Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'јубилеја'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 26 results

  1. Максимова сепаратна прослава јубилеја аутокефалије СПЦ у Америци под окриљем Цариграда 14. августа 2019. У Америци ће бити одржана сепаратна прослава 800 година од аутокефалије СПЦ у организацији епископа Максима Васиљевића. Петак, субота и недеља од 30. августа до 1. септембра у оквиру Епархијских дана при храму Св. Саве у Сан Габријелу, Калифорнија. На ову Америчку прославу патријарх СПЦ Иринеј неће доћи. На списку гостију наћиће се: Митрополит Амфилохије, владика Григорије, владика Игњатије Мидић, владика Лонгин, владика Иринеј Добријевић, као и игуман манастира Хиландара Методије. Поред епископа СПЦ биће присутни и епископи Цариградске патријаршије а спекулише се да ће бити и представници расколничке украјинске цркве. https://vidovdan.org/info/maksimova-separatna-proslava-jubileja-autokefalije-spc-u-americi-pod-okriljem-carigrada/
  2. Беседа проф. др Хаџи Јова Медојевића у манастиру Ђурђевим Ступовима, на дан Свете Марије Магдалине, 4. августа 2019. године. Ваше Преосвештенство, часни оци, даме и господо, браћо и сестре, високо сам почаствован и имам велику срећу што сам позван и удостојен да славословим у овој свечаној прилици. Данас имамо троструку радост. Прва је радост што смо се сабрали у овом светом храму да прославимо празник Свете Марије Магдалине – Благе Марије Мироносице која је под Крстом на Голготи стојала и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом. Славимо Марију Магдалину која је отпутовала у Рим и ћесара Тиберија, предајући му црвено обојено јаје, поздравила ријечима „Христос Васкрсе!“. Друга радост нам је прослава најважнијих догађаја и великих датума у историји српског рода и српске културе - 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 800 година од оснивања Епархије Будимљанске. Трећа радост нам је 20 година служења у архијерејском чину нашег Владике и нашег оца, Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија Мићовића. Вријеме и мјесто се данас додирују и ми смо свједоци тог великог догађаја. Богу се помолисмо у овом светом храму гдје су се осам вјекова молили преци славних Васојевића, и у миру, и у борби за мир. Молили су наши преци једним устима и једним срцем, славили и пјевали пречасно и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа. Причешћујући се и сједињујући се са Богом Живим и предајући му се свим својим умом, својим духом, свом својом снагом тјелесном. Три су времена - клицао је блажени Августин епископ Ипонски: „Садашњост у прошлости за коју смо везани памћењем; Садашњост у садашњости за коју смо везани гледањем и осматрањем и Садашњост у будућности која нас испуњава исчекивањем и надањем“. Преко хиљаду година у овој земљи крст Христов час је уздизан час обаран. Но, и када је обаран од кривовјераца, крст Христов је скриван у срцу народноме и тиме се сијао и блистао. У љутим временима робовања Срби су Крст скривали тамо гдје лопов не краде и разбојник не отима, скривали су га често али га никада нису издали. Највећи духовни домашај наше националне културе догидио се прије 800 година када се Свети Сава 1219. године изборио за аутокфалност Српске Православне Цркве, добио сопствени Архијерејски Сабор и суштинску пастирску службу Цркве у српском народу. Свети Сава, равноанђео и равноапостол, први Архиепископ српски, првопрестолник Жичко-Пећкога трона. Српски просвјетитељ, научитељ и путоводитељ. Како је лијепо представити се и казати да смо из куће гдје је камен темељац уградио Свети Сава и светородна кућа Немањића, а да су је надоградили светородни Петровићи. Свети Сава је постао и остао мјера српског народа, онако како му и пјевамо у стихири: Архијерејима правило, Иноцима законодавац, Правовјернима учитељ, Правило управљачима, Заповиједању мјерило, Свештеницима Свјетлост Божја. Познати византолог Димитрије Оболенски пише да је „Сава Српски послије Александра Великог и Константина Великог, најзначајнија историјска личност са Балкана“. Српски језик је захваљујући Светом Сави стао раме уз раме са грчким, латинским, руским, коптским, јерменским, а Срби су се тада уписали у земаљски зреле народе. Светитељи српке крви и племена довели су да се Срби упишу и постану дио велике хришћанске Цркве старе два миленијума и заједничаре са великих хришћанским народима. Од свог устројства до данашњих дана у њедрима Српске Православне Цркве изњедрила се грандиозна српска духовна и материјална култура. Стара српска књижевност, црквена поезија, црквено појање све указујући на најтоплије облике епских виђења и лирског духовног казивања. Материјалне и духовне творевине српског народа: јеванђеља, градитељства, манастири и цркве, фрескописи, иконописи, породична крсна слава, пјевање уз гусле, српско коло, налазе се на репрезентативној листи највреднијих примјерака културно-историјског насљеђа од свјетског значаја. За ових 800 љета Српска Црква је постала и остала ткиво српског народа. Српски народ да му није Цркве био би духовно биједан народ, а да није српског народа наша би Црква била обична стијена. Данас, на лицу наше Српске Православне Цркве видимо велике судбинске црте. Мада, наша Света Црква је млада и бива све млађа јер је вјера у Свету Тројицу и Христа распетога и васкрслога и све свете Божје угоднике и праведнике све више подмлађује. Иако смо данас на светој Литургији у Херувимској химни позвани да „сваку животну бригу оставимо“ морамо се бар на кратко осврнути на наше бриге и искушења која нас окружују. Ми данас живимо у неком чудном времену. Криза у којој се налазимо је алармантна. Пребацујемо кривицу једни на друге, разоткривамо гријехе једни другима преко сваке мјере пристојности, дискредитујемо једни друге, дехуманизујемо себе, а онда беспомоћно плачемо над катастрофом која нас је снашла. Патријарх српски Павле је говорио: „И када су на Земљи били само Адам, Ева и њихови синови Каин и Авељ, па су се свађали и било им је тијесно, а не данас када на Земљи живи више од 7 милијарди становника“. Апостол Павле нас у својој посланици Коринћанима учи: „Нема мјеста свађама или сукобима, јер ако неко мисли да се свађа, ми такав обичај немамо“. Ово је вријеме великих раскршћа историје. Започиње нови свјетски поредак са вриједностима које нису биле познате ранијим временима и људима. Сједињење човјечанства није више ствар маште амбициозних политичара већ реалне могућности. Све су везе данас постале могуће, све су мисли означене разумљивом бригом за нашим народом. Српска Православна Црква у овом тренутку дубоко је забринута за судбину Косова и Метохије и свих људских бића која тамо живе и свих светиња које тамо постоје. Косово и Метохија су света земља српског народа. Косово и Метохија су питње идентитета народног, духовног, културног, хришћанског и људског. Немамо ми данас већих и љепших духовних и материјалних тековина од светилишта изграђених у славу Бога. Српска Православна Црква данас се бранећи своје учење, свој народ, своје светиње, своју вјеру и традицију оптужује за национализам. Међутим, свакоме ко иоле познаје природу, дух и мисију Српске Православне Цркве јасно је да из њене свеукупне историје она поштује националну припадност и опредјељење сваког појединца али притом остаје по својој природи, устројству и мисији васељенска, универзална. Српска Црква се увијек служи језиком љубави, а никада језиком мржње. То нам потврђује и прота др Радослав Грујић у својој историји Српске Православне Цркве гдје записа да „Српска Православна Црква никада и никоме није наметала своја вјерска схватања, погледе, увјерења, а још мање некога због вјере прогонила“. Свети Владика Николај Велимировић нас учи „да са богочовјечанском пуноћом нећемо посрнути ни према Богу ни према држави, ни према породици ни нацији ни Цркви. Плод, плод и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човјек зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човјек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље, новац, ученост - све је то само лишће на дрвету“ поручује нам владика Николај. У овом свечаном тренутку лијепо је спомињати и подсјећати се прошлих времана Будимљанске жупе. Најстарији српски црквени посјед на овом простору заснован је у вријеме Стефана Немање крајем XII вијека и припадао је Хиландару. На простору Будимљанске жупе простирала су се властелинства манастира Дечана, Бањскр, Градца, Светих Арханђела код Призрена. У Будимљанској жупи је рођен Свети Јевстатије Српски, игуман манастира Хиландара, доцније Епископ зетски и шести Архиепископ српски који је управљао Српском Црквом од 1279. до 1286. године. Сједиште Будимљанске епископије од њеног оснивања било је у манастиру Светог Георгија –Ђурђевим Ступовима у Беранама задужбини Првослава, сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Немањиног. Из тог времана сачуван је и запис који гласи „Четвртога владику постави Свети Саво у Будимљи у храм Светог Георгија“. Смјештена у средишту српске државе и касније у доба Османског царства, Будимљанска епархија је имала значајну улогу у духовном и културном животу народа Горњег Полимља и Старе Рашке области. Од Будимљанских епископа познати су: Неофит, Јаков, Калиник, Теофил (1251-1252), Спиридон, Герман I, Герман II, Николај. Будимљанска епископија је у XV вијеку уздигнута на степен Митрополије па су поред имена Будимљанских епископа сачувана имена и Будимљанских митрополита: Василија, Макарија I, Макарија II, Генадија (1559), Саве, Герасима, Григорија, Теофила II (1615), Пајсија. Духовни и културни живот Будимљанске митрополије био је веома интензиван у периоду од XV до XVII вијека. Посебно је јак духовни ценар био у манстиру Шудиково који је био Саборна црква и тако ће остати до рушења тог манастира 1738. године. Посљедњег Митрополита будимљанског Пајсија живог су одрали Турци 1635. године. То је вријеме, када црковни љетописци своје записе започињу са „јао мене“. У манастиру Шудиково постојала је преписивачка, фреско-сликарска и иконографска школа из којих су се између осталих уздигли типограф монах Мојсије Будимљанин и највећи фрескописац са простора Пећке Патријаршије поп Страхиња из Будимља. У храму посвећеном Ваведењу Пресвете Богоридице у Шудикови писани су требници, минеји, псалтири, молебници, Морачка крмчија. У Шудиковском поменику из XVII вијека помиње се „106 благочестивих монахиња“ које су све из суједних мјеста: Будимља, Доца, Краља, Забрђа, Пријелога, Годуше, Бијелог Поља, Никољца, Прошћења. Постоје индиције да је једно вријеме сједиште Будимљанске митрополије у XVI вијеку било у цркви Светог Николе у Никољцу код Бијелог Поља. После мученичке смрти митрополита Пајсија (1653. године) Будимљанска митрополија ће у административном погледу бити угашена скоро три вијека. Више од три деценије, после спаљивања манастира 1739. године, Ђурђеви Ступови „нису појали“ али су како пише академик Миомир Дашић „снагом Васојевића и Србљака и братстава из разних црногорско-брдских племена обновљени седамдесетих година XVIII стољећа“. За ревитализацију манастира највеће заслуге је имао игуман Мојсије Зечевић, а потом и његови насљедници и народни прваци чврсто повезани са владарском кућом Петровића. Свети Архејерски Сабор Српске Православне Цркве 8. децембра 1939. године изабрао је Јоаникија Липовца за викарног Епископа будимљанског и ову дужност је обављао до свог устоличења у трон Митроплита црногорског 23. фебруара 1941. године. Владика Јоаније Липовац је убијен 18. јуна 1945. године у Аранђеловцу; Наша Црква га слави као Светог свештеномученика Јоаникија. По измијењеном уставу Српске Православне Цркве од 1947. године, обновљена је древна Будимљанско-полимска епархија са сједиштем у Бијелом Пољу, а за епископа је именован Макарије Ђорђевић. У њен састав су ушли некадашњи дјелови Пећке митрополије као и Пљевља и Пријепоље са манастиром Милешево. Епархија је укинута 1956. године и подијељена између Црногорске и Дабро-босанске митрополије. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић у једној од својих бесједа каже „да су се на овом простору кроз вјекове рађали људи обасјаног ума и срца, причешћени Божјом истином, витезови који су бранили своју вјеру и отаџбину и гинули за име и правду Божју“. Љета Господње, 1999. четрнаестог дана, мјесеца маја, на предлог Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Јоаникија Мићовића за викарног Епископа будимљанског, а чин епископске хиротоније обавио је Патријарх српски Павле у Цетињском манастиру 3. јуна 1999. године. Свети Архијерејски Сабор је на мајском засједању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима и за њеног администратора поставио је викарног Епископа будимљанског Јоаникија. Прије 17 година, на данашњи дан - Свете Марије Магдалине, устоличен је владика Јоаникије као 23. архијереј у трону Епископа будимљанско-никшићких. Подсјетимо се и на његову тада изговорену архипастирску бесједу:„Овим данашњим свечаним чином преузимам пуну одговорност епископске службе, не изоловано, него у литургијском и канонском јединству са свим православним архијерејима једне Свете Саборне и Апостолске Цркве. Примам на себе, са унутрашњим трепетом, бригу о људским душама, које ми Бог у Цркви својој повјерава, да би добре у добру утврђивао, слабе кријепио, сиромахе помагао и младе васпитавао”. Под јурисдикцијом Будимљанско-никшићке епископије данас се налази 12 општина: Андријевица, Беране, Бијело Поље, Жабљак, Колашин, Мојковац, Никшић, Плав, Плужине, Рожаје, Шавник, Гусиње, што чини 58% укупне територије Црне Горе; на овом простору живи око 250.000 становника. Речено је да Бог увије има своје људе у народу. Један од таквих је и Кир Јоаникије Мићовић. Оно што зна Бог нек знају и људи. Доласком владике Јоаникија на трон Епископије будимљанско-никшићке започиње се са обновом свеукупног црквеног и мисијског живота Цркве. Обновљени су бројни храмови, манастири и монашки живот у њима. Оно што је још важније повећао се број посленика на Њиви Господњој - свештеника, монаха, монахиња као и активних чланова и вјерног народа у животу Цркве. Обновљене су Српске православне црквене општине, основано је удружење „Кнез Мирослав“, рођена су бројна Кола српских сестара која врше драгоцјену добротворну мисију, основани су црквени хорови. Епархију будимљанско-никшићку походили су и походе патријарси, митрополити, епископи, амбасадори и многи други високи гости. Епархија врши своју мисију преко издавачке дјелатности и часописа Свевиђе. Млађе генерације се уче вјеронауци. Без икакве сумње доласком епископа Јоаникија духовна и морална обнова народа Епархије будимљанско-никшићке бива успјешнија и јача. Владики Јоаникију се вјерује јер наствља 2000-годишњу традицију и држи свијећу истините свјетлости, Свјетлости Христове која просвјећује и освјећује све и свја. Велики човјек је као муња са неба. Тако је и наш народ чекао владику Јоаникија да се под његовим омофором сабра као под Покровом Богородичиним. Наш Владика је ту да нас благослови, да се моли за нас, да нас утјеши, са дивном људском топлином да пригрли и старо и младо, болесне, сирочад; да утјеши породице у жалости, да дође и с љубављу духовног пастира увећа нашу радост. Владика Јоаникије, уз монашку смиреност зна и да подигне свој глас, а када подигне свој глас уздигне своју мисао као што је било на Тројичинданском сабору у Подгорици испред Храма Христовог Васкрсења позивајући вјерне „у име Бога љубави - да се заветујемо и закунемо да ћемо чувати, обнављати своје светиње, ћивоте наших светитеља, цркве, манастире, гробља и гробове наших предака!“ Двадесет година служења у архијерејском чину у духу Јеванђеља, духован, пун љубави према свима нама. Владика нас често учи да добро није добро ако се чини само својима већ и другима. Да буде мира међу браћом, међу комшијама, међу другима који имају другачије мишљење. У разговору са владиком Јоаникијем никакав кључ вам не треба - све је отворено. Сви разговори и сусрети са њим остављају неизбрисив траг у човјеку. Оче и владико Јоаникије, ваш очински однос према свима нама повјереном Вам народу осјећа Ваш Божји позив и зна Ваше свештено и узвишено дјело које је покренуто Духом Светим. Благословите нас, Владико свети, подигните руке своје ка Господу за свој народ, своју духовну дјецу; помените нас, Владико свети; поучите нас, Владико свети, из Ваших освећених уста из којих излази Божја ријеч јер Вас Дух Свети покреће и надахњује као некад апостоле. И на крају, и најприје, да се поклонимо свештеној јерархији Српске Православне Цркве и вјерном српском народу, и из дубине срца и душе уздигнимо и ми молитву нашу: „Помени Господе Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићком г. Јоаникија, даруј га светим Твојим Црквама у миру, читава, часна, здрава, дуговјечна и да правилно управља ријечју истине Твоје. Амин Боже дај! Извор: Српска Правослвна Црква
  3. Прослава празника Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, која је и слава манастира и свештене обитељи у Доњем Будачком, започела је вечерњим богослужењем са петохлебницом у навечерје празника којим је, у манастирском храму Светих апостола Петра и Павла началствовао је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Радослава Анђелића, презвитера Бранко Сантрач и ђакона Будимира Кокотовића. Евхаристијским сабрањем 25. јула 2019. године у манастирском храму Светих апостола Петра и Павла у Доњем Будачком молитвено је прослављена успомена на Чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручице, заштитнице те свештене обитељи. Сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештенства Митрополије загребачко-љубљанске и Епископије горњокарловачке. Истог дана навршило се и 15 година од хиротоније Његовог Преосвештенства Епископа г. Герасима и увођења у трон Епископа горњокарловачких. Извор: Српска Православна Црква
  4. На дан када Света Црква слави 45 мученика Никопољских, а у организацији Епархије крушевачке прослављен је јубилеј, 800 година од добијања аутокефалности наше Српске Православне Цркве. Прослава је започета светом архијерејском Литургијом у цркви Лазарици којом је началствовао Епископ крушевачки господин Давид уз саслуживање клирика епархије. Прослава је настављена на вечери љубави уз низ културних дешавања које веродостојно осликавају значај овог догађаја. После свете Литургије и свечаног ручка, у вечерњим часовима у Народном музеју града Крушевца, одржана је свечана академија поводом овог јубилеја. Богат културно-уметнички програм свакако је у многоме помогао да се овом догађају да на значају који има не само за Цркву, већ и за српски народ. Поздравним словом директора Музеја господина Горана Васића, који нам је пожелео добродошлицу, започела је ова свечаност. Пригодном беседом о значају Светога Саве и његовој улози у формирању Српске Цркве представила се градоначелник града Крушевца госпођа Јасмина Палуровић. Епископ крушевачки Г. Давид је поздравио окупљене упутивши захвалност организаторима и домаћину ове свечаности. Гост вечери био је господин др Мирко Сајловић, професор Историје Српске Цркве и Помесних цркава са Православног Богословског факултета у Фочи, који нас је својим предавањем упознао са изворним дешавањима о добијању аутокефалије. Свечаност је оплеменила песма коју су уприличили Мешовити хор "Свети Кнез Лазар" , етно група "Божури царева града", Асим Сарван и епска песма "Кнежева вечера" у извођењу драмског уметника Алексе Радојловића. Академија је завршена химном "Востани Сербие" после које је верна публика узела учешће на скромном послужењу. Извор: Епархија крушевачка
  5. Растко Немањић – у монаштву Сава, најмлађи син великог жупана свих српских земаља, Стефана Немање, имао је предсудну улогу за добијање самосталности Српске Православне Цркве. Напустивши управу облашћу Хум, око 1191. године, замонашио се на Светој Гори, где је 1197. сачекао оца, тада већ монаха Симеона. Пошто су обновили запустели манастир Хиландар, наговештен је даљи развој српског црквеног питања. После смрти Симеона у Хиландару (1199.), Сава се са очевим моштима враћа у Србију у студеничку Лавру – место покоја Преподобног – да измири завађену браћу. На Светој Гори и у Студеници, где је био игуман од 1206. до 1217. године, Сава посвећено ради на постављању темеља Српске Цркве оснивањем манастирâ, писањем типикâ, устројавањем поретка монашког и богослужбеног живота, као и превођењем и кодификацијом богатог византијског писаног црквено-правног наслеђа. Српска Црква постаје у потпуности независна тек након што је Сава 1219. године у Никеји благовољењем византијског цара Теодора Првог Ласкариса и благословом патријарха Манојла Харитопула Сарантена посвећен за првог архиепископа свих српских и поморских земаља. Овај догађај представља прекретницу у историји српског народа од предсудног значаја за даље просвећење, уређење друштва и изграђивањe културног и духовног живота Срба. Стекавши право да самостално посвећује архијереје и свештенство, под Савином управом, Црква оснива нове епархије. У манастиру Жичи, средишту архиепископије, Сава крунише свог брата Стефана Првовенчаног за краља и посвећује епископе Хума, Зете, Хвосна, Будимља, Дабра, Моравице, Топлице, Рашке, Призрена и Липљана. Номоканоном Светог Саве, првим правним кодексом Српске Цркве и врховним законом државе, написаним око 1220. године, Србија постаје правна држава вођена начелом сагласја световне и духовне власти. Мотив на блоку: манастир Жича и Свети Сава, детаљ фреске из манастира Милешева. Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар. Стручна сарадња: др Миљана Матић, кустос и ђакон Александар Секулић, Музеј Српске Православне Цркве у Београду. Извор: Српска Православна Црква
  6. У оквиру манифестације „Светосавски дани“, која се одржава при Светосавском храму у Новом Саду, у суботу 18. маја у 19 часова у Српском народном позоришту биће уприличена Свечана академија посвећена великом јубилеју 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве. Тим поводом, гост Јутарњег програма био је сабрат Светосавског храма, војни свештеник Ђорђе Стојисављевић. Извор: Радио Беседа
  7. Предавање др Србољуба Убипариповића на темуЛитургијски смисао прославе празника и јубилеја.
  8. Представљена капитална монографија „Осам векова Српске Православне Цркве у слици и речи“. У четвртак, 29. новембра 2018. године, на празник Светог апостола и благовеститеља Матеја, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија уз гостопримство директора Карловачке гимназије г. Радована Ковачевића, одржана је свечаност којом је започето обележавање осам векова Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима и Епархији сремској. У организацији Епархије сремске, Карловачке гимназије и Издавачке куће „Дата Статус“, приређена је промоција прве монографије посвећене том великом јубилеју наше Цркве под називом „Осам векова Српске Православне Цркве у слици и речи“. Реч је о монографији која поступно, историјски са критичким освртом на свих осам векова Српске Православне Цркве почевши од догађаја давања аутокефалије Светом оцу Сави све до избора Његове Светости Патријарха г. Иринеја за поглавара Српске Цркве, описује трајање и труд Цркве на путу ка Царству Божијем. На промоцији се најпре, свима окупљенима, обратио предстојатељ Цркве у Срему, Преосвештени г. Василије, који је истакао значај јубилеја у ширем контексту, говорећи о улози Цркве као Мајке која се стара о добру све своје деце ма где се она налазила и кроз какве год недаће пролазила. Затим се окупљеном бројном аудиторијуму обратио протојереј Јован Милановић, професор Богословије, који је на симболичан начин користећи осам речи покушао да опише живот Српске Цркве у протеклих осам векова. Посебно је потребно истаћи обраћања г. Срђана Ерцегана, уредника монографије, као и проф. др Бориса Стојковског, једног од аутора монографије, који је сликом и речју приказао сву лепоту издатог дела, али и значај Српске Православне Цркве за народ, идентитет, културу, самосвест и постојање. Својим гласом програм је улепшала мр Зорица Белић, оперски солиста из Новог Сада. Уз извођење композиција народног и патриотског духа, промоција је истински кренула правцем буђења свести и савести заспалих душа које треба да буду стамене и чврсте, као што је то било и у случају славних предака којима дугујемо захвалност што нас је Господ до ових дана удостојио да останемо и будемо Његови. Уз захвалност окупљених издавачу, ауторима и учесницима програма, ова гозба речи, која прошлошћу надахњује будућност, завршила се послужењем за све окупљене у Спомен библиотеци Карловачке гимназије. Извор: Српска Православна Црква
  9. Део гостију који су учествовали у литургијској прослави 10000-годишњице оснивања Охридске Архиепископије у Ставропигијалном манастиру Светог Јована Златоуста у Нижепољу посетили су 1. октобра 2018. године древне храмове у Охриду и околини. Гости су посетили манастир Светог Наума Охридског, где су се поклонили на светитељевом гробу, цркву Богородице Перивлептосе и Катедралниот храм Свете Софије у којој су служили славни охридски архиепископи Јован IV Комнин, Димитрије Хоматијан, Константин II Кавасила и други. Извор: Српска Православна Црква
  10. Део гостију који су учествовали у литургијској прослави 10000-годишњице оснивања Охридске Архиепископије у Ставропигијалном манастиру Светог Јована Златоуста у Нижепољу посетили су 1. октобра 2018. године древне храмове у Охриду и околини. Гости су посетили манастир Светог Наума Охридског, где су се поклонили на светитељевом гробу, цркву Богородице Перивлептосе и Катедралниот храм Свете Софије у којој су служили славни охридски архиепископи Јован IV Комнин, Димитрије Хоматијан, Константин II Кавасила и други. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Поводом 70 година од оснивања Црквене општине Бирмингам и 50 година од освећења цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће 7. октобра 2018. године светом Литургијом у велелепном храму познатом као Бирмингамска Лазарица. Звучни прилог Радија Глас Епархије нишке Његовој Светости Патријарху саслуживаће архијереји из више помесних Православних Цркава: Архиепископ Велике Британије г. Григорије, румински Архиепископ г. Марко, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи британско-скандинавски г. Доситеј, нишки г. Арсеније и аустријско-швајцарски г. Андреј. Овим поводом, ексклузивно за Радио Глас Епархије нишке говорио је старешина цркве Светог кнеза Лазара протојереј-ставрофор Ненад Поповић, који је најавио програм обележавања значајних јубилеја. У петак, 5. октобра 2018. године, планиран је дочек Високопреосвећених и Преосвећених Архијереја. У вечерњим часовима биће служена доксологија у храму, после чега ће се одржати други по реду Фестивал православне духовне музике, на коме ће, поред осталих, наступити и Црквено-певачка дружина Бранко из Ниша, хор Лазарица, вокални ансамбл Поларис, хор Мозаик и грчки хор Свети Андреј. Другог дана прославе, у суботу 6. октобра 2018. године, планиран је дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Уследиће сусрет патријарха Иринеја са бискупом Јонатаном Гудолом, изаслаником Архиепископа кентерберијског, и посета катедрали у Ковентрију, граду-побратиму Београда. Протојереј-ставрофор Ненад Поповић посебно је најавио свету патријараршку Литургију у недељу, 7. октобра 2018. године, и помен ктиторима и приложницима, оснивачима и утемељивачима светог храма Бирмингамске Лазарице. У поподневним часовима планирана је свечана академија на којој ће бити приказан документарни филм о цркви Лазарици у Бирмингаму и богат културно-уметнички програм. У изјави за Радио Глас Епархије нишке, протојереј-ставрофор Ненад Поповић је подсетио на богат историјат храма, чврст православни дух српских породица које су већ трећа или четврта генерација у Великој Британији, које се нису одрекле свог порекла и чији најмлађи уче српски језик и веронауку у Бирмингамској Лазарици. Најтиражније енглеске новине, попут „Daily Time“ и „Daily Mail“, често објављују приче о Бирмингамској Лазарици називајући је скривеним драгуљем Енглеске. Први српски православни храм сазидан у Великој Британији у периоду од 1965-1968. године по нацрту архитекте проф. Драгомира Тадића осликао је г. Душан Михајловлић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  12. Поводом 70 година од оснивања Црквене општине Бирмингам и 50 година од освећења цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће 7. октобра 2018. године светом Литургијом у велелепном храму познатом као Бирмингамска Лазарица. Звучни прилог Радија Глас Епархије нишке Његовој Светости Патријарху саслуживаће архијереји из више помесних Православних Цркава: Архиепископ Велике Британије г. Григорије, румински Архиепископ г. Марко, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи британско-скандинавски г. Доситеј, нишки г. Арсеније и аустријско-швајцарски г. Андреј. Овим поводом, ексклузивно за Радио Глас Епархије нишке говорио је старешина цркве Светог кнеза Лазара протојереј-ставрофор Ненад Поповић, који је најавио програм обележавања значајних јубилеја. У петак, 5. октобра 2018. године, планиран је дочек Високопреосвећених и Преосвећених Архијереја. У вечерњим часовима биће служена доксологија у храму, после чега ће се одржати други по реду Фестивал православне духовне музике, на коме ће, поред осталих, наступити и Црквено-певачка дружина Бранко из Ниша, хор Лазарица, вокални ансамбл Поларис, хор Мозаик и грчки хор Свети Андреј. Другог дана прославе, у суботу 6. октобра 2018. године, планиран је дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Уследиће сусрет патријарха Иринеја са бискупом Јонатаном Гудолом, изаслаником Архиепископа кентерберијског, и посета катедрали у Ковентрију, граду-побратиму Београда. Протојереј-ставрофор Ненад Поповић посебно је најавио свету патријараршку Литургију у недељу, 7. октобра 2018. године, и помен ктиторима и приложницима, оснивачима и утемељивачима светог храма Бирмингамске Лазарице. У поподневним часовима планирана је свечана академија на којој ће бити приказан документарни филм о цркви Лазарици у Бирмингаму и богат културно-уметнички програм. У изјави за Радио Глас Епархије нишке, протојереј-ставрофор Ненад Поповић је подсетио на богат историјат храма, чврст православни дух српских породица које су већ трећа или четврта генерација у Великој Британији, које се нису одрекле свог порекла и чији најмлађи уче српски језик и веронауку у Бирмингамској Лазарици. Најтиражније енглеске новине, попут „Daily Time“ и „Daily Mail“, често објављују приче о Бирмингамској Лазарици називајући је скривеним драгуљем Енглеске. Први српски православни храм сазидан у Великој Британији у периоду од 1965-1968. године по нацрту архитекте проф. Драгомира Тадића осликао је г. Душан Михајловлић из Београда. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Православна Охридска Архиепископија, Српске Православне Цркве, најављује литургијску прославу великог јубилеја, који ће бити прослављен у Ставропигијалном манастиру Светог Јована Златоуста у Битољу, 29. и 30. септембра ове године. Детаљније о овом значајном догађају на званичној интернет страници Православне Охридске Архиепископије. View full Странице
  14. Навршило се 50 година од када је на празник Светог Прокопија 1968. године у Кефалонији митрополит црногорско-приморски Амфилохије рукоположен у чин јеромонаха. Тим поводом за радио Светигору Митрополит је говорио о сусрету са Грчком кроз сјећања о светим Старцима, свом монашењу, рукоположењу, првој парохији. Разговор водио протојереј Никола Пејовић. Звучни запис разговора View full Странице
  15. Састанку којим је председавао Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије присуствовали су председник Општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић, председник СО Пријепоље гђа Стана Марковић, заменик председника Општине Нова Варош г. Бранко Бијелић, председник удружења Јадовник из Пријепоља г. Вјекослав Јоксимовић, архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, секретар Одбора Епархије милешевске за прославу јубилеја протојереј-ставрофор Марко Папић, настојатељ манастира Светих чудотвораца Козме и Дамјана на Златару јеромонах Павле, протођакон Никола Перковић, и кустос манастира Милешеве г. Младен Томашевић. Након прочитане молитве Преосвећени Епископ је истакао значај милешевског јубилеја, нагласивши да су слога, јединство и усклађеност свих оних који живе на простору Епархије милешевске, и осигуравање свега тога је један од основних пројеката јубилеја које смо као Епархија ставили пред себе и том циљу треба да заједнички стремимо, јер је то оно што би Свети Сава волео да види код свих нас на духовној смотри коју ће он извршити поводом осам векова постојања манастира Милешеве. С тим у вези, све манифестације које нас постепено буду уводиле у пуноћу јубилеја треба да одражавају снагу српског бића на овом простору и шире, а оне ће бити разноврсне: духовне, културне, уметничке, научне, спортске… -Општина Пријепоље ће се активно укључити и подржати Епархију милешевску и манастир Милешеву у свим пројектима везаним за обележавање јубилеја, рекао је председник Општине г. Зиндовић. Тако ће поводом обележавања дана ове Општине, на Ивандан 7. јула, поред осталих манифестација бити уприличено и пар других на којима ће се на најбољи начин промовисати Милешева по којој је Пријепоље постало познато целом свету. Најпре ће, према речима гђе Стане Марковић, 4. јула у Дому културе бити уприличена изложба уметничких дела из легата Милешевске ликовне колоније, основане у манастиру Светог Саве давне 1973. године и једна је од десет најстаријих ликовних колонија на тлу бивше Југославије. Затим ће 8. јула из манастирске порте бити директно емитована емисија колажног типа Шареница Радио-телевизије Србије (РТС) у којој ће се најавити јубилеј и представити оно најбоље из културе, уметности и духовности што српски народ пријепољског краја ствара под неуморним крилима Белог Анђела. Идући у сретање милешевском јубилеју, у манастиру Светих чудотвораца Козме и Дамјана на Златару од 2. до 9. јула биће организовано саборовање православне омладине из Русије, Румуније, Албаније, Америке, Србије и других земаља на коме ће млади православни људи учествовати у богослужењима, водити духовне разговоре, учити псалме, имати послушања. Последњег дана саборовања млади ће посетити манастир Милешеву и друге манастире Епархије милешевске. Заменик председника Општине Нова Варош Бранко Бијелић је пренео поздраве председника Општине Нова Варош г. Радосава Васиљевића и потврдио да ће општина подржати овај пројекат, први овакве врсте на њеној територији. Четврти по реду Јадовнички ултрамаратон који се ове године одржава од 10. до 12. августа, биће посвећен осамстогодишњици манастира Милешеве, а његови учесници ће трчати четири трке на 11, 22, 66, и 111 километара према програму који је на састанку представио Вјекослав Јоксимовић, председник удружења Јадовник који је један од организатора ове спортске манифестације која за циљ има промовисање планине Јадовник и њена три заштићена добра: кањон Милешевке, слапови Сопотнице и предео изузетних одлика Озрен – Јадовник. Одбор за прославу јубилеја 800 година манастира Милешеве даље ће окупљати људе од знања и искуства који ће својим идејама дати допринос како би осамстогодишњица манастира била прослављена на најдостојанственији могући начин. Извор: Српска Православна Црква
  16. На дан молитвеног сећања на Светог Теодора Стратилата, 21. јуна 2018. године, у епископској резиденцији у Пријепољу одржан је састанак ужег Одбора за прославу јубилеја 800 година манастира Милешеве, на коме је представљен календар активности за лето ове године. Састанку којим је председавао Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије присуствовали су председник Општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић, председник СО Пријепоље гђа Стана Марковић, заменик председника Општине Нова Варош г. Бранко Бијелић, председник удружења Јадовник из Пријепоља г. Вјекослав Јоксимовић, архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, секретар Одбора Епархије милешевске за прославу јубилеја протојереј-ставрофор Марко Папић, настојатељ манастира Светих чудотвораца Козме и Дамјана на Златару јеромонах Павле, протођакон Никола Перковић, и кустос манастира Милешеве г. Младен Томашевић. Након прочитане молитве Преосвећени Епископ је истакао значај милешевског јубилеја, нагласивши да су слога, јединство и усклађеност свих оних који живе на простору Епархије милешевске, и осигуравање свега тога је један од основних пројеката јубилеја које смо као Епархија ставили пред себе и том циљу треба да заједнички стремимо, јер је то оно што би Свети Сава волео да види код свих нас на духовној смотри коју ће он извршити поводом осам векова постојања манастира Милешеве. С тим у вези, све манифестације које нас постепено буду уводиле у пуноћу јубилеја треба да одражавају снагу српског бића на овом простору и шире, а оне ће бити разноврсне: духовне, културне, уметничке, научне, спортске… -Општина Пријепоље ће се активно укључити и подржати Епархију милешевску и манастир Милешеву у свим пројектима везаним за обележавање јубилеја, рекао је председник Општине г. Зиндовић. Тако ће поводом обележавања дана ове Општине, на Ивандан 7. јула, поред осталих манифестација бити уприличено и пар других на којима ће се на најбољи начин промовисати Милешева по којој је Пријепоље постало познато целом свету. Најпре ће, према речима гђе Стане Марковић, 4. јула у Дому културе бити уприличена изложба уметничких дела из легата Милешевске ликовне колоније, основане у манастиру Светог Саве давне 1973. године и једна је од десет најстаријих ликовних колонија на тлу бивше Југославије. Затим ће 8. јула из манастирске порте бити директно емитована емисија колажног типа Шареница Радио-телевизије Србије (РТС) у којој ће се најавити јубилеј и представити оно најбоље из културе, уметности и духовности што српски народ пријепољског краја ствара под неуморним крилима Белог Анђела. Идући у сретање милешевском јубилеју, у манастиру Светих чудотвораца Козме и Дамјана на Златару од 2. до 9. јула биће организовано саборовање православне омладине из Русије, Румуније, Албаније, Америке, Србије и других земаља на коме ће млади православни људи учествовати у богослужењима, водити духовне разговоре, учити псалме, имати послушања. Последњег дана саборовања млади ће посетити манастир Милешеву и друге манастире Епархије милешевске. Заменик председника Општине Нова Варош Бранко Бијелић је пренео поздраве председника Општине Нова Варош г. Радосава Васиљевића и потврдио да ће општина подржати овај пројекат, први овакве врсте на њеној територији. Четврти по реду Јадовнички ултрамаратон који се ове године одржава од 10. до 12. августа, биће посвећен осамстогодишњици манастира Милешеве, а његови учесници ће трчати четири трке на 11, 22, 66, и 111 километара према програму који је на састанку представио Вјекослав Јоксимовић, председник удружења Јадовник који је један од организатора ове спортске манифестације која за циљ има промовисање планине Јадовник и њена три заштићена добра: кањон Милешевке, слапови Сопотнице и предео изузетних одлика Озрен – Јадовник. Одбор за прославу јубилеја 800 година манастира Милешеве даље ће окупљати људе од знања и искуства који ће својим идејама дати допринос како би осамстогодишњица манастира била прослављена на најдостојанственији могући начин. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Обасјани Светодуховском радошћу и светлошћу, која нас тајанствено сабира у савршену заједницу, главном и одговорном уреднику високопречасном протопрезвитеру Николи Пејовићу и свим усрдним делатницимâ васељенског Радија „Светигореˮ честитамо велики и знаменити јубилеј, двадесет година активног и непрекинутог постојања, и дивног и благословеног делања на пољу црквене мисије на васељенском нивоу! Призивајући свако добро духовно и телесно као и сваки благослов Божји, на Вас и све сатруднике и доброжелатеље Ваше, који мисионарећи путем радио таласа уграђују васцело своје биће у мисију Цркве, срдачно Вас поздрављамо делећи са Вама ову велику радост! Уредништво интернет портала Поуке.орг
  18. Честитка уредништву васељенског Радија „Светигораˮ поводом крсне славе и двадесетогодишњег јубилеја Обасјани Светодуховском радошћу и светлошћу, која нас тајанствено сабира у савршену заједницу, главном и одговорном уреднику високопречасном протопрезвитеру Николи Пејовићу и свим усрдним делатницимâ васељенског Радија „Светигореˮ честитамо велики и знаменити јубилеј, двадесет година активног и непрекинутог постојања, и дивног и благословеног делања на пољу црквене мисије на васељенском нивоу! Призивајући свако добро духовно и телесно као и сваки благослов Божји, на Вас и све сатруднике и доброжелатеље Ваше, који мисионарећи путем радио таласа уграђују васцело своје биће у мисију Цркве, срдачно Вас поздрављамо делећи са Вама ову велику радост! Уредништво интернет портала Поуке.орг View full Странице
  19. Храм је био испуњен децом, верним народом Подгорца и околине, као и представницима школе, локалне и општинске самоуправе, дома здравља из Бољевца… Причестило се на десетине деце и верника. Владика је одликовао надлежног свештеника јереја Милорада Филиповића, звањем протонамесника. На крају литургијског сабрања Преосвећени владика је одржао пригодну беседу, честитавши јубилеј и напоменувши периоде ратова и неприлика на које је овај храм наилазио и поучио верни народ да упркос свему што нас сналази у свакодневном животу, бриге, туге, умор… морамо најпре имати потребу за Светом Литургијом, извором свих добара. Након беседе, служено је вечерње са коленопреклоним молитвама, приликом чега је верни народ уз молитву плео венчиће од траве, поневши их ради благослова у своје домове, по традицији која прати овај празник. Пререзан је славски колач са овогодишњим колачарем и домаћином протонамесником Милорадом Филиповићем, а домаћин за наредну годину је председник Црквене општине подгорачке г. Славиша Илијонић. Поводом празника и јубилеја припремљена је свечана трпеза, постављена испод велелепног, новосаграђеног трема, који је изграђен за ову намену по благослову Епископа Илариона а донацијом Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Р. Србије и Општине бољевачке. Прилогом верника урађен је део бетонске ограде око црквене порте. Извор: Епархија тимочка
  20. Празник Силаска Светога Духа на Апостоле свечано је прослављен у подгорачкој цркви која је посвећена овом празнику. Црква је изграђена и освећена 1838.године, те је поводом сто осамдестогодишњег јубилеја служена Света архијерејска Литургија. Служио је Eпископ тимочки г. Иларион уз саслужење протојереја Зорана Јовића, пароха неготинског, протојереја Дејана Миливојевића, пароха бољевачког, протојереја Перице Божуновића, пароха књажевачког и старешине цркве подгорачке протонамесника Милорада Филиповића. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Храм је био испуњен децом, верним народом Подгорца и околине, као и представницима школе, локалне и општинске самоуправе, дома здравља из Бољевца… Причестило се на десетине деце и верника. Владика је одликовао надлежног свештеника јереја Милорада Филиповића, звањем протонамесника. На крају литургијског сабрања Преосвећени владика је одржао пригодну беседу, честитавши јубилеј и напоменувши периоде ратова и неприлика на које је овај храм наилазио и поучио верни народ да упркос свему што нас сналази у свакодневном животу, бриге, туге, умор… морамо најпре имати потребу за Светом Литургијом, извором свих добара. Након беседе, служено је вечерње са коленопреклоним молитвама, приликом чега је верни народ уз молитву плео венчиће од траве, поневши их ради благослова у своје домове, по традицији која прати овај празник. Пререзан је славски колач са овогодишњим колачарем и домаћином протонамесником Милорадом Филиповићем, а домаћин за наредну годину је председник Црквене општине подгорачке г. Славиша Илијонић. Поводом празника и јубилеја припремљена је свечана трпеза, постављена испод велелепног, новосаграђеног трема, који је изграђен за ову намену по благослову Епископа Илариона а донацијом Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Р. Србије и Општине бољевачке. Прилогом верника урађен је део бетонске ограде око црквене порте. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  21. Званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе „Православни мисионар" ове године обележава 60 година постојања! Поводом овог јубилеја гости радија Беседе били су главни и одговорни уредник часописа презвитер др Оливер Суботић, који је говорио о историјату и мисији часописа, као и о немерљивом доприносу својих сарадника, уједно одајући признање свим претходним уредницима, укључујући и Епископа бачког господина Иринеја. Поред оца Оливера, наши гости су били и чланови уређивачког одбора протонамесник Aлександар Јевтић и катихета Бранислав Илић, који је представио садржај последњег броја Православног мисионара. На прилогу благодаримо Радију Беседа View full Странице
  22. Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ далматински г. Никодим и домаћин Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештенослужитеља из Загребачко-љубљанске, Далматинске и Горњокарловачке епархије. Евхаристијско славље појањем је увеличао хор Свети Теодор Вршачки из Вршца. Литургији су присуствовали карловачки жупан г. Дамир Јелић, градоначелник карловца г. Дамир Мандић и гвардијан фрањевачког самостана фра Крунослав Алберт. По окончању свете Литургије митрополит Порфирије се обратио присутним верницима честитавши им значајне јубилеје Саборног храма и поучивши присутне о прочитаном одломку из прочитаног Јеванђеља. Митрополит је пренео поздарве и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, који из оправданих разлога није могао да посети Саборни храм и Епархију горњокарловачку. Епископ Герасим је захвалио бираним речима Високопреосвећеном Митрополиту г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Никодиму на посети храму Светог оца Николаја у Карловцу и Епархији горњокарловачкој пожелевши им свако добро од Господа. У 12 часова у сали „Зорин дом“ у Карловцу одржана је свечана академија поводом 230-годишњице Саборног храма Светог оца Николаја у Карловцу и 10-годишњице његове обнове. Епископ Герасим је поздравио присутне пригодном беседом: -Саборни Светониколајевски храм кроз читаву историју непрестано је делио и дели судбину народа овога краја. Неколико пута кроз историју двастиран, пљачкан, скрнављен, а на крају двадесетог века и потпуно порушен. А као што Књига проповедника каже: За све на овом свету постоји време - своје време дочекао је и Саборни храм чекајући у мраку више од једне деценије да се подигне и обнови. Као што без смрти не бива Васкрсења, тако васкрсава и храм, и бива из темеља подигнут у славу Тројичног Бога и његовог великог угодника Светог оца Николаја. Зидајући поново храм у мислима смо имали увек мудре речи великог Патријарха српског Германа: Да опростимо морамо, јер је то Јеванђелски, као и велику жељу да се у храму опет поучава верни народ и упознаје са Богом живим и истинитим, јер је богопознање и обожење у Богочовеку Христу циљ сваког од нас. Након тога, ђакон Будимир Кокотовић упознао је присутне са историјатом Саборног храма: -Градњом храма православни житељи показали су способност да се укључе у културни, просветни, духовни, друштвени и економски живот, али и да свој живот у граду Карловцу обележе савременим архитектонским достигнућем. Наш храм Светог оца Николаја опет је символ и центар свих духовних дешавања православних житеља града Карловца и његове околине, као и целе Епархије горњокарловачке. На свечаној академији учествовао је хор Свети Теодор Вршачки из Вршца изводећи духовне композиције наших великих црквених композитора. Извор: Епархија горњокарловачка

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...