Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'јовану'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Кондак 1. Теби, изабраном страдалцу Христовом, који си незлобиво као јагње на заклање злом бугарском краљу пошао, похвални песмопој сада узносимо, а ти, пошто си стекао велику слободу пред Господом, помоли се за спасење наше, да би могли са радошћу да ти кличемо: Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Икос 1. Господ који у Светој Тројици пребива, стварајући анђеле на Небу, стварао је и анђеле на Земљи, међу којима и ти бејаше, свети мучениче Владимире, јер си сав живот свој анђелски поживео и због тога си се као анђео на Небеса узнео после страдања свога. Зато прими од нас ове анђелске похвале: Радуј се, јер си од царства свога желео да начиниш Христово Царство! Радуј се, јер беше кротак и побожан као мало који земаљски владалац! Радуј се, јер си народ Србски учио да правилно исповеда Свету Тројицу! Радуј се, јер те je више красила вера Божија, него царско порекло твоје! Радуј се, јер живот твој беше истинска служба Богу! Радуј се, јер се славно у Господу прослави! Радуј се, јер си јеретике обраћао истинској побожности! Радуј се, јер непрестано жуђаше за царством које није од овога света! Радуј се, незлобиво јагње Божије! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 2. И деда твој и отац, свети Владимире, били су краљеви Србски у Зети и Захумљу, али беху веома Богобојажљиви, па су и тебе од малена учили свакој побожности и непрестаном клицању Богу: Алилуја! Икос 2. Ти, блажени Владимире, од детињства би испуњен даровима духовним, јер беше кротак, смирен, Богобојажљив и чист животом, презирућу све земаљске насладе, а ревнујући за све оно што је узвишено и Божанско. Зато почуј ове похвале наше: Радуј се, јер ти преци беху благочестиви владари Србски! Радуј се, јер беше чист и душом и телом као извор планински од младости своје! Радуј се, јер од детињства твога живљаше анђелски и целомудрено! Радуј се, јер си Богомудро изучио сав Закон Божији! Радуј се, јер никада ниси ишао на веће безбожничко! Радуј се, јер од младости живљаше по заповестима Божијим! Радуј се, јер се ниси оскрнавио саблазнима овога света! Радуј се, јер у животу твоме све беше Богодолично! Радуј се, јер гораше као буктиња вере хришћанске! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 3. Још у раној младости тебе дадоше, свети Владимире, да се учиш ратним вештинама, које ти добро научи, али си се још више трудио да будеш добар војник Господа Христа и да Њему непрестано појеш: Алилуја! Икос 3. Због свега тога ти, свети Владимире, стече у себи и витештво, а још више и побожност, јер си даноноћно изучавао Свето Писмо, примењујући све заповести његове у животу своме. Посебно си био милосрдан према беднима и сиромашнима, који те необично љубљаше. Нека ове речи наше буду похвала доброти твојој: Радуј се, јер си од младости ревновао за узвишеним и Божанским стварима! Радуј се, јер марљиво изучи Божанско Свето Писмо! Радуј се, јер и телом, а још више духом беше истински украшен од Бога! Радуј се, јер си и војне вештине изучио на удивљење многих! Радуј се, јер љубављу и кротошћу владаше земљама Србским! Радуј се, јер имаше срце болећиво према убогима и сиромашнима! Радуј се, јер беше правичан и мирољубив према свакоме! Радуј се, јер у бојевима показиваше истинско витештво! Радуј се, јер беше владалац кога народ силно љубљаше! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 4. Пошто у Србским земљама где ти владаше, свети Владимире, беше доста богумила и других јеретика, ти их знањем Светог Писма, а поготово љубављу и незлобивошћу својом поврати истинитој Вери Христовој, па сви од радости запевасте: Алилуја! Икос 4. У животу и владању своме, ти, свети Владимире, све чињаше Богомудро, због чега би вољен од свију. У народ си слао учитеље да га учи науци Христовој, подизао си цркве и манастире, болнице и странопримнице, стварајући од земаљског царства свога Царство Божије, због чега ти кличемо овако: Радуј се, јер си подизао многе цркве и манастире! Радуј се, јер је кроз тебе вера Христова утврђена у роду нашем! Радуј се, јер Богомудро управљаше поданицима својим! Радуј се, јер си за путнике намернике странопримнице градио! Радуј се, јер си многе болнице за болеснике саградио! Радуј се, изобиље оскудних! Радуј се, заштитниче сиротих! Радуј се, храниоче удовица! Радуј се, верни слуго Сведржитеља Бога! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 5. Сејач кукоља на њиви Господњој ни теби није дао мира, свети Владимире, него је подизао и унутрашње и спољне непријатеље на тебе, како би те још више Богу приволео и како би још више ка Њему руке уздизао, појући: Алилуја! Икос 5. На тебе, свети Владимире, и земљу твоју, стално нападаше грчки цар Василије и бугарски Самуило. И када Самуило једном крену са силном војском на државу твоју, ти, не желећи да се узалуд лије крв људска, побеже са народом на гору Косогор, чекајући да непријатељ оде из тих крајева. Прими због тога ове усклике наше: Радуј се, јер си све непријатеље своје побеђивао силом Крста Господњег! Радуј се, јер неустрашиво чуваше државу од непријатеља! Радуј се, јер владаше земљом Србском по законима Божијим! Радуј се, јер у себи ниси гајио мржњу ни према непријатељима! Радуј се, јер као Аврам гостољубив беше! Радуј се, јер те и Небо и Земља чесно прослављају! Радуј се, благослове домова хришћанских! Радуј се, утврђење и правило вере Христове! Радуј се, верни слуго Господњи! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 6. Цар Самуило, сазнавши где се налазите, свети Владимире, опколи ту планину. Међутим, тада се још веће зло подиже на вас, јер почеше да вас уједају отровне змије, па ти, са свим народом подиже руке ка Богу да вас спасе од те напасти, вапијући: Алилуја! Икос 6. И Бог на молитве твоје, свети Владимире, умири змије, али те тада једна друга змија, кнез места где бејасте, издаде цару Самуилу, и ти допаде у ропство његово. Схвативши то као вољу Божију, ти рече да је боље да сам страдаш, него сав народ, и да као пастир добри сам положиш душу за овце своје. Због те жртве твоје ми ти кличемо: Радуј се, јер ниси желео да ти народ узалудно у ратовима гине! Радуј се, јер си и змије отровнице које ти војску уједаше молитвом Богу учинио благим! Радуј се, јер беше пастир добри Пастира Христа! Радуј се, изворе Божанске благодати! Радуј се, дубино смирења! Радуј се, радости побожних царева! Радуј се, утврђење Христових догмата! Радуј се, похвало Србске Цркве! Радуј се, заштитниче убогих и сиротих! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 7. И ти, свети Владимире, би заточен у град Преспу крај Охрида, где се у тамници даноноћно мољаше Богу. Тада ти се јави анђео Господњи, који те укрепи, рекавши ти да ћеш ускоро бити ослобођен, али и да ћеш мученички пострадати, нашта ти заједно са њим заблагодари Богу песмом: Алилуја! Икос 7 А цар бугарски Самуило имађаше кћер Косару, чије срце беше веома милостиво према убогима и сужњима и које често посећиваше тамницама. И тако једном сишавши међу сужње да им ноге опере, она угледа и тебе, свети Владимире, и заволе те једном вишом љубављу, па пожеле да те ослободи. Прими због тога ове похвале наше: Радуј се, јер ради народа свога и сужањство претрпе! Радуј се, јер ти се у тамници јави анђео Господњи! Радуј се, јер ти је тај анђео благовестио мученичку кончину твоју! Радуј се, јер те је царева ћерка посећивала у тамници и тешила! Радуј се, похвало Васељене! Радуј се, украсу Цркве Христове! Радуј се, поборниче Крста Господњег! Радуј се, храбри борче за Истину Божију! Радуј се, непобедиво оружје царева и војника Христових! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 8. Кћи царева одмах похита ка оцу, молећи га да јој тебе, свети Владимире, пода за мужа. А он, неизмерно волећи своју кћер, а и знајући да си краљевске крви, благослови ваш брак, па ви од радости запевасте: Алилуја! Икос 8. И ти, свети Владимире, са супругом својом, поврати се из ропства дому своме, где би дочекан са великом радошћу. Тада ти, будући Богобојажљив, замоли супругу да у браку живите као девственици и да не прљате брачну постељу, већ да Богу узносите молитве дан и ноћ, што она смерно прихвати. И тако, ти владаше народом Србским са страхом Божијим, љубављу и сваком правдом. Нека те стога обрадују ове похвале наше: Радуј се, јер силног цара Самуила преобрати у љубав према теби! Радуј се, јер се из сужањства поврати у краљевину своју са верном супругом Косаром! Радуј се, јер иако у браку беше, девственик остаде! Радуј се, јер беше осветник страдалника! Радуј се, јер си диван у Светима Христовим! Радуј се, јер брзо услишаваш молитве наше! Радуј се, брзи исцелитељу од свих недуга! Радуј се, пастиру стада словесног! Радуј се, огњени мачу против јеретика! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 9. Када на власт у Бугарској дође злочестиви цар Владислав, он, завидећи незлобивости твојој, свети Владимире, смишљаше како да те домами себи и да те убије, не знајући да је од свега најлепше певати Богу: Алилуја! Икос 9. Да ли би и најречитија уста могла да опишу чудо које се потом догодило. Јер када ти, свети Владимире, пође једном у шуму, показа ти се орао, на чијим леђима као сунце блисташе сјајни Крст. Он тај Крст спусти на земљу и постаде невидљив. А ти се смерно поклони Крсту, па нареди да се у знак знамења тога на томе месту сагради црква, у коју би и тај Крст положен. Удивљени због чуда које се догодило ми ти певамо: Радуј се, јер ти Господ као знак страдања твога посла Часни Крст као знак страдања свога! Радуј се, јер и теби, као и цару Константину, беше од Бога показан Часни и Животворни Крст Господњи! Радуј се, јер си у виду орла видео Божанског анђела! Радуј се, јер ти је орао са небеса Часни Крст донео! Радуј се, јер си на том месту подигао цркву Божију! Радуј се, јер си у тој цркви многе сузе пролио, ишчекујући блиску кончину своју! Радуј се, блажени, јер благујеш у Царству Христовом! Радуј се, милостиви, јер милостињу делише на све стране! Радуј се, жалостиви, јер све уцвељене и сиротне сажаљеваше! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 10. У томе храму, ти, свети Владимире, провођаше дане и ноћи на молитви и свеноћним бдењима, јер осети да се приближава проречено време страдања твога, благодарећи Богу на свему песмом: Алилуја! Икос 10. Тада те, свети Владимире, краљ Владислав позва себи, као на договор, али супруга твоја Косара, не поверова речима његовим, него она оде на разговор са њим, јер му беше рођака. Тада он и њу обману, пославши ти по посланицима златан Крст, као доказ пријатељства свога. А ти затражи од њега не златни, него дрвени Крст на каквом је и Господ био разапет, што он притворно и учини, не би ли те примамио себи. Гледајући незлобивост твоју, ми ти кличемо: Радуј се, јер си попут највећих молитвеника истрајно на молитви у храму стајао! Радуј се, јер си веровао да онај који се Крстом куне, неће преварити! Радуј се, јер се ниси уплашио неправедне смрти која ти је спремана! Радуј се, јер чудесну смрт прими која задиви и непријатеље твоје! Радуј се, Богомудри учениче и следбениче Свете Тројице! Радуј се, јер беше кротак и смеран срцем! Радуј се, кротки слуго Небеског Цара! Радуј се, одбрано заробљених! Радуј се, заклоне нападнутих! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 11. Пошавши са добијеним Крстом на крсни пут свој, ти, свети Владимире, мољаше се целим путем Богу, свративши на крају у једну цркву, где се исповеди и причести Светим Тајнама Христовим, запевавши: Алилуја! Икос 11. Када ти, свети Владимире, дође у град Преспу, краљ Владислав, чим те угледа, удари те мачем, у жељи да те убије, али те нимало не повреди. Тада му ти, јагње Божије, даде свој мач, и он, помрачен умом, узе га у руке своје и одсече ти главу. А ти узе главу своју рукама, па усевши на коња, одјури цркви где си се причестио, и у њој рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! Задивљени необичним чудом, ми ти кличемо: Радуј се, јер си као јагње на заклање злочестивом бугарском краљу пошао! Радуј се, јер си се пре смрти исповедио и причестио пречистим Тајнама Христовим! Радуј се, јер нека невидљива сила не дозволи бугарском краљу да те усмрти мачем својим! Радуј се, јер му ти тада незлобиво даде свој мач да будеш убијен њиме! Радуј се, јер си Господу на дар рукама својим чудесно главу принео! Радуј се, јер си чудесно испустио душу своју у храму Божијем у којем си се последњи пут причестио! Радуј се, јер се наслађујеш светлошћу Тросунчаног Божанства! Радуј се, јер си венац мучеништва од Господа задобио! Радуј се, јер си хору мученика на Небесима прибројан! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 12. Чесно тело твоје, свети мучениче Владимире, епископи и свештеници са славопојем погребоше у тој цркви, уз неутешан плач супруге твоје Косаре. И већ прве ноћи на гробу твоме се указа чудесна светлост, и анђелско појање: Алилуја! Икос 12. То чудо силно уплаши злочестивог цара, па он тело твоје, свети мучениче Владимире, предаде супрузи твојој, која га пренесе у Србску земљу и положи у храм Мајке Божије. И Господ кроз векове до данашњег сачува тело твоје нетрулежним, из кога се осећаше предиван миомир, и од кога се догађаху многа чудеса, да сведоче о великој светости твојој. Прими због тога ове усклике наше: Радуј се, јер си си принео у чисту и непорочну жртву на Небеску трпезу! Радуј се, јер се Богољубива супруга твоја замонаши при храму где ти мошти почиваху! Радуј се, јер демони устрашено беже од светих моштију твојих! Радуј се, јер и после смрти твоје теби долазе убоги и немоћни тражећи помоћи! Радуј се, јер је кивот са моштима твојим рекама суза орошен! Радуј се, јер се на празник прослављања твога скупљају реке народа у храм где почивају свете мошти твоје! Радуј се, јер си смерно цео живот проживео! Радуј се, јер сабеседниче ангела и архангела! Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике Христа! Кондак 13. О, свети мучениче Владимире, Богобојажљиви краљу Србски, немој презрети ове молитве наше, него се помоли Господу да се смилује на нас и приброји стаду своме, како би и ми могли да кроз сву вечност појемо: Алилуја! (Овај кондак се чита три пута, па затим поново: Икос 1. и кондак 1. и онда молитва, на крају.) Молитва О, свети Јоване Владимире, Богобјажљиви и благочестиви мучениче Србски, ти, иако владар беше, свима си слуга био, а највише Господу Богу. Животом својим ишао си уском стазом на чијем крају су била узана врата која у Живот Вечни воде, која си мученичком смрћу својом отворио, и постао причасник неисказане благодати Божије. Стога те ми, као таквог, молимо да и нама помогнеш, као што си многима до сада помогао, и да нас заступаш пред престолом Божијим, како би и ми нашли милост код Господа за сва сагрешења наша. Молимо те, подигни још једном руке своје ка Творцу и твоме и нашем, и кажи Му: „Господе, Ти си сам рекао да ниси дошао да зовеш праведнике, него грешнике на покајање, па и ове слуге, које ме моле, призови к Себи. Прими их, као што си блудног сина примио, као цариника, као крвоточиву, као Савла, и безбројне грешнике, Теби само знане, и опрости им. Опрости им, и подари им покајнички лик до краја живота, како би се и они удостојили вечне награде у Царству Твоме.“ А на ове речи наше додај и ти још неке своје, за које знаш да ће Господа умилостивити, и ми ћемо ти бити благодарни довека. Јер ми, блатом греха укаљани, никада се очистити нећемо, ако нас ви, свеци Божији, не будете, као ближи Богу, заступали, и Господа преклињали да нам опрости. Стога, свети Јоване Владимире, моли Бога за нас, како би се и ми једном нашли у збору спашених, и како би и ми, са свима вама, Свецима Божијим, славили Надсуштаствену Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин.
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је Његовом Блаженству Архиепископу охридском и Митрополиту скопском г. Јовану изјаву саучешћа поводом упокојења његове мајке Галене Вранишкоске. Повезана вест: Упокојила се Галена Вранишкоска, мајка по телу aрхиепископа Јованa - Молимо се Васкрслом Господу да душу рабе своје Галене настани у рајском насељу где праведници почивају. Примите изразе нашег дубоког саучешћа, наводи се телеграму саучешћа Патријарха српског г. Порфирија. Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. Новине Српске Патријаршије Православље од 15. априла 2021. године великим делом су посвећене блаженоуснулом архимандриту Јовану Радосављевићу, најаутентичнијем монаху у нашој Помесној Православној Цркви, како га је у опроштајном слову описао прота Милутин Тимотијевић. „Господ га је позвао Себи кад је био најспремнији из овог света, за улазак у дом Његов“, више пута је подвукао у беседи Његова Светост Патријарх српски , који је уз саслужење њихових преосвештенстава епископа: новосадског Иринеја, шумадијског Јована, врањског Пахомија, крушевачког Давида, нишког Арсенија, мохачког Исихија и Епископа Јована Пурића служио, у суботу, 10. априла ове године, опело у летњем олтару манастира Лелић новопрестављеном оцу Јовану. Епископ Давид (Нинов): Православље - то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза /pdf/ Протођакон др Дамјан С. Божић: Водостај наших лажи „Даруј ми покајање Затвори очи тела мога и отвори очи душе моје Отвори, Господе, очи ума мога и разума, да Те могу кроз веру своју познати као свога Бога и Спаситеља Отвори, Господе Боже, очи срца мога, да Те могу осетити као Оца, а све људе као браћу своју.“ – из Молитвене исповести пред Богом, архимандрита Јована Радосављевића – добротом монаха Игнатија Марковића пренето и записано за времена у новинама Српске Патријаршије. Господ Исус Христос, који је Васкрсење и Живот (Јн 11, 25), нека одмори свог новоупокојеног слугу тамо где нема боли, ни туге, ни уздисаја – где је живот вечни. Амин. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Петнаестоаприлски број новина Српске Патријаршије доноси и друге, бројне текстове: – Епископ стобијски Давид (Нинов): Православље – то је радост духа и излаз из свих људских безизлаза... – Манастир Српске Православне Цркве на Косову и Метохији Високи Дечани сврстан на листу најугроженијих локалитета у Европи за 2021. годину, објавила је паневропска федерација за очување културног наслеђа Европа Ностра. – Јубилеји српског црквеног школства у БиХ – Рељевско-сарајевска богословија 1882–1941. године – Неосноване и злонамерне оптужбе минорне приштинске (не) владине организације против архимандрита Саве Јањића, игумана манастира Високих Дечана, као и у целој јавности, и у Српској Патријаршији су примљене са индигнацијом... Извор: Православље
  4. Преосвећени Епископ тимочки господин Иларион служио је свету заупокојену Литургију у суботу, 10. априла 2021, у манастиру Буково. Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протосинђел Симеон и јерођакон Марко. Након свете Литургије служен је четрдесетодневни помен блаженопочившем Епископу Атанасију (Јевтићу) и мали помен новопрестављеном слуги Божјем архимандриту Јовану (Радосављевићу). Извор: Епархија тимочка
  5. Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј служио је у четвртак, 8. априла 2021. године, у Владичанском двору у Новом Саду, помен новопрестављеном архимандриту Јовану Радосављевићу. Преосвештеном владици Иринеју су саслуживали протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и ђакон Иван Васиљевић. Помену су присуствовали најближи сарадници Епископа бачког. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  6. Свети Мардарије Љешанско-либертвилиски: “Кронштатски пастир отац Јован, служи најбољим примјером пастирима Христове Цркве и најбољим компасом за њихову пастирску дјелатност“ Ја сам први пут чуо за оца Јована када ми је било дванаест година, за вријеме свога учења у гимназији. Ја и сви моји другови замишљали смо га некако неземаљским човјеком, окруженим некаквом тајанственошћу, а у народу и новинама говорило се да у сјеверној престоници Русије живи свештеник – чудотворац, око кога се народ масовно сабира, добијајући исцјељења од његове молитве. Често смо у кругу својих блиских пријатеља, који су као и ја вјерски настројени, говорили о овом светом човјеку. Сваки од нас је на свој начин описивао његов изглед, приписујући му надљудске силе и својства, маштајући како би отишли у Русију и угледали га макар издалека, овог живог светог човјека, који живи међу простим људима, који се није гнушао њихових порока и греховности; ми смо га замишљали како са бескрајном љубављу у своје очинско наручје прихвата све људе, а нарочито дјецу.“ Бесједа на трећу годишњицу упокојења оца Јована Кронштатског, произнесена у цркви Кишињевске Духовне Семинарије 20. децембра 1911. године. Сви народи свих времена, на страницама своје историје, златним словима су записивали имена најгенијалнијих својих синова, и у дане њихове кончине устројавали су торжествена сабрања, посвећена спомену на њих. И на страницама историје руског народа, руског црквеног и грађанског живота записано је златним словима не мало руских синова –генија, чије благодарно потомство је у дане њихове кончине устројавало торжествене књижевне вечери, молитвена сабрања и са осјећајем дубоке захвалности сјећа се њихове благотворне и бесмртне дјелатности, која је донијела Цркви и народу несумњиву, суштинску корист. У новијој историји руског народа, руског црквеног и грађанског живота, таквих генијалних синова је све мање и мање, и ето због чега се њихов недостатак осјећа силније од стране срца и ума народа. На небу руског црквеног и грађанског живота за минули вијек силно је свијетлила звијезда најмилијег човјека, бесмртног генија, идеалног, узорног пастира и савршитеља Тајни Божијих, свенародног страдалника и топлог молитвеника оца Јована Кронштатског. Руском народу је било суђено да прије три године остане без овог великог човјека, у чијем је постојању он имао потребу, посебно у последње вријеме, у године невјерја, сумње и одступништва. И овај губитак народ је дубоко осјетио. У свим градовима, селима и у сваком кутку необухватне Русије, руски народ је заплакао, јер је био свјестан да је изгубио једну од свијетлих, личности чистих као кристал, оданих православној вјери, отаџбини и Руском Цару, какав је био блаженопочивши отац Јован Кронштатски. Заплакао је читав многомилионски руски народ, јер су га свуда знали, цијенили и поштовали. Његово име се свуда поштовало, и у градовима, селима, и најудаљенијим крајевима Русије. И како је онда могло бити руском народу да не плаче, изгубивши тако им драгог човјека. Милиони људи су осиромашили, остао је сирот читав Богоносни руски народ, осиромашили су стотине и хиљаде духовних чада, остали су сирочад као дјеца која су изгубила рођену мајку. Свијетла звијезда слетјела је са руског неба, и по читавој руској земљи раширила се тужна вијест о тешком удару за руски народ, о кончини свенародног страдалника и молитвеника. Благодарна Русија ће благосиљати његову блажену успомену, и хиљаде оних којима је он учинио добро носиће у срцима свијетли лик кротког баћушке Јована, током цијелог свог живота, са жалошћу и тугом што су остали без њега, с љубављу и благодарном успоменом што су га познавали, што су га видјели, и што су из његове руке примили благослов, назидање и утјеху. Ко је још од вјерујућих људи који је знао оца Јована а да га није љубио? Ко је икада тражио од њега помоћи а да је био одбијен? Ко је од оних који су се налазили у његовој близини а да нијесу осјетили његове духовне дарове, да нијесу осјетили раст духовне бодрости? Кад би смо само могли да призовемо све те људе који су осјетили на себи његова доброчинства, колики ред људи би стајао поред његовог гроба! Колико сиротана би пало кољенопреклоно пред његовим свијетлим почившим ликом! Колико невјерујућих људи, које је он обратио на пут истине, би благословило његово блажено име! Проповједати благу вијест Христову, чинити добро, спасавати оне који духовно гину, помагати сиромашнима, утјешавати оне који плачу у њиховим жалостима, молити се о процвату православља и благостања Русије, молити се о зацарењу мира и љубави у човјечанству – све је то представљало постојану потребу и духовну насладу његове благородне душе, и само Господ зна колико признања, колико срдачних суза и најдирљивијих осјећања је он пробудио у душама и срцима свих оних који су имали срећу да га виде и да слушају његове бесједе, да присутствују његовим богослужењима, да се исповједају код њега, и да се из његових руку приопште Светим Христовим Тајнама. О, када би све те стотине и хиљаде људи, који су били тајно или јавно усрећени и облагодаћени њиме, могли сада да стану пред његов гроб, каква би то била умилна, дирљива и прелијепа слика, и колико бројних молитава и благодарности би било узнешено ка Престолу Свевишњега са његовог гроба! Кронштат је постао средиште духовног процвата руског друштва, центар његовог интелектуалног развитка, тихо пристаниште метежних душа и разбијених срца. Руски народ је поражен страшном вијешћу зато што га је напуштио Кронштатски пастир, дуго проливајући своје сузе и не могавши се утјешити. Душа многомилионског руског народа слила се са његовом душом, толико драгој Русији. Ко хоће да се убједи у љубав и духовне везе народа свих слојева друштва са почившим оцем Јованом нека оде у Петроград у Јовановски манастир, и тамо поред његовог гроба, орошеног сузама благочестивих људи, видјеће како свакодневно хиљаде људи окружују његоб гроб, и како хиљаде људи пристижу из свих крајева Русије. Ово је разумљиво и потпуно природно. Отац Јован је заузимао јединствен положај када је у питању блискост ка руском народном срцу. Умирали су велики философи, мислиоци, генији, писци, поете, али њихова смрт стварала је утисак у невеликој културној сфери, апсолутно не проничући у народне дубине. Умирале су велике војсковође Суворов и Скобељев – ти уистину носиоци народног херојства, али њихова смрт и имена остали су непознати цијелој половини руског народа –женском полу. Један такав отац Јован Кронштатски познат је свима и свакоме, чак и очајним затвореницима далеког Сибира. Отац Јован је заузимао духовни центар руског живота, што се не може рећи за велике геније. Ето због чега се цијела Русија, од сјевера и југа, истока и запада, обукла у жалост. И наше многобројно сабрање у овом светом храму, међу зидовима наше almae matris, данас у обични непразнични дан служи добрим свједочанством о великој привезаности наших срца ка почившем светилнику Цркве Христове. Проникнимо љубљена браћо и дјецо у живот овога необичног, посебног, несвакидашњег човјека, и макар у блиједим сликама и ријечима рецимо у чему је то он био посебан у нашој Православној Цркви, и поучимо се од овог праведног и светог човјека најтежој и најмудријој науци, науци над наукама, науци – живјети по Богу и учити друге том светом животу. Ја сам први пут чуо за оца Јована када ми је било дванаест година, за вријеме свога учења у гимназији. Ја и сви моји другови замишљали смо га некако неземаљским човјеком, окруженим некаквом тајанственошћу, а у народу и новинама говорило се да у сјеверној престоници Русије живи свештеник –чудотворац, око кога се народ масовно сабира, добијајући исцјељења од његове молитве. Често смо у кругу својих блиских пријатеља, који су као и ја вјерски настројени, говорили о овом светом човјеку. Сваки од нас је на свој начин описивао његов изглед, приписујући му надљудске силе и својства, маштајући како би отишли у Русију и угледали га макар издалека, овог живог светог човјека, који живи међу простим људима, који се није гнушао њихових порока и греховности; ми смо га замишљали како са бескрајном љубављу у своје очинско наручје прихвата све људе, а нарочито дјецу. У народу се говорило како он и по ноћи иде и учи људе, храни стотине сиромашних, отпушта грјехове хиљадама људи, једном својом ријечју изазива сузе и зауставља их, тјеши оне страдајуће и унесрећене, својом ријечју обраћа невјерујуће, препознавајући својом прозорљивошћу оне који се нијесу искрено покајали и на одређено вријеме одлучује их од светог причешћа. У Његовој близини могли су се срести људи свих звања и сталежа, код његовог дома сабирале су се масе и биједних и богатих и простих и учених, који су пристизали из разних крајева Русије, како би од њега добили благослов. Чак се и велики руски цар дубоко клањао при сусрету са њим. Ето каква је била слава кронштатског пастира оца Јована ван граница, у далекој мојој отаџбини, у српском народу у Црној Гори, на обалама Средоземног – Јадранског мора. Погледајмо пак сада, љубљени, какву славу је стекао отац Јован у својој отаџбини, у родној Русији. Ваистину и сада се испуњују ријечи Божанственог Писма, да ниједан пророк нема части у својој постојбини, међу својим најрођенијим. Велики праведник и пламени ревнитељ родног Православља отац Јован у току своје полувјековне апостолско-пастирске животне борбе и постојаног труда стално је био подвргнут гоњењима и то са стране кога? О, страшно је чак и рећи да је то било од стране његових најближих, који су са свом адском силом устајали на кротког пастира стада Христовог, имајући за циљ да униште и угасе овај светионик, који тако јарко свијетли на светилнику православног руског народа. Од свих тих година најсуровија су била два: једно гоњење је било на почетку његове дјелатности, на почетку нарастајуће славе у народу, од стране злобом на њега дишућих људи, а друго гоњење у његовим последњим годинама живота, подигнуто непријатељима православља, који су хтјели под било коју цијену да замраче тај ореол његове славе и величине, којим је била окружена свијетла, вољена руским народом, личност драгог баћушке оца Јована. Од свега је најгоре било, а достојно сваког презрења и порицања, непријатељски однос дијела свештенства према оцу Јовану. Овдје се у свој својој пуноћи пројавила најмрачнија, најнедостојнија црта свештенства – завист. Свештеници нису могли, или боље рећи нијесу хтјели да разумију како је љубав народа тако узвеличала баћушку Јована.Они су се са недоумицом питали, због чега оца Јована тако прослављају, и он носи свечане мантије, вози се у кочијама, креће се у високим круговима Петроградског друштва, док су му туђе муке народа, он уопште није аскета, праведник, подвижник и молитвеник, већ нама сличан смртан човјек. И дио свештенства се ставио на страну непријатељски настројених према оцу Јовану. Бура, која од првих дана служења оца Јовананије јењавала, пријетила је да се рашири над његовом главом. Но Господ је заволио свог вјерног служитеља, и заштитио га је до краја. Ја као пастир Цркве, разумијем у потпуности положај и душевно стање оца Јована. Сва гоњења од стране свијета нијесу тако горка и болна као незадовољства, интриге, зависти од стране свештенства, од стране истих оних пастира Цркве! И није само отац Јован ходио по таквом трновитом путу, за њим су ишли, и сада иду, и ићи ће многи пастири, сви они којима је Бог даровао природне дарове, који су од утробе матере своје призвани на високо служење олтару Христовом. Мени је то добро познато. Идеални пастир на свим јерархијским степенима, чим стреми да пројави своје стваралачке силе, своје духовне дарове и таланте, који су му дати од Господа Бога, чим он стреми да достигне своју високу идеју, неизоставно бива подвргнут од стране своје братије – служитеља олтара Христовог, ако не гоњењима, то онда незадовољству и зависти. Понављам, мени је то познато, ја говорим из властитог искуства из свога живота. Раскошне одежде оца Јована многима се нијесу свидјеле, многи нијесу могли да замисле да може бити светац а да није у дроњцима. Али у тим раскошним одеждама скривало се велико смирење. Сјетимо се ријечи Сократа, које је изрекао цинику Антисфену: „Твоја гордост гледа из рупа одртих хаљина“. Народ је продужио да се сабира на обалама Кронштата, да би видио и примио благослов од дивног служитеља олтара Христовог. Светост ријечи овог посебног јереја, постојаност његовог карактера, начин његовог светог живота, испуњен непрестаним трудовима, бдењима, постом и молитвама, његова привезаност ка Цркви и своме народу, учинили су да његово име заувијек постано свето, праведно и драго у очима православног руског народа. За руски народ није могао да остане непознат човјек, чији је живот био ништа друго него потпуно оличење правде, љубави, светости и милосрђа. Отац Јован је могао слободно да каже непријатељима који су га окруживали: „Ко од вас ме разобличава у гријеху“? Он се цијелом својом душом предао страдањима за ближње. Он је својом душом предано заволио читав руски народ, сву Свету Русију, за коју је дао читав свој живот. Он је искрено и ватрено заволио и оне заблудјеле људе, који су ходили по свијету као стадо без пастира, и њима је хтио да приђе са Јеванђелском ријечју, али га они нијесу примили. Нијесу били у праву они који су тврдили да је отац Јован живио искључиво за богате и познате. Он се превасходно обраћао ка сиромашнима, биједнима, страдајућима, и онима који су имали потребу за ријечју утјехе, укратко речено ка свима онима који су били последњи, жалосни и несрећни људи.Он није живио за себе самога, већ је читав свој живот посветио другима. Противници оца Јована су добро знали за његова добра дјела, и о његовом светом и добром животном настројењу, али без обзира на све то били су спремни да стану пред кротком појавом оца Јована, и слично књижевницима, фарисејима и првосвештеницима јудејским, који су искушавали Христа, и они су питали оца Јована: „Каквом власти то чиниш, или ко ти даде власт да ово чиниш!“ (Мк. 11, 28). Његове непријатеље није могло ништа зауставити, често су га клеветали Светом Синоду и Петроградском митрополиту, смишљено изврћући чињенице са циљем да омраче славу народног љубимца.Нажалост, често се дешавало да су представници црквене власти вјеровали тим интригама и клеветама, што је узнемиравало душевни мир оца Јована. Често би га позивали у Петроград на испитивање. Свештеници су ловили сваку новосмишљену интригу, и радовали се њеном успјешном распрострањивању међу простим петрограђанима. У ову категорију не треба наравно стављати онај дио свештенства који је ишао заједно са народом руку под руку, који је ходио духом и животом по стопама оца Јована, и видјела у његовом лицу знамење времена, и сијајућу благодат свештенства, која се пројављивала у његовим дивним дјелима. Њима је било јасно, да свештеник који је изолован од друштва и своје пастве не може да утиче на религиозно-морално стање народа. Осим тога, такав пастир кога се не дотичу потребе народа, који се удаљава од општења са људима, такав свештенослужитељ у очима народа постаје ништа друго него обични чиновник –извршитељ треба. Тај дио истинских пастира достојно је разумио своје високо призвање. Ето због чега је за такве пастире дјелатност оца Јована постала покретачка сила у њиховом животу, дајући им вољу, енергију и снагу да иду по стопама Кронштатског пастира. Они су у њему видјели идеалног свештеника. Отац Јован није чекао на позив да изврши свештеничку требу. Он је и дању и ноћу куцао и људи су му отварали, он је улазио у домове и њега су са радошћу примали, он је проповједао и разобличавао и сви су га са пажњом слушали. Жељно су га ишчекивали, да га виде и чују, сви и свуда, од убогих и старих кућа до раскошних царских палата. Његова личност и појава доносила је неисцрпну ризницу отачких поука, милосрђа и утјехе, које су помагале моралном процвату палих људи, загријавале и умекшавале хладна и закржљала срца сурових блудних синова. Тако је почела, продужавала се, и завршила се обилна љубављу, безрезервна дјелатност власника срдаца многих милиона благочестивих и духовног обновљења жедних људи. Како сам већ рекао, не мало искушења морао је да претрпи смирени и самопожртвовани служитељ олтара Христовог. Многи људи нијесу признавали искреност његовог пастирског настројења, већ су га дуго исмијавали, клеветали су га и усмено и преко новина. Међутим, та исмијавања која су долазила до баћушке нијесу уносила никакво смућење у његову свијетлу, и као кристал чисту душу. Ево шта је једанпут он рекао, када су до њега дошле те интриге и клевете: „Јуродиви Христа ради својим чудним понашањем и односом према људима били су сметлиште цијелом свијету, но њихова дјела су била таква да их је био недостојан читав свијет“. Без преувеличавања могу рећи, и ја говорим по свом крајњем и дубоком увјерењу, Кронштатски пастир отац Јован служи најбољим примјером пастирима Христове Цркве и најбољим компасом за њихову пастирску дјелатност. Треба само погледати на његова велика доброчинства и љубав према биједнима и страдајућима, да би се у човјеку разгорјела таква љубав и одлучност да и он пође тим самопожртвованим путем милосрђа. А каква је само била његова пожртвованост у дјелу спасавања ближњих, најбоље говори догађај устанка и бунта кронштатских морнара и обичних људи, који је био чини ми се 1905. године. Руској флоти пријетила је опасност, до оца Јована долазили су ридање и плач, и топли матерински уздаси, пуцњи из оружја, по улицама Кронштата проливала се невина крв, разјарена и озлобљена, звјерска маса у пориву страсти бацила се на све свето и неприкосновено, на животе мирних грађана, на животе својих ближњих. Отац Јован је истог часа сазвао свештенство и народ, предложивши им да пођу да се сретну са револуционарима како би спасао безумне. Баћушка, баћушка, драги наш баћушка, чуо се глас са свих страна, куда ти идеш, разјарена маса ће те убити, не иди већ спаси свој живот, који је тако потребан Русији и Цркви. Без обзира на све наговоре, молбе и ридања народа, није било те силе која би могла задржати ревнитеља и пастира стада Христовог, док није био против своје воље стављен у кочије и одвезен на другу обалу. Ваистину, он се јавио у смутним и тешким годинама за Русију као истински апостол. У дане сумње, лажи, неправде и богохулства, када се безумни и озверењени свијет купао у крви он је проповједао љубав, мир и братство. И само његова силна, убједљива ријеч, испуњена Јеванђелском љубављу и састрадавањем могла је да унесе мир и спокојство међу зараћене стране. У наш сурови вијек, када је толико разних вјетрова и учења, када је свуда заборављен завјет Христов, постојање таквог човјека, тако свијетле личности, заиста је вриједно за Цркву и Отаџбину. Губитак који је поднио руски народ, у лицу оца Јована, а заједно са њим и читав православни свијет, сва Васељенска Христова Црква, сувише је осјетљива и ненадокнадива. Али ми вјерујемо, љубљена браћо и дјецо, да Кронштатски пастир и после своје смрти неће заборавити нас, и читав руски народ, као и цијели православни свијет пред престолом Господњим. А да сјећање на овог праведника никада не би изблијеђело из наших срца наша дужност је да што чешће читамо његово завјештање-књигу „Мој живот у Христу“, гдје ћемо увијек за себе наћи утјеху у дане туге и жалости. Учи се, православни руски роде, учи се из ове књиге како се испуњава закон Христов и како треба живјети по Богу. У овој књизи он је изложио читав свој полувјековни пастирски живот, све што је доживио, све животне радости и туге. Учите и ви, благочестива дјецо, из овог завјештања, црпите за себе потребна свједочења, која су вам потребна на вашем будућем пастирском попришту. Драга дјецо! Отац Јован нам је оставио образац и најбољи примјер доброг пастира, оваплотивши у себи идеал служитеља Христовог и савршитеља Светих Тајни Његових. Ако ви желите да будете со земљи, свјетлост свијету, ако желите да водите руски народ ка савршенству и великој мисији његове свијетле будућности, и ако желите да будете достојне вође народа, идите право по стопама оца Јована. Браћо! Вјерујмо да наш драги баћушка, отац Јован, са престанком свог земног живота неће престати с нама духовно општење и везу, и да ће опростити чак и оним синовима Русије који су га тешко увриједили, и да ће са небеске висине послати свима свој благослов, уразумљење и обраћење, а Господ ће услишити молитве и молбе милиона православних хришћана руског народа да присаједини к лику Светих Својих, да ће га прибројати ка страдалницима и молитвеницима земље Руске, и да ће га показати заступником за Русију, за нашега Цара, за цијели православни свијет и за нас грешне. Поклони се, православни руски роде, приклони своју главу и кољена пред свијетлим ликом и великом личношћу Кронштатског пастира, и побожно у страху Божијем одај му свој дуг и признање свога срца. Молитвама Твојим, молитвениче наш и праведниче Божији, да пребродимо ову буру житејског мора и да срећно и успјешно достигнемо у вјечности, тихо пристаниште Христово. Амин! Јеромонах Мардарије Ускоковић *Из књиге „Завјет руском народу“, издатој у Одеси 1912. године, са руског језика превели: Сабрат манастира Острог јеромонах Владимир Палибрк, кандидат богословља Петроградске духовне академије и Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетског програма Радио Светигоре Бесједа је у преводу на српски језик првобитно објављена у часопису Видослов, бр. 79. Божић 2020. г. Извор: Радио Светигора
  7. Због литије организоване јуче у част заштитника Бара – Светог Јована Владимира, свештеници Митрополије црногорско приморске јутрос су у Центру безбједности дали изјаве а тужилац је саопштио да нема основа за кривичну пријаву. Изјаве су у Центру безбједности у Бару дали: протојереј ставрофор Слободан Зековић, протојереј Јован Пламенац, протојереј Љубомир Јовановић, јереји Младен Томовић, Никола Радовић, Александар Орландић и Марјан Петковски, док је протојереј Синиша Смиљић изјаву дао у Улцињу. Уз свештенике у Бару су све вријеме били правни заступник Митрополије црногорско-приморске др Владимир Лепосавић и адвокат Бошко Чармак. Свештеницима је синоћ наложено да се рано јутрос јаве у Центар безбједности и дају изјаве због литије која је одржана улицама града под Румијом након вечерње службе и молебна Пресветој Богородици у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Иначе литија се традиционално организује сваке године у част овог Божијег угодника који је небески заштитник Бара. Протојереј-ставрофор Слободан Зековић, архијерејски намјесник барски, синоћ је казао да се Свети Јован Владимир ове године скромније прославља, али да је “Свети Јован Владимир услишио молбу и жељу народа свога и благословио да овај молитвени ход у славу Божију и част његову опет прође његовим градом и да се његов благослов на свима нама утврди”. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован одликован је орденом Витез од Ладина за изузетан допринос очувању успомене на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац и очувању јеврејске културе. Орден додељује Центар за ладино културу Моше Давид Гаон при Универзитету Бен-Гурион у Негеву. Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. Његово Преосвештенство Епископ славонски г. Јован одликован је орденом Витез од Ладина за изузетан допринос очувању успомене на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац и очувању јеврејске културе. Орден додељује Центар за ладино културу Моше Давид Гаон при Универзитету Бен-Гурион у Негеву. Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице
  10. Четврта недеља Великог поста посвећена је преподобном Јовану Лествичнику. Игуман манастира Свете Катарине на Синају саставио је Лествицу, знаменито дело посвећено монашком животу и монашкој философији, по којем је добио име Лествичник. О преподобном Јовану Лествичнику говорио је презвитер Александар Поповић. Звучни запис разговора Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  11. Дана 24.01.2019. године Владика Милутин посетио је Богомспасавану Епархију шумадијску. Састанак двојице Архијереја, чија братска љубав и поштовање траје још од заједничког боравка у Острошкој монашкој школи, протекао је у хришћанској радости. Владика Милутин и Владика Јован разговарали су о темама важним за живот цркве и о искушењима са којима се хришћани сусрећу у савременом свету. Том приликом, Владика Јован упознао је ваљевског Епископа са богатим историјским наслеђем шумадијске Епархије, о чему сведоче бројна документа која се чувају на јединствен начин, са библиотекама које краси мноштво књига и са издаваштвом Епархије шумадијске. У пратњи Владике Милутина био је архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић, а састанку је присуствовао и Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор Универзитета у Београду на Православном богословском факултету. На крају веома лепог дана Владика Милутин заблагодарио је Владици Јовану на исказаном великом гостопримству и позвао је шумадијског Архијереја да буде гост Епархије ваљевске. Извор: Епархија ваљевска
  12. Наша света Црква данас молитвено прославља светог Јована Богослова, једног од дванаесторице апостола. О животу и делу Светога Јована разговарали смо са др Владаном Таталовићем, доцентом на Катедри за Нови Завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Благодарећи Инфо-служби Епархије бачке доносимо звучни записи овог надахнутог и поучног разговора.
  13. Поводом помена на Усековање главе Светог Јована Крститеља, из архиве, доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско – приморског Г. Амфилохија „О Светом Јовану Крститељу“ које је у навечерје празника рођења Претече и Крститеља Господњег Јована у суботу 6. јула 2013. године одржао у Горњем манастиру Острог у оквиру духовних вечери које се сваке суботе, са његовим благословом, одржавају у овој Светињи. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора
  14. Поводом Ивандана доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско – приморског Г. Амфилохија “О Светом Јовану Крститељу” које је у навечерје празника рођења Претече и Крститеља Господњег Јована у суботу 6. јула 2013. г одржао у Горњем манастиру Острог. ЗВУЧНИ ЗАПИС ПРЕДАВАЊА Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  15. О Светом Јовану Шангајском као чудотворцу и заштитнику избеглица, о његовој вези са Србијом, педагошком раду говори нам презвитер Дејан Крстић, професор Богословије "Светог Кирила и Методија" у Нишу. http://www.radioglas.rs/uploads/Audio/20190702-112918-185_27_128_46-643.mp3 Извор: Радио Глас
  16. “Господе! Име Ти је – Љубав: не одбаци ме, заблуделог човека. Име Ти је – Сила: укрепи ме, изнемоглог и палог. Име Ти је – Светлост: просветли моју душу, помрачену земаљским страстима. Име ти је – Мир: донеси спокој мојој узнемиреној души. Име Ти је – Милост: не престај да ме милујеш (св. Јован Кронштатски, “Мој живот у Христу”)… Звучни запис разговора Свети Јован Кронштатски је рођен 1829.г. у Архангелској губернији на крајњем северу Русије, од оца Иље и мајке Теодоре. Имајући у виду да је рођен слабашан, родитељи су инсистирали да буде прве ноћи крштен и добија име Јован по светитељу Јовану Рилском. Детињство је провео у напорном раду и сиромаштву. После основне школе у месту рођења, завршава успешно богословију и уписује се на Духовну академију у Петровграду. Јовану убрзо умире отац и он благословом мајке, 1855. год. ступа у брак са Јелисаветом, ђерком кронштатког проте, и постаје свештеник у цркви св.ап. Андреја у Кронштату. Јован у браку са супругом живи потпуно девствено. Радећи много од самог почетка своје узвишене и тешке службе постаје раднички свештеник, сиротињски пастир, отац бедних и жедних, лекар болних, спаситељ грешних. О светитељском лику Светог Јована за баш Радио говорио је свештеник Јован Радовић. Извор: Радио Светигора
  17. У организацији Митрополије дабробосанске и Богословског факултета Свети Василије Острошки' у Фочи одржан је међународни научни скуп посвећен Светом Јовану Златоустом, поводом 1610-годишњице његовог упокојења. Симпосион је одржан у великој сали Административног центра Владе Републике Српске у Источном Сарајеву од 18. до 20. октобра 2018. године. Све је кренуло 2014. године када је тадашњи Епископ зворничко-тузлански, а данашњи Митрополит дабробосански, г. Хризостом одлучио да се организује симпосион у славу и част његовог небеског заштитиника Светог Златоуста (Хризостома). Било је планирано да се научни скуп одржи у Бијељини прошле 2017. године, али је због смене на епископској катерди скуп одложен за годину дана. Ове 2018. године благости Господње, 18. октобра у 18 часова, службено и свечано симпосион је отворио управо Високопреосвећени г. Хризостом. Својим присутвом симпосион су почаствовали и поздравили Његова Узоритост Надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске проф. др Ален Шеранић, проректор Универзитета Источног Сарајева проф. мр Сандра Ивановић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи. Отварању симпосиона присутвовали су амбасадор Републике Грчке г. Георгиос Илиопулос, начелници општина Пале, Фоча и Трново, директор Секретеријата за вере Владе РС г. Драган Давидовић и други. Симпосион је имао пет сесија, а своја излагања која ће бити објављења у посебном зборнику прочитали су или приложили: Епископ умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије, проф. др Данијел Буда (Румунија), Митрополит загребачко-љубљански проф. др Порфирије (Загреб), проф. др Мирко Томасовић (Фоча), проф. др Здравко Пено (Фоча), архимандрит Јелисеј (Раптис), игуман манастира Симонопетра (Света Гора), доц. др Ненад Тупеша (Фоча), проф. др Свилен Тутеков (Бугарска), Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић), Алхамбра (САД), проф. др Матија Косимо Киријати (Барцелона), проф. др Јосиф Вилела (Барселона), проф. др Дарко Ђого (Фоча), доц. др Андреј Јефтић (Београд), дипл. теолог Никола Костић (Солун, Београд). У склопу симпосиона, 19. октобра 2018. године, обављена је промоција српског превода и изданих књига сабраних дела Светог Јована Златоуста. Промоцију су извршили г. Дејан Лучић, професор, преводилац и издавач, епископ Максим Васиљевић и епископ Атанасије Јефтић. Такође, Камерни хор Музичке академије Источно Сарајево у част свих учесника симпосиона одржао је конецерт у холу Административног центра Владе РС у Источном Сарајеву. На крају, сачињени су закључци научног скупа који ће бити службено објављени. Служењем свете архијерејске Литургије 21. октобра 2018. године у Саборној цркви у Сарајеву окончан је рад симпосиона. Извор: Српска Православна Црква
  18. У организацији Митрополије дабробосанске и Богословског факултета Свети Василије Острошки' у Фочи одржан је међународни научни скуп посвећен Светом Јовану Златоустом, поводом 1610-годишњице његовог упокојења. Симпосион је одржан у великој сали Административног центра Владе Републике Српске у Источном Сарајеву од 18. до 20. октобра 2018. године. Све је кренуло 2014. године када је тадашњи Епископ зворничко-тузлански, а данашњи Митрополит дабробосански, г. Хризостом одлучио да се организује симпосион у славу и част његовог небеског заштитиника Светог Златоуста (Хризостома). Било је планирано да се научни скуп одржи у Бијељини прошле 2017. године, али је због смене на епископској катерди скуп одложен за годину дана. Ове 2018. године благости Господње, 18. октобра у 18 часова, службено и свечано симпосион је отворио управо Високопреосвећени г. Хризостом. Својим присутвом симпосион су почаствовали и поздравили Његова Узоритост Надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, министар науке и технологије у Влади Републике Српске проф. др Ален Шеранић, проректор Универзитета Источног Сарајева проф. мр Сандра Ивановић, протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, декан Богословског факултета Свети Василије Острошки у Фочи. Отварању симпосиона присутвовали су амбасадор Републике Грчке г. Георгиос Илиопулос, начелници општина Пале, Фоча и Трново, директор Секретеријата за вере Владе РС г. Драган Давидовић и други. Симпосион је имао пет сесија, а своја излагања која ће бити објављења у посебном зборнику прочитали су или приложили: Епископ умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије, проф. др Данијел Буда (Румунија), Митрополит загребачко-љубљански проф. др Порфирије (Загреб), проф. др Мирко Томасовић (Фоча), проф. др Здравко Пено (Фоча), архимандрит Јелисеј (Раптис), игуман манастира Симонопетра (Света Гора), доц. др Ненад Тупеша (Фоча), проф. др Свилен Тутеков (Бугарска), Епископ западноамерички др Максим (Васиљевић), Алхамбра (САД), проф. др Матија Косимо Киријати (Барцелона), проф. др Јосиф Вилела (Барселона), проф. др Дарко Ђого (Фоча), доц. др Андреј Јефтић (Београд), дипл. теолог Никола Костић (Солун, Београд). У склопу симпосиона, 19. октобра 2018. године, обављена је промоција српског превода и изданих књига сабраних дела Светог Јована Златоуста. Промоцију су извршили г. Дејан Лучић, професор, преводилац и издавач, епископ Максим Васиљевић и епископ Атанасије Јефтић. Такође, Камерни хор Музичке академије Источно Сарајево у част свих учесника симпосиона одржао је конецерт у холу Административног центра Владе РС у Источном Сарајеву. На крају, сачињени су закључци научног скупа који ће бити службено објављени. Служењем свете архијерејске Литургије 21. октобра 2018. године у Саборној цркви у Сарајеву окончан је рад симпосиона. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. Охридска архиепископија је саопштила да је реч о дискриминацији типичној за правно неизмирене земље, земље у којима не постоји владавина права. Како су поручили, актуелна власт крши Устав и међународне конвенције и наставља праксу својих претходника, иако су недавно добили налог од Европског суда за људска права у Стразбуру да исплате надокнаду обештећења због одбијања да региструју православну Охридску архиепископију СПЦ. Скопски портал Нова пише да кривични суд није издао ни наредбу ни одлуку о одузимању пасоша епископу Јовану Вранишковском, већ је само полицији у Битољу достављено обавештење да је реч, како се наводи, о особи која је осуђена на затворску казну у трајању од 13 месеци. То је ТВ Телми речено из Суда у Скопљу, а наводи се и да Министарство унутрашњих послова, у складу са својим овлашћењима и без одлуке суда, може привремено да одузме пасош неком ко је осуђен на затворску казну и након што је ту казну одслужио, те да та особа треба само да поднесе захтев суду да му пасош буде враћен. Портал Плусинфо је пренео да је њима потврђено да је епископу Вранишковском пасош одузет привремено 9. јула у вечерњим сатима зато што у електронској документацији на поменутом граничном прелазу и даље стоји да је на основу одлуке суда њему забрањено да напушта Македонију. Вранишковски пак подсећа да је он своју затворску казну од 13 месеци одслужио, те да је из затвора изашао у фабруару прошле године. Подсећа се и да је прошле године у новембру, Европски суд за људска права изрекао пресуду у којој је утврдио да је Суд у Македонији прекршио члан 11 (слобода окупљања и удруживања) у вези са чланом 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) Европске конвенције о људским правима, што је резултирало одбијањем власти да региструје православну Охридску архиепископију (ПОА) као посебну верску заједницу. Према саопштењу ПОА, овај најновији случај је наставак прогона епископа Вранишковског, као што је то био случај и претходне власти, те је најављено да ће се тим поводом обратити неким организацијама за заштиту људских права, као и да је о свему већ обавештено више дипломатских мисија држава чланица ЕУ. Иначе, случај прогона епископа Вранишковског по верској основи у Македонији тема је извештаја америчког Стејт департмента о стању људских права у свету. Извор: Танјуг
  20. Епископу Охридске архиепископије СПЦ и митрополиту скопском Јовану Вранишковском је без икаквог објашњења, раније овог месеца на граничном прелазу Меџитлија у близини Битоља, одузет пасош при преласку македонске границе. Охридска архиепископија је саопштила да је реч о дискриминацији типичној за правно неизмирене земље, земље у којима не постоји владавина права. Како су поручили, актуелна власт крши Устав и међународне конвенције и наставља праксу својих претходника, иако су недавно добили налог од Европског суда за људска права у Стразбуру да исплате надокнаду обештећења због одбијања да региструју православну Охридску архиепископију СПЦ. Скопски портал Нова пише да кривични суд није издао ни наредбу ни одлуку о одузимању пасоша епископу Јовану Вранишковском, већ је само полицији у Битољу достављено обавештење да је реч, како се наводи, о особи која је осуђена на затворску казну у трајању од 13 месеци. То је ТВ Телми речено из Суда у Скопљу, а наводи се и да Министарство унутрашњих послова, у складу са својим овлашћењима и без одлуке суда, може привремено да одузме пасош неком ко је осуђен на затворску казну и након што је ту казну одслужио, те да та особа треба само да поднесе захтев суду да му пасош буде враћен. Портал Плусинфо је пренео да је њима потврђено да је епископу Вранишковском пасош одузет привремено 9. јула у вечерњим сатима зато што у електронској документацији на поменутом граничном прелазу и даље стоји да је на основу одлуке суда њему забрањено да напушта Македонију. Вранишковски пак подсећа да је он своју затворску казну од 13 месеци одслужио, те да је из затвора изашао у фабруару прошле године. Подсећа се и да је прошле године у новембру, Европски суд за људска права изрекао пресуду у којој је утврдио да је Суд у Македонији прекршио члан 11 (слобода окупљања и удруживања) у вези са чланом 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) Европске конвенције о људским правима, што је резултирало одбијањем власти да региструје православну Охридску архиепископију (ПОА) као посебну верску заједницу. Према саопштењу ПОА, овај најновији случај је наставак прогона епископа Вранишковског, као што је то био случај и претходне власти, те је најављено да ће се тим поводом обратити неким организацијама за заштиту људских права, као и да је о свему већ обавештено више дипломатских мисија држава чланица ЕУ. Иначе, случај прогона епископа Вранишковског по верској основи у Македонији тема је извештаја америчког Стејт департмента о стању људских права у свету. Извор: Танјуг View full Странице
  21. Поводом Ивандана доносимо предавање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског Митрополита Црногорско – приморског Г. Амфилохија “О Светом Јовану Крститељу” које је у навечерје празника рођења Претече и Крститеља Господњег Јована у суботу 6. јула 2013. г одржао у Горњем манастиру Острог. Звучни запис предавања View full Странице
  22. Цео живот Светог Јована Претече, од његових првих дана, био је у потпуности посвећен Ономе који је дошао после њега. Заиста, личност Јована Крститеља међу јеванђељским личностима заузима посебно место. Он је највећи између рођених од жена. Са катихетом Браниславом Илићем у јутарњем програму радија Беседе говорили смо о прегледу празника који су посвећени светом Јовану, његовом помињању у богослужењу наше Свете Цркве и богатој химнографији која је посвећена Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Прилог смо преузели са интернет странице Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  23. У недељу, на празник Свих румунских светих, Његово Преосвештенство епископ Ковасне и Харгите Андреј служио је освећење спољњег летњег олтара у манастиру Маркусу у централном делу Румуније, посвећеног Светом Јовану (Максимовићу) и Светом Јовану Новомускелском. Недељу Свих румунских светих установио је Свети Архијерејски Сабор Румунске Православне Цркве 1992. године. После Божанске Литургије Његово Преосвештенство је осветио и манастирско сиротиште. Олтар који је посвећен Светом Јовану освећен је истог дана кад и сиротиште, јер је Свети Јован познат по томе што се бринуо о сирочадима у Шангају, од којих су многи завршили са њим у Сан Франциску. Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Креирај ново...