnom liku - sindrom Alise u zemlji čudesa (AWS). Foto: IMDb Ova naoko nevina dečija priča bila je predmet burnih rasprava učenjaka 20. veka pa je čak i Frojd govorio o njoj. Poenta rasprave bila je jednostavna: da li je priča napisana za decu ili odrasle? Nakon proučavanja knjige "Dekodirana Alisa u zemlji čuda", Brightside je izdvojio sedam skrivenih stvari iz priče koje nisu namenjene deci. Alisino smanjivanje i rast je zapravo prikaz puberteta, svemira ili halucinacija Kad bi Alisa pojela kolač ili popila određeni napitak, smanjila bi se ili narasla, a bojala se da će potpuno nestati. Iako u tekstu nisu postojali stvarni razlozi za promene na njenom telu, naučnici imaju tri verzije onoga što bi moglo biti skriveno značenje: Alisino telo se menja na sličan način kao što se to događa kod tinejdžera tokom puberteta. Mnogi misle da je Kerol pokazao pubertetski karakter. Ipak, i ta ideja može biti pogrešna, jer Alisa ima samo sedam godina. Astronomi povezuju lik sa svemirom koji se širi. Prema jednoj od teorija, količina materije u svemiru se stalno smanjuje, što će konačnoi dovesti do njegovog nestanka. To je, prema njima, razlog zašto se Alisa brinula da će se toliko smanjiti da će nestati. Drugi ljudi vide naznake halucinogenih sastojaka zbog kojih su ljudi potpuno dezorijentirani, baš kao i Alisa. Foto: IMDb Svinja koju Kraljica srca ima je engleski kralj Veruje se da je priča aluzija na Rat ruža koji se dogodio u Engleskoj u 15. veku. Ovo vremensko razdoblje bilo je puno spletki, izdaja i odsečenih glava - baš kao u priči. Ako je pretpostavka tačna, onda je beba koja se pretvorila u svinju član Bele ruže. Tačnije, Ričard III. je imao pečat s belom svinjom. Šekspir je napisao dramu o tome i Ričarda predstavio u vrlo lošem svetlu. Miris bibera u vojvotkinjinoj kući skriva miris loše hrane U priči se usputno spominje kako vojvotkinjina kuća jako miriše na biber, jer ga je kuvar dodavao u supu. Ipak, to je možda je bio nagoveštaj da je hrana u to vreme bila puna bibera kako bi ubila miris trulih sastojaka. Alisa je Eva koja postaje grešnica Alisine avanture započinju u mirnom vrtu. To je bilo idilično mesto, zeleno i tiho, pa zato mnoge podseća na rajski vrt. Ali Alisa ne uzima jabuku, ona ide niz zečju rupu i ulazi u svet koji u njoj stvara neverovatne promene. Čini se da je ova teorija prilično logična: deca su nevina, ali kad je Alisa ušla u rupu (uzela jabuku), ušla je u svet puberteta, života odraslih i postala grešnica. Foto: IMDb Ključevi, vrata i gusenice su frojdovski simboli Kada su frojdovske teorije postale vrlo popularne širom sveta, ispostavilo se da je ova priča puna simbola. Frojdovi obožavaoci uspeli su da vide simbole na vratima koja su bila skrivena iza zavesa, kao i ključeve koji su otvorili ta vrata. Naravno, propustili su Absolem - džinovsku gusenicu koja izgleda poput muškog polnog organa. Iako ova teorija ima smisla, ona nije skroz utemeljena, jer ljudi te simbole mogu videti svugde ako to stvarno žele. Morž i strolar su zapravo Buda i Isus To je naziv pesme koju su braća blizanci Tvidldi i Tvidldam čitali Alisi. Pesma govori kako morž i stolar šetaju plažom i pozivaju školjkice da šetaju sa njima. Školjkice odlaze na obalu, a oni ih jedu. Morž potom plače na kraju. Postoji nekoliko tumačenja: Morž je karikatura Bude, a stolar Isus. Morž je debeo i srećan, pa je on Buda ili slon Ganeša, a stolar je direktna referenca na profesiju oca Isusa Hrista. J. Pristli je uveren da je pesma priča o engleskoj (morž) kolonizaciji u Americi (stolar). Postoji nasilnija interpretacija. Neki veruju da su morž i stolar političari koji ubijaju mase - školjke. Foto: IMDb Pesma o Belom zecu u 12. poglavlju otkriva ljubavnu misteriju samog Kerola Neki istraživači vide referencu na neobičnu vezu između Luisa Kerola i Alis Lidel koja je bila prototip glavnog lika. "Da nisam otišao, glas im šalje, A da ne laže, znamo. Ako bi terala stvar dalje, Šta li bi bilo od tebe samo?" Ovo je jedan od najosetljivijih trenutaka u interpretaciji priče. Neki misle da će se pisac oženiti, kad postane punoletan, ali iz nekog razloga se posvađao sa Alis Lidel i od tada više nije video članove porodice. 7 skrivenih poruka u "Alisi u zemlji čuda" koje nisu namenjene deci DDL.RS "Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola imala je neverovatan uticaj na kinematografiju, književnost pa čak i psihologiju: na njoj su se temeljili filmovi i baleti, pisani su nastavci i rimejkovi. Postoji čak...
  12. https://portalanalitika.me/clanak/342444/amfilohije-crkva-je-bozija-a-ne-crkva-bilo-koje-drzave-ili-nacije?fbclid=IwAR1JJLEwv0mDdWFaDV1E5pZiTFUDaoRF9TtS2T9IC1oApwG1MmbURxcTtsY Poglavar SPC u Crnoj Gori poručio da je Đukanovićeva inicijativa neprihvatljiva Amfilohije: Crkva je Božija, a ne crkva bilo koje države ili nacije Besmisleno je govoriti „o formiranju pravoslavne crkve u Crnoj Gori“. O tome mogu govoriti samo nekršteni i ljudi za koje je crkva isto što i partija ili nevladina organizacija, poručio je u razgovoru za Pobjedu poglavar Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, mitropolit Amfilohije, komentarišući ideju predsjednika naše zemlje Mila Đukanovića da je put za rješavanje takozvanog crkvenog pitanja kod nasobjedinjavanje pravoslavnih vjernika u jednu crkvu. Objavljeno: 12. 08. 2019 - 06:52Promjenite veličinu teksta:AAA Autor: Kaćuša Krsmanović Izvor: Pobjeda Oni koji znaju šta je crkva, ističe naš sagovornik, znaju da pravoslavna Hristova crkva postoji na prostorima današnje Crne Gore još od 4. vijeka. AUTOKEFALNA - Sa tog razloga živog crkvenog kontinuiteta, naš vikarni episkop Metodije (Durmitorac) nosi titulu dioklijskog episkopa. Kao takva, ona je postojala kao jedinstvena crkva Istoka i Zapada sve do 11. vijeka. Poslije 1054. Godine na našim prostorima postoje dvije latinske, zapadne biskupije (Kotorska i Barska), a već od 9. vijeka ogromna većina vjernika drevne Duklje-Zete i Raške opredjelila se za kirilometodijevsku tradiciju Istoka i crkvenoslovenski jezik, to jest za crkvu novoga Rima - Carigrada i Jerusalima. To klimento-naumovsko opredjeljenje nastavio je, rukopoloženjem od carigradskog patrijarha, prvi arhiepiskop srpski Sveti Sava (1219. godine), koji je prije 800 godina, poslije osnivanja samostalne (autokefalne) Žičke arhiepiskopije, osnovao i Zetsku episkopiju na Miholjskoj prevlaci (današnju pravoslavnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku), kao I episkopije Humsku (današnju Zahumsko-hercegovačku), Budimljansku (današnju Budimljansko-nikšićku) i Dabarsku (današnju Mileševsku i Dabrobosansku). To su pravoslavne episkopije (mitropolije=crkve) koje ovdje do danas postoje kroz vijekove, organski vezane za Žičku-Pećku patrijaršiju, bez obzira na sve mijene naziva i promjene – ističe mitropolit Mitropolije crnogorsko-primorske SPC. Prema njegovim riječima, „Mitropolija (=crkva) zetska je od ukidanja Pećke patrijaršije (1766. godine), kao čuvarka njene autokefalnosti (zajedno sa Karlovačkom mitropolijom) postojala samostalno“. - Zajedno sa ostalim pomjesnim crkvama, djelovima nekadašnje Pećke patrijaršije, ona je bila prva među njima koja je obnovila jedinstvenu Pećku patrijaršiju (1918-1922. godine). Njen poseban značaj je bio u tome što je ona blagodareći crnogorskim mitropolitima i gospodarima Petrovićima stvorila nezavisnu Crnu Goru. Blagodareći toj njenoj ulozi u stvaranju nezavisne Crne Gore ona je (za vrijeme knjaza Nikole) nazivana I autokefalna, iako nije ni od koga tražila ni dobila autokefalnost – naglasio je poglavar SPC u Crnoj Gori. PORUKA Tražiti osnivanje „crkve pravoslavne“, kako je kazao, „mogu samo ljudi koji ne znaju šta je crkva“. - Kad bi znali i kad bi išli u crkvu, oni bi znali da se u njoj ne ispovijeda u simvolu vjere ni Ruska, ni Grčka, ni Srpska, već se ispovijeda „Jedna, Sveta, Saborna (Katoličanska) i Apostolska Crkva“ Hristova. Samo oni koji osnivaju lažne, a time nepravoslavne, nehrišćanske i necrkvene zajednice, poput nekih nevladinih organizacija, mogu reći (kao Miraš Dedeić) da „pravoslavna crkva čije biće nije nacionalno ne postoji u vaseljeni“. Ne smije se izgubiti iz vida da su Jevreji poistovjećujući svoje nacionalno biće sa starozavjetnom crkvom, upravo zato što je Hristos pozivao sve ljude i narode u svoju crkvu, razapeli i ubili Hrista. Nazivi pak pravoslavnih pomjesnih crkava po nacionalnom i državnom prefiksu predstavljaju spoljašnje, geografske i po većini vjernika nazive uslovljene istorijskim i spoljašnjim promjenama, a nikako prirodom, smislom i bićem same crkve – poručio je Amfilohije. (opširnije u Pobjedi)
  13. Pozivaju se sve žene koje su se tog datuma porodile u kruševačkoj bolnici, a rečeno im je da im je dete preminulo, da se jave. To će nadležnim organima umnogome olakšati potragu Foto-ilustracija: pixabay.com Vladina Komisija za istraživanje slučajeva nestalih beba i Udruženje "Za istinu i pravdu o bebama" došli su do prvog deteta za koje, kako za "Novosti" otkriva Radiša Pavlović, član Komisije i predsednik Udruženja, postoje konkretni dokazi da je kao beba ukradeno. Reč je o muškarcu koji je svojevremeno usvojen. Usvojenik se obratio za pomoć meni i zamenici Udruženja Milanki Momčilović da mu pomognemo da sazna ko su mu roditelji. Kada smo počeli da istražujemo, shvatili smo da žena koja se vodi kao njegova majka kroz kompletnu dokumentaciju, od porođajnog protokola, preko prvog upisa matične službe do usvojenja - ne postoji! Dve matične službe potvrdile su nam da žene sa tim generalijama, ni pod devojačkim, ni pod udatim prezimenom, nema i nije je nikad ni bilo - kaže Pavlović. Da je i otac nepostojeći jasno je jer postoje dve prijave rođenja. U prvoj se navodi i ime oca, u drugoj ga, međutim, nema. Nema ni bračnog stanja žene koja je navodna majka, a nepostojeća mati u posebnom dokumentu odriče se deteta i daje ga na usvajanje. Porođaj se desio 3. marta 1981. godine u Opštoj bolnici u Kruševcu. Pavlović kaže da je jasno da je neko dete moralo biti proglašeno mrtvim, da bi se došlo do bebe za usvajanje, a onda je izmišljena majka i svi njeni podaci, i formalno je "odrađeno" usvojenje. Naš sagovornik zato poziva sve žene koje su se tog datuma porodile u kruševačkoj bolnici, a rečeno im je da im je dete preminulo, da se jave Udruženju i Vladinoj komisiji. To će nadležnim organima umnogome olakšati potragu. Pošto u podacima stoji da je nepostojeća majka iz jednog sela u blizini Aleksinca, Radiša Pavlović i Milanka Momčilović obavili su razgovore i u aleksinačkom centru za socijalni rad. Tamo su pokušali da saznaju sa kim su radnici centra, pre nego što je tadašnji direktor potpisao rešenje o usvajanju, razgovarali ako majka ne postoji. Odgovora nije bilo. - Podnećemo danas krivične prijave protiv odgovornih u bolnici u to vreme, da bismo saznali koji lekar je radio, koja babica, koje osoblje je bilo u toj smeni. Za sada nam nije cilj da jurimo krivce, a jasno je da je više osoba u ovom slučaju bilo u sprezi, već da saznamo ko su biološki roditelji ovog momka. O celom slučaju obavestili smo i policiju i tužilaštvo - kaže Radiša Pavlović. DA u slučaju usvajanja kruševačke bebe nešto ne štima, pokazuje i dokumentacija iz matične službe. Naime, kako tvrdi Pavlović, matičar je upisao rođenje bebe u matične knjige pre nego što je uopšte stigla prijava da je mališan rođen! VIDEO: Roditelji i država da zajedno nađu odgovor na pitanje, gde su nestale bebe pogledajte na linku link
  14. Tražite onu specijalnu, onu „drugačiju“, onu knjigu koja nije na top-listi jer je vaš čitalački ukus drugačiji, ili ste jednostavno radoznali, treba vam možda predlog za dobar poklon jednom knjigoljupcu? Onda je ova lista za vas. Izdvojili smo 10 naslova koji su se pojavili tokom ove godine, a obradovali su brojne čitaoce širom sveta. Intrigantni, neobični, nemogući, inovativni, savremeni… Devet romana i jedan izuzetan priručnik su pred vama. Ako već niste do sada čuli za njih, onda je pravo vreme da vas upoznamo sa ovih 10 naslova: 10. Ju Nesbe, „Magbet“ U poslednjoj iznova ispričanoj Šekspirovoj priči o ambiciji i oholosti koja polazi po zlu norveškog autora trilera Jua Nesbea, Magbet je policijski istražitelj sa mnogo mana koji se bori protiv zloglasne trgovine drogama i sopstvenih demona. Priča je smeštena u oronuli industrijski grad sedamdesetih godina prošlog veka. Kralj Dankan je moralni šef policije, dok je problematična boginja Hekata sada manipulativna, vesela sveznalica koja diluje drogu. Nesbeov Magbet je mračan, ali ne i lišen nade, on savršeno odgovara ovim problematičnim vremenima, u kojima „sporost demokratije“ ne može da se meri sa moćnicima željnim vlasti koji zahtevaju neograničenu odanost sledbenika spremnih na etičke kompromise, i gde hrabri moraju da se ujedine da bi porazili sile tame koje prete da razore društveno tkivo. ...detaljanije __________________________________________________________________________________________ 9. Elif Šafak, „Čast“ „Čast“, tursko-kurdska porodična saga smeštena u London, odvela je Elif Šafak u nova književna prostranstva. Roman prati tri generacije tursko-kurdske porodice Toprak od Istanbula i Eufrata do Londona i zakone časti koji ih vezuju i razdvajaju. Reč je o izuzetno vešto napisanom i ambicioznom pripovedanju sa šekspirovskim zapletima i raspletima, predskazanjima i enigmama, proročanstvima i ispunjenjima sudbina. ada se sve enigme priče otkriju, vidimo kako su likovi, u stvari, služili višoj svrsi: sve ima svoj razlog. Prikazivanje i preplitanje kolektivnih sudbina, umesto pojedinačne svesti, ono je oko čega se Elif Šafak zaista potrudila u ovom romanu. Zločini srca odjekuju tokom godina, a odnos članova porodice Toprak prema časti vodi do tragedije za sve njih. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 8. „12 nemogućih“ Mala antologija 12 kratkih priča devetorice renomiranih savremenih pisaca iz 7 arapskih zemalja, poseban je kuriozitet jer je svaka priča bila povod ili za hapšenje autora ili za zabranu časopisa gde je nepodobna priča objavljena ili za nasilno provaljivanje u prostorije časopisa. Dvanaest dragulja kratke proze čitaju se sa iskrenim uživanjem. U drugom delu knjige čitalac ima priliku da, uz kratku biobibliografsku belešku o svakom piscu, stekne uvid u istorijat slučaja posle objavljivanja svake „proskribovane“ priče, sa političkim konsekvencama i po priču i po pisca. Posebno je zanimljivo bilo traganje za identitetom saudijskog pisca prve priče u antologiji, koji se potpisao pseudonimom jer je strahovao od odmazde tajne policije u svojoj zemlji. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 7. Nejtan Hil, „Vodenduh“ Drž'te se, pred vama je još jedno američko čudovište – roman za prave sladokusce koji će sažvakati i ispljunuti papazjaniju sačinjenu od političke istorije, društvenih običaja, medijskih budalaština, zavisnosti od interneta, patnji iz detinjstva, vojnih nesreća, akademskih prava. Hilov roman je priča o Samjuelu. O njemu kao dečaku i o njemu kao čoveku kakav je postao. Ali kada se njegova iščezla majka iznenada pojavi na svakom televizijskom ekranu u Americi njemu se pruža prilika da napiše knjigu o njoj. Prljav posao u kome se on, napušteni sin, obavezao ugovorom da o svojoj majci napiše sve što zna i to na najgori način, u stilu najgroznijih tračeva. Naravno, on taj posao prihvata. Jer je besan. I očajan. I proganja ga ta žena koja je jednog dana napustila njega i njegovog. Želi odgovore. „Vodenduh“ je knjiga o malim greškama koje izrastu u velike životne tragedije i predugo čuvane tajne. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 6.Adrijan Čajkovski, „Deca vremena“ Nekvalifikovano remek-delo. Ovo je jedan od najmudrijih, najuzbudljivijih i najmaštovitijih romana koje ćete pročitati ove godine. Naravno, ukoliko volite naučnu fantastiku. Roman govori o usponu i padu ljudske populacije i istražuje prirodnu težnju ka malignim ambicijama i samouništenju. Iako je taj aspekt razočaravajući za ljude, ipak postoji nada jer su paukovi možda sposobni da zaobiđu te tragedije... Ljudi nisu potpuni negativci – oni samo pokušavaju da održe u životu poslednje pripadnike svoje vrste i kako su mogli znati da je planeta na kojoj žele da se nasele prepuna ogromnih paukova? Sve ovo nas dovodi do tragedije kosmičkih razmera među vrstama, finalna borba ljudi i paukova ima epsku završnicu koja čitaoce neće razočarati. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 5. Si Džej Tjudor, „Čiča Gliša“ Delom mračna priča o odrastanju, delom psihološki triler, ovaj vrhunski debi je knjiga koju moraju pročitati obožavaoci Stivena Kinga. Čitaoci upoznaju glavnog lika Edija kao mladog dečaka, koji odrasta u gradiću sa grupom prijatelja. Edi se nosi sa grupnom dinamikom, nasilnicima, zaljubljen je u nekog i svedoči brutalnoj nesreći, tako što u šumi pronalazi misteriozne (i zastrašujuće) figure od krede i više od toga. Ovo dovodi do uznemirujućeg i zaraznog spoja svakodnevnog i šokantnog. Napeta, zarazna i sa maestralnim zapletom ova knjiga pruža čitaocima modernu i originalnu priču. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 4. Kamij Lorans, „Mogla bih to biti ja“ Kler, žena u kasnim četrdesetim, želi da ponovo osvoji svog mlađeg ljubavnika tako što otvara lažan profil na Fejsbuku. Sve to predstavljajući se kao dvadesetčetvorogodišnja devojka. Kako bi prikupila više informacija o njemu, poslaće zahtev za prijateljstvo njegovom najboljem prijatelju Krisu, a onda će se zaljubiti u njega. Pošto ne može da mu otkrije svoj pravi identitet, trudi se da ga upozna na neki drugi način i razvije odnos s njim. Kamij Lorans je briljantno osmislila ovu priču: čitaoci imaju osećaj da posmatraju životinju u kavezu, i posmatraju je i primoravaju da bude posmatrana. Obrti u zapletu stvaraju utisak da je junakinja uhvaćena u mrežu kompleksnih preispitivanja mesta žene u društvu i uloge društvenih medija. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 3. Tom Hilenbrand, „Kradljivac kafe“ „Kradljivac kafe“ Toma Hilenbranda je istorijsko-pustolovni roman koji nas vodi u 1683. godinu. U to doba svetom počinje da se širi fascinacija kafom. Obedaja Čalon je špekulant koji nakon spektakularnog bankrota na berzi više nema šta da izgubi. Uz finansijsku i moralnu podršku Ujedinjene istočnoindijske kompanije on okuplja probrani međunarodni tim sumnjivih likova i kreće u krađu kafe od Turaka. Na trenutke, ovaj istorijski krimić spaja elemente klasične pustolovine i špijunskog romana, asocirajući čitaoca na filmove poput „Igraj svoju igru“. „Kradljivac kafe“ je uspešno istorijsko, pustolovno, kulinarsko i gangstersko štivo, koje ignoriše sve okvire i dostignuća, i zaista nudi pravi starinski roman solidne materije i dubine. ...detaljnije __________________________________________________________________________________________ 2. Gael Faj, „Mala zemlja“ Ovo je priča o odrastanju, prijateljstvu, porodici, poreklu, rasizmu, ratu i slomljenoj domovini. Priča iz prve ruke, jer autor Gael Faj stiže iz Burundija u Francusku odmah nakon rata i genocida u Ruandi. Otud ideja za pripovest o dečaku Gabrijelu, čije detinjstvo počinje srećno i bezbrižno, a onda se pretvara u pohod za osvajanjem i održanjem ličnog identiteta na stranoj teritoriji. Napisan jednostavno i lucidno, ovaj roman uvlači čitaoca u pripovest o porodici nagriženoj razlikama i rasizmom. Posle čitanja ove knjige osetićete se ošamućeno, protrešće vas i prikovati za pod sva mržnja koja se iščitava iz njenih redova. Uprkos tome, Gael Faj završava roman tračkom svetlosti u koju želimo da verujemo. Izvanredan roman koji je munjevito osvojio srca čitaoca širom sveta. ...detaljnije _________________________________________________________________________________________ 1. Marava Ibrahim, „Vodič za devojčice“ Knjiga za mlade devojke puna iskrenih saveta i anegdota o samopouzdanju, odrastanju, izlaženju na kraj sa telom koje se menja, tamponima i svemu onom između. Podnaslov knjige je „50 lekcija o tome kako da zavoliš svoje telo dok se menja“. A ljubav prema sebi, naročito kada su u pitanju devojčice, jeste nešto što je ovom svetu preko potrebno. Ovo nije samo knjiga o fizičkim promenama koje se mladom telu dešavaju tokom puberteta, već i o socijalnim i psihološkim promenama, a nudi i praktične savete kako se izboriti sa njima. Uči devojčice o feminizmu i pozitivnom stavu prema sopstvenom telu. Pa kako da ne zavolite takvu knjigu na prvi pogled?! Zahvaljujući komunikativnom stilu, živopisnom dizajnu i fotografijama autorke ovaj vodič o odrastanju se izdvaja iz mora slične literature. ...detaljnije https://www.laguna.rs/laguna-bukmarker-10-knjiga-koje-su-obelezile-2018-unos-10903.html
  15. Voditelj Ivan Ivanović izjavio je da će poslednja emisija "Veče sa Ivanom Ivanovićem" biti emitovana 28. decembra i da posle tog neće raditi tu emisiju jer "ne želi da predstavlja dekor za lažnu slobodu". Ivanović za agenciju Beta rekao da je odluku doneo iz ličnih i poslovnih razloga. "Nemam razloga da verujem da će vreme koje dolazi na Prvoj biti onakvo kakvo je bilo i ne postoji ništa što će moći da me uveri da će moći da se radi slobodno. Mislim da je situacija takva kakva je i ne želim da moje ime stoji uz sve što se desilo prilikom kupovine te televizije, niti mislim da treba da dovodim sebe i tim koji je radio deset sezona u situaciju da budemo uslovljeni, pritisnuti ili da budemo poniženi pre svega potencijalnim pretpostavljenima koji će se možda pojaviti", rekao je poznati voditelj. On je dodao da "slobode nema, da postoje neke borbe koje pojedinačno vode (Zoran) Kesić i on kao i drugi koji se time bave", ali da ne ne verujem da će biti moguć i "ovaj minimum slobode ostvariti u budućnosti". "Ono što sam ja saznao da su planovi za mene bili da emisija traje do juna, i onda da nađu neki način da je prekinu, uz neku bogatu finansijsku nadoknadu za mene. Ne postoje te pare za koje bih prodao obraz i iza toga stojim svih ovih godina. Ovaj moj potez ima veze sa čašću, pa potom sa svim ostalim", rekao je on. Ivanović je rekao da on i njegov tim za sada nemaju ponudu, a ni plan šta će raditi. "Ljudi koji rade ovu emisiju, 20 porodica, oko 50 ljudi, svi su istog stava kao i ja. Svi smo jednoglasni i osećamo i mislimo isto. Mislim da je u redu bilo da moje ime stoji uz Prvu svih ovih godina i isto tako mislim da nije u redu da stoji od januara pa na dalje", rekao je on. Voditelj je naveo da je poslednja emisija sledećeg petka. "Večeras je poslednji intervju koji sam uradio što je vrlo važno jer mislim da su moji intervjui obeležili tu emisiju u svih 10 sezona. Poslednja emisija je sledećeg petka u kojoj tradicionalno pomažem svojim gledaocima. S obzirom na to da se emisije rade za publiku, red je da se oprostim u emisiji koja je posvećena našoj publici", naveo je Ivanović. On je rekao da u Srbiji nema slobodnog društvo i da nedostaje sloboda na svim nivoima, dodajući da je njegova emisija bila privid lažne slobode i da su stvari normalne. "Stvari nisu normalne, posle neprijatnosti koje sam doživeo na konferenciji za novinare predsednika republike to je postalo jasno. Mislim da je scenario bio da ide neki period diskreditovanja od šest meseci. Imate situaciju u kojoj novinari bezočno lažu, predsednik učestvuje u svemu tome, sve prodje, niko se ne izvini, niko ne demantuje iako je dokazano da je sve laž, i na nju niko ne reguje, ne reaguje moja televizija niti je bilo reakcije nekih drugih televizija ili novinskih kuća", rekao je Ivanović. On dodao da ima obavezu da prvi kaže da ovde ništa nije normalno i da to što se dešava ne treba da se dešava. "Neko jednostavno mora da kaže dosta je. Ne verujem da moj glas ima tu snagu, ali zbog sebe i ljudi sa kojima radim kažem dosta je. Moj čin je poruka svima koji slobodno misle, poruke svima koji nisu članovi nijedne stranke. Negde mora da se podvuče crta ispod koje ne dozvoljavaš bilo kome da se igra tvojim dostojanstvom", rekao je Ivanović. http://rs.n1info.com/Vesti/a446072/Ivan-Ivanovic-najavio-da-vise-nece-raditi-emisiju-na-Prvoj.html
  16. Osnivač "Fondacije Tijana Jurić" njen otac Igor Jurić imao je veoma emotivan razgovor sa Jovanom Joksimović i Srđanom Predojevićem u jutarnjem programu. Njega je veoma pogodilo pisanje hrvatskog nedeljnika "Ekspres" u kom se navodi da je Igor odslužio kaznu za proneveru koju je učinio 2008. godine, ali mnogo više to što ga optužuju da je iskoristio Tijanu da bi zaradio novac. "Da li možete da zamislite da izgubite dete i da onda na tome zarađujete pare", kroz suze je pitao Igor Jurić naše voditelje i dodao da je za njega Tijana svetinja. Šta misli zbog čega hrvatski nedeljnik piše o njemu, kome smeta doživotna kazna za pedofile ali i da li će nastaviti da se bori za Tijanin zakon odgovorio je našim voditeljima.
  17. Rečenice koje izgovaraju samo naše mame Piše: Noizz.rs / Objavljeno: 09.08.2018. u 09:47h Sve naše majke imaju nešto zajedničko, nešto po čemu ih prepoznaš na prvu loptu i što očekuješ da ćeš čuti gde god i kog koga god otišao. Sigurno se mnogi od vas sećate replike Vesne Trivalić u "Munjama" koja na pitanje kako je odgovara: "Da se nosiš sine malo u pi*du materinu, po ceo dan perem, peglam..." E, tu takvim situacijama je najbolje biti sam u kući, bez društva, inače ste predmet sprdnje narednih mesec dana. Međutim, postoje i dobro poznate rečenice koje su svakome od nas urezane u sećanje i na pomen istih prosto moramo da se nasmejemo. Šta to govori svaka majka u Srbiji? Evo deset predloga. "Dok si pod mojim krovom, radićeš kako ja kažem" Automatski gubiš svako pravo glasa. Ćutiš i radiš kako ti se kaže inače si prepušten sam sebi, a realno ne znaš pošteno ni jaje da skuvaš. Često obučeš nešto potpuno besmisleno kao Sara Jo, i sramota te kada se takav pojaviš u javnosti. Jedeš ono što ima i ko ti je kriv što si 15-godišnjak bez posla i kulinarskog umeća. "Ja sam te rodila, ja ću te i uništiti" Mora da si nešto debelo sjebao. I naravno opet nemaš pravo glasa. Predlog: Pobegni u sobi, začisti je i uzmi knjigu u šake, to ume da pomogne pa možda se majka sažali. Meni je pomoglo. "Ponesi prut" Možda do tada nisi najebao, ali uskoro ćeš. Narednih 15 dana nema skidanja u šorts na fizičkom jer jasno ti je zašto. Mog drugara iz osnovne su dugo zvali Zebra, zbog pruga koje su ostale od vrbovog pruta. Savitljiv je kao Nađa Komaneči u najboljim danima. "To mi je hvala..." Ove tri tačke na kraju bole više nego rečenica ispred, pritom ako porazno pogne glavu i klimne levo-desno, verovatno ćeš i sam otići u sobu i pitati se gde si pogrešio. Ne očekuj da provališ, drma te pubertet i tvrdoglav si kao mazga. "Džigericu mi pojede!" Što bi rekla Seka Sablić iliti Vera iz serije "Ljubav navika panika": "Deci rastu zubi samo da bi mogli za srce da vas ujedu". Ja iskreno nisam ljubitelj džigerice, ali moja majka pravi odličnu sa lukom i još bezbroj začina. Elem, šta je vaspitanje bez pojedene džigerice. "Ako ne budeš učio/la, čuvaćeš ovce" U 99 odsto slučajeva ova pretnja je laž, ali ima i onih koji su se baš potrudili da (ne) razočaraju majku pa sada, daleko od gradske gugule, čuvaju stado od 50-ak grla. Ne može se reći da im je loše, ali su u startu to zaboravili da shvate kao pretnju i opomenu. "Jedite ovo voće da ne propadne" Ne moram ni da vas pitam imate li vazu punu voća na sredini kuhinjskog stola. Problem je u tome što voće ima rok trajanja i onda svaka majka preuzima mere kako ne bi moralo da leti u kantu. Neke prave voćnu salatu, neke pitu, a većina njih izgovara 50 puta dnevno gore navedenu rečenicu. Izvor: Noizz.rs
  18. Iako letnji meseci važe za period godišnjih odmora, odnosno doba kada su gradovi prazni, a kulturna dešavanja razređena, program za ovu godinu ne čini se tako oskudnim. Ako ste razmišljali kako biste mogli da se zabavite preko leta i da uživate uz dobru muziku, filmove i druga kulturna dešavanja u Srbiji i regionu, mi vam ovde preporučujemo nekoliko kulturnih dešavanja koja obećavaju sjajan provod ovog leta. Muzika Muzička ponuda je ovoga leta možda i najbolja od ostalih, pa nas čeka mnogo sjajnih festivala sa još boljom muzikom. Kolonu predvodi Exit festival koji počinje već za koji dan. Zvanično festival traje od 6. do 9. jula, održava se na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu, i najavljuje zvučna imena među kojima su Years&Years, Liam Gallagher, Jason Derulo, Rag’n’Bone Man,Lost Frequencies i drugi. Spremite se za sjajne nastupe Zagrevanje za Exit ujedno donosi i manifestaciju Get Exited koja će trajati od 3. do 5. jula. Poslednji dan ovog festival ujedno je i nulti dan Exit-a, a zvezde te večeri biće čuveni The Killers. Za 3. i 4. jul predviđen je muzički program koji će se održati na Trgu Republike, a imena koja će nastupiti su Rambo Amadeus, Let 3, Simfonijski orkestar Novi Sad 2021, Dragoljub Đuričić & The Balkan Avalanche, Neozbiljni pesimisti, Fast As We Go Far, Free Spirits, Deca loših muzičara itd. Nakon Exit-a karavan se seli u Budvu, na Sea Dance festival, koji će trajati od 13. do 15. jula, a ugostiće imena kakva su John Newman, Fatboy Slim, Sean Paul, Atheist Rap, Bad Copy, Who See i mnoge druge. Uporedo sa Sea Dance festivalom, na Zlatiboru će se održati Hills Up festival gde vas čekaju Kanda, Kodža i Nebojša, Ortodox Kelts, Let 3, Who See, Irie FM, Dža ili Bu, Atheist Rep, Elemental, Prti Bee Gee, Atomsko sklonište, Mortal Kombat, Peter Portman, Marko Nastić, Lea Dobričić i drugi. I u avgustu nas očekuju sjajni festivali, pa tako mesec otvara Love fest u Vrnjačkoj banji koji traje od 3. do 5. avgusta. Na različitim scenama nastupiće imena kao što su Goblini, Del Arno bend, Ničim Izazvan, Obojeni program, Artan Lili, Hornsman Coyote, Ela van Wolf, Solisti di Sud, Carl Craig, Luciano, Loco Dice i drugi. Za ljubitelje džeza, Niš donosi Nišville jazz festival koji će trajati od 10. do 13. avgusta. Na ovom festivalu imaćete priliku da čujete umetnike kao što su Bisera Valentic & Vasil Hadžimanov Band, Patti Austin, Candy Dulfer, Al Foster Quintet, Silent Blast, Maks Kočetov Band, Big Band Gwerilazz, Festen Jazz Quartet, Darko Rundek & Apocalypso Now, Tbilisi Big Band, Very Naiss ft. Ivan Kurtić i drugi. Par dana nakon toga kreće jubilarni 15. Belgrade Beer fest i traje od 16. do 20. avgusta. Za sada su najavljena imena poput Goblina, Hladnog piva, Brkova, Asian Dub Foundation, a mi očekujemo sjajan provod i ove godine. Još dobre muzike u avgustu biće i u Kragujevcu, i to na Šumadija festu, za koji još uvek čekamo zvanični program, ali koji svake godine opravda poverenje publike. Osim ovih, festivali vredni pažnje su i Sziget festival u Budimpešti koji ove godine najavljuje sjajna muzička imena, ali i Lake fest u Nikšiću, Ferragosto Jam u Orahoviciu Hrvatskoj, Demofest u Banjaluci i mnogi drugi, a leto zatvara novosadski Festival uličnih svirača u sklopu Gradić festa koji će trajati od 1. do 3. septembra.
  19. Ona je vaspitačica, kuvarica, medicinska sestra, učiteljica, psiholog, menadžer... Koliko jedna mama treba da zarađuje kada bi je za sve što radi pošteno platili? Kada bi bile plaćene za sve što rade mame u Srbiji bi imale lepu platu Foto: Profimedia Jedno je jasno: biti majka je težak posao. Pitale smo se koliko bi zapravo jedna mama treba da zarađuje kad bi za sve što radi bila i plaćena… Pokušaćemo da izračunamo kolika bi bila plata jedne majke u nekom "poštenijem svetu" gde bi se više cenilo to što radi - odnosno gde bi svi ti poslovi imali konkretnu cenu. Prema statistici jedna majka s "punim radnim vremenom" radi 14 sati dnevno, pa joj radna nedelja traje 98 sati. Kad se njen raznovrstan posao podeli na zanimanja, jedna mama je ujedno i: Mama je i kuvarica i vaspitačica i psiholog...Foto: Profimedia • Vaspitačica • Kuvarica • Spremačica • Šefica/menadžerka • Psiholog • Vozač • Medicinska sestra • Učiteljica Mame rade više od jednog posla Dakle, prema rezultatima brojnih anketa i istraživanja ispada da prosečna majka radi četiri sata dnevno kao "vaspitačica", a dva sata pomaže u učenju, domaćim zadacima, objašnjavanju ovoga ili onoga. Potom četiri sata potroši na kuvanje, spremanje, čišćenje, pranje i ostale kućne poslove. Kao vozač sat i po (škola, treninzi, rođendani, bake, deke…). Takođe, radi i oko 90 minuta kao medicinska sestra i psiholog – ne treba posebno da objašnjavamo. I za kraj – još bar sat vremena za organizaciju i pripremu svega – dakle, tu je mama ujedno i šefica – menadžerka. ...i medicinska sestra i spremačica...Foto: Profimedia Da sumiramo, ako uzmemo prosečne cene koje važe za ove uslužne delatnosti u Srbiji slika izgleda ovako: - Vaspitačica: 28 sati nedeljno, 325 dinara po satu, ukupno: 9.100 dinara nedeljno - Kuvarica: 14 sati nedeljno, 300 dinara po satu: 4.200 dinara nedeljno - Medicinska sestra: 3,5 sati nedeljno, 255 dinara po satu 892,5 dinara nedeljno - Vozač: 10,5 sati nedeljno, 265 dinara po satu, 2.782,5 dinara nedeljno - Učiteljica: 14 sati nedeljno, 430 dinara po satu, 6.020 dinara nedeljno - Spremačica: 14 sati nedeljno, 200 dinara po satu, 2.800 dinara nedeljno - Menadžerka – 7 sati nedeljno, 600 dinara po satu, 4.200 dinara nedeljno - Psiholog – 7 sati nedeljno, 430 dinara po satu, 3.010 dinara nedeljno Kad se odradi matematika, ispada da bi prosečna majka u Srbiji za svoj nedeljni "posao" trebala da zaradi 33.005 dinara nedeljno! Pomnožimo to sa četiri i dobijemo "platicu" od 132.020 dinara mesečno! Mame, šta mislite o tome? https://zena.blic.rs/porodica/domacica-kao-direktorka-koliko-veliku-platu-bi-trebalo-da-imaju-zene-koje-ne-rade/00dq6er
  20. Počevši od 2020. godine još jedan korisnik američkog borbenog aviona F-16 postaće i Hrvatska koja se nakon mnogo godina odlaganja napokon odlučila kakva će biti budućnost borbene komponente svojih vazduhoplovnih snaga. Naši zapadni susedi odabrali su ponudu Države Izrael za polovne avione u varijantama F-16C i D Block 30 koji su dorađeni izraelskom elektronskom opremom i naoružanjem. U Hrvatsku će stići 10 jednoseda i dva dvoseda, prva dva aviona 2020. godine, 6 tokom 2021. i poslednja 4 primerka 2022. Saopšteno je da će njihova maksimalna cena biti najviše 500 miliona dolara a moguće i manje, plaćanje će trajati 10 godina po 50 miliona dolara godišnje u dve rate. Na avionima će pre isporuke biti izvršen i produženje životnog veka (SLEP) a osim Izraela i sam proizvođač Lockheed Martin, na osnovu čije dokumentacije će se uraditi SLEP, garantuje da će avioni dobiti da mogu da lete još po 3000 sati. Kako je zahtev Hrvatske bio da avioni mogu da lete po 100 sati godišnje, procenjeno je da oni mogu leteti još 25 godina nakon isporuke. F-16D Block 30 RV Izraela naoružan vođenim bombama SPICE. Osim 12 aviona koji će proći kroz proces produženja životnog veka, u 500 miliona dolara uračunat je i simulator letenja, zatim obuka 6 do 8 pilota i 45 pripadnika vazduhoplovnotehničkog sastava u Izraelu (od toga 5 inženjera), potom početni paketi rezervnih delova i naoružanja, zemaljska oprema, izgradnja i prilagođavanje infrastrukture (izgradnja hangara), tri godine kompletne logističke podrške uz prisustvo izraelskih stručnjaka (dva pilota instruktora plus još 12 do 15 ljudi) koji će pomagati u obuci i održavanju aviona (tehničko osoblje biće osposobljeno za održavanje u 1. i 2. stepenu) kao i transport dogovorene opreme i delova. Iako su značajno nadograđeni po specifičnim zahtevima RV Izraela, avioni su, kako se tvrdi potpuno kompatibilni s NATO standardima, takođe dovoljno su savremeni i pored toga što je reč o avionima starije varijante F-16 koji će u trenutku isporuke imati 32 do 35 godina. Treba napomenuti i da je od ponuđača traženo da tokom celog životnog veka ispravnost flote bude minimalno 65 procenata. F-16C i D Block 30 Block 30 (kao i 32) je bio prvi blok verzija C i D kod kojeg je primenjen program AFE – Alternative Fighter Engine odnosno RV SAD (USAF) je početkom 80-tih odlučilo da se za F-16 usvoji i drugi tip motora koji bi bio alternativa tradicionalnim motorima proizvođača Pratt & Whitney. Na taj način napravljena je konkurencija, nastojalo se da se na taj način smanji cena, obezbedi i drugi izvor snabdevanja kao i stabilne isporuke motora. Tako je Block 30 dobio nov motor General Electric F110-GE-100 koji ima maksimalni potisak od 78,06 kN bez i 125kN s dodatnim sagorevanjem dok je Block 32 imao Pratt & Whitney F100-PW-220. Zanimljivo da je februara 1984. RV SAD odlučilo da za fiskalnu 1985. godinu naruči 75 procenata motora General Electric-a a ostatak Pratt & Whitney. Dogovoreno je da svaka jedinica USAF ne koristi oba Bloka odnosno avione s različitim motorima a izbor varijante je donošen na nivou puka (wing). Zbog toga što je motor F110-GE-100 bio nešto jači, Block 30 je morao dobiti nešto veći usisnik vazduha. Međutim ova dorada nije primenjena odmah i prvi primerci su imali standardni usisnik a podvarijanta koja ga je dobila imala je oznaku Block 30D. Izgled kokpita kod aviona F-16C je, s manjim izmenama, identičan skoro kod svih blokova. Razmatrana je i standardizacija odnosno da i Block 32 ima veći usisnik ali to nije bilo moguće jer slabiji motor nije mogao da primi dodatni vazduh. Treba navesti i to da se u početnom korišćenju aviona pokazalo da je motor proizvođača Pratt & Whitney bio pouzdaniji i manje sklon zastojima. Interesantno je da su obe varijante imali na usisnicima vazduha nanesene RAM (Radar Absorbing Material) premaze kako bi se smanjio radarski odraz aviona (RCS) jer je poznato da usisnik kod F-16 značajno doprinosi veličini njegovog RCS. Dodatne dorade uključivale su povećanje memorije kroz dodatak sistema Programmable Display Generator i Data Entry Electronics Unit, novi zaštićeni sistem za glasovnu komunikaciju Seek Talk, novi zaptivni rezervoari za gorivo, tu su zatim uređaji voice message unit i crash survivable flight data recorder. Block 30D je nosio četiri umesto dva bacača mamaca ALE-47 a prednja antena signalizatora radarskog ozračenja tipa AN/ALE-40 je premeštena na pretkrilca. Počevši od proleća 1987. podverzija Block 30B dobila je mogućnost nošenja tada nove rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM koja je međutim zvanično uvedena u naoružanje tek septembra 1991. F-16C Block 30 RV SAD / Foto: USAF Od avgusta 1987. integrisane su i protivradarske rakete AGM-45 Shrike koje se više ne koriste kao i modernije AGM-88 HARM. Vremenom avioni Nacionalne Garde SAD dobili su unapređeni inecijalni navigacijski sistem, lasersku žiro platformu, EGI (Embedeed GPS/INS), sistem za protivelektronska dejstva AN/ALQ-213, nišanski kontejner Litening, mogućnost nošenja INS/GPS vođenih ubojnih sredstava vazduh-zemlja poput JDAM (Joint Direct Attack Munition). Ovakvi avioni su u NG SAD poznati i kao F-16C++. Proizvodnja u verzijama Block 30 i 32 započela je januara 1986., prvi let jednoseda Block 30 izvršen je 12. juna 1986., dvoseda 30. jula iste godine a prvi primerci su isporučeni jula 1987. Do 1989. kada je prekinuta proizvodnja isporučeno je 733aviona a osim USAF i USN Block 30 i 30 gobili su Egipat, Grčka, Izrael, Južna Koreja i Turska. Izraelski Barak, Brakeet i Barak 2020 Sa ukupno nabavljena 362 F-16, Izrael je najveći inostrani korisnik ovog aviona u svetu. Svoje prve avione dobio je još jula 1980. kada su stigla prva četiri aviona F-16A i B Block 10 (izraelski naziv Netz) a F-16 je i danas glavni avion i oslonac RV Izraela. Decembra 2016. Netz je povučen iz upotrebe a u naoružanju je ostalo 78 F-16C Block 30 i 40, 47 F-16D istih blokova i 98 F-16I koji predstavljaju jednu od najsavremenijih varijanti F-16 danas u svetu. Dvosedi izraelski F-16D Block 30. Hrvatska će kao što znamo dobiti 10 F-16C i dva F-16D Block 30 za koje je navedeno da su stari 30 godina. U okviru programa Peace Marble II RV Izraela je tokom 1987. i 1988. godine nabavio ukupno 75 aviona F-16C i D Block 30 od toga 51 jednosed (nasumično dodeljeni evidencijski brojevi od 301 do 398 ) i 24 dvoseda (nasumično dodeljeni evidencijski brojevi 020 do 088). Prvi jednosedi koji su nazvani Barak (Lightning) stigli su oktobra 1987. a prvi dvosedi nazvani Brakeet (Thunderbolt) 21. decembra iste godine. Izraelci su izabrali da njihovi Block 30 i pored toga što imaju motor General Electric F110-GE-100, imaju standardni usisnik vazduha dok su avioni Block 40 kasnije isporučivani s većim usisnikom. Osnovna spoljna vizuelna razlika izraelskih jednoseda u odnosu na obični F-16C Block 30 je produžetak zadnjeg dela korena vertikalnog stabilizatora koje je vrlo slično kućištu padobrana kod aviona F-16A i B RV Norveške. Međutim kod izraelskih aviona nema padobrana već se tu nalazi elektronska oprema. Izraelski F-16C i D Block 30 ne nose američke AIM-120 AMRAAM ali su zato tu domaće Derby. Dvosedi takođe imaju ovu izmenu a osim toga su prepoznatljivi i po tome što se na leđnom delu aviona, između kabine i vertikalnog stabilizatora nalazi kutijasto kućište u kome se nalazi sistem za proitivelektronska dejstva.Postoje još neke manje izmene poput nešto većih navigacionih svetala koja se nalaze na bočnom delu usisnika vazduha a smatra se da u njima takođe ima i dodatne elektronike. Kod dvoseda je zanimljivo i to što to nisu samo dvosedi za obuku već se u zadnjoj kabini na borbenim misijama nalazi operator oružanog sistema. Zbog svih pomenutih izmena kod izraelskih aviona došlo je do povećanja mase (kod dvoseda sa 7900 kg praznog aviona na 9525 kg, maksimalna masa je 21770 kg što je čak za 4760 kg više) pa su morale biti izvršene izmene i na stajnim trapovima i avioni su dobili nove točkove. U trećoj seriji isporučenih aviona američki interni sistem za protivelektronska dejstva Lockheed Martin Defense Systems’ (LMDS) AN/ALQ-178 Rapport III zamenjen je izraelskim Elta’s EL/L-8240. Raketa vazduh-vazduh Python-5. Kada je reč o drugoj elektronskoj opremi izraelski F-16 Block 30 poseduju dorađeni radar AN/APG-68(V)1, prvobitni američki nišanski kontejneri Martin-Marietta Sharpshooter (degradirani AN/AAQ-14 LANTIRN) su kasnije zamenjeni domaćim Rafael Litening. Na avione je integrisano i izraelsko naoružanje, tu su elektrooptički infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa Python 4 i Python 5 dometa 15 odnosno 20 km kao i aktivno-radarski samonavođene Derby koja ima domet oko 50 km. Opciono se mogu dobiti inercijalno i televizijski (ili IIR) vođene rakete vazduh-zemlja AGM-142 Popeye I i II (Have Nap ili Popeye Lite) dometa 78 odnosno 320 km. Osim toga avioni su zadržali mogućnost nošenja američkog naroužanja, infracrveno samonavođenih raketa vazduh-vazduh AIM-9L i M “Sidewinder“ dometa do 18 km, vođenih raketa vazduh-zemlja AGM-65 “Maverick“, laserski vođenih bombi GBU-12, GBU-16, GBU-27, inercijalno i GPS vođene bombe iz porodice JDAM GBU-31, GBU-32 dometa do 28 km, zatim malogabaritne GBU-39SDB (Small diameter bomb) dometa do 110 km. Karakterističan kokpit dvoseda F-16D Block 52+. Na fotografiji je poljski avion. Maja 2009. godine Izrael je odlučio da nastavi s osavremenjavanjem aviona F-16C i D koji su u programu Barak-2020 dobili dobar deo sistema i opreme najmodernije varijante u RV Izraela F-16I Soufa (Block 52+) kako ostali u naoružanju i posle 2020. godine. Prethodno su dorade ispitivane na jednom dvosedu F-16D koji je podvrgnut veoma rigoroznim testiranjima Prvi nadograđeni avion završen je krajem novembra 2010. a radovi su obavljeni na nivou eskadrile uz nadzor osoblja iz Tehničke jedinice broj 22 koji predstavlja centralni servis za održavanje RV Izraela. Nakon što je prvi Barak-2020 prošao kroz inspekciju i nakon što je krajem januara 2011. predstavljen u vazduhoplovnoj bazi Hatzor, doneta je odluka da se svi avioni Barak dovedu na ovaj standard a čitav posao završen je oktobra 2014. godine. Izviđački kontejner RecceLite i nišansko-navigacijski Litening. Standard Barak-2020 obuhvata ugradnju novog gornjeg elektrooptičkog prikazivača (HUD), novih savremenijih donjih kolor prikazivača, Elbitov prikazni sistem na kacigi pilota DASH (Display and Sight Helmet), sistem za protivelektronska dejstva, sistem za kontrolu leta, kontejner RecceLite s elektrooptičkim i infracrvenim kamerama, sistemom za snimanje podataka i njihov prenos u realnom vremenu preko data-linka. Od naoružanja vazduh-zemlja tu su elektrooptički i satelitski navođene bombe SPICE (Smart, Precise Impact, Cost-Effective) koje predstavlja stand-off oružije dometa i do 100 km. U principu SPICE predstavlja komplet elemenata za modifikaciju klasičnih američkih nevođenih avio bombi Mk81 (SPICE-250) , Mk83 (SPICE 1000) i Mk84 (SPICE 2000). Tu su takođe i CCD/IIR plus GPS/INS vođene krstareće rakete Delilah dometa do 250 km. Živojin BANKOVIĆ
  21. Uskrs kao najveći i najvažniji kršćanski blagdan koji slavi Isusovo uskrsnuće, blagdan je nade, rađanja, novih početaka. Povodom Uskrsa o simbolici ovog praznika, o čovjeku i njegovim nadama za Fenu je govorio teolog, direktor Internacionalnog multireligijskog interkulturnog centra IMIC fra Drago Bojić. Govoreći o simbolici Uskrsa Drago Bojić ističe da se o uskrsnuću i blagdanu Uskrsa može govoriti samo iz perspektive vjere i Božijih obećanja, povjerenja u Boga i nade da zadnju riječ u ljudskom životu neće imati zlo, patnja, nepravda, pa ni smrt. On naglašava da se kršćanska vjera temelji na uskrsnoj nadi koja sve karte stavlja na Božiju dobrotu i milosrđe, koja radikalno vjeruje u Boga života. Bojić podsjeća da mnogi ljudi s onim što se dogodilo Isusu iz Nazareta poistovjećuju i vlastita iskustva. I to ne bez razloga i ne bez utemeljenja u životu. ''Mnogi ljudi su pretrpjeli ili trpe nepravde, doživjeli su teške izdaje, poniženja i uvrede. Mnoge je u životu rastužila i slomila nepravedna smrt najbližih. Mnogi poput Isusa upućuju vapaje Bogu i pitaju se zašto ih je ostavio. Zato se uskrsni Bog doživljava kao Bog koji daje smisao i nadu u svijetu u kojem je tako puno besmisla i beznađa. Isusovo uskrsnuće prekida Božiju šutnju i odsutnost u ovome svijetu, pa je blagdan Uskrsa i blagdan utjehe'', naglasio je. Fra Drago Bojić dodaje da se uskrsnuće ne tiče samo vječnog života i čovjekove vjere u život poslije smrti. Ono se tiče i sadašnjeg života, vjere i uvjerenja, da je život veća vrijednost od smrti, dobro od zla, istina od laži. ''Ono se tiče preobrazbe vlastitog života i svijeta u kojem se živi. Uskrsnuće potiče na izlazak iz ovozemaljskih grobova, na uklanjanje kamenja koje nas sputava u ljudskosti, na odustajanje od svega onoga što u naš život unosi smrt. Smrt se ne pojavljuje samo na koncu naših života, ona je često prisutna usred života i pojavljuje se kao nedostatak smisla, kao apatija i gorčina, kao trauma i kompleks, kao sputanost i blokada, kao bešćutnost i ravnodušnost spram drugih, kao izopačenost i dijaboličnost'', mišljenja je on. Govoreći o tome koje moralne istine promišljati na ovaj praznik, Bojić je naveo da Bog nije dopustio da trijumfiraju zlo i nasilje, te da Uskrs govori o Bogu koji je protiv zla i nasilja i koji je na strani onih što nepravedno pate, te da bi to trebalo potaknuti ljude da ne čine nepravdu i da se solidariziraju s onima koji ju trpe. ''Uskrs govori o Bogu koji oslobađa, pa bi to ljude trebalo ponukati da se bore protiv svih oblika ropstva, pa i robovanja vlastitim strahovima, glupostima, zloćama. Uskrs govori i o Bogu kojemu je stalo do svakog čovjeka i svakog života. Blagdan Uskrsa pripada svim ljudima. To trebaju imati na umu kršćani koji Boga žele privatizirati, uskratiti ga drugima, koji manipuliraju Bogom za svoje vlastite interese, koji Boga žele okrenuti protiv drugih ljudi. Nema ništa strašnije i opasnije od takve preuzetnosti i doista je i tužno i razočaravajuće da u to upadaju mnogi svećenici i biskupi, pa i najveći kršćanski blagdan često koriste kako bi se razračunavali s neistomišljenicima, napadali druge i drugačije, unosili nemire i razdore među ljude, a samo zato da bi održali moć koju imaju'', podvukao je fra Drago Bojić. On dodaje da se uz blagdan Uskrsa vežu mnogi običaji, ali da je uskrsno vrijeme puno mirnije i stišanije nego što je to primjerice slučaj s božićnim vremenom. ''Uskrs poziva na tišinu, mir, sabranost, meditaciju, povratak sebi, vlastitoj nutrini. Blagdane treba oslobađati neukusnih religijsko-političkih manifestacija i od njih ne treba praviti javne parade'', poručuje fra Drago u razgovoru za Fenu.
  22. Са друге стране, језик којим се свакодневно служимо у доброј мери одражава конструкте у нашој глави. Лав Виготски је својевремено рекао да је језик оруђе мишљења. Наше мисли, вербализоване, морају бити уобличене језиком који користимо да их искажемо. Тако имамо ситуацију у којој имамо добру намеру (или макар социјалну норму) и некоме желимо да упутимо утешну реч, али оно што говоримо су конструкти, фразе и реченице које не преиспитујемо превише, већ их у овим ситуацијама испаљујемо као на аутопилоту. Важно нам је да имамо те припремљене реченице, пошто су ситуације у којима их изговарамо неретко стресне и непријатне. Тако нам изговорена реченица може послужити као уточиште од неудобне тишине, али остаје чињеница да том реченицом ништа није речено. Штавише, могуће је направити и извесну штету. Зато је овај текст баш о томе – о таквим реченицама, које олако изговарамо, а које немају значење које бисмо ми волели да имају, посебно не у ситуацијама кад је некоме потребно помоћи или утешити га/је. Поред самих реченица, бавићемо се мало и њиховом анализом, али и конструктивнијим алтернативама.
  23. Neretko mi se desi da, u prolazu ili u razgovoru sa ljudima, čujem kako jedni drugima kazuju stvari koje bi trebalo da imaju utešnu ulogu. U takvim situacijama obično je lako prepoznati dobru nameru, a kad ste psiholog – i pogrešne načine da se uputi utešna reč. Sa druge strane, jezik kojim se svakodnevno služimo u dobroj meri odražava konstrukte u našoj glavi. Lav Vigotski je svojevremeno rekao da je jezik oruđe mišljenja. Naše misli, verbalizovane, moraju biti uobličene jezikom koji koristimo da ih iskažemo. Tako imamo situaciju u kojoj imamo dobru nameru (ili makar socijalnu normu) i nekome želimo da uputimo utešnu reč, ali ono što govorimo su konstrukti, fraze i rečenice koje ne preispitujemo previše, već ih u ovim situacijama ispaljujemo kao na autopilotu. Važno nam je da imamo te pripremljene rečenice, pošto su situacije u kojima ih izgovaramo neretko stresne i neprijatne. Tako nam izgovorena rečenica može poslužiti kao utočište od neudobne tišine, ali ostaje činjenica da tom rečenicom ništa nije rečeno. Štaviše, moguće je napraviti i izvesnu štetu. Zato je ovaj tekst baš o tome – o takvim rečenicama, koje olako izgovaramo, a koje nemaju značenje koje bismo mi voleli da imaju, posebno ne u situacijama kad je nekome potrebno pomoći ili utešiti ga/je. Pored samih rečenica, bavićemo se malo i njihovom analizom, ali i konstruktivnijim alternativama. Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
×
×
  • Креирај ново...