Претражи Живе Речи Утехе

Извор: СПЦ

Интервју расколничког митрополита Пимена ''мпц'' МИТРОПОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Као што сте поменули, реч је вишедеценијском спору између две цркве, случај са Јованом није толико стар и као такав није разлог спора, тако да није реално очекивати ''размену''како би с едошло до решења. Желим да кажем да и поред велике прашине која се дигла поводом изјаве председника Николића, да он нема мандат да преговара у име СПЦ, већ само може да се заузме за продужетак дијалога, нити пак ми као Синод, коме је предлог био директно упућен, имамо власт да ослобађамо затворенике. Ми као Синод можемо само да се заложиме пред надлежним институцијама не за ослобађање него за помиловање односно смањење затворске казне. Да је предлог био иоле озбиљан, сматрам да је било других начина да се он саопшти онима којима је био упућен, а не овако посредно преко ТВ интервјуа, па сада морамо сви да будемо некакви стручњаци да би разумели шта смо то из предлога требали да схватимо. ПРЕС24: Да ли је за МПЦ прихватљиво мешање државе у црквене проблеме? МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Сматрам да то питање мора бити решавано међу црквама као што је и чињено кроз историју, све у сагласности са Светим канонима Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве. ПРЕС24: Десет година откада је СПЦ ја саздала паралелну цркву у Македонији, такорећи нема никаквих официјалних контактс двеју цркава. До када ће бити оваква ситуација у разговорима МПЦ-СПЦ? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН:Нити смо икада ескивирали преговоре нити смо их једностарно напуштали. СПЦ је једноставно опрала руке пред осталим православним Црквама показујући да су они учинили све, што је за нас било понижавајуће и неприхватљиво.. Годинама уназад показујемо како је ''пројекат- ПОА '' неуспешан и да је далеко од истинског решења, зато очекујемо да изнова заједно седнемо за преговарачки сто како би изнашли решење. ПРЕС 24: Постоји ли неофицијална комуникација? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Неки од наших старијих архијереја имају у клирун Српске цркве владиек са којима су студирали па су у повременом контакту, па то на нивоу преговарачких комисија рађа личнапријатељства, повремено с енеке информације проверацвају преко телефонских контаката, па тако слободно можемо да кажемо да неофицијални контакти постоје. Као потврда овога поменуо бих и неофицијалну посету овога лета митрополита Амфилохија нашем Архиепископу г.г. Стефану. А управо преко ових неофицијалних контаката се мери пулс двеју цркава око наставка дијалога. ПРЕС24: Једно време је постојала идеја за савез са непризнатих православних цркава, Украјне, Црне Горе, Естоније, Белорусије... Постоје ли међу архијерејима МПЦ заступници ове идеје? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повремено се јављала та идеја у јавности за стварање противтеже вас поменутим црквама, било је и конкретних предлога од истих, али међу архијерејима никада нијеова идеја имала приврзанике пошто наши проблеми нису исте природе. Неки од њих немају ни канонски клир на пример. Ми верујемо да једино решење јесте у оквирима разговора са сестринским Црквама и да је наше место управо међу њима. ПРЕС24: Мала нада да у СПЦ не мисле сви исто јесте била и изјава вл. Лаврентија, који се отворено изјаснио да МПЦ треба да добије автокефални статус, но одмах је био и укорен од портпарола САС-СПЦ, г.Иринеја. Какве су Ваше процене, да ли постоји ли жеља у СПЦ да се црквено питање у Македонији затвори решењем које ће подразумевати автокефални статус? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Из онога што смо чули од епископа Лаврентија евидентно је да нису сви архијереји СПЦ идентичног става као Епископ бачки Иринеј, што охрабрује. Исто тако видели смо из реакције г. Иринеја, да он није бирао речи како би омаловажио свог неистомишљеника, што је тужно, поготову ако се зна да је овај великодостојник СПЦ и члан преговарачке комисије СПЦ. Па искрено, и поред добре воље дела Српских Епископа, не верујем у скоро решење и потврду автокефалности. То питање ће бити затворено, тек од стране будућих генерација које ће бити ослобођене национализма. ПРЕС24: Четири и по деценије траје црквени проблем. У њима је МПЦ изградила своју црквену структуру. Како Ви оцењујете развој црквата у овом периоду? МИТРОПОЛИТ Г.ПИМЕН: Повратак младих људи цркви ,духовнати препород, бројност свештеничких кандидата у време када друге цркве имају кризу кадрова, обнова монаштва, манастира, бројни преводи као и све бројнија ауторска литература, повећање броја високог клира, јесте развој на коме могу да позавиде многе православне цркве. Све је то плод нашег колективног покајања током ових четири и по деценија. Тако да развој цркве оцењујем веома позитивно. ПРЕС24: Колика је новчана снага Македонске православне цркве? Ово вас питам зато што перцепција јавност је да свештеници, а особено владике живе веома луксузно? МИТРОПОЛИТ Г. ПИМЕН: Откад је започео процес денационализације, МПЦ постаје све богатија преко враћања имовине или обештећења. Тај процес према мојим сазнањима је тек половично реализован и још увек је у току, тако да црква ће црква бири све богатија. Свакако да то не значи да само наша генерација је позвана да живи у благодетима денационализацие, већ да треба сви одговорно да се однесимо према имању и средствима како би се изнашао да исте и умножене предамо генерацијама које долазе. Сагласан сам са вашом констатацијом да у народу посоји перцепција о луксузном животу свештенства и да нас доживљавају као део богате и надмене класе, али на чему с етемељи таква перцепција? Треба ли богатство и луксуз да посматрамо само преко возног парка? Није ли данас аутомобил више потреба него луксуз? Треба ли да се генерализује да су сви свештеници богаташи када у руралним срединама имамо и свештеникекоји једва зарађују за живот? Не заслужује ли један црквени великодостојник примања и почасти као и сваки вршиоц јавних функција? Али у време економске кризе размљив јереволтот народа. Ипак, као што сам већ раније поменуо, наш задатак је да покушамо да разбијемо ову слику и то пре свега личним примером и сведочењем. Извор: http://press24.mk/st...jde-preku-tv-in Превод: Поуке.орг тим

Прослава Лучиндана на Цетињу почела је у навечерје празника, у уторак 30 октобра, свечаним празничним бденијем које су, поред моштију Цетињског Чудотворца, уз саслужење великог броја свештенства и уз појање ђака Цетињске Богословије, служили Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата. На празник Светог Петра Цетињског Свету Архијерејску Литургију поред моштију Митрополита Петра Првог Светог служили су Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: умировљеног Захумско-херцеговачког Атанасија, Будимљанско-никшићког Јоаникија, Нишког Јована, Рашко-призренског Теодосија и Липљанског Јована. http://www.svetigora.com/node/11734 Опширније Александар Вујовић уредник катихетског програма нашег Радија

Чувши прошле године о присуству наших исељеника у Републици Доминикани, што је потврдила и Амбасада Републике Србије на Куби, Митрополит Амфилохије је, и поред згуснутог распореда, овога пута успио да посјети Доминикану, у пратњи протођакона Игора Балабана. Република Доминикана има двије мисионарске парохије Руске Заграничне Цркве, али се из године у годину указује потреба, као и свуда у Јужној и Централној Америци, за снажнијим присуством Православне Цркве на овом простору. Главни разлог је присуство много туриста православне вјере, нарочито из Русије, али и неколико стотина православних вјерника са простора бивше Југославије, који су дошли у ову предивну земљу углавном у посљедњих петнаестак година. Митрополит се овом приликом у мјесту Ла Романа сусрео са петнаестак представника наше емиграције из свих крајева Доминиканске Републике и основао Црквени одбор Преображења Христовог, који је одмах покренуо идеју о изградњи храма у Доминикани. Приликом доласка, на аеродрому је Митрополита сачекао и Рамон де ла Роћа, почасни конзул Републике Србије у Републици Доминикани, који је понудио своју помоћ у пословима око организовања парохије. У организацији ове посјете су највише помогли Синиша Бијељић и Ален Трокић, који живе у Доминикани. Митрополит је током свог боравка обавио и вјенчање једног брачног пара. Република Доминикана, са својих десет милиона становника, биљежи посљедњих година, највише захваљујући туризму, значајан напредак у квалитету живота, што, поред природних љепота и тропске климе, привлачи многе младе и амбициозне људе из цијелог свијета да свој живот вежу за ову земљу. Извор: Митрополија црногорско-приморска