Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags '14.'.
Found 10 results
-
Филм „Божији човек“ редитељке Јелене Поповић, посвећен Светом Нектарију Егинском, свечану премијеру имаће 14. октобра у Великој Сали Комбанк Дворане од 20 часова. Остварење српске редитељке забележило је енормне успехе у Грчкој, где већ пет недеља држи прво место гледаности, док га је погледало преко 300.000 гледалаца. Главне улоге у филму носе грчки глумац Арис Серветалис, амерички суперстар Мики Рурк, као и руски глумац, домаћој публици познат из филма „Лед“ Александар Саша Петров. Живот Светог Нектарија Егинског (Арис Серваталис) из Грчке био је праћен прогонима и гоњењем. Свештеник обичног народа, његова понизност иритирала је одређени круг свештенства, а његова преданост додатно побуђивала њихове сумње и клевете. Упкос томе што је лишен цркве и прогнан из Египта и парохијана који су га волели, Нектарије се препустио томе да његова вера у Бога буде најбоља одбрана. Интернационална глумачка постава, као и продукција филма допринели су томе да „Божији човек“ не буде схваћен искључиво као црквени филм, већ прича о доброчинству, вери, истинској доброти и надању. Остварење је рађено на енглеском језику што због глумаца, што због тога што је у питању једна универзална прича, без обзира на верску припадност, напомиње ауторка Јелена Поповић. „Арис Серваталис је одличан глумац и имала сам срећу да радим са њим јер је он човек такође посвећен вери, самим тим има ту неку ауру која на први поглед одаје утисак да он може да буде Свети Нектарије Егински“, додаје редитељка. Биографска драма је приказивана на бројним фестивалима широм света и освајала награде, најновија је Гран при награда у италијанском граду Тренту на Филмском фестивалу. Након свечане премијере 14. октобра у Комбанк Дворани, филм „Божији човек“ биће на редовном биоскопском репертоару у биоскопима широм Србије. За више информација о картама за премијеру филма можете позвати број телефона Комбанк дворане: 011 42 50 100. Прес служба Манастир Света Жича http://zica.org.rs/ -
Након летње паузе, од 14 септембра, на програм Телевизије Храм враћају се неке од емисија које сте пратили током 2020-21. године, а припремили смо и бројне нове садржаје. Сваког радног дана од 8 часова и 5 минута моћи ћете пратити „Живоносни источнк“, а у поподневном термину од 18 часова емисију „Разговорник“. Наше екипе током лета вредно су радиле и припремиле бројне документарне приче, репортаже и филмове које можете погледати у вечерњем термину, а препоручујемо и изузетан документари серијал којим испуњавамо једну од ваших жеља, изнешених у анкети коју смо спровели о гледаности нашег програма. Упознаћете „Православне светиње Руске православне цркве“ од нашег специјалног сарадника из Москве, који је уз подршку Срба који живе у Москви реализовао поменути серијал. Најгледаније емисије наше телевизије „Вести из цркве“ и „Одговор духовника“ нису имале времена за одмор, а настављамо и са емисијом „Врлинослов“ у којем Слободан Стојковић, аутор и водитељ , средом у 21:10 часова са свештенослужитељима из наше помесне цркве разговара на разне интересантне теме. Након летње паузе са вама су и неке од наше остале 33 емисије („БИТ“, “Гост уредник“, „Вера и здравље“, „Обећана земља“, „Лира“ ...). Припремили смо и нове серијале емисија „Псалитр“, „Срби светитељи“, „Православни појмовник“ , „Контрафакт“, „Изволте Србија“, „Златовез“, „Богословље у Срба“, „Библијска лествица“, „Срби сви и свуда“, „Веронаука у кући“, „Како сам упознао свог духовног оца“... И за наше најмлађе гледаоце имамо интересантне нове садржаје, а ту су и вероучитељи Дарко, Драган и Немања у истоименом серијалу, радним данима у 9,30, односно у 16 часова и 30 минута. И то није све. Доносимо и прегршт емисија које добијамо и размењујемо са нашим партнерским тв кућама, али о томе и опширније о појединчаним емисијама и серијалима моћи ћете ускоро да откријете више на сајту и у програму ТВ Храм. Извор: Телевизија Храм -
На празник Ваведења Пресвете Богородице, Епископ рашко-призренски, Г. Теодосије, служио је свету Архијерејску Литургију у Липљану. Саслуживали су му намесник приштевски, протојереј-ставрофор Светислав Трајковић, са свештеницима овог намесништва. Ваведење Пресвете Богородице, један је од највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у Храм Божји у Јерусалиму и потпуно се заветовала Богу да би по Божијем предвечном промислу постала она која је као девица родила самог Спаситеља Христа, оваплоћеног Бога Логоса. Прослава у липљанском храму Ваведења Пресвете Богородице из 14. века увек је посебан доживљај: “Тај храм је до наших дана опстао на овим светим просторима и опомиње нас да и ми треба да опстанемо, али не својом силом, снагом, памећу већ силом Божијом и молитвама Пресвете Богородице, онако како је наш народ у прошлости живео и опстајао, имајући веру и наду у Господа тражећи заступништво Пресвете Богородице. Тако и ми данас треба да своје очи уперимо ка небу и да од Бога тражимо помоћ. Да бисмо могли чисте савести од Бога тражити помоћ треба да испуњавамо реч Божију и заповест Божију”, казао је Владика Теодосије. Данашњи празник у Липљану посебно су улепшала деца, која су својим присуством и радости због празника, али и првог снега обележила на свој начин. Учитељ у основној школи “Браћа Аксић” у Липљану каже да има деце, не као некада, мање је људи, али сматра да је са мало добре воље могућ опстанак Срба у Липљану. “Довели смо децу из прве смене од првог до четвртог разреда, дошли су и људи из околних места. Сваке недеље се одржава служба у цркви, не буде толико људи, али данашњи дан посебан због празника. Тако да је овде могућ живот, има нас још овде на овим просторима”, каже Славомир Мирић. Председник Привременог органа Липљан Златко Лазић напомиње да безбедносна ситуација није баш најбоља, али се нада да ће се у будућности људи осећати сигурније. Истиче, да за мештане овај празник представља једно јединство. “Ови верски објекти много значе, показују да је вера православља присутна овде и да ће Срби и опстати на овим просторима, то се види и по овом скупу и литургији која је служена данас. Деца су радост, злато које свака породица цени, и ово окупљање овде у цркви много значи”, истиче Лазић. Мештанин Липљана Љубомир Јовановић каже да се Срби у Липљану углавном окупљају око своје цркве и да тако проводе дане. “Мало је нас у Липљану, окупљамо се овде око цркве и тако проводимо дане од јутра до сутра. Сутра се понавља исто до неке свечаности када се мало више нас окупи. Липљан треба да се сачува, да се одржи, много је леп град, не треба да се напусти”, каже мештанин Љубимир Јовановић. Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици. Овај православни празник је и крсна слава поједниних мештана у Липљану у коме данас живи око 400 Срба. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска -
Винарија Манастира Буково апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину. Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину. Поред титуле апсолутног победника, Винарији Манастира Буково припала је и награда за најбоље оцењено вино у категорији црвених вина и то за Каберне совињон из 2015. У категорији белих вина најбоље оцењено вино је прошлогодишњи италијански ризлинг ПКТ “Кључ” ДОО из Кладова. Најбоље вино у категорији розе вина, по мишљењу Оцењивачке комисије која је радила у саставу: доцент др Александар Петровић са Пољопривредног факултета у Земуну, председник, дипломирани инжењер технологије Маја Поповић и мастер инжењер технолог Николина Лисов, чланице Комисије, произвео је “Подрум Миливојевић 1972” из Речке. Апсолутни победник 14. Међународног сајма меда и вина је Винарија Манастира Буково, оцена је стручног жирија овогодишње привредно-туристичке манифестације у Неготину. Поред титуле апсолутног победника, Винарији Манастира Буково припала је и награда за најбоље оцењено вино у категорији црвених вина и то за Каберне совињон из 2015. У категорији белих вина најбоље оцењено вино је прошлогодишњи италијански ризлинг ПКТ “Кључ” ДОО из Кладова. Најбоље вино у категорији розе вина, по мишљењу Оцењивачке комисије која је радила у саставу: доцент др Александар Петровић са Пољопривредног факултета у Земуну, председник, дипломирани инжењер технологије Маја Поповић и мастер инжењер технолог Николина Лисов, чланице Комисије, произвео је “Подрум Миливојевић 1972” из Речке. Извор: Новости -
Симпозијум о белој куги 13. и 14. априла у Патријаршији српској (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
-
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја 13. априла 2018. год у згради Патријаршије у Београду отворен је дводневни симпозијум "Стварни узроци беле куге у Србији - полазни основ за решење проблема". Организатори скупа су били Центар за Живот и синодално Одељење за брак, породицу и рађање. У свом говору на отварању домаћин сабрања - Његова Светост Патријарх Иринеј - истакао је да проблеми „беле куге“ у Србији јесу мало рађања и исељавање младих људи, али и недостатак хришћанског морала, пре свега чедности. ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ : View full Странице
-
БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ЧЕТРНАЕСТЕ ГОДИШЊИЦЕ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА ГРАЧАНИЦА 17. МАРТ 2018 http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/beseda-episkopa-teodosija-na-akademiji-u-gracanici-povodom-cetrnaeste-godisnjice-martovskog-po Ево, већ, четрнаест година, сваког 17. Марта, подсећамо се трагичних догађаја Погрома из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено или тешко оштећено. У овим нередима, око 1000 кућа Срба, Рома и Ашкалија је запаљено од стране албанских екстремиста. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а, док су њихове куће и цркве нестајале у пламену. У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима, ово је само један у низу сличних догађаја, који су обележили нашу историју. Сетимо се само страдања Срба у великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века, када су хиљаде српских породица биле принуђене да напусте свој родни праг, или записа дечанског игумана Серафима Ристића у његовој књижици „Плач Старе Србије“, писанија блаженопочившег Саве Дечанца, Епископа Жичког, као и сведочанстава наших српских конзула, путописаца. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега, наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Господ нам каже да ћемо имати „невоље у свету“ (Јн. 16.33), али нас истовремено храбри и подсећа говорећи „Не бојте се. Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Из свих тих невоља и страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство, и то је оно што нам у свим невољама даје снагу. Зато смо ми хришћани „саблазан свету,“ јер оно што је за некога пораз, за нас је пут ка победи и вечном животу, јер верујемо да је последња победа - Христова. Зато се и ове годишњице, Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме. Они који би желели да нас овде нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и обележјима, оно што их подсећа на Србију и наше вековно присуство на овим просторима. Довољно је овде и земље, и воде, и неба, за све људе добре воље, и као народ спремни смо да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио. Али, истовремено, мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 20-так година „међународно гарантованог мира,“ само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је 17. март и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да се не може размењивати „своје за своје“, да наша деца не могу да имају истинску будућност ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне вертикале, српски народ и српска средњовековна држава никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећаршије ни Дечана, ни Светога Симеона Немање, ни Светог Саве, и били бисмо само једно племе на беспућу историје, тиква без корена, људи без истинског идентитета. Зато, данас, 14. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете Цркве и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака. Доста порушеног смо, за сада, обновили и наставићемо са обновом. Али, циљ наше обнове није само да обновимо грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице, и да поново пропоју наше светиње. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, не гледајући ко припада којој партији, већ да будемо народ светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо наше циљеве. Наше је да уложимо веру, зној и труд, а Бог ће нам дати и помоћи ће нам. Господ да упокоји све оне који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године. Господ да нас укрепи да обновимо све што је уништено и да нас сачува од нових страдања. Ако би се десило да она и дођу, трба да останемо храбри, међусобно солидарни и чврсто решени да светолазаревски останемо и опстанемо на нашем Косову и Метохији. Бог да благослови, да преостале дане Великог поста, Свете Четрдесетнице, проведемо у миру, слози, праштајући једни другима, да бисмо дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења. -
Широм Епархије Рашко-призренске данас је обележена четрнаеста годишњица Мартовског погрома. У манастирима и парохијским црквама служени су парастоси за пострадале жртве Погрома и све православне Србе на Косову и Метохији који су пострадали у ратном и послератном насиљу. У манастиру Грачаница, након Св. Литургије парастос жртвама терора служио је Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење свештенства приштинског намесништва. Парастосу су, поред многобројних мештана и верника, присуствовали и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Жељко Јовић, шеф мисије ОЕБС на Косову Јан Брату и државни секретар у Министарству привреде Бранимир Стојановић. Након парастоса, у свечаном мимоходу Владика са народом кренуо је улицама Грачанице до обележја жртвама и несталим испред Дома културе где су положене беле руже. У 12.00 часова почела је академија на којој се Епископ Теодосије обратио присутнима следећим речима, говорећи о Мартовском погрому, али и о значају Косова и Метохије за наш верни народ и очувању вере у Христа, народне слоге и светолазаревског завета као темеља на којима почива духовни и народни идентитет целог српског народа: БЕСЕДА ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ЧЕТРНАЕСТЕ ГОДИШЊИЦЕ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА ГРАЧАНИЦА 17. МАРТ 2018 http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/beseda-episkopa-teodosija-na-akademiji-u-gracanici-povodom-cetrnaeste-godisnjice-martovskog-po Ево, већ, четрнаест година, сваког 17. Марта, подсећамо се трагичних догађаја Погрома из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено или тешко оштећено. У овим нередима, око 1000 кућа Срба, Рома и Ашкалија је запаљено од стране албанских екстремиста. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а, док су њихове куће и цркве нестајале у пламену. У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима, ово је само један у низу сличних догађаја, који су обележили нашу историју. Сетимо се само страдања Срба у великим сеобама крајем 17. и почетком 18. века, када су хиљаде српских породица биле принуђене да напусте свој родни праг, или записа дечанског игумана Серафима Ристића у његовој књижици „Плач Старе Србије“, писанија блаженопочившег Саве Дечанца, Епископа Жичког, као и сведочанстава наших српских конзула, путописаца. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега, наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Господ нам каже да ћемо имати „невоље у свету“ (Јн. 16.33), али нас истовремено храбри и подсећа говорећи „Не бојте се. Ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Из свих тих невоља и страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство, и то је оно што нам у свим невољама даје снагу. Зато смо ми хришћани „саблазан свету,“ јер оно што је за некога пораз, за нас је пут ка победи и вечном животу, јер верујемо да је последња победа - Христова. Зато се и ове годишњице, Мартовског погрома сећамо не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме. Они који би желели да нас овде нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и обележјима, оно што их подсећа на Србију и наше вековно присуство на овим просторима. Довољно је овде и земље, и воде, и неба, за све људе добре воље, и као народ спремни смо да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио. Али, истовремено, мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 20-так година „међународно гарантованог мира,“ само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је 17. март и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да се не може размењивати „своје за своје“, да наша деца не могу да имају истинску будућност ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне вертикале, српски народ и српска средњовековна држава никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећаршије ни Дечана, ни Светога Симеона Немање, ни Светог Саве, и били бисмо само једно племе на беспућу историје, тиква без корена, људи без истинског идентитета. Зато, данас, 14. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете Цркве и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака. Доста порушеног смо, за сада, обновили и наставићемо са обновом. Али, циљ наше обнове није само да обновимо грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице, и да поново пропоју наше светиње. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, не гледајући ко припада којој партији, већ да будемо народ светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо наше циљеве. Наше је да уложимо веру, зној и труд, а Бог ће нам дати и помоћи ће нам. Господ да упокоји све оне који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године. Господ да нас укрепи да обновимо све што је уништено и да нас сачува од нових страдања. Ако би се десило да она и дођу, трба да останемо храбри, међусобно солидарни и чврсто решени да светолазаревски останемо и опстанемо на нашем Косову и Метохији. Бог да благослови, да преостале дане Великог поста, Свете Четрдесетнице, проведемо у миру, слози, праштајући једни другима, да бисмо дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења. View full Странице
-
Председник Вучић о Амфилохијевој и другим оптужбама 14. јануара
a Странице је објавио/ла александар живаљев у Вести са Косова и Метохије
ПОНЕДЕЉАК, 08. ЈАН 2018, 11:56 -> 13:13 ИЗВОР:РТС, ТАНЈУГ Председник Србије Александар Вучић неће коментарисати изјаву митрополита црногорско-приморског Амфилохија до 14. јануара, када ће на Јавном сервису говорити и о тој и о другим оптужбама на његов и рачун тима који води. Танјуг је данас више пута покушао да добије коментар председника Вучића на Амфилохијеву изјаву у којој је изразио бојазан да политика председника "води издаји Србије и Косова", а из Кабинета председника је речено да о томе неће говорити до 14. јануара. Александар Вучић (архивска фотографија) "Тада ће на Јавном сервису говорити и о тој и о свим другим оптужбама на његов и рачун тима људи који води", речено је Танјугу. Раније су државни званичници реаговали на Амфилохијеву изјаву. Генерални секретар председника Републике Никола Селаковић рекао је за РТС да је реч о човеку који је "живом Вучићу двапут одржао опело" и да Вучић неће наставити политику додворавања Амфилохију већ политику која води до повећања броја Срба на КиМ. Министар одбране Александар Вулин је рекао да од клетви Амфилохија Радовића ни један Србин на Косову и Метохији није ојачао, али да је од напора Александра Вучића косовска независност постала много слабија. Потпредседница владе Зорана Михајловић каже да је председник Србије Александар Вучић последњи човек у Србији коме се може рећи да не води рачуна о Космету и нашим грађанима који тамо живе. Навела је да очекује да ће се појачавати напади националниста на Вучића, како се унутрашњи дијалог о Космету буде ближио крају. Историчар др Александар Раковић са Института за новију историју Србије сматра да је Амфилохије изнео став у своје лично име а не у име СПЦ. Подсетио је да је став СПЦ изричит и поновљен у Божићној посланици патријарха Иринеја, коју су потписали сви српски архијереји. Тај став, истиче Раковић, гласи да не долази у обзир нити признавање сецесије, нити подела Косова и Метохије. -
ПОНЕДЕЉАК, 08. ЈАН 2018, 11:56 -> 13:13 ИЗВОР:РТС, ТАНЈУГ Председник Србије Александар Вучић неће коментарисати изјаву митрополита црногорско-приморског Амфилохија до 14. јануара, када ће на Јавном сервису говорити и о тој и о другим оптужбама на његов и рачун тима који води. Танјуг је данас више пута покушао да добије коментар председника Вучића на Амфилохијеву изјаву у којој је изразио бојазан да политика председника "води издаји Србије и Косова", а из Кабинета председника је речено да о томе неће говорити до 14. јануара. Александар Вучић (архивска фотографија) "Тада ће на Јавном сервису говорити и о тој и о свим другим оптужбама на његов и рачун тима људи који води", речено је Танјугу. Раније су државни званичници реаговали на Амфилохијеву изјаву. Генерални секретар председника Републике Никола Селаковић рекао је за РТС да је реч о човеку који је "живом Вучићу двапут одржао опело" и да Вучић неће наставити политику додворавања Амфилохију већ политику која води до повећања броја Срба на КиМ. Министар одбране Александар Вулин је рекао да од клетви Амфилохија Радовића ни један Србин на Косову и Метохији није ојачао, али да је од напора Александра Вучића косовска независност постала много слабија. Потпредседница владе Зорана Михајловић каже да је председник Србије Александар Вучић последњи човек у Србији коме се може рећи да не води рачуна о Космету и нашим грађанима који тамо живе. Навела је да очекује да ће се појачавати напади националниста на Вучића, како се унутрашњи дијалог о Космету буде ближио крају. Историчар др Александар Раковић са Института за новију историју Србије сматра да је Амфилохије изнео став у своје лично име а не у име СПЦ. Подсетио је да је став СПЦ изричит и поновљен у Божићној посланици патријарха Иринеја, коју су потписали сви српски архијереји. Тај став, истиче Раковић, гласи да не долази у обзир нити признавање сецесије, нити подела Косова и Метохије. View full Странице
