Претражи Живе Речи Утехе

Благовести свете име ти донеше, Да се зовеш Благоје твоји изабраше, Од доброга рода плодови су слатки, и Благоје поста Свети Јустин Рајски. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Од детињства ти си Богу се молио, И са мајком својом о вери зборио. Зато децу нашу,молим те оснажи, Да их не уграбе Православља врази. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Путем Светог Саве Богу си ходио, И све Свеце Божје храбро си следио. О помози нама на животној стази, Да нас не преваре овосветске лажи. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Богословио си увек животом и пером, Светлосни Јустине овенчани вером. Житијама Светих ти си проповедо, и Христово постао истинито чедо. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) У Ћелијском Лугу гроб твој животвори, И знамења Божја Србадији твори. Крај олтара светог заблисто се, Аво, И сваком помаже ко пристигне тамо. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Васкрсење свето гроб твој благовести, Ко с љубављу приђе-духовно се свести, Ко смирено с вером помоли се Богу, Све туге,невоље тад од њега оду. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) У близини твојој Лелићи су свети, У њима Николај,Отац наш пресветли, Од младости он те вером научио, За свог наследника,Аво,одредио. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) С Николајем Светим моли се за Србе, Да с; не уплашимо кад затрубе трубе. И да с; вама Оци,вечно ми будемо, И Царство Христово сви задобијемо. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Литургију Свету служио си, Аво, И на српски превео надахнуто,сјајно. Са Оцима Светим сада саслужујеш, Небеском Олтару и нас придружујеш. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Јеванђеље Вечно,Православље Свето, Пут,Истину,Живот-Христа си нам дао. Цркву Апостолску,Цркву Светосавску, А не раскол клети,већ Саборност свету. О моли се за нас,Јустине Ћелијски, Да будемо и ми Христу вечно блиски.(2 х) Испевао свештеник Ненад Андрић из Ваљева. Песму лекторисао, уредио и благословио Епископ Атанасије (Јефтић) ЖРУ ПОРТАЛ

-Ава Јустин, апостол свога времена- Ако је постојао човек у нашем роду и у нашем времену ван граница наше земље и Цркве, који је читавог свог живота будно слушао зов Христов и одазвао му се свим својим бићем то је био Свети Ава Јустин Ћелијски и Врањски, изданак породице која је седам колена уназад давала свештенике, одрастао у дому молитве у близини манастира Светог Прохора Пчињског. Поред школовања у Београду и иностранству, главни извор његовог духовног бића је благодат Божја, истакао је бачки архијереј Г. Иринеј на литургијском сабрању 23. Септембра 2020. Лета Господњег у свештеној обитељи манастира Ћелије. Сви који су имали прилике, а и ја недостојни сам био тога удостојен, сећају се како је богослужио. Не овде, у овом храму, који је толико желео, толико за њим чезнуо и оставио га као свој аманет својим духовним потомцима и своме манастиру Ћелијама. Сећамо се са каквим је сузама и молитвеним уздасима богослужио, са каквом душом која гори пред Господом као неугасива светиљка. Исто тако сви се сећамо његових беседа, омилија, његових литургијских проповеди. Проповедао је у скромном ћелијском Светоархангелском храму, најчешће пред релативно малим бројем монахиња и свега неколико људи из оближњих села тако надахнуто, истинољубиво, очаравајуће за душе слушалаца. Да је служио у Светој Софији у Цариграду, Исакијевском саборном храму у Петрограду или у Храму Христа Спаса у Москви, не би говорио другачије. Старац Јустин је знао да сведочити љубав, правду и истину Христову јесте његов вечни задатак – поделио је своја сећања на духовног му оца Владика Иринеј. У личности Аве Јустина остварује се оно што је он говорио за Светог Јована Претечу Господњег и друге светитеље, а то је да су у њима спојени дарови Духа Светога и све врсте подвига, које се своде на подвиг вере и љубави према Господу Христу, према Светој Тројици, али и према творевини Божјој и ближњима. Био је носилац Божје благодати, али и свих облика подвижништва. Ава Јустин је био апостол свога времена, ходајуће – живо јеванђеље, онај који га сведочи свим својим бићем и шири га по свету. Ако је до неустрашивог исповедања вере, он је ту. Ако је до страдања за веру Христову, он је опет ту. Али, највише је у свету познат као теолог, велики отац и учитељ Цркве нашег времена. Он је живи пример подвижника који богословствује и богослова који је подвижник, истакао је Епископ бачки Г. Иринеј. Како је реч Оца Јустина надахњивала боготражитеље за његовог живота, тако данас чине његове књиге, а још више његове свете мошти. *Прилог сачињен из архиве наше интернет странице, а оригинални прилог у целости прочитајте ОВДЕ

Боравак у Епархији ваљевској Преосвећени Епископ бачки г. др Иринеј, са Епископом мохачким г. Исихијем и сарадницима, а у пратњи архијерејског заменика блаженопочившег епископа ваљевског г. Милутина, протонамесника Филипа Јаковљевића и свештеника из Ваљева, заокружио је посетом манастиру Ћелијама. У овој светињи, један од најугледнијих православних архијереја данашњице се духовно родио. Сећања сежу у шездесете године прошлог века. Корачајући ка кивоту, владика Иринеј евоцира сећања подстакнут питањима својих сапутника. Био је студент Богословског факултета када га је пут довео у светињу на обали Градца и њеном духовнику, архимандриту Јустину, ерудити беседничког дара и молитвеног подвига, какви су одликовали ранохришћанске старце. Сусрет са потоњим светитељем учинио га је његовим духовним чедом и трајно срцем везао за манастир Ћелије и ваљевски крај… У манастирском храму гости из Бачке су се поклонили моштима преподобног оца Јустина, а потом им је у порти дочек уприличила игуманија Ћелија, високопреподобна мати Гликерија са сестрама. Уз пригодно послужење, разговарало се о данима проведеним крај оца Јустина, неретко тешким јер су ондашње безбожне власти знале да га изложе прогонима, а заједно са њим и сестре, којих је тада било више од четрдесет. Причало се и о великим духовницима, међу којима је преподобни отац Јустин уживао велико поштовање и то до данашњих дана траје. Посебну лепоту овом сусрету дала је песма ћелијских монахиња, којом су, након благослова, пожелеле срећан пут епископима Иринеју и Исихију, као и њиховим сарадницима. Извор: Епархија ваљевска

Међу бројним гостима на слави капеле посвећене Светом Василију Острпшком Чудотворцу у манастиру Пустиња нашао се и монах Доментијан, сабрат хиландарске обитељи. Колико Свети Василије као понос монаха значи светогорској браћи, каква је симболичка веза између Хиландара и манастира Пустиња, сведочи о. Доментијан у разговору са Јадранком Јанковић. Извор: Радио Источник

Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Светог Јустина (Поповића) Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду организују 10. и 11. маја 2019. године у Београду међународну научну конференцију ”Мисао и мисија Светог Јустина Поповића”. Извор: Српска Православна Црква

Поводом 40 година од упокојења Јустина Ћелијског синоћ, 7. априла, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици приказан је филм „Ава Јустин Ћелијски“ Ненада Илића. Након пројекције Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије који је духовно чедо Светог Јустина, са присутнима је подијелио сјећање на овог Божијег угодника. Евоцирајући многобројне успомене, владика је посебно истакао разговор са оцем Јустином о есеју „Срна у изгубљеном рају“. На питање зашо баш о срни пише, отац Јустин је казао да много воли срну, и у тим његовим ријечима је, како истиче Митрополит, била садржана сва та чудесна љубав: „За њега је срна људска душа, срна као чудесна животиња“. Митрополит је подсјетио на интересантан разговор који је са оцем Јустином водио 1976. година када се вратио из Грчке. У Ћелијама је тада оцу Јустину причао о Светој Гори, оцу Пајсију, нашем старцу Никанору…што је он слушао као мало дијете, а онда заплакао. „Ја не знам шта му је. А он каже: Оче Амфилохије, то су прави Божији људи. Е мој Јустине у шта је теби живот прошао! То су прави монаси, надам се да ће ме Бог њиховим молитвама помиловати и спасити“, присјетио се Митрополит и додао: „Толико је било бескрајно његово смирење. Никада није био у Светој Гори, али је тај дух светогорски у њему живио.“ На четрдесетницу послије упокојења оца Јустина у Ћелијама је био Јосиф познати јеврејски композитор из Београда, који је кроз страдања у Дахау доживио Христа и Његово страдање и остао веома близак Цркви православној. Оца Јустина је упознао кроз књигу „Човјек и Богочовјек“, и то је био разлог његовог доласка на парастос са образложењем да оно што је о. Јустин видио као млад и доживио као човјек, богослов, философ 1916 -1917. године, ми тек сада (1979) назиремо: „То како је о. Јустин доживио тих ратних година Европу, каква је била у том Првом свјетском поклању, а још гора у Другом, нема сумње, а није ни данас са НАТО пактом боља, надахуло је тог Јевреја да дође, иако га није лично познавао.“ Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је отац Јустин једна изузетна личност нашега времена и подсјетио да је по његовом благослову добио монашко име Амфилохије. Наиме, владика Атанасије (умировљени захумско-херцеговачки) и Митрополит су били код великог Божијег човјека, духовника, старца Амфилохија на Патмосу и оцу Јустину послали старчеву фотографију. Касније када је питао старца Јустина за име које би узео на монашењу, он је предложио да буде Григорије или Амфилохије. Свети Ава Јустин Ћелијски, велики теолог, философ, бесједник, испосник, молитвеник… рођен је у Врању на Благовијести прије 125 година и на Благовијести се прије 40 година преселио у рајска насеља. На рођењу је добио име Благоје – цијелог живота је благовијестио Еванђеље Христово животом, дјелом и ријечју. Његови аскетски подвизи, молитве, љубав еванђелска, само су у потпуности Богу знани, а роду православном оставио је обимно, чудесно и богонадахнуто дијело теолошког, философског и богослужбеног карактера у обиму од 33 тома, као и 12 томова „Житија Светих“, први пут приређених на српском језику. Дана 2. маја 2010. године, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ Јустин Поповић канонизован је у ред светитеља СПЦ заједно са Симеоном Дајбапским у Храму Светог Саве на Врачару. Његове мошти налазе се у манастиру Ћелије код Ваљева. Прославља се 1. јуна по старом, односно 14. јуна по новом календару. Извор: ТВ студио Острог

Звучни запис емисије

Сјајним предавањем „Свети Владика Николај и Отац Јустин – љубимци вечности“ у Вишем јавном тужилаштву протојереја Предрага Шћепановића, пароха подгоричког (Митрополија црногорско – приморска), настављен је циклус духовних трибина „Православље и млади“ које, уз благослов Епископа ваљевског Г. Милутина, организује Светосавска омладинска заједница