Претражи Живе Речи Утехе

Напомињемо да је СПЦ од почетка постојања на интернету била на мети злонамерних неистомишљеника и медија који су на најгрубљи начин искоришћавали лажне информације или и сами конструисали вести које нису из правог извора СПЦ него су преузете са неких псеудо сајтова и адреса организација које су се одвојиле од СПЦ. Претраживач Телескоп ажурира податке који су доступни путем претрага или преко азбучног прегледа, а могућност уписа у регистар имају све адресе које су "на путу православља". У зависности од карактера и власништва домена, категоризација означава порекло и намену домена као

Акатист Христу Младенцу Кондак 1 Ти који си се родио од Дјеве и примаш небеске песме из духовних ризница, прими и од мене песме које Ти приносим: Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Икос 1 Од Анђела примивши благу вест, духовно отишавши у град Витлејем и видевши Младенца у јаслама, радоссно Му певамо: Исусе, радости Анђела! Исусе, весеље срца мога! Исусе, очекивање целога света! Исусе, небеска светлости! Исусе, Богомладенцу, спаси нас! Кондак 2 Онима који вером живе пастири показују пустињу, стога и ми са њима радујући се, певамо Рођеноме: Алилуја! Икос 2 Деца Божија радосно Младенцу

За време, док је Бог (према нашој упорној и више пута поновљеној молби) отсуствовао из наших живота, десила нам се невоља. Наша болест је постала тако тешка, да нас је требало лечити од последица пада у грех - од труљења, распада и смрти. Христос жели да спасе целог човека. Не само душу, него човека као сложено биће: и душу и тело. Управо ту сложеност треба сачувати заувек. Православље сматра да све што чини човека, треба да уђе у Царство Божије, да буде овековечено, обожено, заувек сједињено са Богом. Не само душа, него и тело, треба да уђе у Царство Божије. Код нас је све болесно: и моја

"О покојнику све најбоље" Када је убијен премијер Ђинђић можда стога што је тадашња тренутна власт била његових колега , можда и не , углавном медији су се утркивали који ће га представити у што бољем светлу за живота јаче и строже осудити убицу а са њим и неке неистомишљенике тадашњег режима. Милошевић није имао ту "срећу" да га медији прослављају као страдалника, јер је већ у то време преузета матрица запада о "злом балканском касапину" који сноси сву кривицу за све. Те један писац рече како ипак Милошевић није заслужио да буде сахрањен у дворишту као канаринац ако ни због чега другог оно

За време цара Михаила Феодоровича и Тобољскога архиепископа, преосвећеног Нектарија на Абалакском сеоском гробљу живела је једна сама удовица. Не зна се ко је она била. Познато је само да је она била много побожна и звала се Марија. То је благочестива удова Марија, која је 50. година од оснивања Тобољска, 10.јула 1636.г. једном задремавши у својој соби видела у ваздуху лик знамења Пресвете Бгородице, са изображењима са стране светитеља и чудотворца Николаја, и преподобне Марије Египћанке и чула глас из иконе: Марија ,јави ово виђење народу и кажи да направи на Абалакском гробљу са десне стране

Ако је активност црквених заједница на Интернету добро организована, маса најчешћих питања, који се тичу пре свега свакодневице, па можда и катихизације или црквене просвете, може бити решена већ на овом нивоу. То значи следеће: ако је сајт информативан, лице црквене заједнице биће видљиво већ на први поглед. Ако сајт изазове интересовање нецрквених људи, из тог чиниоца као из тачке раста моћи ће да се развија једна грана мисионарског рада. Ако је удобан за комуникацију, сајт може постати привлачна платформа за неформалне контакте унутар црквених заједница, нарочито када је у питању православн

(слави се 21/8.фебруара и 23/10.јуна на дан празновања Сабор Рјазанских светих) Љубав Семеновна Сухановска родила се 10.септембра/28.августа 1852.г. у Рјазану, у породици сиромашнога мештанина Семена Ивановича Сухановског и његове супруге Марије Ивановне. У то време они су имали два детета: Василија и Григорија (умро 1855.г.) .После три и по године родила им се још једна девојчица. Млађу Љубовину сестрицу су назвли Олга. Љубушку су крстили два дана после рођења,-30.августа у Никољској цркви, коју су после тога, зато што је њена купола до реконструкције, 1904.г. била највећа у граду, у народ

Његово име је Добри ( Добре-на бугарском) и наизглед је веома чудан ( за неке ) али у питању је једна интересантна личност коју познаје цела Бугарска. Вероватно вам изгледа да је просјак или Јуродив?! Сигурно је и једно и друго али поред свега краси га нешто што ретко ко има данас на овоме свету - племенита личност! Наиме, ради се о једном старцу из Бугарске, који је пуки сиромах, а даривао је Бугарској Православној Цркви преко 20 000 евра. Сваки дан стоји у храму и проси, али не за себе, већ све скупља и даје Цркви. Највећи је дародавац Цркве у последњих неколико деценија, као појединац. И

Председник Р. Србије, г. Томислав Николић тражи амнестију за Архиепископа охридског Јована Пред претстојећу официјалну посету Р. Македонији, Председник Р. Србије, г. Томислав Николић, дао је интервју за један македонски медијум у коме се осврће и на прогон Архиепископа охридског и Митрополита скопског г.г. Јована и Православне Охридске Архиепископије. У интервјуу је истакао да судски проблем може бити измишљен свакоме и предочава сву бесмисленост државног прогона Архиепископа Јована и Православне Охридске Архиепископије, а то је коришћење судова и тужилаштва, уместо да се спусти лопта

На челу са настојатељом манастира архимандрита Кирила, браћа и сестре манастира су срдачно дочекали и поздравили Председника ОВЦС. У разговору са игуманом, Митрополит Иларион поделио утиске са путовања на Светој Гори и са његове посете Риму. Митрополит Иларион, у главној манастирској цркви, служио Свете Литургију у саслужењу јеромонаха Николаја (Сахаров) и друге сабраће манастира. Богослужење је вршено на словенском и енглеском језику, архимандрит Кирил се молио и причестио се Светим Христовим Тајнама. По отпусту Литургије, настојатељ обитељи срдачно поздравио Владику, истицући, да будући ми

После службе, гости су учествовали у заједничкој братској трпези на коме се Митрополит обратио монасима из манастира. " Оче, јероманаху Методије са братсвом Свете обитељи, драги оци и браћо! Желео бих свима вама првенствено да пренесем благослове Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила. Са радошћу сам поново посетитио манастир Хиландарски, први пут сам посетио пре 20 година - у 1992.године. Од тада, много тога се променило у мом животу и животу манастира, и у животу света, данас већина браће Светог манастира су људи који нису били у овој обитељи пре две деценије. Желео

Осим бављења истим послом, чланове рода Андрићевих везивала је и зла коб туберкулозе: многи пишчеви преци, укључујући и све његове стричеве, подлегли су јој у младости, а сам Андрић без оца је остао као двогодишњи дечак. Суочавајући се са беспарицом, Катарина Андрић свога јединца даје на чување мужевљевој сестри Ани и њеноме мужу Ивану Матковшик у у Вишеград. У граду који ће, више него иједно друго место, обележити његово стваралаштво, гледајући свакодневно витке стубове на Дрини ћуприје, Андрић завршава основну школу, а потом се враћа мајци у Сарајево, где 1903. године уписује Вел

- Ма какви! Имао сам је уцртану на карти, али сам карту изгубио. А пут сам заборавио – каже он тако мирно, да му човек мора поверовати – А баш сам мислио да вас одведем тамо. Штета. - Штета – уздахнух. - Али могу да вам причам о њој, то нисам заборавио. - Причај, причај! – узвикнуо сам како би и сваки петогодишњак. - Ух, што је тамо било добро друштво! Много сам ја од њих научио. - Ма од кога? – сестра је зашкиљила. - Како од кога? Од Велимира. То је највећи мудрац у шуми. Њега сви увек послушају. Он је заиста врло паметан. - А ко је Велимир? – упитах. - Велимир, пуж са једном чарапом.