Претражи Живе Речи Утехе

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован, свечано је 22. јануара 2021. године дочекао Председника Републике Србије г. Александра Вучића у првопрестоном граду Крагујевцу и средишту Епархије шумадијске. Дочеку је присуствовало и свештенство Епархије шумадијске. Председник Вучић је посетио спомен-парк Шумарице, место где је током Другог светског рата невино потрадао велики број житеља Крагујевца. Такође, јПредседник је посетио цркву посвећену Светим новомученицима крагујевачким и том приликом, заједно са епископом Јованом и градоначелником г. Николом Дашићем, даво изјаве за нациолане и локалне телевизијске куће. Председник је изјавио да ће држава помоћи да се радови на цркви Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама заврше. Такођ,е најавио да је држава већ започела припреме за обележавање 80. годишњице од стрељања више од 2.000 Крагујевчана од стране окупатора у Другом светском рату. Председник Александар Вучић је истакао да Србија никада неће заборавити такве злочине и да ће се увек сећати оних који су помогли да се дође до слободе. -Оних који су погинули јер су били криви због тога што нису били на страни окупатора, рекао је председник Вучић и додао да народи који немају прошлост и не умеју да се сећају не заслужују ни будућност. Председник Вучић је истакао да је зато важно за српски народ да се развија култура сећања и да је веома захвалан Епископу шумадијском Јовану за чије време је подигнуто чак 85 нових цркава, од укупно 380 у Шумадији. Председник Вучић је додао да је веома важно да се, уз повећање плата и пензија, и других ствари у економији, развија и духовност. -Без духовности и сједињивања националног и духовног, не можемо да постигнемо велике резултате, поручио је председник Вучић. Владика шумадијски Јован је изразио задовољство због посете Председника и изјавио да је његова посета велики дар и благослов. -Председник је најавио да ће помоћи да се ово здање доврши. Тако ћемо сачувати од заборава страшни злочин почињен у Шумарицама. Народ који није свестан прошлости, није достојан ни садашњости ни будућности. Ово је благословен дан и ући ће у историју Епархије шумадијске и Шумадије као дан када је Председник из љубави дошао да погомоне да ово свето дело довршимо, рекао је владика Јован. Иначе, радови на изградњи цркве Светих новомученика крагујевачких започети су 2001. године, а жеља је да се заврше ове године када се навршава 80 година од стрељања крагујевачких ђака, професора и грађана 1941. године. Извор: Епархија шумадијска

У Недељу Светих Отаца Христових по Телу, последњу недељу пред Рођење Христово, у Саборном храму у Крагујевцу служена је Света архијерејска Литургија. Литургијско сабрање предводио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке Г-дин Јован. Звучни запис беседе Епископу су саслуживали свештеници саборног храма: протојереји-ставрофори Зарије Божовић и др Зоран Крстић, протојереји Срећко Зечевић и Дејан Лукић, протонамесник Душан Мучибабић, јереји Рашко Стјепановић, Слободан Савић, Дејан Марковић и Драгиша Богичевић, те протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакон Саша Павловић. Литургијском благољепију је допринео и хор Саборне цркве вођен диригентском палицом протојереја Драгослава Милована. По прочитаном Јеванђелском зачалу које говори о родослову Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Његовом оваполоћењу, по благослову Владике Јована, верницима се обратио својом беседом протонамесник Душан Мучибабић. Отац Душан је у својој беседи подсетио сабране да управо улазимо у недељу у којој ће се испунити Анђелска благовест Пресветој Богородици да ће родити Сина, Спаситеља света коме ће дати име Емануил, што значи с`нама Бог. Јеванђеље које је данас прочитано је упућено свима онима који сумњају, да се разувере и увере, да је Христос рођен не само од Духа Светога, него и од људског рода, од мајке Пресвете Дјеве која га је у својој утроби носила девет месеци, као што то чине и све друге мајке. Тако је Богородица, по речима оца Душана, постала сасуд Благодати Божије, сместиште Божије, јер је у утробу своју сместила Онога који је несместив. На крају своје беседе, отац Душан, подсетио је присутне на три припремне недеље пред Божић, детинце, материце и оце. На њихове обичаје и важност њихове симболике, те поводом данашње недеље честитао празник отаца свим оцима. Упркос пандемији која још увек не јењава и задаје велике проблеме свакодневном животу, на Светој Литургији је присуствовало мноштво верника који су, на ђаконски позив: “Са страхом Божијим и вером приступите”, пристипили Светој Чаши. По старој лепој, хришћанској традицији на крају Свете Литургије, поводом празника Отаца, Владика Јован се “одрешио” свој дечици која су се данас сабрала око свог духовног оца желећи да му честитају празник и добро здравље. Извор: Епархија шумадијска

Драга децо духовна, Због вируса COVID-19, у данима Великог поста и очекивања Христовог Васкрсења, ограничено нам је кретање, одлазак и окупљање у нашим храмовима. Обраћамо вам се са братском љубављу са неколико предлога и желимо да вас духовно упутимо да пребродите ове дане поста и изолованости. - Ако прочитате о чему су писали свети оци, видећете да нас стално упућују на молитву, љубав, стрпљење, смирење, рад, читање, ...., па је потребно да сваки дан, осим свакодневних молитви, прочитамо бар део из Светог Писма и из Псалтира. - Помолимо се за болесне, за оне које их лече - лекаре и сво медицинско особље, за њихове породице да им Господ помогне у ове тешке дане. - Због свакодневних обавеза нисте имали много времена да будете са својом породицом, па је сада прилика да с љубављу и у миру међусобно разговарате и пружите једни другима речи љубави, мира и утехе. - Постите према својим могућностима. “Не живи човек само о хлебу, већ о свакој речи Божјој” (Мат. 4,4). - Трудите се да не мислите о болести, већ о Христу и Пресветој Богородици – Мајци Божијој и упутимо им наше молитве. - Ако смо у могућности, помозимо својој браћи и сестрама, којима је у овом време ограничено или није дозвољено кретање. - Важно је, на крају да знамо, и због чега постоји Велики пост. Да се у очекивању Његовог Васкрсења, потрудимо да, заједно са Господом, прођемо четрдесетодневни пост, Лазарво васкрсење, улазак у Јерусалим, Тајну Вечеру, пут до Голготе, плач Мајке Божије - Пресвете Богородице и да на крају приђемо гробу и радосно видимо да Њега у гробу нема - Христос Воскресе! С очинском љубављу у Васкрслом Христу Епископ шумадијски Г. Јован Извор: Епархија шумадијска

Традиционално у ово доба године одржавају се седнице епархијских управних тела (Савета и Управних одбора) које разматрају свеобухватну делатност на подручју епархије, доносе одлуке из свог делокруга рада (буџет) и помажу надлежном архијереју у припреми годишњег извештаја за Свети Архијерејски Сабор. Те извештаје Сабор брижљиво разматра, како кроз посебан одбор, тако и на пленарним заседањима, и они представљају прворазредни извор за увид у наш црквени живот. Истини за вољу, неке епархије мање у предсаборском периоду "комуницирају са јавношћу", неке, као шумадијска епархија традиционално то раде врло исцрпно не скривајући и проблеме у раду, што не значи да сви архијереји не подносе Сабору детаљне извештаје. У до сада објављеним саопштењима: http://www.spc.rs/sr/sednica_eparhijskog_saveta_eparhije_shumadijske_1 http://www.spc.rs/sr/sednice_euo_es_eparhije_valjevske http://www.spc.rs/sr/sednica_upravnih_tela_eparhije_mileshevske привлачи пажњу податак да у епархији ваљевској веронауку похађа 84% основаца и 80% средњошколаца, у епархији милешевској 80% ђака, а у епархији шумадијској 60% свих ученика. Епархије, разуме се, имају своје специфичности, тако се нпр. у епархији ваљевској социјално служење обавља углавном преко обновљених богомољачких братстава - Православне хришћанске народне заједнице. Нажалост, све епархије бележе пад наталитета становништва и напуштање села, па и мањих градова, од омладине. У том контексту, је битан податак о полазницима веронауке, а још би било боље да се дугорочно прате ефекти како верске наставе, тако и укупног хришћанског васпитања (како литургијског, тако и кућног, оног у домаћој Цркви). Наиме, проблем ниског наталитета не може да се реши слоганима, још мање жалопојкама и клетвама, већ једино организованом бригом о менталном здрављу народног подмлатка од најранијег узраста. Ако није у могућности да свој деци обезбеди материјално благостање, Црква (а то значи како клир, тако и мирјани) је по Христовој заповести дужна да им обезбеди здраву средину за одрастање. То треба да буде и водиља конципирања програма верске наставе. Охрабрујући подаци о похађању веронауке, за коју је и Свјатејши Патријарх рекао недавно да је најпозванија да решава учестале васпитне проблеме у нашим школама, не треба да уљујкујау ни свештеноначалије ни катихете да је на овом пољу црквене мисије "битка добијена".