Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'Crkva'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Neshvatljivo je važno razlikovati grešnike, raslabljene, bludnice i preljubnike od jeretika! Ljudske slabosti koje sam naveo deo su prirode palog čoveka zbog kojih je Gospod došao među nas po svom htenju, jednostrano... iz ljubavi. Nije došao zbog "zdravih", zbog nas iz ove grupe grešnika je došao! On leči te slabosti; ne gadi se takvih ljudi, sedi sa nama. Njemu padam, Njemu ustajem .. i opet padam .. i opet ustajem.. ali Njemu, ne nekom drugom jer drugi, osim podmuklo prikrivenih demona, ne postoji. Oni se oblače u sjajne ideološke predstave, svetla ali gnusna ushićenja po čoveku, izvrnute percepcije i vrednosne norme u kojima nema Hrista .. ili ga ima obogaljenog, muzejski prepariranog. Mnogi, u decenijskom odsustvu duhovnog života koji je Srbiju držao u gvozdenom zagrljaju, misle da je reč o bajkama; prevaru đavola da se "oblači u anđela svetla" shvataju kao slikovnicu .. a realni život, mentalni sklop i ideje su njegov teren delovanja. Ono što vam se čini logično, ma divota jedna, pare, bogatstva... sva blaga zemaljska .. pa to je njegova platforma. Nije li to Hristu obećao u pustinji?! Te lažne slike realnog života bez Hrista ili sa karikaturalnim izgledom Hrista su jeresi, to je sinkretizam mračnih društava opasno raširen po svetu. Lukavo Hristovu Božansku prirodu negiraju, predstave ga kao nekog sektaša i čudaka, nekog religioznog zanesenjaka, gurua ili tek samo čoveka spletom okolnosti prikačenog uz Crkvu .. pa onda dobijete situaciju da satanisti pre par godina na svom zvaničnom sajtu izjave saučešće kada je požar uništio katedralu Notr Dam!? Istina živa! "Saučešće" podrazumeva i "moralnu podršku" u bolu pa po definiciji i podršku u obnovi hrama pod uslovom da ga i vi tretirate kao kulturološki i istorijski artefakt za Hrista vezanog tek uspomenom... nipošto, "ni za živu glavu" kao eshatološko telo samog Bogočoveka. Vešto gurnu u stranu pojmove Vaskresenja i Njegovog bezgrešnog začeća i rođenja. Ne spominjite im Vaskrsenje, začeće, Božanstvo Hristovo .. jer ako to uradite pokazaće vam pravo lice. Možda budete prezreni i osuđeni zbog "ekstremnih gledišta" i dobijete poneku demokratsku bombu, nekog "milosrdnog anđela" na glavu radi "vašeg dobra"!? Neće tada biti demokratsko liberalni a vi ćete biti "zatucani ludak" .. "zanesenjak" .. "retrogradna osoba koja je protiv čovečanstva" i slično. Po toj sinkretističkoj svesti u obzir dolazi samo ako je Hristos i za vas jedan u nizu mnogih ideoloških konstrukcija pomračenog ljudskog uma. Kad Gospod u svesti ljudi otrovanih sinkretizmom dođe "u stadijum samo jednog od mnogih filosofskih izlučevina".. nemoćni ljudski um, slab pred grehovnom silom a slep i potpuno bespomoćan u borbi protiv nje u sebi, linijom manjeg otpora rađa bolesne jednačine sa svojom prirodom kojima pred savešću opravdava svoje bolesno stanje. Tada je čoveku u sopstvenim uobraziljama "sve dozvoljeno" jer će Bog, iskrivljen u percepciji bolesnog uma i sentimentalno sluzav "ionako sve spasiti" (što je jeres osuđena od otaca Crkve)! Time je Hristos blasfemično ponižen i optužen za laž s obzirom da je svojim ustima rekao da će na Sudu u Dan Onaj odvojiti ljude i desno ali i levo od sebe i ovima levo će reći "idite od mene prokleti...". Kakve su šanse da Gospod ovde izmišlja nešto čega neće biti a lično je svedok i sudija baš na Sudu!? Ta glava hidre, sinkretizam, je plodno tle za svaku vrstu divljačkog bezakonja, neumerenosti, bestidnog lopovluka, kriminala i međusobne surovosti koja, evo danas, ulazi u fazu da već od mnogih čujem da zavide onima koji su umrli. Spomenuh "mračna društva" i jasno je da pod time mislim na različite masonske derivate (po crkvenoj i apostolskoj definiciji anatemisane) koji su, naravno, prisutni decenijama i kod nas ali su u naročito velikom broju instalirani poslednjih devet godina .. odmah istog meseca po promeni vlasti i u samom srcu hrišćanske Šumadije u Kragujevcu .. nedavno u Novom Sadu a u međuvremenu im se po Beogradu ni broja ne zna! (vrlo proverljivo i dokazivo). Povrh svega i deklarisani, osvedočeni, satanisti su dobili značajan publicitet čak i odlikovanje od ovdašnjeg vladara u ime "zajednice" ovog zapustelog vilajeta .. da bi ionako otupele senzore u ljudima za razlikovanje duhova i duhovnih kretanja još više anestezirali stavljajući u istu ravan Hrista sa samim izvorom zla i sa samim čovekoubicom koji je veoma aktivan iza svega navedenog. Estetikom besmisla su gurnuli Hrista u pozadinu dešavanja .. i malo ko da se osvrne u tom pravcu!? Nedopustivo je da su kod nas ti ljudi ukrašeni ordenom Sv. Save!? Za ime Božije nespojivo je! Zašto iko misli da je Srbija imuna na obmanu.. i to takvu da kamen na kamenu teško da će ostati! Svi giganti su nam uništeni; decenijama se ne možemo oporaviti; rasprodaju se resursi i prirodna bogatstva a novac sklanja privatno (nisu li Ananija i žena mu Sapfira baš zbog pokušaja korupcije gadno nadrljali?). Srbija je feudalizovana i privatizovana .. narod bezmerno zaglupljen i oslepeo.. a gde je kraj ako slepac slepca vodi?! Kako malo ko da se seti da izvor bolesti nije u vidljivim posledicama, jer sve što sam naveo su samo posledice dubokih duhovnih poremećaja i profanizacije svetinje!? Ne sme se đavolu dati ni "polica u špajzu" .. ni najmanja mogućnost prisustva jer se ne može biti napola trudan. Ili jesi ili nisi. Sa njim nema igranja; u stanju je da te dugo drži u nekoj zabludi, ma ubeđen si da si normalan dok ne shvatiš da si debelo protiv Hrista i sličan đavolu: Crkva te nervira, čudno si hladan, bezosećajan, bedno uplašen, pohlepan, besan, lako gnevljiv. Tu ogromnu demonsku snagu, iskustvo i lukavstvo samo Liturgija tj. Gospod može da pretvori u dim i da je demistifikuje pred vašim očima pokazujući je u pravom svetlu kao obmanu.. i bude vam jasno da ste živeli iluziju iako su vam oči otvorene. Crkva ne treba da se meša u politiku ali Nju je ovde kao autokefalnu osnovao Arhiepiskop Sava pa je Crkva vlasnik njegovog imena; može nekog nagraditi sa njim a može i povući odličje. To je u njenoj vlasti a ne u vlasti sveta. Ako projavljeni satanizam državnika nije razlog da se oduzme ovo crkveno znamenje .. ja onda ne znam šta je!? Zar ćemo da se poigravamo sa temeljnim hrišćanskim vrednostima i apostolskim ustanovama i anatemama? Kako je moguće da Crkva dozvoli da se ime Svetog Save gazi kao opušak i time pravi poruga svim krštenim ljudima i hrišćanima u pokušaju!? Čujem da ga izbacuju i iz udžbenika osnovnih škola i sledećoj generaciji učenika!? Odlikovanjem na grudima nekih ličnosti iz vlasti Crkva je direktno involvirana u njihov lični život i u život naroda kom su predvodnici. Svojim odlikovanjem Crkva ih je (verujem dobronamerno ali naivno) pokrila kao plaštom iza kog se skriva svaka laž, prevara, promocija deklarisanih satanista i neopisivo bezakonje vidljivo već svima; a narod veruje Crkvi i tu je pukao kompas. Pa nije to spojivo pobogu ljudi, za ime Hrista Boga! Čovek odlikuje osobu koja služi satani a satana je taj koji je uneo smrt u našu prirodu i zbog kog je Bogočovek stradao na Veliki Petak i osnovao Crkvu!? Razumete li jezivi paradoks? Ne može se očuvati mir na lažnim osnovama a razbuktala mržnja u narodu (na pragu građanskih sukoba) je svedočanstvo za ovo rečeno. Umovi anestezirani i podivljali spoljašnjim okolnostima sve zbog odlikovanja koje je zatrovalo razum ljudima. Samo skidanje odlikovanja (koje je vlasništvo Crkve) će skinuti zabunu sa ljudi i pojmovi će dobiti svoje stvarne vrednosti. Ekstremno je, dakle, važna uloga Crkve u ovom i istorijskom i nadistorijskom trenutku ne bi li se u ljude vratila sposobnost razlikovanja dobra i zla. Zbog oprečnih vrednosti i signala, zbog javne promocije nečeg potpuno antihrišćanskog, te se sposobnosti sada vrte u vrzinom kolu jer narod veruje Crkvi a iza njene dobronamernosti i naivnosti se zaklonio satanistički besmisao pa još počašćen od odlikovanog predstavnika naroda!? Jesmo li mi normalni? Ja kao kršten čovek i deo Crkve, premda sav jedna rana, imam pravo da postavim to pitanje?! Čujem mišljenja i opravdanja da je svaka vlast od Boga.. ali i borba za ljudske živote je od Boga. Šta ćemo sa carom Lazarom? Jesu li nehrišćani poštovali to što je on vlast? Jel' trebao da traži "briselske pregovore"?! Nije brate, suprotstavio se i eno ga proslavljen od Boga! Miriše netljen! Proslavljamo li Prvi srpski ustanak 1804. i kasnije Drugi 1815. protiv turske VIŠEVEKOVNE VLASTI? Naravno da slavimo i to velikim slovima .. pa šta su bili Karađorđe a posle Miloš? Ludi ljudi?! Da nisu u stvari, u svetlu rečenog, bili teroristi?! Naravno ne; antihrišćansko ponašanje i kulturni obrazci VLASTI, koji ishode iz vere, više nisu bili podnošljivi i smisleni. I supružnici, u bračnim pravilima, treba da budu lojalni jedno drugom sve dok jedno od njih ne postane jeretik. Tu prestaje obaveza onog drugog prema jeretiku i brak može da se razvrgne. Suština je: Kada čovek povraća niste ga izlečili ako mu samo obrišete usta! Morate bolest lečiti u onome što je njen izvor; u ovom slučaju narodno biće, "srpstvo" izniklo na Svetosavlju, smrtno je ranjeno ruganjem ovom svetitelju tj. samom Hristu koji i čini svetog Savu onim što jeste! Njegovo ime i odličje na posredan način je stavljeno na grudi satanista. Zbog (ovozemaljske) snage Hristovih neprijatelja u jegnjećoj koži SVE pomesne Crkve, i pripadajući narodni poglavari, moraju u bratskom duhu da reaguju saborno u ovom konkretnom slučaju. Ovčije ruho koje je sinkretizam obukao, sladunjave ljudske emocije, izjednačene vrednosti po čoveku ma kom spektru duhovnih spekulacija da pripadaju, sve je to stavio u istu ravan... ali Gospod je jednom za sva vremena rekao "idi od mene sotono jer ne misliš što je Božije nego što je ljudsko" kada je Petar projavio bolesnu sentimentalnost. Ništa ljudsko, u smislu grehopadno i nepokajano, ne može sapostojati u sinergiji spasenja! Zato Gospod, koji ne traži puno osim da prepoznamo Njegovog Sina i sinovu nadrazumnu ulogu na zemlji, govori "odreci se sebe" .... jer ćeš, kako uči Crkva: "isceljen od tog bolesnog, grehom povređenog u sebi, naći kroz Bogočoveka ono božansko u sebi što je tvoja autentična priroda". Priroda koja po blagodati i ispred svega obećanju samog Boga nasleđuje Carstvo u Hristu; a Bog kad obeća On održi reč. Sinkretizam spomenutih društava, lažno miran i "pun razumevanja" za sve prohteve naše pale prirode postaje dominantna osobina duše zalutale u slepu sluzavu sentimentalnost koja nam se uvek po bolesnoj prirodi, navici i projekciji porobljenog sopstva prva predstavlja kao opravdani parametar međuljudskih odnosa... jer je naprosto prvo vidimo u sebi! Izgubivši Hrista iz srca duša tumara, nemirna je i traži mirnu luku.. pronalazi surogat tog Hristovog mira u žalosnim ostatcima Njegovog razbijenog lika u našim srcima i duhovno slepa veruje toj utvari u sebi .. a koliko je ljudi na zemlji toliko je i projavnih modela te utvare tj. priviđenja našeg palog bića. Sinkretizam "tajnih društava" upravo to pokušava da pokupi, da niveliše, izjednači međusobno i da sistematizuje bez Hrista.. i već je u odmakloj fazi uspešnosti koja se projavljuje kroz političke i društvene pokrete ... a to je tema za sebe. Nužno je da se hrišćani, kršteni ljudi ma kako sitno grešni bili i sa možda manjim konfesionalnim razlikama .. drže Hrista u bilo kom formatu šire zajednice koja bi imala gravitaciju ka najvećoj i u ovom surovom vremenu zemaljski najjačoj predstavnici Crkve! Cenim da je to, uz Božiju pomoć, nužni minimalizam radi fizičkog opstanka stotina miliona ljudi. Konačno, čemu martirijum kad nam je Bog dao i blagoslovio ogromnu silu u Rusiji kao nuklearnoj velesili i približavanju njoj što je dovoljan razlog za odvraćanje svakog neprijateljskog pokušaja već u samoj njegovoj nameri!? Zašto da budemo mučenici kad je dovoljno da budemo pravednici!? Plata je ista a ko će gde da bude zar je važno? Uostalom, kao Lazar imamo pravo na samoodbranu, nije to nehrišćanski stav i netljeni Lazar, kao i mnogi sveti ratnici, su svedoci tome. Jeresi preziru Hrista, negiraju Ga, mrze. Rađaju se u gordosti i egocentru podjarenom od mračnih demona i mnogo su dublja bolest od svih drugih (menjaju duhovnu strukturu i "hemiju" bića) i čine ljude omamljenim i slepim za razlikovanje dobra od zla. Gde je jeres, u čoveku ili zajednici, tu Hrista nema! Istrgnuvši Ga iz grudi čovek ne umire, budući da je biće večnosti sazdano po liku Besmrtnog, već počinje da mrzi jer je mržnja suprotnost životu. Ima svoj razvoj. Najpre su to neuroze, nesposobnost sažaljenja, empatije ..a onda sve češće pakost i konačno naslada mržnjom, besom, gde se čovek već može ubrojati u red besova. Siinkretizmom čovek se svrstava u red legiona palih anđela, ili kako reče jedan od svetih otaca: "Da Hristos nije došao ljudi bi bili demoni". Jeresi ratuju protiv Hrista ali po rečima Apostola od Njega sebi, kad se prepuni čaša, prave gnevnog protivnika koji sa njima ne želi nikakvu zajednicu, naprosto se okrene i ode.. tako da je jeretik po automatizmu svog izbora pod apostolskom anatemom tj. kletvom. Zato ni Apostoli nisu hteli tu zajednicu jer je neprirodna, blasfemična, bolesna. To potvrđuje Duhom nadahnuti učenik Hristov (parafraza): "A ko ne ljubi Gospoda Hrista neka je anatema. Maran ata." Ljudi svih epoha budu i prođu a reči Apostola traju do kraja vremena. Nemojte mi reći da neko može tu nešto da promeni? Dakle dobro treba razlikovati ove stvari i svoj život modelovati po ovim kriterijumima. Možete biti prijatelj sa grešnikom, sa bludnicom, pijancem .. u njima je i dalje duša živa, iznenadili bi se kolika, često tek malo zamusan lik Gospoda. Mala stvar može da promeni neku meku dušu. Moj posao kafanskog muzičara mi je pokazao čitavu vojsku Marmeladova ("Zločin i kazna").. svesnih svojih nemoći, gladnih ljubavi i smisla u ovom postkomunističkom dobu, razvalinama koje je komunizam ostavio i ko zna kakvom sve vaspitanju iz kuće. Ali za razliku od ljudskih slabosti .. sa jeretikom se i ne rukuje. To je crta, i pored sve blagosti na koju smo pozvani, ispod koje se ne ide. Uostalom Gospod se nije ni osvrnuo na preljubnicu koju su mu doveli; nešto je pisao po zemlji a njoj rekao već kako je rekao: "Niko te ne osudi? Ne osuđujem te ni ja; idi i ne greši više". Apostoli su (po svedočenju Jevanđelja i dela apostolskih) bežali da se "plafon ne sruši na njih" ako su u istoj prostoriji ne sa grešnikom nego sa jeretikom! Konačno, ne moramo se mrzeti, dovoljna je ona osnovna ljudska pristojnost ali: "Oprosti prijatelju, ne možete mi u srcu boraviti zajedno Hristos i ti, makar moj lik bio ekstremno zaprljan ali moj je, ne dam ti ga .. dugujem ga samo Gospodu a On neka kaže poslednju reč na Sudu pa šta mi bude .. ali samo je On moja nada i niko drugi!" Koliko je to nužnost na nivou pojedinca fraktalno je slika cele ove istorijske priče zvane hrišćanstvo i pravoslavlje. Možda će neko na sve ovo reći da sam rigidan, neosetljiv, ali ne zaboravite ... kada je duša u pitanju onih pet mudrih devojaka nisu nešto imale razumevanja za onih pet ludih koje nemahu ulje!? Nisu ih baš htele u društvo. Rekoše im nimalo popustljivo (da slobodnije protumačim): "Vidi, sad ste se setile? Ne možemo da vam damo ulja da ne bi i nama zafalilo .. nego idite već negde (kod menjača) pa kupite sebi". U tom dođe ženik, uze ovih pet mudrih i zatvoriše se vrata .. dalje je sve istorija Crkve. Molitveno posvećeno mojoj Ljiljani, sestri Ljilji, Ani, Nemanji, pokojnim roditeljima, kolegama, familiji.. i Gospode, radi jauka sirotih i radi svoje milosti pogledaj na ovaj narod i izbavi od mraka koji se nadvio nad njim.
  2. U Berlinu je u četvrtak svečano položen kamen temeljac za ekumenski objekat pod nazivom „House of One“ koji će pod istim krovom smestiti crkvu, džamiju i sinagogu. „House of One u sebi sadrži zahtevni teološki zadatak: bez rezervi primiti drugačije duhovne perspektive. To je mesto otvorenosti i tolerancije“, rekao je predsednik Bundestaga Volfgang Šojble prilikom polaganja kamena temeljca u istorijskom centru Berlina. Šojble je istakao potrebu dijaloga među religijama a to se, kako je rekao, pokazalo i kroz antisemitske ispade tokom antiizraelskih protesta poslednjih nedelja. „Mi tome nažalost svedočimo i u Nemačkoj. Najnoviji antisemitski ispad kao posledica eskalacija nasilja na Bliskom istoku, zloupotrebljavaju veru u političke svrhe“, zaključio je Šojble. Projekat House of One nastao je na inicijativu predstavnika triju vera, hrišćanske, jevrejske i muslimanske. Jedan od inicijatora, protestantski sveštenik Gregor Hohberg ističe važnost simbolike gradnje ove jedinstvene ustanove upravo na ovom istorijski značajnom mestu u centru Berlina gde je stajala crkva Sv. Petra, sagrađena u 13. veku i koja je nakon teških oštećenja tokom borbi za Berlin u Drugom svetskom ratu srušena tokom DDR-a. „Na najstarijoj lokaciji Berlina, tamo gde je stajala njegova prva crkva, želimo zajednički da pogledamo ka budućnosti. Na temelju stare crkve gradimo jednu potpuno novu zgradu – The House of One. To će biti kuća molitve i učenja u kojoj žive tri vere: sinagoga, crkva i džamija, sve pod istim krovom“, rekao je Hohberg. izvor
  3. Blaža Željko

    Kušam li Hrista pričešćem u doba zaraze?

    Izvod iz prepiske sa FB foruma i mog obraćanju Aci Milojkovu koji je konstatno napadan od kukavica iz crkvenih krugova zbog načina pričešćivanja i "kušanja Hrista".. i sada ću to copy/paste ovde preneti pa će biti razumljivo šta mislim reći i odnosi se na naslov ovog bloga. (citat) "Čoveče šta se pravdaš sa ovim "praštajte"? Pa rekao si surovu istinu a što drugi ne mogu da je nose nije tvoj problem. Ne moramo Zizjulasa spominjati kog sada optužuju da "nije fer" da zove nekog "slabim". Da vidimo šta kaže Apostol s početka velikog posta: "Ko je slab jede zelje ali neću da moja sloboda .. sablazne slabog brata.." Iz tih razloga treba naći neko rešenje, npr. da sveštenik daje iz ruke pričest ili plastičnim kašičicama koje će posle da se spale na čistom mestu. Ma 'ajde, tu tupimo danima na bezvezne teme; sapliće se raja o Hrista. Nema potrebe; Crkva i Gospod su dovoljno fleksibilni i u vanrednim situacijama nisu gadljivi na promenu forme službe: Gospod ne gleda na krute zakone i kanone i subotom silazi u bunar da spasava zalutalu ovcu. Mogu čestice da budu veličine nafore, da se umoče u Putir i da se daju iz sveštenikove ruke. Suština se ne gubi sa tim postupkom (s obzirom na varednu situaciju). Sabor ima dakle prostora da u ovakvim situacijama donese neke izmene prilagođene trenutku. Ovakve rasprave samo stvaraju čir na želudcu i nepremostiv jaz između ljudi a ima prostora da se stvari mirno razreše. Ko se plaši plaši se i ti tu ne možeš ništa promeniti." (kraj citata) Dakle nismo u vremenima kad se traži mučeništvo, problem kašičice, osim što je iritantan za ljude sa starim i istorijski utvrđenim gledištima, je suštinski benigna pojava ... ona doduše izbacuje na površinu snagu naše i vere i dogmatskih temelja ličnosti ali o tome ne možemo mnogo razmišljati jer procena i konačni sud (milosti) samo je u Bogu. Može se činiti ovako kako sam gore naveo. Može sveštenik na kapiji Crkve pričešćivati ljude u vreme kad nije policijski čas (npr. oko podne) a otvoren prostor omogućava da se napravi rastojanje i verovatno bi to bilo brzo i lako izvodljivo. Ponoviću gore rečeno: Nije Gospod formalista pogotovo kada su vanredni slučajevi (kao ovca u bunaru) u pitanju. Mislim da privremene promene Crkvenih formalnih stvari ne mogu naškoditi samoj Crkvi .. a Bog neka se smiluje na svakog ... mene ako hoće da stavi na sam izlaz kao poslednjeg, makar na promaji, ne smeta. I reč dve o tome da li mi kušamo Gospoda ako se pričešćujemo kako je već vekovima ustaljeno!? Ako je Njegov poziv uvek isti kroz vekove "Uzmite, jedite i pijte od njega svi" pa se neuzimanje još smatra grehom (za šta se po forumima borimo protiv prakse da pričest bude par puta godišnje), onda znači da nas je oslobodio od odgovornosti za "iskušavanje"! Kad već MORAM PO ZAPOVESTI s Neba da pristupim, i to po zapovesti od samog Hrista, i ako sam već kršteni hrišćanin kako Ga onda iskušavam? Iskušavam Ga ako skočim sa mog sprata i očekujem da mi pomogne ali ako sam poslušan upravo Njegovim rečima.. kako Ga onda iskušavam? Ako je prema rečenom, i prema trenutnim tendencijama u teološkoj misli novijih vremena pričest organski deo prisustvanja liturgiji te da je ona bez pričešća besmislena, otkud sad pojam da je ovo iskušavanje Boga (kako često čitam i ovde i na drugim mestima) kad je upravo On to naredio? Pita me jedna sjajna ženica na FB forumu sledeće: " Али знајући, свесно, да постоји могућност заразе (у доба оваквих пандемија ), значи без расуђивања прилазећи ризикујемо да будемо и кушачи Бога. Тако бар ја то видим." Odgovor i tamo i ovde na tu dilemu bio bi: (citat) ""Nigde Gospod nije rekao "Priđite osim ako je pandemija"! Rekao je prosto i božanski: "Priđite i jedite od njega svi jer je to telo moje i krv moja Novoga zaveta". Upravo ovde, već nekoliko godina pokušavamo da te zapovesti Hristove predočimo kao suštinu liturgije, kao suštinu Tajne Večere... i kad Bog kaže "priđite i jedite" a ja to ne učinim ... pokazujem da mi nije jasan smisao evharistije. Dakle kad prilazim čaši, najpre ja ne iskušavam Boga jer je to Njegova zapovest .. i s toga naprosto sam poslušan tom pozivu."" (kraj citata) Mislim, i na kraju da ponovim, da ne može biti greške da u ovim okolnostima kada je zabranjeno okupljanje više od pet ljudi ili se nečasnim lažima pravi drama od pričešćivanja, da Crkva, po gornjim primerima, ne bi odstupala od suštine ako bi sveštenik na kapiji (dok je verni narod na rastojanju i u dugačkom redu) rukom umočio česticu u Putir i tako pričestio čoveka. Ne treba nečija sloboda da bude sablazan slabima. Vanredna stanja nisu Crkvi strana ali sve prolazi pa će i ova pošast otići bestraga kao i svaka druga laž.
  4. Na odličan tekst Vladike Irineja Bulovića objavljen danas na ovim stranam Pouka, "Свето Причешће - извор здравља или извор болести?" a u vezi problema "da li se zaraza prenosi ložicom" učinilo mi se da se može dodati još nešto prilično bitno... i to je ovaj tekst u nastavku. Amin Vladiko; prelepo rečeno. Potpisujem svaku reč i upravo iz istih razloga i iste "krivice", a već vodeći razne rasprave sa mnogim "liberalima", po forumima sam diskretno smatran srednjevekovno svesnim .. što bi valjda trebalo da znači zaostalim u najmanju ruku?! No dobro, neka bude da jesam, zadovoljan sam svojim "konzervativnim" gledištima i uverenjima; do sada sam se uverio mnogo puta u njihovu ispravnost i Vi ste ih u tekstu lepo i opširno razjasnili. Ja ću se usuditi da dodam još jedan detalj koji ne upada odmah u oči iako je veoma važan za ovu temu. Naime, u Patrijaršiji dok sam bio Germanov trpezarac sredinom 80ih, najčešće sam se družio sa vikarnim episkopom Danilom Krstićem koji je, u organskoj vezi sa ovom temom, rekao sledeće: "Znaš li da je Bog ostavio dve stvari za maloverne? To su Oganj na grobu Gospodnjem i neraspadljivost osveštane vodice". Da, te dve stvari ama baš niko niti može da demantuje niti da ih, ne daj Bože, negira i pravi neslane šale. To su Crkveni aksiomi i ne podležu raspravi, kritici, proveri, analizi ili ma čemu drugom ljudskom. To je dejstvo Crkve i Trojice u istoriji koje ne dolaze od iskušavanja Boga već kao izraz Njegove volje i htenja. Cilj ovih Božijih intervencija je, po rečima vladike Danila, ukrepljivanje vere kod ljudi ako imaju u sebi sumnje, malodušnosti i slične raslabljenosti. Sa ovim u vezi usudio bih se, iz dugog Crkvenjačkog staža ..dakle poučen Crkvom, Danilom, ocima i verom koliko je Bog dade a ne nekim ličnim razmišljanjima i logičkim zaključcima, da dodam jedan veoma veoma važan istorijski momenat protiv ove bogohulne nakaznosti o "zarazi ložicom" koja se u vreme pandemije pojavila kao problem i o kojoj su se posvuda lomila koplja. Taj momenat i taj detalj je sama "Tajna Večera" na veliki četvrtak kada je ustanovljena Evharistija koja je srž Crkvenog bića. Šta imamo tu u toj prostoriji? Imamo jednog prvosveštenika i njegove kadete (još uvek ne episkope)! Šta se događa te najveće večeri u ljudskoj istoriji? Gospod lomi hleb i "razdade ga učenicima" rečima "Uzmite, jedite od njega svi, jer ovo je telo moje Novoga Zaveta koje se za vas lomi.." a zatim deo koji svim blasfemijama udara šamar: Gospod naime uzima čašu, dade je učenicima i kaže "pijte iz nje svi jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se za vas proliva..". Svi su pili iz Njegove čaše jer je samo na nju, u jednini, ukazao Gospod tu na licu mesta. I učenici piše iz Njegove čaše. Samo je on tada sveštenik (Prvosveštenik); učenici su još uvek do pedesetnice i silaska Duha na njih samo građani i običan narod tako da njihove čaše nisu što i Njegova. Evo šta jevanđelista kaže doslovno: (Matej, glava 26 "И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви;" Dakle ako je On rekao "pijte iz nje svi" a ne "svako da ima svoju čašu" onda je On, kao u slučaju ognja na Grobu kroz mnoge vekove, voljno hteo da to bude nešto što se ne dovodi u pitanje i pod sumnju (za onog koji veruje) pa je sigurno na sebe preuzeo i odgovornost i brigu za sve posledice. Usred te papazjanije liberalnih protestantskih projavljivanja umovanja po čoveku i jedan čak visoki dužnosnik Crkve je izvoleo reći: "Da ne iskušavamo Boga svoga" Vi ste Vladiko lepo dali primer šta bi bilo kušanje Boga u ovoj tužnoj priči o ložici kao prenosicu bolesti, skoro da je nepotrebno išta dodati, no samo jedna mala opaska koju sam i u jednom blogu pomenuo. Evharistija, dakle pričešćivanje iz iste čaše nam je zapoveđeno; na neki način je to i dužnost verujućeg čoveka koji uredno posećuje Liturgiju (o tome se danas mnoge rasprave vode upravo od propotestantskih krugova čime sami sebi uskaču u usta). Ja ne kušam Gospoda kada se pričešćujem u sred pandemije; meni je to zapoveđeno od Njega: "Uzmi i jedi .. uzmi i pij". Ako ne priđem na vozglas "Pridite..." pokazujem da ne razumem smisao Evharistije, Tajne Večere! Na toj Večeri niko nije iskušavao Hrista kada je prvosveštenički naredio budućim krštenim dušama svih epoha "Uzmite i pijte iz nje svi..." a to, siguran sam, ne bi rekao da iza svega ne stoji Otac koji garantuje za posledice. Poštovani Vladiko, ne zamerite što sam uzeo slobodu da dodam prethodno rečeno; smatram da, koliko Bog dade da se o ovakvim problemima promišlja, ovaj skromni dodatak ne promašuje temu jer suština (za one koji veruju) je u tome što je garant svemu Otac koji dela u Sinu. "Ko vide mene vide Oca... ja i Otac jedno smo.." poručuje Spasitelj. Srdačan rukoljub čestiti Vladiko
  5. Version 1.0.0

    129 downloads

    Црква је живот - протојереј Георгија Флоровски, изабране беседе и есеји
  6. Blaža Željko

    Kad Bog obeća onda je sve danas; sada.

    Obećanje Božije, kao na primer dato Avraamu, Isaku, Jakovu, nije reč nekog dalekog istorijskog trenutka već je trajno stanje koje mi zovemo Život. Bog kad izgovori nešto to je naša stvarnost sa sve nama u njoj. Ta Reč, ušavši u našu prirodu, gle i sa Adamom je ali je već i na Sudu pa nam još i kaže šta će tamo da se dogodi. Ona onda, iz perspektive Njene večnosti i nadvremenosti kroz proroke to i obelodani, radi naše orijentacije u vremenu i prostoru jer je već sve privela kraju, a mi iz naše istorijske dimenzije to doživljavamo kao nešto što tek treba da se dogodi. Bogočovek na jednom mestu u Jevanđelju skoro da to sasvim obelodanjuje: "SADA je sud svetu, sada će knez ovoga sveta.." i time razvejava sve dileme i oko čistilišta i oko mitarstava i svega drugog izašlog iz ljudskog uma. Sud je sada, mitarstva su ovaj život sa usponima, padovima i sve to u već prisutnom Carstvu koje je na Veliki Petak razderalo zavesu između "udaljenog Boga" i čoveka. Već na Veliki Petak Gospod kaže razbojniku: "Još DANAS ćeš biti sa mnom u raju". Kroz Liturgiju Večnost je prisutna i sud traje a on je ovo što živimo. Da nije tako ne bi Gospod rekao Anđelima kad su hteli da kose kukolj (parafrazirano): "ne, neka raste zajedno da ne bi ... i oni koji čine bezakonje biće izbačeni iz Carstva". Dakle Carstvo je već tu, mi smo u njemu .. ali možemo biti izbačeni. Otac je već pokorio sve pod noge Hristu i to je realnost ovog sveta. Sada je samo bitka oko toga ko će ostati unutra a ko ne. Sin Očev obećao je Ocu da će sačuvati one koje mu je Otac poverio .. i to je naša jedina nada jer On kad obeća on ispuni. Šta će sa mnom ovakvim da bude.. pojma nemam. Nije da ne zebem .. I Gospode, radi sirotinje, radi nevinih ne radi mene .. radi milosti svoje podigni danas mišicu svoju na ovo zlo koje se nadvilo nad Srbijom
  7. Појање по нотном запису еп. Стефана Ластавице. Стихиру је саставио Јован монах. Све вас које занима појање запратите youtube канал, хвала од ❤
  8. Guest

    Покров Пресвете Богородице

    Првог октобра 911 године у време цара Лава Мудрога било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видећи то јављење показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, чедо, Госпођу и Царицу света, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, свети оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама. РЕЧ на ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ПОСЛЕДЊА тешка времена, када се са умножењем грехова наших умножише невоље наше, опасности наше, те се испуњују речи светог апостола Павла: опасности од разбојника, опасности од родбине, опасности од незнабожаца, опасности у градовима, опасности у пустињи, опасности на мору, опасности међу лажном браћом (2 Кор. 11, 26); када се испуњују речи самога Господа, те устаје народ на народ, и царство на царство, и бивају глади и помори, и земља се тресе по свету (Мт. 24, 7); када нас притискују најезде туђинаца, међусобни ратови и смртоносне болести, - Пречиста и Преблагословена Дјева Марија, Мати Господња даје нам у заштиту покров свој, да нас ослободи од разноврсних опасности, да нас заштити од глади, помора и земљотреса, да нас закрили од рата и болештина, и да нас својим покровом сачува неповређене. Потврда овога би дата у царском граду Цариграду у славној цркви Пресвете Богородице у Влахерни,[1] за царовања Лава Мудрога.[2] Тамо, за време свеноћног бдења уочи недеље, 1 октобра,[3] у четврти сат ноћи, у присуству огромно много народа, свети Андреј, Христа ради јуродиви,[4] подиже очи горе и угледа Царицу Небеску, покровитељку целога света, Пресвету Дјеву Богородицу, где стоји у ваздуху и моли се, и сија као сунце и покрива људе својим чесним омофором. Видећи то свети Андреј рече своме ученику, блаженом Епифанију: "Видиш ли, брате, Царицу и Госпођу свих како се моли за сав свет?" Епифаније одговори: "Видим, свети оче, и ужасавам се". Као што некада свети Јован Богослов виде на небу велико знамење, жену обучену у сунце,[5] тако и свети Андреј у Влахернској цркви, сличној небу, угледа Невесту Неневестну, одевену у сунчану порфиру. Знамење које виде свети Богослов прасликује Премилостиву Покровитељку нашу, пошто се то знамење показало у време када је светом тајновидцу била откривена погибао која прети свој твари: и бише, говори он, севања муња, и гласови, и громови, и тресење земље, и град велики: и знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце (Откр. 11, 19-12, 1).[6] Зашто се овај знак, који прасликује Пречисту Дјеву, не показа пре севања муња, громова, гласова, земљотреса и града, када све стихије још беху мирне, него за време страшне пометње на небу и на земљи? Зато, да се покаже да Преблага Заштитница наша притиче нам у помоћ у најтеже време, када нам прети погибао, и заштићује нас од блеска обманљиве, кратко блистајуће светске таштине, од гласова житејске гордости и сујете, од громова изненадног напада вражијег, од буре страсти, и од града одозго наилазеће на нас казне за грехе. Јер када нас све те невоље притискују, тада се, као велики знак, појављује Брза Помоћница роду хришћанскоме, штитећи нас и закриљујући нас невидљивим заступништвом. Овај знак даде Господ онима који Га се боје, да утекну од лука (Пс. 59, 6); јер у овоме свету ми смо постављени као мета за стрељање. Са свих страна лете стреле на нас: једне од лука видљивих непријатеља, који хитно затежу лук свој и у гордости својој ниподаштавају нас; друге из лука невидљивих непријатеља, да бисмо се жалили како не можемо да подносимо демонско стрељање; неке - од тела нашег које војује против духа; неке - од лука праведног гњева Божјег и претње, као што о томе говори пророк Давид: Ако се не обратите, Бог оштри мач свој, затеже лук свој и наперује га; и запиње смртне стреле, чини стреле своје да пале (Пс. 7, 13-14). Да нас све те стреле не би смртно раниле и да бисмо избегли опасност, нама се даде знак: покров Пречисте и Преблагословене Дјеве. Заштићавани њеним покровом као штитом, ми остајемо неповређени од стрела. Јер наша Заштитница има хиљаде штитова за нашу заштиту, као што јој о томе говори Дух Свети: Врат ти је као кула Давидова; хиљаде штитова висе на њој, све стреле јуначке (Песма над песм. 4, 4).[7] Некада Давид сазида прекрасну и превисоку кулу између Сиона што стоји на високој гoри ниже Јерусалима који се назива кћерју Сиона.[8] И бејаше та кула између њих као врат између тела и главе, јер висином својом надвишаваше Јерусалим и досезаше до Сиона. На тој кули беху обешени штитови и сва оружја, потребна за рат и одбрану Јерусалима. Дух Свети упоређује Пречисту Дјеву са кулом Давидовом: јер Она, кћи Давидова, посредује између Христа, Главе Цркве, и верних који сачињавају тело Цркве, надвишујући Цркву пошто је ваистину виша од свих чланова њених, а досежући и до Христа као Она која My је дала тело. Она посредује и сада када стоји на ваздуху између неба и земље, између Бога и човека, између подвигоположника Христа и земаљске Цркве, као Давидова кула између Сиона и Јерусалима, начичкана јаким штитовима. Под штитовима пак разумем свемоћне молитве њене за нас Богу, које достојни чуше у време виђења чесног Покрова њеног: јер се Она мољаше са умилењем као Мати Сину своме и Творцу, изговарајући у молитви речи самилосне и свемилостиве, и говорећи: Царе Небесни, прими сваког човека који слави Тебе и призива пресвето име Твоје на сваком месту; - и где се спомиње име Твоје, то место освети; прослави оне који прослављају Тебе и с љубављу почитују мене, Матер Твоју, примајући сваку молитву њихову и завете, и избављајући их од свих невоља и зала. Такве молитве Пресвете Богородице нису ли штитови који штите Цркву? Заиста су оне неразориви штитови. О њих можемо угасити све распаљене стреле. Свети Амвросије каже за Давидову кулу[9] да је била саграђена са два разлога: да се заштити град и да се украси. "Давид сагради кулу, вели свети Амвросије, да буде и заштита и украс граду: заштита, јер се са ње надалеко могао угледати непријатељи бити прогнат од града! а украс, јер висином својом надвишује све високе зграде Јерусалима". - Стога, није без разлога упоређена са овом кулом наша Покровитељка, која нам је кула тврђава пред лицем непријатеља, јер нас заиста штити и украшава: штити - када далеко одгони од нас видљиве и невидљиве непријатеље, када заробљенике ослобађа од уза, када мучене од нечистих духова избавља, када утешава жалосне, брани злостављане, храни гладне, посећује болне, када бива пристаниште витланих буром; а украшава нас - покривајући пред Богом срамну голотињу душе наше својим превисоким заслугама као најскупоценијом одећом, и обогаћујући нашу убогост превеликом благодаћу као непотрошивим богатством чини нас благопријатнима у очима Господњим. Украшава нас Пресвета Богомајка - када нас који немамо свадбено рухо покрива својом ризом, те тако за Свевидеће Око чини као невидљивом срамну голотињу душе наше, чега је одискони била праслика земља безоблична и неукрашена по, покривена водама (1 Мојс. 1, 1-2). Јер земља неукрашена и пуста бејаше праслика грешне душе која је погубила своју духовну красоту, лишила себе добрих дела и постала туђа благодати Божје. Воде пак које су покривале неукрашену земљу прасликоваху милосрђе Пресвете Богородице, неисцрпно као море, које се богато излива на све и покрива све. И када се Дух Божји носио над водама, носио се и над земљом, покривеном водама и неукрашенoм, као не видећи њену некрасоту. Ово је тајанствено праoбразовало то да душа, пoкривана премилостивим покровом Дјеве Богородице, ако и не буде украшена врлинама, неће бити лишена благодати Светога Духа, јер покров Пресвете Богородице покрива њену некрасоту, као што је вода покривала неукрашену земљу, и украсиће је благољепијем своје благодати и привући ће к њој Светога Духа. Пречиста Дјева украшава нас када грешне чини праведнима а нечисте чистима, као што о томе говори Анастасије Синаит:[10] "Она волхе чини апостолима и царинике еванђелистима, а блуднице - вредноснијима од девојака. Тако Марију Египћанку[11], некадашњу блудницу, Она учини сада вредноснијом од многах девојака; и Марија, која раније беше тамна и нечиста, сада сија као сунце у Царству Христовом - молитвеним посредовањем Пречисте Дјеве Марије, која је покров и украшење свима који јој прибегавају. Украшава Она и сав духовни Јерусалим, тојест Цркву Христову, која јој на данашњи празник овако пева: О, Ти си чудесно украшење свима вернима, испуњеше пророштава, слава апостола и красота мученикa, похвала девства и предивни покров целоме свету.[12] На кули Давидовој са штитовима беху све стреле заштитника земље; тако и Пречиста Дјева, та одуховљена кула, има при себи стреле силних, тојест молитве светих који се моле са Њом. Јер се Она јави у храму стојећи у ваздуху не сама него са анђелским војскама и са мноштвом Светих, који је у белим хаљинама побожно окружаваху. Свих тих Светих молитве за нас к Богу јесу као стреле силних које су у стању прогнати све пукове демона. Зна Пречиста Госпођа Богородица да је живот наш на земљи рат: јер против нас ратује враг са свима својима силама; он је кренуо на нас све своје пукове и опколио нас свима својим легионима, по речи псалмопевца: Опколише нас пси многи, чете зликоваца круже око нас; развалише на нас уста своја, као лав који је гладан лова и риче (Пс. 21, 17. 14). Тога ради и Небеска Царица, желећи нам помоћи, крену против врага нашег све Небеске Силе, позва пророке и апостоле, сабра мученике и девственике, сакупи преподобне и праведне, и са њима дође да нам помогне, да нас окружи силном војском, и да нам дa победу над непријатељима: Јер се њоме односе победе, њоме обарају непријатељи".[13] Она дође са анђелским војскама, јер је Она лествица коју Јаков унапред виде, коју окружује мноштво анђела. Спомињући овде Јаковљеву лествицу, неко се може са чуђењем питати: зашто анђели на њој не стајаху мирно, него непрестано узлажаху и силажаху по њој? Но дознавши да је та лествица била праслика Дјеве Марије, по речи црквене песме: "радуј се мосте који на небо преводиш, и лествице висока коју Јаков виде" - он ће схватити зашто анђели на њој не имађаху мира. Јер в молитвах неусипајушчаја Богородица[14] = у молитвама неуспављива Богородица наређује анђелима да заједно с њом непрестано помажу људима: да узлазећи к Богу узносе молитве оних што се моле, а низлазећи - да доносе од Бога људима помоћ и дарове. Та Лествица и сада низведе са собом с неба мноштво анђела, доносећи нам одозго покровитељство и заштиту. Она дође са анђелима, да им заповеди да нас чувају на свима путевима нашим; Она доведе са собом и саборе свих светих да, сатворивши за нас саборно мољење, саборно узнесе и наше грешне молитве к Сину свом и Богу нашем. Међу свима светима који се јавише у храму са Пречистом Дјевом, беху два најодабранија изабраника: свети Јован Претеча, од кога ниједан између рођених од жена није изишао већи (Мат. 11, 11), и свети Јован Богослов, кога љубљаше Исус, који и леже на прси Исусове (Јн. 21, 20). Њих обојицу, као оне који имају велику слободу пред Богом, наша Молитвеница покрену са собом на молитву за нас, да би с њима што пре приволела Бога на милост: јер молитва праведнога много може помоћи (Јак. 5, 20). И стаде Пречиста Дјева између два девственика, као између два херувима, као престо Господа Саваота између серафима, као Мојсије са подигнутим рукама између Аарона и Ора; тада паде адски Амалик са свом тамном влашћу и силом својом. Тако дакле ми празнујемо покров Пресвете Богародице Дјеве, сећајући се преславног јављања њеног у Влахернској цркви, које виде свети Андреј и Епифаније. Ми празнујемо, благодарећи Покровитељки нашој за такво превелико милосрђе њено, јављено роду хришћанском, и усрдно је молећи да и сада и свагда мислостиво закриљује нас који иштемо њено покровитељство. To чинимо, јер без њеног покрова и заступништва немогуће је живети нама који стално разгневљујемо Бога. Грешећи много, ми падамо под многе казне, по речи псалмопевца: Многе муке има грешник (Пс. 31, 10). И ми бисмо већ пропали због безакоња наших, да нас не закриљује Премилостива Владичица: јер када ова Заступница не би предстојала молећи, ко би нас избавио од толиких беда? ко би нас сачувао до сада слободне? Пророк Исаија саветује: Прикријте се за час, докле прође гњев Господњи (Ис. 26, 20). Но где се можемо прикрити од гњева Господњега? У време страдања ми нигде не обретосмо заклона осим једине Владичице света, која кроз уста Духа Светога говори о себи: Ја као магла покрих земљу (Сирах. 24, 3). Стварно, ми се скривамо под покривало Оне која као магла покрива земљу. Но зашто, о Свескупоцена Дјево Богородице, упоређујеш себе са тако ништавном ствари као што је магла? Нема ли Теби сунца, месеца, звезда за упоређење, утолико пре што је о Теби са дивљењем рекао Премудри: Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце? (Песма над песм. 6, 9). А магла какву има лепоту, те се Ти не гадиш упоредити се са њом? Но ево у чему је тајна: магла када се згусне над земљом и покрије је, онда су све звери заштићене од ловаца, јер их нико не може ловити. Зато Пречиста Дјева и назива себе маглом, јер нас скрива од ловаца. А ми грешни, ми смо, по расуђивању светог Златоуста,[15] због своје нечовечности - стока и зверови: угађамо стомаку као медведи, утовљујемо тело као мазге, злопамтљиви смо као камиле, отимамо као вуци, љутимо се као змије, уједамо као скорпије, лукави смо као лисица, отров злобе носимо у себи као аспида. Такве зверове какви смо ми сустижу разни ловци: сустиже нас праведни гњев Божји, кажњавајући нас за рђава дела наша, по речи Светога Писма: Бог је Господ освете (Пс. 93, 1). Постижу нас и безакоња наша, те сваки од нас може рећи: Сустигоше ме безакоња моја, и не могох гледати (Пс. 39, 13). Сустиже нас и невидљиви враг: Поста ми као медвед у заседи, као лав у потаји (Плач Јерем. 3, 10). Сустиже нас и видљиви враг. Он говори: Тераћу, стигнућу, убићу мачем својим, рука ће моја господарити (2 Мојс. 15, 9). - Али, не бојмо се: ми имамо мислену маглу која нас покрива - Пречисту Дјеву Марију. У њу се ми уздамо, к њој прибегавамо; под покривалом њеним ни длака с главе наше неће погинути, само с умиљењем завапимо к њој: покриј нас покровом твојим, Покровитељко наша, Пресвета Дјево: У зло доба закрили нас (Пс. 26, 5). Сви дани живота нашег јадни су, као што некада рече патријарх Јаков: Мало је дана живота мога и зли су били (1 Мојс. 47, 9). Нарочито су јадни они наши дани у које видимо зло, и они у које сами чинимо много зла, сабирајући себи гњев за дан гњева (Рм. 5, 2). Стога сви ови дани наши јадни, О Пресвета Дјево, потребују твој милостиви покров. Покривај нас, закриљуј нас у све дане живота нашег, а нарочито у љути дан када се душа буде разлучивала од тела. Дођи нам у помоћ и закрили нас од ваздушних духова зла поднебесног; а у дан Страшнога суда сакриј нас у тајном скровишту Покрова твога! Амин. Архимандрит ЈУСТИН Поповић ЖИТИЈА СВЕТИХ 1. ОКТОБАР, ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАПОМЕНЕ: Влахерна - крај у Цариграду у западном делу града. У време цветања Византијске царевине тај крај био је чувен са својих светиња по целом Истоку. Нарочито је Влахерна била позната по Богородичној цркви, подигнутој од цара Лава I Великог (457 - 474 год.), за чије владавине у њој би 474 године положена риза Пресвете Богородице, пренесена из Палестине. Поред те ризе, ту су у златом окованом ковчегу чувани омофор Пресвете Богородице и део њеног појаса. Под омофором Пресвете Богородице, или тачније мафоријем (грчки: μaφοριον), подразумева се њен убрадач, велико покривало које је Она носила на глави. Лав VI Мудри - царовао од 886. до 912. године. Ово се догодило у првој половини десетога века; при крају живота светог Андреја Јуродивог (†2. окт. 936). У Влахернској цркви налазила се икона Мајке Божје онаква како се Она јавила светом Андреју. Спомен његов празнује се 2. октобра. Жена обучена у сунце (Откр. 12, 1) прасликује Пресвету Богородицу. Под женом, обученом у сунце, подразумева се и Црква, а под сунцем - Господ Исус Христос. Кула Давидова, начичкана победоносним оружјем и штитовима, праобразовала је Пресвету Богородицу. Сион - југозападно брдашце, највеће и најшире од четири брдашца, на којима је изграђен Јерусалим. Јевреји су Сион почитовали као светињу, и првобитно им је служио као верски центар и тврђава Јерусалима. Зато Свето Писмо често назива Јерусалим кћерју Сионовом (Пс. 9, 15; Ис. 1, 8; 67, 11; Јерем. 6, 23; Мт. 21, 5). У Беседи на Псал. 119. - Свети Амвросије Медиолански (Милански, у Италији), знаменити отац Цркве и хришћански писац († 397 г.). Спомен његов Црква празнује 7. децембра. Преподобни Анастасије, игуман Синајске Горе († око 685 год.): "Анагогичка созерцања", књига 8. Спомен његов Црква празнује 20. априла. Спомен њен празнује се 1. априла. Служба Покрову Богородице, на Госп. возвах, стих. 3. Акатист, икос 2. Успеније Пресвете Богородице, кондак. Беседа 3. Антиохијском народу. Извор: Светосавље Тропар покрову, глас 4. Данас као Православни народи светло празнујемо, осењени твојим богомати доласком, и гледајући твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним твојим покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше. Кондак покрову, глас 3. Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер превечнога Бога за нас моли пресвета Богородица.
  9. Šta se sve neće čuti u našem narodu i u tužnom nerazumevanju smisla Liturgije i pričesti... skoro da je za plakati. Gušimo se kao društvo u sujeverju, predrasudama i tome sličnim porobljavanjima uma. Mnogi u duhovnicima vide gurue kojima se nekritički veruje, koji ne služe za otvaranje srca Bogu, što im je kao svedocima uloga pred Bogom, već da za "konzumenta" naprave dnevni raspored kad treba udahnuti a kad izdahnuti vazduh. Međutim, što sam čuo već od nekih ljudi, ima i onih koji smatraju da i među sugrađanima ima "presvučenih anđela", tajnovidaca, čitača misli, i tome sličnih tužnih promašaja liturgijskog odnosa prema Hristu i u Hristu. Ozbiljno, ima i toga upravo u Beogradu, nekih posebno "talentovanih" klinaca!? Traže ljudi, nesposobni za samostalno odlučivanje usled mnogih lutanja kroz duhovne urvine, pored živog Boga u Putiru da im takav klinac kaže kad treba da peru zube, kad da traže devojku, muža, kad da operu auto i da li sve to uopšte valja ili ne valja. Bez tih odluka "izabranih" (Bože sačuvaj) oni sami ne mogu ništa da promovišu, nikakvu odluku da donesu. Život u slobodi im je tajna i agonija. Zaključani su u kazamat straha od Boga čije su zidove sami podigli. Poverovali su da je nešto, šta god to bilo, pogrešno za njih i paralisaše se po jednoj strašnoj duhovnoj istini koju reče Apostol: (Rimljanima, glava 14) "Знам и увјерен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто по себи, осим кад ко мисли да је што нечисто, ономе је нечисто." Kakva je to duboka unutrašnja kob osuđivanja (imanentno prisutna u svakom od nas kao seme grehovne prirode) kad čovek nesvesno ili svesno svemu, pa i sebi, sudi!? Ono za šta poveruješ da je nečisto - za tebe jeste nečisto. Kao u ogledalu! To je zloupotreba unutrašnje slike Božije koji nije došao da sudi svetu, kako sam reče, već da spasi svet. Posledica je da je baš to od čega određena osoba beži za nju nečistoća koja je muči i razboljeva i tad duši treba duhovna pomoć najvišeg nivoa. Sopstveni stav postaje teret a kad se autentični Hristov lik, lik slobode, u srcu pobuni onda dolazi do šizofrenog pucanja jer u čoveku ne mogu sapostojati dva principa. Od ljudi tu nema mnogo vajde, saveta ili pomoći. Samo ispovest, pričest i poverenje u Božiju dobrotu, nežnost, slobodu i ljubav koja jedina može taj promašaj naznačenja duše isceliti... ako se u to veruje. Nije Gospod onim slepcima koji su mu tražili iscelenje tek tako rekao: "Verujete li da to mogu učiniti?" Što je najgore i neki sveštenici su zbunjeni prirodom tako nekih sposobnosti izvesnih ljudi (čitanje misli, upravljanje tuđim životima ko s kim treba da bude a s kim ne i sl.) pa puštaju da se radi to što se radi u nekom iracionalnom strahu od ne znam čega ili koga. Ne ispravljaju takve stvari jer misle da je to za njih možda greh!? Čak se prave i enklave izabranih u koje, ako si sumnjičav, ne možeš da uđeš, to su čitavi pokreti i društva i tu samo zanemiš kad shvatiš da to nije više ni elementarni nivo liturgijskog zdravorazumlja. Strašno i tužno. Umesto da takve okade sa šakom tamjana i pet briketa, e da bi došli sebi, i oni ih slušaju kao ne daj Bože izabrane, bezmalo mesije.. iako je opasno imati pouzdanja u čoveka kako rekoše sami Apostoli Hristovi. Za neke čujem da ih nazivaju "anđelima u telu" koji čuju misli prisutnih, govore im detalje njihovih života; šokiraju ("impresioniraju") ljude oko sebe, olako savetuju šta treba da se radi i tome slično. Sačuvaj Bože. Setim se onda Svetog Antonija iz egipatske pustinje koji je po ceo dan govorio "ne pristajem, ne pristajem". Pitala ga sabraća "šta to ne pristaješ Avo?" On reče: "Ne pristajem da vidim ni anđele ni đavole" Nikog ne želim da vidim!! Želim mirno da proživim ovo kratkog života jer ako se udostojim Carstva gledaću Anđele večno; ako završim u paklu ..i đavole ću gledati kroz svu večnost." Ne mogu dovoljno da zablagodarim Bogu što sam onomad naišao na upravo ovaj insert iz žitija jednog velikog svetitelja. Ovo je jedini ispravan odnos prema duhovnom svetu koji nas vreba mnogim zamkama. Ignorisati (ne pristajati) na pomisli o "viđenjima" što podgreva gordost; ne pristati na sladunjave emocije i suze ushićenja kad neko o vama govori kao da vas zna sto godina ... jer đavo je uvek tu, sa mnom je, sapliće me. Od rođenja mi se nakačio na kičmu a stariji je i lukaviji od mene hiljade godina. Poznaje mi slabosti, zna gde sam ranjiv, udara me uvek u istu krastu. Skriva se po mraku iluzija; samo ga Crkva osvetli; tad se iluzije nemaju gde sakriti. Pred Hristom se otkrije sva njegova beda. Naravno da će on pričati o meni kroz nekog pogađača (o čemu nešto u nastavku) jer, pobogu, o meni zna sve ... a ako nisam Crkven u liturgijskom smislu, ako mi izmakne stvarni značaj Liturgije i njene suštine koja je sam Hristos među nama, sve to što će mi reći kroz usta čoveka mene će impresionirati. Steći ću utisak da sam dostojan da Bog sa mnom tek tako opšti; da svako malo dotrči kad mi se prohte i da mi pridrži šrafciger, sito za brašno i tome slično!? O vama, meni, tebi ..sme sa autoritetom govoriti samo od Crkve priznati sveštenik, vaš duhovnik koji se ne ushićuje senzacijama odmaštanih predstava i koji nije mistik (jer mistika nije svakom dana) ali uvek i samo kao svedok vašeg otvaranja prema liturgijskom Hristu. Nikako na neki drugi način. S ovom temom u vezi, da ne bi upravo u ovome mnogo lutali, stiže pomoć iz dubina istorije, Neba, Crkvenog tj. Hristovog Bića! Evo jednog jevanđelskog događaja koji jasno baca svetlo na mnogo toga što zbunjuje razum i daje smernice upravo u ovom problemu ako neko to može da razume ili shvati na pravi način. Reč je o ženi, savremenici Apostola, koja nije ništa pogrešno rekla u odnosu na Apostole; govorila je istinu, Apostoli su je čak neko vreme pustili da priča ko navijena ... ipak, kroz taj događaj koji nam donose "Dela apostolska" objasnili su sve! Objasnili su stvarnu prirodu ovih ljudskih "sposobnosti" kakve sam gore naveo. Dela 16 (16 - 19) 16. Dogodi se pak kad iđasmo na molitvu da nas sretne jedna robinja koja imaše duh pogađački i gatajući donošaše veliki dobitak svojim gospodarima. 17. Ova pođe za Pavlom i za nama, i vikaše govoreći: Ovi su ljudi sluge Boga višnjega koji nam javljaju put spasenja. 18. I ovako činjaše mnogo dana! A kada se Pavlu dosadi, okrenu se i reče duhu: Zapovijedam ti imenom Gospoda Isusa Hrista, iziđi iz nje! I iziđe u taj čas. 19. A kad videše njezini gospodari da iziđe nada njihovog dobitka, uzeše Pavla i Silu i odvukoše ih na trg pred poglavare. Dakle ko sme da se usudi da kaže za bilo koga da je Hristov zvučnik, prenosnik vesti sa Neba? Za ime Božije?! Evo i ovaj poučni događaj iz Dela apostolskih rekao je sve! Šta je pogrešno rekla ova žena? Ništa, rekla je istinu ali Apostoli su svima nama poručili kroz ovo: "Ne verujte nikome osim Crkvi, pričešću, ispovesti, svetim tajnama! Nikome makar da i sam anđeo siđe s neba ...ne treba vam to!" Samo Parusija kojoj niko neće izbeći biće jedino validno "viđenje" iz prve ruke ..biće to, o čemu nam posredno dadoše sliku Apostoli i oci, ova realnost kakvu sada gledamo (kao u ogledalu) samo neshvatljivo potresna u svakom smislu! Nećeš moći da žmuriš sve i da hoćeš da ne gledaš! A do tada odbijte sve sladunjavo, ushićeno i što vam izgleda duhovno u srcu, čak se predstavlja i opravdano. Pa prve se, kako između ostalog reče Vladeta Jerotić, gordost i sujeta predstavaljaju opravdanima, zato i jesu opasne i podmukle. Ne treba to ljudima; u stvari ne treba nam ništa osim svetih tajni Crkve i ličnosti Hristove u tim tajnama. Ako je pak šta od Hrista.. pa On neće zbunjivati nikog; neće činiti besmislena čuda pogađanja nečijih misli da bi ostavio utisak; jer "neće se dati znaka rodu ovome.." tako da ne srljajte slepo u svakakve opsene. On ima načina da pomogne čoveku a to svakako nije da nas zabavlja kroz nečije pogađanje ljudskih misli. Živite malo i slobodno, rasterećeno; malo i po žiletu života jer od greha se sačuvati nećete. Ko misli da hoće i da mu to polazi za rukom pa taj je već pao u težak greh. Ne kažem to ja, to kažu sveti oci. Treba se naravno držati Crkve, saveta otaca ali moramo kao slobodne ličnosti dati i sopstvenim unutrašnjim darovima slobodu jer nam je Bog štošta dao u ruke kao vrednost i očekuje da od toga nešto uradimo, da Mu vratimo bar dva za jedan. Onaj Mu je čovek iz Pisma za pet vratio deset; onaj drugi za deset datih vratio dvadeset. Ne smemo sakatiti bogomdani obrazac i unutrašnju ličnosnu slobodu besmislenim strahom od života i interakcije sa ljudima. Ne smemo sami sebe osuditi na neodlučnost; ne smemo dozvoliti da nam bilo ko mimo nas donosi odluke makar one bile i pogrešne. Ako neko drugi odlučuje kad i šta treba da radim pa šta će Bog (makar kao nameru) da pripiše meni? Šta da mi pripiše kad istinskog mene tu nema!? Duhovnici su precizan putokaz a ne i komplikovan recept o načinu upotrebe životnih darova. Bogu slava vo vjeki Posvećeno za zdravlje sinu Nemanji, sestri Ljilji, ženi Ljiljani, familiji, kolegama, prijateljima svima kojima zdravlje treba. Pomjanite
  10. Навече празника Васкршњег Петка, Богородичне иконе 'Зивоносни Истоцник', у четвртак 23. априла, у једној соби мушког манастира Благовести у Супрашлу, у источној Пољској, замироточила икона овог празника. Зна се за ову икону, да у прошлости износило се њу у литијама за исцелење и у борби против епидемија. Владика супраски Андреј рекао је да не ма случајности у томе, та то је благослов Божији али и знак, да као болнице сад раде интенсивно и су отворене, тако и треба да буде у Божијим храмовима. Вероватно је мисло на то, сто за време Велике Седмице (и мало раније) у Пољској влада је допустила број само 5 верника у црквама плус свештеници и литургијска служба. Иако свештеници у различитим парохијама радили су шта могли, да верници дођу и да се причесте, али са друге стране неке парохије биле су потпуности затворене у ово најважније време. Од Васкршњег Понедељка број верника који може да буде у храму је много већи, и зависи од метраже цркве. У најближу недељу биће служен акатист испред мироточиве иконе. Извор; превод pouke org.
  11. Добих ово писмо са молбом да га објавим у потпуности на форуму и поделим са нашим драгим члановима и гостима сајта. Верујем да ће Вам много значити ово што ћете прочитати. Пречасном оцу Ивану уреднику православног сајта „Живе Речи Утехе“ Најпобожнији саслужитељу, оче и брате, радост ми је што могу да ти се обратим овим писанијем. Редован сам посетилац сајта ЖРУ, још увек немам храброст да се улогујем и активно учествујем на форуму, али даће Бог, има времена. Сајт је веома лепо литургијски осмишљен, пун је ствари које живот значе. Човек пратећи сајт и форум може да добије пуно корисних информација, да размени своја искуства са другим црквеним људима и да узраста у правим вредностима. Сајт упућује на Христа, што је основни смисао његовог постојања. Овим писмом бих хтео да скренем пажњу форумаша на једног дивног старчића који је до пре неколико година обитавао у икони царства Божијег – Литургији, а имао сам велики благослов да га познајем. Упознао сам га на једној Литургији у Александровцу где сам на парохији. Док сам служио, чуо сам његов звонак глас како одјекује са певнице. Низак, пуначак и очију пуних суза док је Литургија трајала. Литургија је текла мирно, молитве сам читао гласно. Пришао је да се причести.Мој први сусрет са њим.Лицем у лице. Христос посреди нас.“Тело и Крв Христова.“Одговорио је „Амин“ кроз сузе и примио Христа. После Литургије је пришао и рекао „Благослови,оче. Ја сам Живан, родом сам из Александровца а живим у Божевцу. Хвала за дивну Литургију. “Сузе су му текле низ образе.“Нарочито хвала за молитве које си читао гласно. Сада ми је потпуно јасно зашто треба да се стално причешћујемо. Данас ми је Литургија била некако пуна.“ Деда Живан је из побожне породице. Брат му је редовно певао за певницом, сестра му редовно долази у цркву, други брат пева за певницом у једној београдској цркви. И њихова потомци су побожни и редовно долазе на Литургију. Деда и отац су му били монаси у манастиру Витовници. Сахрањени су са северне стране цркве, гробови поред оца Тадеја. Сваки сусрет са њим ми је био непоновљив. Волео је Бога. Приметио сам када год би причао о величини Божјој,плакао би. Тако би Богу захваљивао. „Мој оче, када сам био у војсци,било је тешко време. После рата, комунисти ти не дају у цркву .Одвраћају. Ја се не дам. Мојој сестри на Велики Петак учитељ угурао у уста комад сланине. Да је омрси. Бог да му опрости што се подао ђаволу.Тешка времена. У војсци сам служио у морнарици.Три године на броду.Када год сам долазио кући на одсуство,носио сам униформу.Белу,са златним дугметима. Где год кренем сви гледају у мене.Дођем кући и право у цркву.После службе пред портом ме чека полиција да ме приведе у кућу-станицу полиције у којој сада живиш.Узели су је комунисти од Цркве да би могли из куће да прате ко долази у цркву.Одвраћали су ме да не долазим у цркву,да ћу у војсци имати проблема.Кажем ја,нека.И већи од мене су страдали па ко сам ја да не страдам.Нису ми могли ништа.Јуначки сам се држао.И тако три године.Сваки долазак у униформи,правац-полиција.Хвала Богу.“ „Знаш ли ти оче, када сам требао да се оперишем,шта се десило?Молим ја Бога да води лекареву руку да ме добро оперише.Сетим се ја,па добро наоштрим нож.Када сам стигао у болницу,ставим га под јастук.Када је лекар дошао да ме упозна са током операције ја извадим онај нож и кажем: ево ти докторе овај нож,добро сам га наоштрио,па кад сечеш да мање боли.Доктор се насмејао и рекао ми:Живане,не брини Бог је и с тобом и са мном.Операција је добро прошла.“ Када год бих разговарао са њим,а волео сам дуге разговоре са њим на крају би увек рекао:“Оче,опрости,грешан сам човек и незгодан,ако те нисам сада увредио,други пут ћу сигурно.“ „Оче,много волим Литургију.Много волим да се причешћујем.Некако после причешћа будем лакши.Знам да Христос узима моје грехе.Како сам почео да се често причешћујем,трудим се да га пуно не оптерећујем собом. Једанпут одем ја на Литургију у манастир Рукумију,код оца Симеона.Знамо се одавно.Служи отац Симеон полако,певница лепо одговара,складно,црква пуна народа.Као у рају.Изиђе отац на двери са путиро и каже:“са страхом Божјим и вером приступите!“Срце ми се угреја да приђем.Видим нико не прилази,а чаша покривена.Ја приђем.Позвао је.Станем пред њим а он ће:“ Живане,зашто си пришао?“Позвао си оче.“Како сам позвао?“Рекао си приступите,и ја сам послушао.“Не можеш да се причестиш,није пост.“ Оче, због тебе сам пришао,да не би лагао.“Како да не бих лагао?“Тако оче што ћеш после да кажеш,ми који смо примили Божанске дарове заблагодаримо Господу,а сам си их примио,што не кажеш:ја који сам примио...Поћута отац Симеон и причести ме.Добар је то човек.Велики молитвеник.“ Када год бих га питао како живи одговарао би да живи много добро.Да му је Бог све дао.Да нема нечега на свету што му није дао.Живот и породицу, њиве и виноград,ваздух и цркву и све. „Мој зет је био комуниста.Ћерка га заволела.Стид је било да ми каже да је некрштен.Ја јој кажем:нека ћерко,нека је он добар човек,а за друго ћемо лако.Бог ће све да уреди. Родише ми се унучићи.Ћерка и ја их тајно крстимо.Да зет нема проблема на послу.Ни он није знао.Једно вече седимо зет и ја и разговарамо.Он каже: “Тасте,хтео бих да се крстим.“Сада?питам ја.“Сада.“Зовем ја мог доброг свештеника божевачког.Било око 9 сати увече.Мој зет хоће да се крсти. “Сада?“Сада.“Бре Живане да оставимо за сутра?“Не оче,сада сам га упецао.Можда ми сутра побегне.И крстисмо га. После неког времена зет ће“Тасте,хтео бих да се венчам у цркви.“Опет ја зовем мог свештеника и венчасмо их.“Тасте,децу да крстимо?“ Е зете,деца су ти крштена и причешћена без твог знања.“Тасте,хвала Богу и теби.“ Зет ми сада не пропушта Литургију,пости и причешћује се.Велики је Бог!“ Најтежи сусрет са деда Живаном је био када му је син умро.Био је електричар.Умро је радећи на бандери.Добио је инфаркт и висио на жицама пар сати док се нису изређале све службе:хитна помоћ, полиција, ватрогасци, електричари.Све је то деда Живан преживео. На дан сахране ишао сам ка његовој кући.Приметан је био велики ред људи са свећама и цвећем у рукама.Било је и више свештеника и монаха.Још издалека дотрчао је до мене деда Живан и узео благослов.Изјавио сам му саучешће и он је рекао:“Слава Богу оче.Када сам видео свог сина како виси на бандери,помислио сам како је било Светој Богомајци када је гледала свог Сина како невин виси на крсту ради свих нас.Па рекох ,о Господе да ти и ја нешто принесем.“Како су ме његове речи потресле! Молио је да опело служимо на српском.Каже,хоће сваку реч да разуме. Послушали смо га.Стајао је прав као свећа и молио се.Видело му се то у очима. Када је умро нисам могао да одем на опело.Сахрана је била на Светог Максима Исповедника 3.фебруара.Служио сам Литургију у Костолцу,а после тога сам имао обавеза у својој парохији.Стигао сам да његовој сестри,која је пошла на опело, дам дрвени крст да му стави у руку.“За крст се борио целог свог века“рекао сам.Крст је био умотан у целофан. Целога дана сам мислио и молио се за њега.Увече сам свратио до његове сестре да питам како је све протекло. „Оче,ставили смо му крст у руку како си рекао.Када сам се одмакла од њега,помислим зашто нисам крст извадила из целофана,да га извадим па да му поново вратим крст у руку.Када сам хтела да га извадим из руке,нисам могла.Мој брат је склопио прсте и стегао крст тако да није могао да се извади.Тако смо га и сахранили.Божје чудо оче.“ Ово је оче Иване оно што сам хтео да поделим са твојом љубави о једном дивном побожном човеку од кога сам пуно научио.Молим те помињи га у својим молитвама.Он ће нас сигурно пред Господом. На св.Луку апостола свештеник Бобан Ристић 31.октобра 2011.г.
  12. Пето-шести или Трулски сабор, био је црквени васељенски сабор одржан у Kонстантинопољу 692. године. Сазван је 11 година након Трећег цариградског сабора у настојању да донесе дисциплинарна правила за Цркву коју претходна два сабора (Други и Трећи цариградски) нису били донели. Сазвао га је и њиме председавао византијски цар Јустинијан II, а у њему је учествовало свега 215 епископа, сви листом из источних делова некадашњег Римског Царства. Циљ сазивања сабора је увести нова и строжија правила за Цркву. Због доминације источних епископа, Сабор је по правилу настојао наметнути искључиво обичаје цариградске Цркве као ортодоксно правило и мерило православности осталим деловима хршћанске Цркве. То се односило на тада уобичајене праксе Цркве на Западу, као што је, нпр. приказивање Исуса као Јагањета Божјег, које је од почетка було уобичајено и распрострањено у западној хришћанској традицији. Далеко већи спор је изазвао различит став према свештеничком целибату. Сабор је изричито дао право ожењеним мушкарцима, да постану свештеници и ђакони. Католичка црква сматра да је у одлукама Трулског сабора изражена велика нетрпељивост према Западу и његовим обичајима, али и према Јеврејима, нарочито у канону 11, који било какве контакте са њима кажњава са црквеним казнама, чак казном екскомуникације! Одлуке Сабора су одбачене на Западу! Свети папа Сергије I одбио их је потписати, па га је Јустинијан II, који је и сазвао Сабор, покушао заробити, а што је спречено устанком локалног становништва. У Хиспанији је међутим визиготски краљ Витица натерао Осамнаести сабор у Толеду да пристане на одлуке сабора, а због чега су га нападали каснији хроничари. Фруела I од Аустрије укинуо је ту одлуку за време своје владавине (757. - 768.) Иако су га поједини црквени великодостојници на Западу прихватили или о њима повољно говорили, Kатоличка црква не сматра га признатим васељенским сабором.
  13. Nađoh da ih ima u RH više navodno vrsta takvih ili kako god...ne znam u Srbiji dali su prisutni ...ne kužim njihovo učenje baš najbolje ...znam da je krst za njih sablazan, oni imaju simbol ribu, priznaju samo Hrista i Bibliju ...nešto o njima sam našla na netu http://pentekost.hr/...ne znam dali su vam oni poznati i kakvo je njihovo učenje u stvari?
  14. Манастир у градићу Супрашл је векован, мушки манастир, који такође дејствује као парохија. У недељу, кад се чита Јеванђеље о Самаријану, први пут у његовој историји организована је акција ‘Пеликан’ – акција донације крви. Архимандрит Сергијe рекао je да крв представља врсту генијалног лека који је продукован у људском организму, и овде се добро види, да једноме човеку треба други човек. А најбољи пример донатора крви је сам наш Господ Христос. Архимандрит је био први, који је донирао крв. У акцији је учествовало 15 особа – било је много више вољних, али нису прошли медицинске тестове (прехладе, аскетски живот, више од 60 година). Укупно јесабрано 7,2 литра крви. Извор: cerkiew.pl превод: pouke.org
  15. У недељу, кад се чита Јеванђеље о Самаријану, у једном од најчувенијих православних манастира у Супрашлу први пут у историји организована је акција донације крви. Манастир у градићу Супрашл је векован, мушки манастир, који такође дејствује као парохија. У недељу, кад се чита Јеванђеље о Самаријану, први пут у његовој историји организована је акција ‘Пеликан’ – акција донације крви. Архимандрит Сергијe рекао je да крв представља врсту генијалног лека који је продукован у људском организму, и овде се добро види, да једноме човеку треба други човек. А најбољи пример донатора крви је сам наш Господ Христос. Архимандрит је био први, који је донирао крв. У акцији је учествовало 15 особа – било је много више вољних, али нису прошли медицинске тестове (прехладе, аскетски живот, више од 60 година). Укупно јесабрано 7,2 литра крви. Извор: cerkiew.pl превод: pouke.org View full Странице
  16. Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke. Crkva, naime, raspolaže investicionim budžetom od 12,6 milijardi funti, što je nešto manje od 15 milijardi evra, a svoja ulaganja će ograničiti isključivo na medicinsku marihuanu. Investiranje u proizvodnju, distribuciju i prodaju rekreativne marihuane, odnosno "trave", za englesku crkvu i dalje ostaje tabu tema. Iz crkve su se, tim povodom, oglasili saopštenjem: "Za nas postoji razlika između medicinske i rekreativne marihuane. Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe", izjavio je glavni čovek za ulaganja Anglikanske crkve Edvard Mejson. U Velikoj Britaniji je, od oktobra prošle godine, dozvoljena upotreba kanabisa u medicinske svrhe i pacijenti mogu da ga dobiju na recept. U pojedinim državama sveta kanabis se propisuje pacijentima koji boluju od teških bolesti kao što su rak, sida, multipla skleroza, povrede kičmene moždine i epilepsija. Lekari u Velikoj Britaniji prvi put imaju mogućnost da pacijentima koji trpe jake bolove propišu proizvode koji sadrže kanabis. Crkva ima novi biznis: "Nemamo problem s marihuanom koja se koristi u medicinske svrhe" WWW.B92.NET Anglikanska crkva je napravila veliki iskorak u svojim stavovima i promenila svoj odnos prema marihuani, pa je tako odlučila da započne sopstveni biznis gajenja i proizvodnje te biljke.
  17. Film trajući skoro pola sata u mitropolitu Ladakijje u Siriji Jovanu (Mansur), kojeg mnogo smatra da je svetac. Umro je prosle godine u aprilu. Film je na arapskom, ali ima titlova na engleskom.
  18. IVO ANIĆ: Kako je katolička crkva izdala hrvatski narod Svake nedjelje moj djed imao je isti ritual. Obući svoje najbolje odijelo, mene uzeti za ruku i presaviti novčanicu od sto dinara u svoj, a novčanicu od deset dinar u moj džep. Taj čovjek, armirač i građevinar grubih crta lica, od svoje je sirotinje izdvajao toliko, odričući se novina, karte za utakmicu ili piva s kolegama, da bi na kraju mise u malu drvenu škrabicu posvećenu pomoći Crkvi, ugurao tu novčanicu podozrivo gledajući mene da učinim isto. Hrvatski narod nikada nije izdao svoju Crkvu. Niti u vremenu kada se ista od vladajućih ignorirala, niti u vremenu kada se sama involvirala u strukture vlasti. Hrvatski narod financijski je pomagao svoju Crkvu, održavao je kao bitnu poveznicu sa svojim identitetom, ali i vjerovao u nju, da je zaštitnica običnog puka, utočište od vladajućih koji su valjda još od vremena Matije Gupca bili sinonim za one koji tog malog, priprostog čovjeka tlače. Za sve vlasti ovaj narod vjeruje kako to nisu „narodne“ nego „odnarodne“ vlasti, kako djeluju isključivo za svoje interese i kako nemaju sluha za patnje malog, običnog čovjeka. I u onom vremenu kada je Crkva bila minorizirana, upravo je taj mali čovjek nije izdao, stao je uz nju. Jer nije bila u konceptu vladajućih, bila je svojevrstan disidentski i nacionalni ponos, i uz tradiciju koja se za vjeru na ovim prostorima oduvijek veže upravo identitet malog čovjeka, obična puka. I zbog toga je taj mali čovjek nije nikada izdao. Jer nije bila u konceptu vlasti. U Banskim dvorima u utorak održan je radni sastanak u kojem su sudjelovali predstavnici Vlade na čelu s premijerom Andrejem Plenkovićem i predstavnici Hrvatske biskupske konferencije (HBK), na čelu s predsjednikom, zadarskim nadbiskupom Želimirom Puljićem. U službenom priopćenju navodi se kako su biskupi „pozitivnim ocijenili napore Vlade na stvaranju uvjeta za opći gospodarski i društveni napredak, društveni optimizam u kojem vlada pozitivno i obećavajuće ozračje, te su izrazili spremnost Katoličke crkve da nastavi tim naporima davati svoj doprinos“. Sam sastanak komentirao je i nadbiskup Puljić koji je istaknuo kako se ova Vlada i Crkva slažu u mnogim pitanjima oko zajedničkog odnosa te kako je osobno zadovoljan tom sinergijom. Pitanje oko djelovanja ministarstava za kulturu i obitelj te mlade ključna su u našem društvu istaknuo je Puljić, a ova Vlada i Crkva u tome imaju zajednički stav i usuglašeno djelovanje. Harmoniju Vlade i Crkve prokomentirao je i sam premijer Plenković koji je istaknuo kako predanost ove Vlade posebno ima naglasak na provedbi ugovora sa Svetom Stolicom, a koji se odnose na izdašno financiranje same Crkve i njenu integraciju u društvo. Biskupi zadovoljni izrečenim tako su još jednom pokazali javnosti, običnom puku, koliko drže do ove Vlade i koliko je podržavaju. No, i sama Vlada na čelu s premijerom odaslala je javnosti značajnu poruku tim sastankom, a ona je nedvosmislena i jasna, crkvene stavove i napore uvažavamo, prema njima se nahodimo i nastavljamo s financiranjem svih crkvenih projekata držeći kako je ista iznimno značajna za ovaj narod, a posebno za običan puk koji podržava tu sinergiju vlasti i klera koja se pokazuje iznimno bitnom. Svi sretni i zadovoljni (FOTO: HINA/tp) Hrvatski narod nikada nije izdao svoju Crkvu. Onaj običan puk, onaj koji je odvajao od svojih usta da održi svoju Crkvu u vremenima njenog ignoriranja. No nije li upravo ta Crkva u koju je taj narod toliko vjerovao u ovom vremenu izdala njega? Današnje involviranje i sprega uz vlast najveća je izdaja Crkve, kojom se izdaje upravo tog običnog, malog čovjeka. Čovjeka za kojeg njegova Crkva iza zlatom optočenih hramova niti ima sluha, niti ima vremena. Malog čovjeka koji u ovoj državi pati. Istog onog čovjeka koji je podržavao, gradio, hranio, a danas je kao umirovljenik prisiljen kopati po kontejnerima. Zar to nije najveća izdaja? Zar to nije tragedija vjere, vjere u onoga kojem si pomagao, da bi jednom u teškim vremenima za čovjeka, taj kojem si pomagao barem digao svoj glas za tebe. Međutim, crkvena izdaja nije samo izdaja sirotinje. Izdaja je to i budućnosti ove zemlje kojoj treba nasušno sekularnost, znanje, djeca koja se trebaju izgraditi da bi bila budućnost ove zemlje u koju toliko vjeruju. Današnje involviranje Crkve u školstvo, u sekularnu državu, najveći je promašaj upravo za Crkvu. Jer se Crkva malog puka ne manifestira u mistici svojih sakralnih odaja, jer se Crkva koja je jednom imala integritet i mučeništvo vjere preselila među laboratorije u kojima se uči kemija, jer se Crkva mog djetinjstva potpuno nespremna suočila sa instagramima, facebookom, twitterima i djecom koja ih uz dosadu slušaju samo zato jer ih očajni roditelji mole da to odrade, da ih ne sramote pred rodbinom i susjedima. Jer se u Crkvu tradicionalno i nepogovorno vjeruje. Tako je bilo oduvijek u našim obiteljima. Jer je Crkva bila mučenička, ona slabija, ona koju se napada, ona koju treba braniti, ona koja je jedina trn u oku vladajućima. Izdaja njihove Crkve ponajviše se manifestira upravo na toj suludoj premisi da danas Crkva, vjera, mora biti doslovno u svemu, u školskoj nastavi, u razredima, u poštama, autobusima, knjižarama ... I tim činom Crkva je svjesno ušla u marketing, ušla u besmislen biznis i ušla u sve ono u čemu današnje društvo egzistira, no ono najgore, najgora izdaja jest, što je ušla u vlast. Postala vladajuća kasta. Crkva je svjesno, ne prilagodivši se vremenu, a neke od najgorih svojih ljudi postavila na ključna mjesta, proizvodila bezumni nacionalizam i samodopadnost, potpisala svoj neumitni krah. Bez obzira koliko se uvukla u vlast, bez obzira koliko se trudi i potencira, Crkva u Hrvata je mrtva institucija koja samo svojom suludom ambicijom taj proces pokušava zaustaviti. No, taj je proces, kako već rekoh, neumitan. Osim, ako se netko dovoljno pametan, kao što je to papa Franjo, ne nađe u našoj Crkvi i ponovo joj vrati vjerodostojnost. Ako je vrati u okvire u kojima je odvajkada egzistirala, okvire mira, okvire tolerancije i okvire skromnosti, okvire u kojima će pomagati, biti ono što treba da bude, zaštitnica siromašnih, bolesnih, obespravljenih, a ne zaštitnica vlasti. Crkva u Hrvata treba istinsku promjenu. A nju donose samo mladi ljudi u njihovim redovima. Mladi, obrazovani i pametni koji će shvatiti kamo ih je dovela dosadašnja garnitura. „Crkvu moramo pomoći. Ona je siromašna i ona se moli za nas“, tome me je učio onaj armirač i građevinar grubih crta lica s početka teksta, koji je odvajao od svojih usta da pomogne svoju Crkvu. Kada danas pogledam što radi ta ista Crkva mogu se samo se prisjetiti tog vremena i usporediti s ovim što danas vidim: Crkvu koja je ostvarila sve, a izgubila najvažnije - poštovanje djece armirača, građevinara, vozača, bravara, tokara … umirovljenika koje je nepovratno izdala. Lupiga.Com
  19. Na 800 godina autokefalnosti naše Crkve uz patrijarha dva predsjednika, koji su nesumnjivo i najjače političke ličnosti Srpske i Srbije dobili su najveća crkvena priznanja. Veličinu čina trenutno zasjenjuje nevjerovatan „hejterski zanos“ drugosrbijanske umišljene elite, ali i djela tzv. patriotske inteligencije koja je već zašla u zilotsku fazu. Politički oponenti koji kalkulišu sa dozom kritike nadajući se svom komadu crkvenog kolača nisu ni po čemu relevantni jer njihovu ogorčenost očito uzrokuje zavist a ne analitika ili bilo kakav suvisli pragmatizam. Drugosrbijanci su toliko bijesni da od izvrgavanja ruglu svake patriotsko-nacionalne a naročito patriotsko-crkveno-nacionalne priče, sad čak prelaze na tumačenje crkvenih kanona. Inače su sami kanonizovani intalisanom srbofobijom i interesima van i daleko od Srbije u kojoj bistvuju i, rekao bih uz minimalnu dozu malicioznosti , uživaju. Nije im ni zamjeriti jer u njima i ne postoji ništa autohtono ili preciznije autokefalno što bih ih vezivalo za toliko prezren „Srpski interes“. Patriotama je mnogo teže jer su ostali u šablonu nesrećnih, ali i prosvjetljujućih 90-tih. U tom šablonu Dodik nije ni bio a Vučić je od njega napravio najveći otklon modulišući ga do neprepoznatljivosti za većinu plebsa ili evropske javnosti, ali surovim pragmatizmom i do sada neviđenom energijom usmjeravajući ga na rast proizvodnje, društvenog bruto proizvoda i jačanje suštinske moći Srbije da u neizvejsnoj budućnosti ne samo opstane nego bude faktor ili čak pobijedi. Objektivno nikad Srbija i Srpska nisu bile bliže i nikada razlike između Srpskog i srbijanskog nisu bile manje. Uz sve medijske zamke i zablude u koje su povremeno upadali svi koji su Dodika i Vučića uzaludno zavađali propadao ja i projekat da i Srpsku i Srbiju udalje i posvađaju. I takođe objektivno nikad niko nije više institucionalizovao nacionalnu svijest i politiku preko Drine od Dodika ma kako to nekome paradoksalno izgledalo (iskreno i meni do prije 4 godine). Naravno Republika Srpska je u mnogo nepovoljnijem ustavnom i ekonomskom položaju i medijskom okruženju od Srbije i nema tu ekoniomsku snagu i supstancu (koju Srbija ima povećava i bratski pomaže), ali je zbog toga taj Dodikov posao i mnogo vrijedniji od onog što trenutno vidimo i procjenjujemo. A najobjektivnije; Vučić je pored često kritikovanog, ispostaviće se lukavog, podilaženja raznim faktorima i faktorčićima, što nas je često frustriralo, skoro neprimjetno ili za objektivnije dovoljno očito, povukao naprijed u broju fabrika, puteva, bolnica i stvari koje dižu kvalitet života i koje se vide iz aviona kao i toliko napadani Beograd na vodi. Treba spomenuti i veliki, nikad veći broj obnovljenih i izgrađenih Crkava i manastira sa obe strane Drine, gdje je Dodik, što se kaže, prvi počeo i udario to na sva zvona, dok je Vučić skoro pa u tišini radio gotovo isto. Još neprimjetnije smo se navikli na dolazak državnika većeg formata u Beograd i još bližu saradnju sa Rusijom uprkos saradnji i koketiranju sa zapadom i NATO alijansom. Uvođenje velikog broja najrespektabilnijih vojnih aviona, helikoptera i druge tehnike operativnijeg i snažnijeg obima nego u mnogo većoj SFRJ dovelo je i do toga da sutra neće biti čudno ako Srbija bude najmanja zemlja koja će npr. instalisati S 400 i ponovo biti balkanski lider. Vučić je to činio paralelno-istovremeno na leđima noseći najveću srpsku muku, obavezu i hipoteku –Kosovo. E pa da vidimo jeli to bilo lako i ima li sličnih primjera u istoriji? Sve što bi Dodiku i Vučiću prigovorili u smislu političkog pragmatizma sa elementima surovosti ili ih napadali zbog modela medijske kampanje sa tragovima presije ili stilskih figura u izražavanju u komunikaciji mnogo je malo ili im čak pomaže i stvara kako manevarski prostor tako i obavezu. Tu ubrajam i kritike vladike Amfilohija koje se ne mogu dnevnopolitički procjenjivati. Zato bi pametnom bilo suvišno pitanje zašto su odlikovani? Argumenti potiv nisu mjerljivi u odnosu na argumete za. A o razumjevanju crkvene diplomatije i strategije privlačenja lidera i podjelu odgovornosti umjesto učestvovanja u podjelana da ne govorim. Naša Crkva sublimura pamet i iskustvo koja sežu i dalje od 800 godina autokefalnosti koju danas proslavljamo. Ta pamet nije lična, nije ni i jednom čovjeku, vladiki ili patrijarhu ili bilo kakvoj ad hok grupi u ili van naše crkve ili spoljnom uticaju . Ima u toj pameti i nešto iznad , nešto „božije“. Ne traži to „božije“ nikakvo razumjevanje ili potvrdu. To je stvar vjere. Pišem ovo rizikujući da me upišu u apologete Dodika i Vučića i po dobrom srpskom običaju provuku kroz blato uz dodatke raznih gadljivih pridjeva koji me mogu upisivati u koristoljubive podanike. Nikakva šteta jer vjerujući sam čovjek sa zvanjem i zanimanjem, porodicom i karijerom, koji je praštao i praštaće jer se ne odričem nade da ćemo u ovom teškom i magovitom vremenu preteći i ponovo se dignuti kao narod. Možda je moj ugao previše analitički ili patriotski, ali koji su to uglovi bolji? Zašto je crkva odlikovala Dodika i Vučića? WWW.NEZAVISNE.COM Na 800 godina autokefalnosti naše Crkve uz patrijarha dva predsjednika, koji su nesumnjivo i najjače političke ličnosti Srpske i Srbije dobili su najveća crkvena priznanja. Veličinu čina...
  20. Трећег септембра, у женском православном манастиру у Звијеркама (источна Пољска), по благослову поглавара Пољске Православне Цркве – митрополита Варшаве и целе Пољске Саве – организован међународни сусрет православних монаха и монахиња. Сусрет почео је Божанственом Литургијом, коју је служио епископ Супрашла Андреј. Појао је хор из Чернихова (Украјина). После службе почела је конференција, коју је отворио митрополит Сава, причајући о главној теми сусрета Монашки позив и сведочанство вере. Конференцију водио је епископ Андреј. Присуствовали су њој такође архиепископ Бијалистока Јаков, ариепискп Бијелска Григорије, епископ Хајнувке Павле, сви игумани и игумање православних манастира у Пољској, и гости са иностранства. После увода митрополита дошло је време за предавања. Прва била је игумења манастира Хрисопигија на Криту Теоксенија, која причала је о ценобитском типу монашества и св. Порфирију Кавсокаливиту. Друга била је игумења манастира Зимноје у Украјини Стефања. Тема њене презентације била је Како треба да се понаша монах за време подела Православља у Украјини?. Трећа била је игумења манастира Звијерки Анастазија са предавањем Изазови и препреке реализације верности монашеству на примеру манастира Пољске Православне Цркве. Четврта презентација била архимадрита Јосифа из цркве "Ахиропиту" у Салоникама, где пет века назад мученичку смрт понео је св. Антоније Супраски из Пољске. Последни предавач био је јеромонах Пантелејмон из манастира у Супрашлу, који је представио тему Сведочанство православног монаха у савременим условима Пољске Православне Цркве. После предавања било је време за дискусије. Сусрет завршила је вечерња. Извор; превод pouke.org
  21. Свети Максим Сандович, познат као Максим Горлицки је један од најпоштованијих светца у Пољској Православној Цркви. Захваљајући његовој пастирској слузјби, доста становника јужне Пољске напустило је унију са Римом (гркокатоличку Цркву) и вратило се Православљу. Пољска у тадашње време била је под окупацијом Русије, Немачке и Аустрије; родна земља св. Максима била је у влади Аустрије, која борила се са Православљем. Због тога 6 септембра 1914 године отац Максим био је убијен у градићу Горлице из рука војника аустријачких. Као сваке године од 1994, када Пољска Православа Црква огласила је о. Максима светим, 6. септембра у Горлицама су свечаности посвећене овом мученику. У ствари целбрације почеле 5. септембра бденијем у саборној цркви у Горлицама. Тог дана такође православна омладина прошла је у пешачком ходочасцу око 30 километара из цркве у селу Ждиња до саборне цркве у Горлицама, где налазе се мошти светог Максима. На дан празника служене су две Литургије: прва у 6 сати пошто у то време св. Максим био је убијен, а друга, главна, у 9:45. Између Литургија био је читан акатист испре моштију светог Максима. Главну Литургију служили су архиепископ Прхемишла и Горлица Паисије и архиепископ Лублина и Хелма Абел (Пољска Православна Цркве), архиепископ Праге Михал и епископ Шумперије Исаије (Православна црква чешких земаља и Словачке). После Литургије одржана је литија са моштима св. Максима око саборне цркве у Горлицама. После службе сви верници могли су учествовати у агапи - јело и пиће припремио је парох горлицке цркве, о. Роман Дубец. Тропар и кондак св. Максиму Горлицком - појање монаха из манастира Суково у Србији Извор; превод pouke.org
  22. Дана, 29. августа, када Црква прославља Усековање главе светог Јована Крститеља (по новом календару), у женском манастиру Сајднаја пројавило се чудо. За време Божанствене Литургије са иконе светог Јована Крститеља почело је да тече миро и крв. О наведеном чуду, посведочила је и игуманија манастира Феброња, која је показала икону. Манастир Сајднаја је древни православни манастир Пресвете Богородице - на арапском и арамејском "Сајднаја" значи "Владичица наша". Извор
  23. Дана, 29. августа, када Црква прославља Усековање главе светог Јована Крститеља (по новом календару), у женском манастиру Сајднаја пројавило се чудо. За време Божанствене Литургије са иконе светог Јована Крститеља почело је да тече миро и крв. О наведеном чуду, посведочила је и игуманија манастира Феброња, која је показала икону. Манастир Сајднаја је древни православни манастир Пресвете Богородице - на арапском и арамејском "Сајднаја" значи "Владичица наша". Извор View full Странице
  24. Света Гора Грабарка сматра се срцем пољског православља. Овде налази се женски манастир светих Марте и Марије, а слава овог места позната је већ неколико векова. Ходоцасници доносе овде крстове – знакове захвалности, али и проблема. Због тога ово место зове се „Гора крстова”. Такође је овде чутотворни источник воде. Највеће свечаности сваке године обележавају се од 17 до 19 августа, значи за празнике иверске иконе Богородице и Преображење Господње (по старом календару). Такође ове године стигле се увде десетине хиљада верника. Много од њих дошло је у пешачким ходочашћима из разних делова Пољске: неки су прошли 15 километара, а неки чак и 160. Између њхих много младих људи – они су такође помагали сестрама спремати Свету Гору за празнике. Сви, само ако здравље је дозволило, по обичају прошли су 3 пута на коленима око главне цркве манастира – Преображења, певајући празнични тропар. Свечаности почеле су бденијем 17 августа уочи празника иверске иконе Богородице – у манастиру налази се њена чудотворна копија за Свете Горе Атос. Раније налазила се овде чудотворна икона Христа Спаса, ипак не стала и до данашњег дана не зна се, где је. Али сачувао се значај празника Преображења Господњег, који код народа зове се „Спас”. Осамнестог августа биле су служене две Литургије и освећење воде. Увече поцели су целебрације поводом празника Преображења Господњег. Дошли су овде сви епископи Пољске Православне Цркве осим двојце из Бразила. Такође присуствовао је митрополит Нектарије из Грчке Православне Цркве и један свештеник из Кеније. У 18 почело је бденије. У 23 одслужен је парастас и акатист за умрле. Током ноћи служене су биле 3 Литургије. У 10 сати почела је главна Литургија, којој је предводио поглавар Пољске Православне Цркве – митрополит Сава. На служби били су присутни политичари различитих странака. У пољској државној телевизији био је директан пренос значног дела Литургије – два сата. Liturgia Święta Przemienienia Pańskiego 2019 BIALYSTOK.TVP.PL Telewizja Polska S.A Пошто у септембру припада 80 година од почетка Другог светског рата, у току којег Пољаци су били једна од највише православних нација, а Пољска Православна Црква је скоро уништена (такође због промене граница), на Литургији проглашене су биле специјалне молитве за умрлих за веру и Отадзбину, а такође о све добро за савремену Пољску. Ове молитве биле су прочитане на пољском – у већини парохија Пољске Православне Цркве користи се црквенословенски, и само нека читања и молитве су на пољском у осталим заједницама. После Литургије одржана је литија око цркве Преображенја и освештање воћа. Извори фотографија: orthodox.pl; cerkiew.pl Аутори фотографија: Mikołaj Mendrycki; Tomasz Grześ
  25. Света Гора Грабарка сматра се срцем пољског православља. Највеће свечаности сваке године обележавају се од 17 до 19 августа, значи за празнике иверске иконе Богородице и Преображење Господње (по старом календару). Такође ове године стигле су овде десетине хиљада верника. Света Гора Грабарка сматра се срцем пољског православља. Овде налази се женски манастир светих Марте и Марије, а слава овог места позната је већ неколико векова. Ходоцасници доносе овде крстове – знакове захвалности, али и проблема. Због тога ово место зове се „Гора крстова”. Такође је овде чутотворни источник воде. Највеће свечаности сваке године обележавају се од 17 до 19 августа, значи за празнике иверске иконе Богородице и Преображење Господње (по старом календару). Такође ове године стигле се увде десетине хиљада верника. Много од њих дошло је у пешачким ходочашћима из разних делова Пољске: неки су прошли 15 километара, а неки чак и 160. Између њхих много младих људи – они су такође помагали сестрама спремати Свету Гору за празнике. Сви, само ако здравље је дозволило, по обичају прошли су 3 пута на коленима око главне цркве манастира – Преображења, певајући празнични тропар. Свечаности почеле су бденијем 17 августа уочи празника иверске иконе Богородице – у манастиру налази се њена чудотворна копија за Свете Горе Атос. Раније налазила се овде чудотворна икона Христа Спаса, ипак не стала и до данашњег дана не зна се, где је. Али сачувао се значај празника Преображења Господњег, који код народа зове се „Спас”. Осамнестог августа биле су служене две Литургије и освећење воде. Увече поцели су целебрације поводом празника Преображења Господњег. Дошли су овде сви епископи Пољске Православне Цркве осим двојце из Бразила. Такође присуствовао је митрополит Нектарије из Грчке Православне Цркве и један свештеник из Кеније. У 18 почело је бденије. У 23 одслужен је парастас и акатист за умрле. Током ноћи служене су биле 3 Литургије. У 10 сати почела је главна Литургија, којој је предводио поглавар Пољске Православне Цркве – митрополит Сава. На служби били су присутни политичари различитих странака. У пољској државној телевизији био је директан пренос значног дела Литургије – два сата. Liturgia Święta Przemienienia Pańskiego 2019 BIALYSTOK.TVP.PL Telewizja Polska S.A Пошто у септембру припада 80 година од почетка Другог светског рата, у току којег Пољаци су били једна од највише православних нација, а Пољска Православна Црква је скоро уништена (такође због промене граница), на Литургији проглашене су биле специјалне молитве за умрлих за веру и Отадзбину, а такође о све добро за савремену Пољску. Ове молитве биле су прочитане на пољском – у већини парохија Пољске Православне Цркве користи се црквенословенски, и само нека читања и молитве су на пољском у осталим заједницама. После Литургије одржана је литија око цркве Преображенја и освештање воћа. Извори фотографија: orthodox.pl; cerkiew.pl Аутори фотографија: Mikołaj Mendrycki; Tomasz Grześ View full Странице
×
×
  • Креирај ново...