Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'jevtić'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. VLADIKA BAČKI OBRUKAO SPC Nemušta pravdanja bojkota carigradskog patrijarha Željka Jevtić 14.10.2019. 20:07 FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA Sinod Srpske pravoslavne crkve bez ijednog valjanog razloga "lupio je šamar" prvoj među patrijaršijama - Carigradskoj. SPC je ušla u opasnu igru protiv nadmoćnijih od sebe samo jer je grupa vladika preuzela odlučivanje u Crkvi. Šta se događa? Prvi među patrijarsima, carigradski Vartolomej, organizovao je proslavu u čast Srpske crkve, njene autokefalnosti i hirotonije Svetog Save baš tamo gde se sve i dogodilo - u Nikeji, davne 1219. godine. Dvodnevna svečanost ovog vikenda posvećena SPC prošla je, međutim, bez SPC. Sinod Srpske crkve, u kojem su četvorica vladika i jedan član zamenik, krio je od "sopstvenih vladika", ali i vernika da poziv uopšte postoji. I to ne bilo koji poziv, već od patrijarha - koji odlučuje o autokefalnosti crkvi i koji je u nekoliko navrata štitio SPC. Poslednji primer je pre izvesnog vremena kada je poslao oštro pismo u Crnu Goru da tamošnja vlast ne preduzima radnje protiv Srpske crkve i da neće dobiti priznatu crkvu. Svečanost u čast SPC držana je, bukvalno rečeno, u toj istoj Crkvi u strogoj tajnosti iako su pismom patrijarha Vartolomeja pozvane sve vladike da dođu. I ne samo to - carigradskom patrijarhu na dva pozivna pisma vladike iz Sinoda nisu ni odgovorile kako dolikuje. "Blic" je, međutim, pre dva dana otkrio i objavio ovaj skandal u SPC i tajnu grupice srpskih vladika. Na to se oglasio jedan od članova Sinoda, pretpostavljamo u ime Sinoda, portparol SPC vladika bački Irinej (Bulović). U izjavi za medije upitan o događaju vezanom za Carigradsku patrijaršiju i činjenicu da nijedan vladika nije otputovao jer nisu ni znali, episkop bački je izneo nekoliko navoda. Problem je, međutim, što ne odgovaraju sadržini zvaničnih dokumenata. Vladika bački Irinej na početku svoje izjave praktično priznaje pisanje "Blica" da je bilo pozivnog pisma patrijarha Vartolomeja, a da je neodlazak vladika - odluka Sinoda. Dalje nastavlja o razlozima i kaže: - Razloga su dva - praktične teškoće, tek je završena višednevna proslava u Žiči, Peći i Beogradu, pa carigradski poziv nije bilo moguće ni saopštiti arhijerejima pošto je stigao uoči naše proslave, kao i načelni razlozi... - navodi vladika bački. Međutim, "Blic" poseduje oba pozivna pisma patrijarha Vartolomeja. Prvo je upućeno 5. septembra, a drugo 25. septembra. Proslava u Žiči počela je 6. oktobra, dakle 12 dana kasnije od upućenog pisma iz Carigrada. Ako bismo čak i banalizovali problem - nijedno pismo, a posebno carigradskog patrijarha, ne putuje 12 dana. Vladikama, međutim, nije saopšteno ni za prvo pismo poslato mesec dana ranije. Drugi pokušaj vladike bačkog je navod o tome šta Srpska crkva slavi. Tako on kaže: "Naša Crkva ne proslavlja, naime, 800. godišnjicu hirotonije Svetog Save u episkopski čin, a na tu proslavu nas poziva Carigradska patrijaršija, nego proslavlja 800. godišnjicu autokefalnosti naše Crkve. Hirotonija Svetog Save je, prema našem shvatanju, samo deo ukupnog događaja koji proslavljamo". "Blic" poseduje pismo, koje je sa potpisom patrijarha srpskog Irineja, a koje je poslato svim patrijarsima kao poziv da prisustvuju jubileju SPC. "Blic" prenosi deo tog pisma: FOTO: PRIVATNA ARHIVA "Ovim bratoljubivim pismom čast nam je obavestiti vas da se 2019. navršava osam vekova od kada je Sveti Sava hirotonisan i potvrđen za prvog arhiepiskopa srpskih i pomorskih zemalja u Nikeji... Ovaj goržestveni čin koji je venac hrišćanskog prosvetljenja srpskog naroda naša sveta Crkva će obeležiti u sabornom duhu sa predstojateljima namesnih pravoslavnih crkava...", navodi se u pismu SPC upućenom između ostalih i carigradskom patrijarhu, gde se poziva na našu proslavu u Srbiji. FOTO: PRIVATNA ARHIVA U pozivu sa potpisom patrijarha srpskog Irineja za obeležavanje jubileja SPC govori se o proslavi rukopoloženja Save Nemanjića Dakle u ovom pozivnom pismu srpskog patrijarha uopšte se ne pominje reč "autokefalija" nego proslava rukopoloženja Save Nemanjića. Tako se i patrijarh Vartolomej u svom obraćanju srpskom patrijarhu pozvao na sadržaj tog pisma - pozvao na proslavu onoga što i SPC slavi. Ukoliko se carigradskom patrijarhu "uzme za zlo" što je pozvao na "pogrešnu" proslavu, onda podjednako nije jasno ni kako je takav isti previd mogao da se dogodi onom koji sastavlja pisma u ime srpskog patrijarha. Takođe, i da Sinod dopusti da se takav previd "pošalje u beli svet". Međutim, igri reči ili samim događajima, za kojima je posegnuo vladika, jednostavno nema mesta. Opšte je poznato i bar za života sadašnjeg carigradskog patrijarha neupitno izjednačavanje vrednosti hirotonije i autokefalije. Carigradska patrijaršija nijednog trenutka u novijoj istoriji nije postavila pitanje autokefalnosti SPC. U Carigradu nije postavljeno pitanje, primera radi, da je autokefalija data u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca koja, međutim, više ne postoji. Ali zato jesu poslate jasne poruke i to u nekoliko navrata po pitanju Crne Gore i Makedonije, koje su u duhu očuvanja teritorije SPC. Vladika bački Irinej navodi za medije da ukoliko neko od vladika i ode, "to će biti nezvanično, odnosno u svoje lično ime". Međutim, u oba pozivna pisma patrijarh Vartolomej zove patrijarha i odreda sve episkope, tako da ne bi bilo ni prirodno da je svakom episkopu slao posebno poziv. Odnos sa drugim patrijaršijama u SPC, a posebno bojkot prvog patrijarha, nije nikada bio u ovoj meri stvar jednog čoveka pa čak ni samo Sinoda, a da je Sabor sveden na one koji treba da "upale sveće". Bojkot prve među patrijaršijama ne sme biti odluka u kojoj ne učestvuje Sabor. Inače, pisma koja je poslao carigradski patrijarh sročena su u lepom i iskreno bratskom tonu. U njima je izraženo veliko poštovanje prema SPC, kojoj je na kraju Carigradska patrijaršija i ukazala čast proslavom, što do sada nije činila drugim crkvama. Narodski rečeno, kulturno je bilo odgovoriti na tu ljubaznost i čast. Mitropoliti Carigradske patrijaršije bili u Nikeji Bez SPC tokom vikenda u sklopu obeležavanja jubileja 800 godina autokefalnosti Srpske crkve, u subotu su jerarsi i sveštenstvo Vaseljenskog trona posetili drevni grad Nikeju (Iznik). Poklonici su u Nikeju stigli u podne gde su obišli ostatke hrama Uspenja Presvete Bogorodice u kome je, po mišljenju nekih istoričara kao i Sv. Justina Popovića, 19. avgusta 1219. rukopoložen Sveti Sava za episkopa. FOTO: GORAN SRDANOV / RAS SRBIJA Patrijarsi Vartolomej i Irinej uputili su pozive za svečanosti u bratskom tonu U ovoj pokloničkoj poseti učestvovali su sedmorica mitropolita Carigradske patrijaršije. Liturgijom je juče načalstvovao patrijarh Vartolomej. FOTO: PRIVATNA ARHIVA Prevod pisma iz Carigrada Prvo podvučeno: svedoči da je patrijarh Vartolomej prvo pismo poslao 5. septembra Drugo podvučeno: radi većeg učešća Srpske crkve pomera datum na 12-13. oktobar Treće podvučeno: poziva svakog arhijereja pojedinačno Četvrto podvučeno: datum ovog drugog pisma je 25. septembar Drugi pasus: "Kao nastavak naših bratskih patrijaraških pisama od 5. septembra ove godine, želimo ovim pismom da obznanimo Vašem ljubljenom Blaženstvu da, želeći veće bratsko učešće svetih arhijereja i klirika Vaše vozljubljene najsvetije Srpske crkve, prenosimo vreme proslave na dane 12-13. dolazećeg oktobra". Treći pasus: "Stoga upućujući otvoreni bratski poziv Vašem Blaženstvu i svakom od svetih arhijereja pojedinačno, očekujući Vaše učešće u ovoj sveštenoj jubilarnoj proslavi, celivamo Vas svetim celivom..."
  2. Већ сам раније напоменуо да су историчари књижевности и сами посредно истицали религијски апскет читаве епохе средњег века као пресудан, коју називају никако другачије но црквена књижевност. Уколико се трага за смислом богословске књижевности, најједноставније је трагати путем савремених богослова, јер се у слободном књижевном интерепретирању губи много од есенцијалног. Атанасије Јевтић каже: „ О Светом Сави је иначе код нас писано веома много, али је писано о свему другоме само не о његовом богословљу, о њему као богослову Православне Католичанске Цркве Српске. Разлог томе треба тражити пре свега у општој богословској незаинтересованости нашег новијег доба, тј. конкретно наша два последња века. Јер од како се у прошлом веку почело научно бавити нашим средњевековним текстовима , па према томе и текстовима Светог Саве и о Светом Сави, одмах је с почетка била очигледна одсутност било каквог интересовања за богословље и богословску науку садржану у старим светосавским текстовима“.[1] Дакле, Атанасије Јевтић истиче незаинтересованост богословске науке за питања текстова средњег века, у овом случају Доментијанових. Упоредно са овим истичем и следеће мишљење Бичкова: „Данас када су публиковани радови из области византијске и староруске естетике, време је да се окренемо и систематском изучавању конкретних форми пројављивања и функционисања естетичких схватања и других православних региона“.[2] Два кључна момента, један владике Атанасије Јевтића о незаинтересованости, а други Бичкова који инсистира на систематском проучавању текстова византијске те самим тим српске средњевековне књижевности. О теми Светог Саве говорили су: Фрањо Рачки (1828-1894), Ватрослав Јагић (1838-1923), Светислав Вуловић (1847-1898), Станоје Станојевић (1874-1937), Стојан Новаковић (1842-1915), патријарх Димитрије Павловић (1846-1930), митрополит Сава Косановић (1839-1903), Владимир Ћоровић (1885-1941), Павле Поповић (1868-1939), Никола Радојчић (1882-1964) и многи други. Међу набројаним именима постоје они који су допринели разумевању светосавског учења, али и оних који су се трудили жестоко да оспоре било какву вредност, конкретно Доментијановог Житија Светог Саве. Вођени различитим разлозима (верским, политичким, теолошким, историјским, књижевним) допринели су свако на свој начин томе да је и после неколико векова Доментијаново стваралашто равноправно са савременим књижевним питањима. Владика Атанасије Јевтић се залаже за теоцентричну концепцију и приступ и наводи оне радове који су тим правцем ишли. Али то не значи да Житије нема и антропцентричну жицу која се такође може подредити дубљој анализи. Мислим да спор, на релацији књижевно-црквено, почива баш на различитим приступима (теоцентризму и антропоцентризму), а негде на средини је потребан баланс. Многобројност мишљења се може дати у кратком прегледу тек шачице аутора. Фрањо Рачки, иначе припадник доминканског реда, је сматрао Житије опширним и помало испразним богословским расправама која немају нимало историчности у себи. На тај начин је Рачки сам себи контрирао тражећи у хагиографијама факте и чињенице, а у историји богословље. То би било исто као када бисмо Стари Завет оспоравали јер Ноја није могао сам направити своју барку са три сина. У сваком случају водити полемику са мишљењем које је настало пре више од једног века делује неукусно. Ватрослав Јагић је указао на доиста озбиљан проблем, а то су преводи: „У преводима (старосрпским), који су редовито чињени са грчкога језика, владају иста начела ропске сапетости, која су се већ одавно удомаћила у бугарско-словенској књижевности“.[3] Највећи је проблем синонимије именица грчког језика, а које се у преводу на српски језик своде на један или евентуално два појма. Тако да је данас пред нама двоструки или троструки превод светоотачких цитата а који имају посебну функцију у Житију. Светислав Вуловић Доментијана сматра ученим теологом, али богословско учење ће утицати на „век трајања“ самога Житија (каква грдна погрешка!), истовремено оцењујући да је препуно „измишљеним чудесима“ и „легендарним бљутавостима“[4]. Професор историје Станоје Станојевић није желео у свом раду Свети Сава (1935) да претерано коментарише теолошку страну Савине мисије, сматрајући да историја треба да остане ван било каквог слободног тумачења, а да при томе историја књижевности није систематизована и недоречена. На тај начин се само наставио манир истаживања средњевековне културе који је оштро делио легендарно, историјско и теолошко. Књижевна тумачења су и даље стидно ослушкивла резултате не желећи да упадну у замку заосталог и наивног. Са почетка 20. века се много више тежило западним уметничким идеалима, а било која веза са националним романтизмом, народном књижевношћу или још даље периодом немањићке културе био би чиста декаденција. Павле Поповић и Никола Радојчић су двојица проучавалаца који су озбиљније приступили читању светосавских текстова: „У свом Прегледу српске књижевности Поповић говори већ боље о „учености и просвећености“ наших средњевековних писаца, следбеника византијске књижевности. А у својој опширној студији о Светом Сави он хвали и Свету Гору и њену образованост, изучену и усвојену од стране Св. Саве и затим од њега пренету у српску земљу и народ. По мишљењу Павла Поповића, свештенство и монаштво је тада у Србији - сигурно било све неуко, с примитивним појмовима о вери, без познавања праве хришћанске и православне науке“[5], мада се овакво мишљење уваженог историчара књижевности, данас мора узети са резервом. Никола Радојчић истиче важност Свете Горе као епицентра српске православне етике, те сходно томе и Светог Саву на првом месту као некога које познавао суштину православне догме. Радојчић каже: „Свети Сава је био, пре свега богослов, а о њему као богослову има најмање научних радова...“[6] Учитељство Светога Саве је оно што Атанасије Јевтић назива богословљем, и не сме да чуди јер друге друштвене науке наш средњи век није ни познавао. А ако треба да се још јасније илуструје међусобна синонимија богословља и учитељства, послужимо се примерима наставних предмета који постоје у данашњем образовању, али су сви обједињени називом просвете. Никола Радојчић је усмерио будуће нараштаје у правцу проучавања Савиних беседа што му признаје Атанасије Јевтић али и пресуђује: „Наиме, реч је о Радојчићевом тамо изнетом мишљењу о „исихазму“, затим о његовом заступању неког „посебог типа српскох монаштва“ и најзад о приписивању Св. Сави „науке о предестинацији. Међутим ко познаје ове проблеме – питање исихазма,предестинације и типова монаштва – одмах ће му бити јасно одакле је Радојчић позајмио, или боље рећи непроверено прихватио, таква погрешна мишљења и затим их приписао Светом Сави. Та мишљења несумњиво потичу из радова западних научника, које је читао и за којима се повео“.[7] Иако млађи од Поповића ни Радојчић се није могао изузети лако од утицаја позитивизма које се почео дубоку укорењивати у српску науку. Тендеција је била да уколико се Доментијановом стваралаштву не може дати научни призвук, а да је плетеније словес само одлика једне епохе, онда то и није књижевност, јер тако запад мисли. На тај начин је наука силом покушавала да од Доментијана начини Анатола Франса (1844-1924), а од лика Светог Саве начини лик Пафнуција[8], што је незамислив терор[9] над самом књижевношћу. Значај проучавања средњевековне књижевности је вишеструк, тим путем се омогућава непосредна комуникација са наслеђем, стиче се бољи увид у развој аутономне национале уметности, као и увид у последице и погрешке, које су се поткрале. [1] Атанасије Јевтић, Богословље Светог Саве, Врњачка Бања, 1991, 8. [2] Милорад Лазић, Естетика Доментијановог житија, Предговор В.В. Бичков, Октоих, Подгорица 1997, 7. [3] Атанасије Јевтић, Богословље Светог Саве, Врњачка бања, 1991, 9. [4] Исто, 11. [5] Исто, 21. [6] Исто, 25. [7] Исто, 27. [8] Пафнуције, калуђер и пустињак, је главни лик романа Таида , бива заведен лепотом жене те постаје највећи грешник. Али да не буде забуне, овим поређењем се не инсистира на сличностима два дела Житија и Таиде, већ на индентичним приступима књижевног тумачења једном и другом. [9] Европски средњи век са правом носи надимак „мрачни“. Међутим, то се не односи нужно и на Средњи век српске историје, јер је постојало неколико периода који се везују за владаре лозе Немањића који су умногоме унапредили српску државу и српску културу. У претераној жељи да постанемо оно што историјски па и географски нисмо, почели смо присвајати и оно чему логично нема места код нас а што се тиче појединих социјалних феномена. Период владавине Немањића је оставио значајне споменике и одреднице нашег идентитета. О сличној тематици су говорили Зоран Мишић Шта је то косовско определење (1961) и Борислав Михајловић Михиз у чланку Књижевни разговори (1952). Поменута двојица су у периоду комунистичке идеолошке превласти истицали важност културног наслеђа. Њима су се касније придружила и највећа имена српске поезије и прозе тога времена окупљени око часописа Дело. Вековна разлика је била премошћена, а најзад је и створен аутентични израз модерне српске поезије. Свети Сава
×
×
  • Креирај ново...