Претражи Живе Речи Утехе

Васкрсна степена глас пети, први антифон по запису Стевана Ст. Мокрањца. Подржите рад и запратите канал на Youtube, хвала

Са свих страна апостоли овде окупљени, у Гециманском селу сахраните моје тело, а ти Сине и Боже мој прими душу моју. Свјетилен по запису еп. Стефана Ластавице.

Тропар Успења Пресвете Богородице по запису Ненада Барачког.

Комдак Св. Цару Константину и Јелени по запису еп. Стефана Ластавице. Подржите рад и запратите youtube канал, хвала ?

Свјетилен Вазнесења по Ненаду Барачком.

У ноте је забележио Ненад Барачки. Ноте можете преузети у опису видео снимка. Подржите рад запратите канал, хвала.

Тропр Васкрса - Б. Јоксимовић Кондак Васкрса - Ненад Барачки

Прота Бранко Цвејић тропар Светом Сави. Лајкујте видео и запратите канал, хвала.

Свјетилен на Богојављење у ноте ставио прота Ненад Барачки. Поје се на јутарњем богослужењу. Овакав начин појања свјетила имамо на Господње празнике и за Св. Николу. Подржите рад и запратите канал у што већем броју, хвала

Тропар на Богојављење. У ноте ставио прота Ненад Барачки. Подржите рад и запратите канал, хвала.

Највећи хришћански празник, празник над празницима, Васкрсење Господа и Спаса нашег Исуса Христа, молитвено је прослављен у острошкој светињи у недјељу 8. априла 2018. љета Господњег. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свечано васкршње Јутрење, са литијом око цркве Свете Тројице у Доњем Острогу одслужили су сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј, протојереј – ставрофор Радојица Божовић и јерођакони Зосима, Владимир и Сергије, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Потом су саслужитељи одслужили Свету васкршњу Литургију током које је прочитана Васкршња посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. За православне вјернике данас се завршава и седмонедељни Васкршњи пост, па се велики број монаштва и вјерника, који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, присајединио са Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа примивши Свето Причешће. На крају богослужења саслужитељи су благосиљали и освештали васкршња јаја и подијелили их вјерницима. Највећи хришћански празник Васкрсење Христово прославља се три дана, а свака недеља у години посвећена је Христовом васкрсењу. Извор: Манастир Острог View full Странице

Завирите у унутрашњост нотног зборника СВЕНОЋНО БДЕНИЈЕ, првог штампаног издања "Пројекта Мокрањац", подухвата дигитализације и штампаног и електронског објављивања нотне грађе српске црквене музике. 382 стране одабраног и прегледно изложеног нотног материјала (са великим бројем раритетних или премијерно објављених партитура); основу нотног материјала чине хорске обраде српског напева ("покривен" целокупан ток богослужења); нотни материјал разноврстан по пореклу и по степенима извођачке сложености, што зборник чини примењивим за разне типове састава (од малих парохијских, до великих катедралних хорова и професионалних ансамбала); богослужбена објашњења и упутства; преводи химнографских текстова; схематски преглед богослужбеног поретка Бденија; детаљно тумачење литургијских целина из којих се Бденије састоји; преглед напева, мелографа и композитора; подробна библиографија. facebook.com/ProjekatMokranjac https://www.facebook.com/ProjekatMokranjac/photos/?tab=album&album_id=732775303527801

О поретку црквених Богослужења Сва црквена Богослужења деле се на три круга: дневни, недељни и годишњи. ДНЕВНИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА 1. Дневним кругом Богослужења се називају она Богослужења, која се савршавају у св. Православној Цркви у току једног дана (24 сата). Дневних Богослужења постоји девет: вечерње, повечерје, полуноћница, јутрење, први час, трећи час, шести час, девети час и Божанствена Литургија. По узору на Мојсија, који описујући стварање света, почиње "дан" од вечери, тако и у православној Цркви дан почиње од вечери - вечерњом службом. Вечерње - је служба, која се савршава на крају дана, увече. Том службом ми се захваљујемо Богу за протекли дан. Повечерје - је служба, која се састоји од читања низа молитава, у којима ми молимо од Господа Бога опроштење грехова и да Он нама, идућим (грјадушчим) на спавање, пода покој тела и душе и сачува нас од лукавстава ђаволских за време сна. Полуноћница - служба која је одређена за савршавање у поноћ, као сећање на ноћну молитву Спаситеља у Гетсиманском врту. Та служба призива верујуће да буду свагда спремни за дан Страшног Суда, који ће наступити изненада, као "младожења у поноћи" сагласно причи о десет девојака. Јутрење - је служба, која се савршава ујутру, пре изласка сунца. Том службом ми благодаримо Богу за прошлу ноћ и молимо од Њега милости за наступајући дан. Први час, одговара нашем седмом часу изјутра, и освештава молитвом наступајући дан. Трећи час, одговара нашем деветом часу изјутра, и сећа нас на силазак Светог Духа на апостоле. Шести час, одговара нашем дванаестом часу дана, и сећа нас на распеће Господа нашега Исуса Христа. Девети час, одговара нашем трећем сату поподне, и сећање је на крстну смрт Господа нашега Исуса Христа. Божанствена Литургија је најважије Богослужење. На њој спомињемо, сећамо се, целог земног живота Спаситеља и савршава се тајна св. Причешћа, коју је установио Сам Спаситељ на тајној вечери. Литургија се служи изјутра, пре подневног јела. Све ове службе су се у древним данима у манастирима и код отшелника савршавале посебно, у тачно за сваку, одређено време. Али касније, због прилагођавања верницима, оне су биле сједињене у три Богослужења: вечерње, јутрење и дневно. Вечерње - Богослужење састоји се од деветог часа, вечерњег и повечерја. Јутрење - од полуноћнице, јутрења и првог часа. Дневно - из трећег и шестог часа и Литургије. Дан уочи великих празника и недељних дана савршава се вечерња служба, у којој се сједињују: вечерње, јутрење и први час. Такво Богослужење назива се свеноћним бденијем (свеноћном), јер је код древних хришћана оно трајало целу ноћ. Реч "бденије" значи: будност. Прегледна шема дневног круга Богослужења Вече. 1. Девети час. - (у 3 часа поподне) 2. Вечерње. 3. Повечерје. Јутро. 1. Полуноћница. - (у 12 час. ноћу) 2. Јутрење. 3. Први час. - (у 7 час. изјутра) Дан 1. Трећи час. - (у 9 час. изјутра) 2. Шести час. - (у 12 час.- у подне) 3. Литургија. НЕДЕЉНИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА 2. Недељним или седмичним, кругом Богослужења назива се поредак служби у току седам дана недеље. Сваки дан недеље посвећен је неком важном догађају или посебно поштованом светоме. У недељу - Црква спомиње и прославља Васкрсење Христово; У понедељак (први дан после недеље), прослављају се бестелесне силе - Ангели, саздани пре човека, најближе слуге Божије; У уторак - прославља се свети Јован Крститељ, као највећи од свих пророка и праведника; У среду се сећамо како је Јуда издао Господа и у вези са тим, се савршава служба у сећање на Крст Господњи (посни дан). У четвртак се прослављају св. Апостоли и св. Николај Чудотворац; У Петак се спомињу крсна страдања и смрт Спаситеља и савршава се служба у част Крста Господњег (посни дан). У суботу - дан покоја - прославља се Божија Мајка, Која се прославља и свакодневно, праоци, пророци, апостоли, мученици, преподобни, праведни и сви свети, који су достигли упокојење у Господу. Такође се помињу сви умрли у истинитој вери и нади на васкрсење и живот вечни. ГОДИШЊИ КРУГ БОГОСЛУЖЕЊА 3. Годишњи круг Богослужења је поредак служби у токе целе године. Сваки дан у току године посвећен је неком од светих, а такође и посебним светим догађајима -празницима и постовима. Од свих празника у години највећи празник је Светло Христово Васкрсење (Пасха). То је Празник над празницима и Слава над славама. Пасха не бива пре 22-ог марта (4 април по новом) и не бива после 25-ог априла (8 маја по новом), у први недељни дан после пролећног пуног месеца. Затим, у току године, постоји дванаест великих празника, установљених у част Господа нашег Исуса Христа и Божије Мајке. Постоје и празници у част великих светих и у част бесплотних (бестелесних) Сила небеских - ангела. Тако се сви празници у години деле по свом садржају на: Господње, Богородичине и празнике светих. По времену празновања празници се деле на: непокретне, који бивају сваке године увек у исти дан у току месеца, и покретне, који мада увек бивају у исти седмични дан, падају у различите дане у току месеца, зависно од времена празновања Пасхе. По величанствености црквених служби, празници се деле на велике, средње и мале. Велики празници увек имају свеноћно бденије; средњи празници - не увек. Богослужебна црквена година почиње 1-ог септембра по старом календару, а цео годишњи круг Богослужења утврђује се у односу на празник Пасхе. http://mojepravoslavlje.blogspot.com/search?updated-min=2012-01-01T00:00:00-08:00&updated-max=2012-09-16T10:56:00-07:00&max-results=50&start=12&by-date=false