Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'fotografi'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Jednu od najčuvenijih fotografija na svetu, „Migrant mother” (Majka migrant), potpisuje žena – Dorotea Leng. Novembra 1936. godine iz štamparske prese izašao je prvi broj časopisa Lajf (Life), a na njegovoj naslovnici, fotografija Margaret Burk-Vajt. Ove, ali i mnoge druge hrabre žene, otvorile su put modernoj fotografiji i svim ženama fotografima. Po rečima Suzan Sontag, fotografija je elegična umetnost, umetnost sumraka. Većina fotografisanih stvari, samo zato što je fotografisana, biva dodirnuta patosom. Sve fotografije su memento mori. Verujem da je stvaralac umetničkog dela takvog intenziteta iznad ikakve karakterizacije pola. Međutim, nemoguće je ne primetiti da u moru muškaraca fotografa, jedva zapliva po koja žena. O tome svedoči i činjenica da se u prvoj polovini 20. veka na žene dokumentariste gledalo kao na izuzetno hrabre žene, spremne na svakakve „ludorije“ zarad fotografije, ali i osobene i čudne Danas, uz veću svest o ravnopravnosti polova i otkako je razvoj tehnologije omogućio da glomazne fotoaparate i komplikovanu proceduru izrade fotografija zameni laka i svedostupna digitalna tehnologija, upliv žena u ovu umetnost sve je značajniji. A to je nešto što se ne sme zanemariti. Kroz ženski objektiv uvek prolazi izvesna doza empatije, čineći tako svaku stvarnost humanijom, a svaku nadrealnost opipljivijom. Ono što dokumentarnu fotografiju izdvaja od ostalih formi vizuelne komunikacije jeste mogućnost da prenese snažnu poruku sadržanu u samom deliću sekunde. Dokumentaristi nastoje da prikažu objektivnu i istinitu sliku nekog događaja ili ličnosti i pošalju je u svet sa određenom porukom. Jedan od ciljeva dokumentarne fotografije jeste da utiče javnost tako što će podstaći na razmišljanje, a u nekim slučajevima i društveno-politička delovanja i promene. Prve žene fotografi Jedna od prvih fotografkinja (foto-žurnalista) čiji je rad objavljen u Americi jeste Džesi Tarboks Bils, 1900. godine. Međutim, uspon žena u dokumentarnom žanru može se pratiti tek od kraja druge decenije 20. veka. Kao i svaka druga pojava, i ova se može povezati s društvenim i kulturnim dešavanjima i promenama. Dorotea Leng Jedna od žena koje su ostavile značajan trag u dokumentaciji teških istorijskih perioda jeste Dorotea Leng. Već od detinjstva okrenuta umetnosti, završila je smer fotografije na univerzitetu Kolumbija i ubrzo nakon toga počela je da radi za poznate fotografe. Kako je putovala kroz Ameriku, 20-ih godina, Dorotea je videla drastične posledice Velike depresije, što ju je navelo da objektiv svoje kamere sa fotografskog studija okrene ka ulicama. Njen drugi suprug, profesor ekonomije upoznao ju je sa političkom i socijalnom materijom i nekoliko godina par putuje i dokumentuje uslove života migranata i uopšte ljudi pogođenih ekonomskim kolapsom i eksploatacijom. Dorotea Lang: Majka migrant, By Dorothea Lange, Farm Security Administration / Office of War Information / Office of Emergency Management / Resettlement Administration – This image is available from the United States Library of Congress’s Prints and Photographs division under the digital ID fsa.8b29516, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=52734 Oni su tom prilikom napravili zbirku fotografija i eseja kojima su stvorili nove mogućnosti formiranja društvene svesti; njihov rad dolazi u žižu javnosti, a Doroteine pronicljive fotografije, distribuirane kroz novine širom zemlje, postaju ikonska slika tog doba. Njena najpoznatija fotografija naslovljena je „Majka migrant“, nastala 1936. godine u Kaliforniji. Na slici je prikazana Florens Ovens Tompson sa decom, majka suočena sa nedaćama ekonomske krize. Ova fotografija postala je simbol nebrojenih teškoća sa kojima se američki narod tih godina borio. Bila je jedna od osnivača fotografskog asopisa „Aperture“, a nekoliko godina je radila i za „Lajf“ magazin. Doroteu su zvali „fotografom naroda“ i sebe je smatrala isključivo dokumentaristom. Ipak, njen rad ima sve odlike umetničkog. To nisu samo prazna lica na filmu, na njima se vide tihe ali snažne emocije koje nisu mogle da promaknu njenom oku. Dorotea jeste bila nezadovoljna što njene fotografije nisu u većoj meri uticale na društvo i njegovu težnju za promenom, ali su nepogrešivo uticale na generacije dokumentarnih fotografa koje su došle, a time neizmerno i naše društvo. Margaret Burk-Vajt Zajedno sa Doroteom Leng, Margaret Burk-Vajt bila je jedna od prvih žena koja je fotografisala život Amerikanaca u vreme Velike ekonomske krize. Poznata je kao prvi strani fotograf koji je imao dozvolu da fotografiše sovjetsku industriju i kao prvi (ženski) fotograf za „Lajf“ časopis, koji na naslovnici prvog broja nosi njenu fotografiju. Tokom Drugog svetskog rata takođe je bila prvi ženski ratni korespodent (i prva žena kojoj je dozvoljeno da radi u borbenoj zoni). Najznačajnije, ujedno i najpotresnije fotografije iz ovog perioda uradila je u koncentracionim logorima nakon ulaska savezničkih trupa. Margaret Burk-Vajt: Preživeli gledaju u fotografa Februara 1937, „Lajf“ objavljuje jednu od njenih najpoznatijih fotografija na kojoj se vide crnci, žrtve poplave, koji stoje u redu za pomoć ispred plakata sa slikom nasmejane belačke porodice na kom piše „Najviši životni standard na svetu“. Fotografija koja odlično sumira državno tolerisanje marketinških farsi („američkog sna“), koje nažalost nije nemoguće primetiti i danas. Bila je i hroničar nepravdi i nasilja širom Indije i Pakistana (gde je njen rad bio poznat). Nije se libila da dokumentuje i najstrašnije prizore, poput ulica Indije prepunih leševa. Imala je tu priliku da intervjuiše i fotografiše Mahatmu Gandi samo nekoliko sati pre njegovog atentata 1948. godine. Tokom treće i četvrte decenije dvadesetog veka Bernis Abot, Helen Levit, Lola Alvarez Bravo i Edit Geran skrenule su pažnju na svoj rad. Bernis Abot Bernis Abot proslavila se crno-belim fotografijama njujorških ulica i arhitekture, koje je 30-ih godina prošlog veka fotografisala gotovo svakodnevno. Koristeći se kamerom velikog formata, Bernis je marljivo fotografisala Nju Jork sa velikom pažnjom za detalje (koju je toliko cenila kod Eugena Atgeta). Bernis Abot: Restoran Blossom, By Berenice Abbott – http://www.flickr.com/photos/nypl/3110620430/, Public Domain, Njen rad je pružio istorijski zapis mnogih sada već uništenih zgrada i kvartova. Ove fotografije objavljene su u knjizi „Menjanje Nju Jorka“ („Changing New York“, 1939). Helen Levit I Helen Levit je fotografisala svakodnevni Nju Jork, ali sa savim drugačijim pristupom. Njen rad spada u domen ulične fotografije. Kada je kasnih 30-ih deci držala časove umetnosti, zaintrigirali su je crteži kredom koji su bili deo dečije ulične kulture tog doba. Nabavila je Lajku i počela da beleži ove crteže i decu koja su ih pravila. Ove fotografije objavljivljene su 1987. godine pod nazivom „Na ulici: crteži kredom i poruke, Nju Jork Siti, 1938-1948“. Lola Alvarez Bravo Stil i pristup Meksikanke Lole Alvarez Bravo može se povezati sa radom Edvarda Vestona i pre svega Tine Modoti. Iako je mnogi prepoznaju po portretima slikarke Fride Kalo, ne treba zaboraviti da je upravo Lola fotografijama dece, siromašnih, fabrika, farmi, stvorila najbolji foto-dokument o svakodnevnom životu u gradovima i ruralnim područjima Meksika. Edit Geran Edit Geran je počela da se bavi fotografijom nakon Prvog svetskog rata. Kako je ova Francuskinja živela nedaleko od Sene, često je fotografisala reku i dokove u jutarnjoj izmaglici, kao i ulične scene centra Pariza. Čest motiv u njenoj fotografiji su usamljene figure na maglovitim ulicama, odrazi u vodi, prelepa igra svetla i senki. Govorila je da je želela zapravo da se bavi humanističkom fotografijom, ali je osećajnost okrenuta usamljenim i poetičnim atmosferama ipak prevagnula. I dok se većina ovih fotografkinja bavila problemima u urbanim sredinama, bilo je i onih koje su svoje kamere fokusirale na neistražene i divlje predele i zajednice. One su bile retke, ali izuzetno uspešne, poput Herijet Čalmers Adams (čije je radove objavila Nacionalna Geografija), Kirsten Klajn, Erike Larsen i Gertrude Blom. Gertruda Blom Gertruda Blom, By Na Bolom – Na Bolom, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2690422 Gertruda Blom (rođena kao Gertruda Elizabet Lortšer) bila je švajcarska dokumentarna fotografkinja i socijalni antropolog (što se vidi i iz njenog fotografskog dela). Provela je pet decenija baveći se majanskim kulturama. U kasnijim godinama postala je i environmentalista. Kao glasni protivnik Hitlerovog režima imala je problema te je u jednom trenutku odlučila da otputuje u Meksiko (kuda su se upućivali mnogi emigranti). Tamo je od vlade dobila priliku da zabeleži uslove u kojima su radile meksičke žene, a kasnije, kada je istraživala zapatiste, žene koje su se borile u revolucionarnoj vojsci Emilijana Zapate, koristila je prvu kameru da zabeleži svoj rad. Godine 1943. uspela je da ubedi vladu da joj dozvoli da se pridruži Čijapas ekspediciji u potrazi za legendarnim i retko fotografisanim Lakandon Majama. Iako nikada do tada nije jahala, postala je izvrsni jahač, i ne samo da je uspela da fotografiše Lakandon i da napiše knjigu o ekspediciji, nego je i shvatila da su majanski narodi i njihovo životno stanište u džungli njen životni poziv. Kasnije te godine upoznala je Fransa Bloma, danskog arheologa i kartografa sa kojim se udružila na nekoliko ekspedicija kroz džunglu, koje su kasnije izrodile studiju „Lakandon šuma“ („La Selva Lacandona”). Do 1951. godine Frans i Gertruda su se venčali. Preselili su se iz Meksika u Čijapas da bi bili bliže šumama. Tamo su kupili napušteni manastir i nazvali ga Casa Na Bolom, tj. Kuća Jaguara. Da bi mogli da finansiraju svoja istraživanja, počeli su da primaju goste. Tako je Kuća Jaguara prerasla u svojevrsni hotel ili gostionicu u koju su svraćali posetioci širom sveta, uključujući naravno mnoge arheologe i istraživače, te tako i neke znamenite ljude tog doba kao što su Dijego Rivera, Fransoa Miteran, Henri Kisindžer i drugi. Narednih 12 godina zajedničkog života, par je delio strast za ekspedicijama u potrazi za majanskom kulturom. Na ovim putovanjima Gertruda je nastavila da fotografiše Maje. Tehnička strana fotografije je nije mnogo interesovala. Svoju kameru smatrala je oruđem za dokumentovanje ljudi i kultura na prostoru koji se brzo menjao. Dešavalo se i da kada fotografiše zaboravi ili izgubi interesovanje za dalje razvijanje fotografija. Početkom 70-ih godina, Blomovu je počela da zabrinjava sistematična deforestacija Lakandonske šume od strane mnogih šumara, imigranata, petrolejske industrije, ali i same meksičke vlade. Osetila je potrebu da reaguje i time postale jedna od prvih aktivistkinja za životnu sredinu u 20. veku. Samostalno je počela putovanja Meksikom, SAD-om, Nemačkom i Švajcarskom i da drži predavanja u nadi da će edukovati ljude i podići svest o nepopravljivoj šteti koja se nanosila džungli. Godine 1983, objavljena je prva kolekcija njenih fotografija pod nazivom „Gertruda Blom – Svedok“ („Gertrude Blom – Bearing Witness“). Iv Arnold i Inge Morat Kako je 1947. godine osnovana kompanija „Magnum“, već početkom pedesetih u agenciju dolaze žene fotografi. Među prvima to su Iv Arnold i Inge Morat. One su, kao i većina „magnumovaca“ putovale po svetu i fotografisale ljude, svakidašnjicu, trenutne događaje. Radile su i u filmskoj industriji, fotografišući holivudske ličnosti poput Merlin Monro, Elizabet Tejlor, Alfreda Hičkoka. Osamdesetih, Magnumu se pridružuju Suzan Majselas i Martina Frank. Martina Frank Martina je fotografisala umetnike i pisce, te je njenu karijeru obeležio i rad za „Lajf“ i „Vog“, ali su njen glavni fokus bile humanitarne reportaže. Fotografisala je svaku produkciju „Théatre du Soleil“ od njegovog osnivanja. Njeno delo obuhvata i serije fotografija nastalih u Kini, Japanu, Tibetu, Indiji. O dokumentarnoj fotografiji je izjavila: „Fotografija nije neophodno laž, niti je istina. Više je prolazni, subjektivni utisak. Ono što najviše volim kod fotografije jeste onaj trenutak koji ne možete naslutiti; morate konstantno da posmatrate, spremni da dočekate nepoznato.“ Dajana Arbas Šestu i sedmu deceniju 20. veka je između ostalog obeležio i rad Dajane Arbas. Poslednji uzdah vitmanoskog erotskog zagrljaja nacije, ali univerzalizovan i oslobođen svih zahteva, čuo se na izložbi Čovekova porodica („Family of Man”), koju je 1955. godine organizovao Edvard Stajken, Stiglicov savremenik i saosnivač fotosecesije. Pet stotina tri fotografije, dve stotine sedamdeset tri fotografa iz šezdeset osam zemalja trebalo je da se svi saberu na jednom mestu – da dokažu kako je čovečanstvo „jedno“, i kako su ljudska bića, uprkos svim nedostacima i podlostima, ipak privlačna stvorenja. “Diane Arbus” flickr photo by babydriver79 https://flickr.com/photos/[email protected]/9102211370 shared under a Creative Commons (BY) license Ljudi na fotografijama bili su svih rasa, uzrasta, klasa, fizičkih tipova. Mnogi od njih bili su izuzetno lepih tela; neki su imali lepa lica. Kao što je Vitman poticao čitaoce svojih pesama da se poistovete sa njim i Amerikom, Stajken je postavio izložbu kako bi svakom posmatraču omogući da se poistoveti s velikom većinom prikazanih ljudi i, potencijalno, sa subjektom svake fotografije: svim građanima Svetske fotografije. Tek sedamnaest godina kasnije fotografija je ponovo privukla toliku masu sveta u Muzej moderne umetnosti: povodom retrospektivne izložbe dela Dajen Arbas 1972. godine. Na izložbi Arbasove, sto dvanaest fotografija koje je snimila ista osoba i koje su sve nalik jedna drugoj – to jest, na njima svako (u izvesnom smislu) izgleda isto – nametalo je osećanje upravo suprotno umirujućoj toplini Stajkenovog materijala. Umesto ljudi čiji nam je izgled prijatan, reprezentativni uzorak naroda koji se bavi onim čime se ljudi bave, na izložbi Arbasove postrojeni su pobrani monstrumi i marginalci – od kojih je većina ružna; groteskno ili neugledno odevena; u bednom ili pustom okruženju – koji su zastali da poziraju i često da iskreno, s poverenjem, zagledaju posmatrača. Delo Arbasove ne poziva posmatrače da se poistovete s parijama i ljudima bednog izgleda koje je fotografisala. Čovečanstvo nije „jedno“. Fotografije Arbasove prenose antihumanističku poruku kojom dobronamerni ljudi sedamdesetih godina dvadesetog veka žude da budu mučeni, upravo kao što su pedesetih želeli da budu utešeni i razonođeni sentimentalnim humanizmom. Između ovih poruka ne postoji onoliko razlike koliko bi se moglo pretpostaviti. Stajkenova izložba je bila optimistička, a izložba Arbasove pesimistička, ali oba iskustva podjednako dobro služe tome da se isključi istorijsko razumevanje stvarnosti. Autoritet fotografija Arbasove potiče iz kontrasta između njihove razdiruće teme i njihove mirne, činjeničke pomnosti. Ovaj kvalitet pažnje – pažnja koju poklanja fotografkinja, pažnja koju činu fotografisanja poklanja subjekt – daje tu dimenziju moralnog teatra direktnim, kontemplativnim portretima Arbasove. Daleko od toga da vreba nakaze i parije, da ih hvata zatečene, fotografkinja ih je upoznala, umirila ih – tako da su joj oni pozirali isto onako spokojno i ukrućeno kao bilo koji istaknuti viktorijanac za studijski portret kod Džulije Margaret Kameron. „Arbasova nikada ne bi snimala nesreće, događaje koji zadiru u život; ona se specijalizovala za usporene privatne lomove, od kojih se većina zbiva još od rođenja osobe.“ Radovi Dajen Arbas su bili već čuveni među poznavaocima fotografije pre nego što se ubila 1971. godine; ali kao i u slučaju Silvije Plat, pa i Virdžinije Vulf, pažnja koju je njeno delo privuklo nakon smrti, jeste pažnja drugačijeg reda. Činjenica da se ubila kao da svedoči da je njeno delo iskreno, nikako voajerističko, da je blisko i saosećajno, a ne hladno. Samoubistvo Dajen Arbas kao da jednim delom te fotografije čini razornijim i snažnijim, te dokazuje da su one bile opasne i po nju. Godinu dana nakon samoubistva, 1972. Dajen je postala prvi američki fotograf čiji je rad prikazan na Bijenalu u Veneciji. Malarme je rekao da sve na svetu postoji zato da bi na kraju završilo u knjizi. Možda danas sve postoji zato da bi završilo na fotografiji. Zašto da ne? Fotografija je vredna hiljadu reči, ali njoj ne treba nijedna da bi se povezala sa svima na Zemlji, da bi naše ideje, viđenja, strahove i snove bezglasno vrisnula; da bismo poslali poruku i napravili promenu; da bi naša vizija dodirnula druge. U neku ruku, njihovi opusi, ma koliko se razlikovali mogu se sažeti rečenicom Džulije Margaret Kameron: „Čeznula sam da zadržim svu lepotu koja se pojavljivala preda mnom i napokon je ta čežnja zadovoljena.“ Sve ove umetnice, svojim otvorenim umom nadogradile su se na bogatu istoriju naših kultura, svojom hrabrošću otvorile nove mogućnosti za sve nas, i kroz žižu njihove realnosti prikazale nam nebrojene vizije ovog „grešnog, ali prelepog sveta.“. I na tome im hvala. Piše: Ksenija Golubović https://kultivisise.rs/zene-fotografi/
×
×
  • Креирај ново...