Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'част' or ''.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. -Епископи тимочки Иларион и нишки Арсеније посетили Епархију крушевачку- У четвртак, 21. јуна 2018. године, Епархију крушевачку су посетили Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион и Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Арсеније. Преосвећену господу је са свештеницима дочекао Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид. У чест двојице Епископâ наше Свете Цркве, у Сабодној цркви Светог Ђорђа у Крушевцу, служена је доксологија, након чега је Владика Давид пожелео добродошлицу нашим Епископима у царском граду Крушевцу и Богом спасаваној Епархији крушевачкој. View full Странице
  2. Поводом конкурса за упис 27. генерације ђака обновљене Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу у ову црквено-просветну установу са некадашњим цетињским богословцем а сада професором теологом Александром Вујовићем, разговарали смо о животу и раду у Богословији. Он каже да је велика част али и велика одговорност бити цетињски богословац и наводи које све предности и одрицања овај позив носи. Звучни запис разговора View full Странице
  3. Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас испред споменика „Рускe славe“ на некропољу београдског Новог гробља парасотос пострадалим руским војницима у Првом светском рату као и свим сахрањеним у руском некропољу. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев и протојереј Тоде Јевтенић, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Филип Новаковић. После беседе Патријарха српског Иринеја су се обратили господин Кирил Тјурдењев, те и министар одбране Републике Србије Александар Вулин који је истакао да су Срби и Руси увек били на правој страни историје и слободе и запитао се како би свет само изгледао да није било великих српских и руских жртава и у Првом и у Другом светском рату. Након министра одбране обратио се и заменик градоначелника Београда Горан Весић који је подсетио да је руско исељеништво оставило неизбрисив траг у развоју Београда, а руски некропољ јесте један подсетник на тај утицај. Затим на сабрању је говорила и Надежда Кушенкова, директорка Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, да би на крају Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин отворио добровољну акцију уређења руског некропоља. Парастосу и акцији присуствовао је и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, др Милета Радојевић. Преносимо беседу Његове Светости. ИЗВОР: Телевизија Храм / Радио Слово љубве
  4. -Волонтерска акција уређења Руског Некропоља у част српско-руског пријатељства- На Руском Некропољу у Београду организована је велика волонтерска акција уређења руског гробља, у част обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180. година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије. Ову акцију организовала је компанија НИС у сарадњи са Представништвом Россотрудничества у Србији – Руским центром за науку и културу ,,Руски дом“ у Београду и подворјем Руске православне цркве у Србији. Прилог Радија Слово љубве Поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата и 180 година од успостављања дипломатских односа између Србије и Русије, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас испред споменика „Рускe славe“ на некропољу београдског Новог гробља парасотос пострадалим руским војницима у Првом светском рату као и свим сахрањеним у руском некропољу. Свјатјејшем Патријарху српском Иринеју саслуживали су протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев и протојереј Тоде Јевтенић, као и протођакон Стеван Рапајић и ђакон Филип Новаковић. После беседе Патријарха српског Иринеја су се обратили господин Кирил Тјурдењев, те и министар одбране Републике Србије Александар Вулин који је истакао да су Срби и Руси увек били на правој страни историје и слободе и запитао се како би свет само изгледао да није било великих српских и руских жртава и у Првом и у Другом светском рату. Након министра одбране обратио се и заменик градоначелника Београда Горан Весић који је подсетио да је руско исељеништво оставило неизбрисив траг у развоју Београда, а руски некропољ јесте један подсетник на тај утицај. Затим на сабрању је говорила и Надежда Кушенкова, директорка Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, да би на крају Његова Екселенција амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин отворио добровољну акцију уређења руског некропоља. Парастосу и акцији присуствовао је и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, др Милета Радојевић. Преносимо беседу Његове Светости. ИЗВОР: Телевизија Храм / Радио Слово љубве View full Странице
  5. Из манастира Ћелије за Радио Светигору јавио се уредник катихетског програма овог црквеног медија теолог Александар Вујовић професор Цетињске Богословије који преноси радост празника и сусрета са Авом Јустином и доноси тонске записе бесједа наших Епископа. Звучни запис разговора View full Странице
  6. Црква нас позива на овај пост имајући пред собом пример самих апостола који су, примивши Светога Духа у дан Свете Педесетнице, постом и молитвом припремали себе за проповедање еванђеља, а постом и молитвом је било и пропраћено њихово полагање руку нових Епископа којима је по прејемству било обавезно да у потпуности наставе делâ апостолског служења. Пре него што своју пажњу усмеримо на значај Светих славних и свехвалних Апостола и на пост који је установљен у њихову част, неопходно је да се на почетку подсетимо шта је то пост у свом најдубљем значењу. Врхунац нашег духовног и телесног подвига у посту и молитви јесте учешће у светој Евхаристији, у сједињењу са Господом и ближњима, те је због тога сваки подвиг у виду поста и молитве неодвојив од литургијског живота. Живећи у овом свету, који по речима црквеног песника представља море узбуркано буром искушењâ и тешкоћâ, хришћани своје укрепљење налазе у посту, покајању и молитви. Без нашег духовног и телесног труда, који бива поткрепљен Божјом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини. Најраније помињање поста налазимо на првим страницама Светога Писма. Наиме, прва Господња заповест упућена људима (прародитељима Адаму и Еви), јесте заповест о посту: И запрети Господ Бог ч1овеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш. (Пост. 2, 16-17). У Новом Завету Господ наш Исус Христос, постио је четрдесет дана у пустињи и показао да пост није циљ сâм по себи, већ је он средство нашег сједињења са Њим, јер по речима Сâмог Спаситеља„овај се род изгони само постом и молитвом“ (Мт. 17, 21). Свети Григорије Палама о циљу поста саветује хришћане: „Циљ поста, ради кога је он и озакоњен и тако поштован код хришћана, јесте очишћење душе“. Преподобни Јустин Ћелијски о пост поучава: „Постећи постом - постом душе и тела - душа пости од свакога греха, уздржава се од свакога греха, од гнева, од пакости, од зависти, од злобе, од оговарања, од осуђивања, од похоте, од среброљубља. Ослобађа се од свакога греха. А пост тела је уздржавање од хране. Пости тело да не преовладају страсти у њему, него да се смирава постом. Ето, тако нас Света Црква припрема за Свето Причешће“. По учењу Светог Симеона Архиепископа солунског „пост је дело Божије које нас приближава Ангелима, пост убија тело да би душа живела и њиме се чистимо од страсти.ˮ Свети Симеон нови богослов о посту благовести: „Пост је начело и основа сваког духовног деловања. Какву год врлину да надограђујеш на основу поста, све ће бити непобедиве над потресима као здање на тврдом камену. А када измакнеш основу, односно пост и на његово место ставиш засићење стомака и друге неумесне жеље, тада ће све врлине бити потресене и разнете од стране лоших помисли и потока страсти, као што ветар разноси песак – сво здање врлине се руши.“ У Цркви се пост, покајање и учешће у Евхаристији подразумевају као начин постојања и делања и као начин човековог односа према Богу, према светињи живота и према самој храни. Велики Златоуст нас о посту поучава: „Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека“. Пост никада није био индивидуални чин, већ је увек био поткрепљен дубоким литургијским опитом Цркве, добијајући у евхаристијском сабрању своју круну. Рекао бих, као што у светотајинском животу свака Света тајна свој печат добија у Светајни Цркве (Евхаристији), тако пост и подвиг хришћанâ свој врхунац добија у Евхаристијском сабрању као централном догађају хришћанског живота. У древном старечнику, збирци изрекâ египатских пустињакâ, налази се разговор између Светог Макарија Великог и лобање једног многобожачког жреца: „Причао је старац Макарије: кад сам ходио једном по пустињи, нађох бачену мртвачку лобању. Кад је гурнух маслиновим штапом, лобања проговори. Упитах је: ко си ти? А она одговори: Ја сам био идолски жрец за многобошце који су живели у овом месту. А ти си Макарије духоносни. Кад се разгори у теби састрадална љубав према онима који су у паклу, и кад се помолиш за њих, тада добију мало утехе. Старац ће на то: о каквој се утехи ради и о каквим мукама? Одговори му лобања: колико је далеко небо од земље, толико је дубок огањ под нама, погруженим у њега од ногу до главе. И што је горе од свега, нико не може никога видети лицем к лицу, него су свачија леђа прилепљена за леђа другог. Кад се ти помолиш за нас, онда делимично видимо лица једни другима. Ето, то је утеха. Старац се заплака и рече: проклет дан у који се родио човек…“ Ова дивна и поучна прича нам сликовито показује да је најдубљи пакао за свакога човека управо немогућност гледања лица брата свога, и општења са другим човеком, тј. немогућност општења са Господом, по чијем лику смо сви саздани. Наш подвижнички начин живота или, једноставније речено, наш пост подразумева учешће у Тајни над тајнама (Светој Литургији) у којој се сједињујемо са Богом и једни са другима. Свети Апостол Павле о евхаристијском заједничарењу богомудро поучава: „Чаша благослова коју благосиљамо, није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо, није ли заједница Тела Христова? Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо“ (1. Кор. 10, 16-17).Крштењем човек постаје литургијско – богослужбено биће, које има потребу за служењем Богу, али изнад свега, има потребу за заједничарењем са Господом који је ваистину истински Хлеб Живота. Сваки наш духовни труд на пољу духовног изграђивања не доноси никакав плод без активног учествовања у богослужбеном животу Цркве, а пре свега, без учешћа у Светој Литургији која јесте наше учествовање у Трпези Царства небеског. Старац Емилијан Симонопетријски нас поучава: „Светом Литургијом настављамо дело Христово и, сваки пут када је вршимо, исто је као да призивамо и у своју близину доводимо Сâмога Христа. То говори и молитва: ''Ти, Који са Оцем седиш горе и овде си невидљиво са нама'', горе си на небу и, истовремено, невидљиво, али истински, овде пред нама. Због тога Га и свештеник, кад жели да се причести, очима своје душе гледа и у другом лицу једнине Му говори: ''И удостоји нас да нам својом моћном руком предаш пречисто Тело Своје и пречасну Крв...'' Ти, Христе мој, моћном и пречистом руком Твојом дај ми пречасно Тело Своје и часну Крв Своју. Ако поседујемо духовне очи, можемо да осетимо да је пред нама Сâм Христос. Шта ћеш учинити када, док седиш, угледаш некога кога волиш? Потрчаћеш му у сусрет.“ Кратак преглед вишедневних постовâ У хришћанском животу који је увек саображен са богослужбеним ритмом, можемо уочити два веома битна времена који се међусобно смењују: Време припреме (поста) и време испуњења (празновања). Тако у свештеној традицији наше свете Цркве, постове као благословене дане припреме можемо поделити на вишедневне, једнодневне и седмичне. Вишедневни постови су: 1. Света Четрдесетница (или Велики Васкршњи пост); 2. Светоуспенски пост; 3. Апостолски пост; 4. Божићни пост; Једнодневни постови су такође обично повезани за одређени празник: Крстовдан, Усековање главе Светог Јована Крститеља, као и у навечерје празника Θεοφάνεια (Богојављења). Седмични постови су свака среда и петак у току године, изузев оних дана када је пост забрањен. О Светим Апостолима и њиховом месту у богослужењу Црква нас на значај Светих апостола подсећа како њиховим присуством у седмичном и годишњем богослужбеном кругу, тако и њиховим празницима које прослављамо у свештеном континуитету од првих векова до данас. На значај Светих апостола указује и пост који је установљен у њихову част, али и бројни свети храмови у нашој помесној цркви и васцелој васељени који за своје патроне имају Свете славне и свехвалне апостоле. Када говоримо о богослужбеном прослављању Светих апостола подсећамо да је у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак посвећен њима, док у годишњем богослужбеном кругу поред сабора дванаесторице и сабора седамдесеторице апостола, имамо и појединачне празнике када савршавамо молитвени спомен на неког од апостола. Свакодневно на богослужењима спомињемо Свете апостоле као верне ученике Христове и ватрене проповеднике наше вере, али и на свакој светој Литургији удостојени смо да саборно слушамо одељке из посланица Светих Апостола. Поред вредног неуморног проповедања и писања посланица, Свети апостоли су Господа прославили и као писци (састављачи) анафорâ. Тако данас имамо три Свете литургије чији су аутори управо апостоли: 1. Литургију Светог апостола Марка; 2. Литургију Светог Апостола Јакова; 3. Литургију Пређеосвећених дарова Светог Апостола Јакова. Вредно је споменути да наш народ посебно прославља и за своје молитвене заступнике пред Богом призива Свете апостоле, а на то указују бројни храмови које је наш народ подигао у њихову славу и част. Храм Светих Апостола Петра и Павла у старом Расу, данашњем Новом Пазару, познатији као Петрова Црква најстарије је богослужбено место у нашем народу. Овде можемо споменути и београдски храм Светих Апостола Петра и Павла на Топчидеру који је најстарији међу београдским светињама. Грчка реч απόστολος (апостол) значи онај који је послан, или посланик. Еванђелист Лука нам у свом еванђељу сведочи да је Господ своје ученике назвао апостолима (посланицима) благе вести Еванђеља Његовог. Богата химнографија која велича Свете апостоле сведочи да је Господ установио апостолску службу ради ширења еванђелске науке, те тако апостоле у богослужбеним песмама називамо светим славним, свечасним и свехвалним ученицима који су својим рибарским мрежама додирнули морску дубину, а својим богомудрим учењем додирнули дубине наше Богочежњиве душе. У еванђељима се често називају и дванаесторица, што по тумачењу Светог Теофилакта охридског има дубоко символички смисао и са Старим Заветом упоређујући број дванаест Апостола са дванаест синова Јаковљевих, који су били вође Израиљског народа, док за нас апостоли (дванаесторица) представљају вође ка радости Царства небеског. Надахнути силом Светога Духа коју су примили у дан Свете Педесетнице апостоли су ширили реч Божју не само проповедањем, већ и постављањем (полагањем руку) нових Епископа који постадоше њихови наследници до данас. Овај благословени и непрекинути акт назива се апостолско прејемство. Апостоли су имали и пастирску службу у првој Цркви, а ту службу су најопитније исказивали кроз чињење чуда у име Божје, сведочећи на тај начин послање на које их Господ послао у свет. У символу вере исповедамо да је Црква једна Света, саборна и апостолска. Овим исповедањем сведочимо да смо верни наследни апостолске вере. Исповедамо да је Црква једна, света, саборна и апостолска. Једна је јер представља једно тело Христово, света је јер се у њој остварује и актуализује вечна заједница са Богом, саборна је јер се у њој пројављује суштинска саборност у Духу Светоме, а апостолска је јер се суштинска и благословена вера преноси преко Апостола до нас. Установљење поста у част Светих апостола (развој и значај) Најстарија сведочанства о посту Светих славних и свехвалних апостола налазимо код Светог Атанасија Александријског који сведочи: „У седмицу после празника Свете Педесетнице народ је постивши и проводећи време у појачаној молитви ишао у цркву…ˮ Сведочанство налазимо и у путопису монахиње Етерије која каже: „Већ идућег дана Свете Педесетнице сви посте по обичају као и сваке године, осим суботњег и недељног дана када је пост забрањен.ˮ У Апостолским установама такође налазимо једно поуздано сведочанство: „Пошто сте ви прославили празник Свете Педесетнице, славите једну седмици, а након тога постите једну седмицу.ˮ Из ова три битна сведочанства можемо закључити да је у почетку овај пост био повезан са празником Свете Педесетнице и да је упражњаван као вид благодарења за све дарове којима нас је Господ благодаћу Светога Духа наградио. Благодарствени пост након Свете Педесетнице темељ је и претеча поста који је Црква установила у част Светих апостола који својим светим животом постадоше истински духоносци и преносиоци Духовске радости. Знаменити патријарх александријски Теодор Валсамон из једанаестог века доноси једно важно сведочанство о апостолском посту: „После седам дана од Свете Педесетнице почиње пост и завршава се уочи празника Светих првоврховних апостола Петра и Павла.ˮ О апостолском посту богомудро нас поучава и Свети Симеон солунски: „Апостолски пост установљен је у част Светих апостола јер се ми кроз апостоле удостојисмо многих добарâ и јер они нама постадоше истински учитељи поста, послушности и уздржљивости. Ово, по речима Светог Симеона солунског, сведоче и Латини, поштујући постом апостоле у дане њиховог спомена. А ми у сагласности са Апостолским установама, које је саставио Климент, празнујемо једну седмицу после Свете Педесетнице, а затим од идуће постом и молитвом указујемо част апостолима који су нам и предали пост.ˮ И данас апостолски пост почиње у понедељак након прве недеље по Педесетници (Свих Светих), и траје до празника Светих апостола Петра и Павла. Почетак поста зависи од годишњег празновања Пасхе, те тако овај пост најкраће може да траје једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмицâ. У Православној Грчкој апостолски пост увек траје краће него код нас. Као што је познато у грчкој се празници прослављају по новом календару, али Пасхалија је иста као у нашој помесној Цркви, те тако и апостолски пост увек почиње као и код нас, али се завршава раније јер они празник Светих апостола Петра и Павла прослављају 29. јуна. Црква нас позива на овај пост имајући пред собом пример самих апостола који су, примивши Светога Духа у дан Свете Педесетнице, постом и молитвом припремали себе за проповедање еванђеља, а постом и молитвом је било и пропраћено њихово полагање руку нових Епископа којима је по прејемству било обавезно да у потпуности наставе делâ апостолског служења (Дела 14:23). Наш савремени светитељ преподобни Пајсије Светогорац о значају поста Богонадахнуто поучава: „Постом човек показује своју добру вољу. Услед благочашћа, он прихвата подвиг, аскезу, и Бог му помаже у томе. Међутим, ако човек присиљава самога себе и каже: „Шта да радим? Ево, опет је петак и треба да постим“, он онда мучи самога себе. Ако, пак, проникне у смисао поста, и ако пост упражњава због љубави према Христу, он ће се том посту радовати. „На тај дан“, размишља такав човек, „Христос је био разапет, и Њему нису дали чак ни воду да пије, него су га напојили оцтом. Ни ја данас читавога дана нећу пити воду!“ Ако тако поступи, човек ће у себи осетити већу радост него онај који пије најбоље освежавајуће напитке. Посредством поста човек се претвара у јагње, у јагњешце. Ако се, пак, претвара у звер, то значи само једно од ово двоје: или да подвиг који је прихватио превазилази његову снагу, или да га је прихватио услед гордости и да услед тога не добија божанску помоћ. Пост може да припитоми и да смири чак и дивље звери. Погледај животиње кад су гладне: оне се тада приближавају човеку. Животиње инстинктивно разумеју да ће умрети од глади а да ће, ако се приближе човеку, моћи да пронађу храну и да остану у животу. Једном сам имао прилику да видим вука који је због глади постао питом као јагње. Током зиме, када је нападао снег, спустио се с планине и ушао у наше двориште. Брат и ја смо изаши да нахранимо стоку, и када је брат угледао вука, почео је да га удара, али вук уопште није реаговао! Ако човек не дође до тога, да то што чини – чини због љубави према Богу и због љубави према човеку – свом ближњем, узалудно ће расипати своју снагу. Ако пости и при том има горду помисао да чини нешто важно, његов пост ничему не служи. Зато такав човек личи на пробушен крчаг – покушај да у њега налијеш воду и видећеш да ће она, мало-помало, потпуно истећи из таквог крчага.ˮ катихета Бранислав Илић View full Странице
  7. На дан празника, Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игнатије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење бројног свештенства, монаштва и верног народа. Након Литургије, у присуству више од десет хиљада верника извршен је свечани чин пресвлачења моштију Светог Зосима.Мошти су уз торжествену молитвену пратњу литијски пренете у свету испосницу, где је у подне одслужен акатист. Извор: Српска Православна Црква
  8. И ове 2018. године Господње торжествено је било литургијско славље у част Светог Зосима Туманског Чудотворца. Радост празника почела је свечаним бденијем, на коме је извршен чин монашења новог сабрата манастира Тумане - Гаврила. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На дан празника, Његово Преосвештенство Епископ браничевски г. Игнатије служио је свету архијерејску Литургију уз саслужење бројног свештенства, монаштва и верног народа. Након Литургије, у присуству више од десет хиљада верника извршен је свечани чин пресвлачења моштију Светог Зосима.Мошти су уз торжествену молитвену пратњу литијски пренете у свету испосницу, где је у подне одслужен акатист. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Презентацији су присуствовали чланови делегације који прате патријарха Кирила током посете Албанској Цркви, као и и архијереји Албанске Православне Цркве, великодостојници верских заједница у Албанији, као и многобројни грђани и гости града. Обраћајући се скупу, архиепископ Анастасије је рекао: -60-тих година прошлога века, када смо почели да се позивамо на често заборављану заповест Васкрслог Христа: Идите, дакле, и и научите све народе (Мт 28, 19-20), док смо као православна омладина почели да мисионаримо широм света, многи су сматрали да је то неосновани ентузијазам; други су покушали да ограниче наше подухвате тврдећи да то чинимо под утицајем западних Цркава. И онда смо одлучили да се укључимо у систематско теолошко и историјско истраживање мисионарског рада Источне Цркве. Почели смо са изучавањем византијских мисионарских подухвата које је крунисао Свети равноапостолни Кирил, чије име Ви, наш возљубљени и свети брат, имате част да носите. -Тада смо прешли на проучавање рада руских мисионара који су наставили да проносе Јеванђеље народима којима раније оно није било познато. С дубоким одушевљењем први пут сам проучавао и објавио грчку и енглеску верзију студија посвећених раду великих мисионара, као што су Свети Инокентије (Венијаминов) на Аљасци (потоњег Митрополита московског), Свети Николај (Касаткин) у Јапану и многи други. Сви ови текстови су сабрани у књизи „Чак до краја Земље“, чију руску верзију представљамо данас. Уз захвалнсот свима онима који су учествовали у превођењу и објављивању ове књиге, осећам и потребу да Вам свесрдно захвалим, свети брате, на Вашем, љубазном предлогу да је представимо вечерас у Албанији, поручиоје Архиепископ. Његова Светост Кирил је, између осталог, казао: -Руски православни народ са посебним поштовањем држи мученичку Албанску Цркву. Када људи говоре о њој, у првом реду се сећају страшног прогона којем је она била подвргнута у 20. веку и који се може упоредити само са прогонима који су у последњем веку погађали Руску Православну Цркву. Опит мученичког исповедања вере спаја наше Цркве. Суделујемо и схватамо страдања и радовања једни других. У наше доба верници Московске Патријаршије доводе у везу Ваше Блаженство са обновом и васкрсом Православне Албанске Цркве. Ви сте неколико пута посетили Московску Патријаршију у којој сте добро познати и поштовани. Из тог разлога је за нас тако важно што је објављен руски превод Ваше књиге „Чак до краја Земље“. Ова књига пружа руском читаоцу прилику да изучава историју православног мисионарског рада како га је изложио архијереј који је посветио значајан део свог живота мисионарском раду и делао у тој области на различитим континентима и у различитим, понекад врло тешким ситуацијама. Сабрани под једним насловом, ови чланци излажу историју православне мисионарске делатности а, објављивани су од 1962. до 1972. године и сад публиковани у једној књизи. -Ову књигу представљам са посебним осећајем. Значајан део књиге посвећен је историјском раду руских мисионара који су наставили дело светих равноапостолних Кирила и Методија, проповедајући православну веру у земљама далеко од своје отаџбине. Њиховим залагањима Православље је донето на амерички континент, док су на Далеком истоку настале аутономне Кинеска и Јапанска Црква. Веома ми је драго што се сада и руски читаоци могу упознати са јасним и дубоким промишљањима Предстојатеља Албанске Православне Цркве о циљевима и задацима православног мисионарског рада, његове прошлости и садашњости, поручио је патријарх Кирил. Након овог излагања уследио је концерт Московског синодалног хора заједно са албанским хором, псалмистистима византијске музичке школе Јан Кукузељ у Тирани, као и дечјим хорским и фолклорним групама. Извор: Српска Православна Црква
  10. Током мирне посете патријарха Кирила Албанској Православној Цркви, 29. априла 2018. године, приказана је књига Архиепископа Тиране и све Албаније Анастасија под називом „Чак до краја Земље“, посвећена историји, данашњим задацима и перспективама православног мисионарског рада. Предстојатељи ових двеју Православних Цркава учествовали су у овом свечаном чину одржаном у Културном центру при Саборној цркви у Тирани. Презентацији су присуствовали чланови делегације који прате патријарха Кирила током посете Албанској Цркви, као и и архијереји Албанске Православне Цркве, великодостојници верских заједница у Албанији, као и многобројни грђани и гости града. Обраћајући се скупу, архиепископ Анастасије је рекао: -60-тих година прошлога века, када смо почели да се позивамо на често заборављану заповест Васкрслог Христа: Идите, дакле, и и научите све народе (Мт 28, 19-20), док смо као православна омладина почели да мисионаримо широм света, многи су сматрали да је то неосновани ентузијазам; други су покушали да ограниче наше подухвате тврдећи да то чинимо под утицајем западних Цркава. И онда смо одлучили да се укључимо у систематско теолошко и историјско истраживање мисионарског рада Источне Цркве. Почели смо са изучавањем византијских мисионарских подухвата које је крунисао Свети равноапостолни Кирил, чије име Ви, наш возљубљени и свети брат, имате част да носите. -Тада смо прешли на проучавање рада руских мисионара који су наставили да проносе Јеванђеље народима којима раније оно није било познато. С дубоким одушевљењем први пут сам проучавао и објавио грчку и енглеску верзију студија посвећених раду великих мисионара, као што су Свети Инокентије (Венијаминов) на Аљасци (потоњег Митрополита московског), Свети Николај (Касаткин) у Јапану и многи други. Сви ови текстови су сабрани у књизи „Чак до краја Земље“, чију руску верзију представљамо данас. Уз захвалнсот свима онима који су учествовали у превођењу и објављивању ове књиге, осећам и потребу да Вам свесрдно захвалим, свети брате, на Вашем, љубазном предлогу да је представимо вечерас у Албанији, поручиоје Архиепископ. Његова Светост Кирил је, између осталог, казао: -Руски православни народ са посебним поштовањем држи мученичку Албанску Цркву. Када људи говоре о њој, у првом реду се сећају страшног прогона којем је она била подвргнута у 20. веку и који се може упоредити само са прогонима који су у последњем веку погађали Руску Православну Цркву. Опит мученичког исповедања вере спаја наше Цркве. Суделујемо и схватамо страдања и радовања једни других. У наше доба верници Московске Патријаршије доводе у везу Ваше Блаженство са обновом и васкрсом Православне Албанске Цркве. Ви сте неколико пута посетили Московску Патријаршију у којој сте добро познати и поштовани. Из тог разлога је за нас тако важно што је објављен руски превод Ваше књиге „Чак до краја Земље“. Ова књига пружа руском читаоцу прилику да изучава историју православног мисионарског рада како га је изложио архијереј који је посветио значајан део свог живота мисионарском раду и делао у тој области на различитим континентима и у различитим, понекад врло тешким ситуацијама. Сабрани под једним насловом, ови чланци излажу историју православне мисионарске делатности а, објављивани су од 1962. до 1972. године и сад публиковани у једној књизи. -Ову књигу представљам са посебним осећајем. Значајан део књиге посвећен је историјском раду руских мисионара који су наставили дело светих равноапостолних Кирила и Методија, проповедајући православну веру у земљама далеко од своје отаџбине. Њиховим залагањима Православље је донето на амерички континент, док су на Далеком истоку настале аутономне Кинеска и Јапанска Црква. Веома ми је драго што се сада и руски читаоци могу упознати са јасним и дубоким промишљањима Предстојатеља Албанске Православне Цркве о циљевима и задацима православног мисионарског рада, његове прошлости и садашњости, поручио је патријарх Кирил. Након овог излагања уследио је концерт Московског синодалног хора заједно са албанским хором, псалмистистима византијске музичке школе Јан Кукузељ у Тирани, као и дечјим хорским и фолклорним групама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Догађај ће се завршити 17. јула ноћном Литургијом у Цркви на крви, која је изграђена на месту бивше Ипатејеве куће, где су погубљении Царски мученици. Литија је почела у Пскову, јер тамо је 2. марта 1917. године мученик цар Николај потписао обавештење о својој абдикацији у своје име и у име свог сина Царског мученика царевића Алексеја у част царског млађег брата Великог војводе Михаила Александровича. Поклоници на спомен-путу моћи ће да виде јекатеринбуршку Цркву на крви, изграђену на месту мучеништва Романових, посете манастир у част Царских мученика у Ганина Јами, где су њихова света тела бачена, посете кућу за пријем почасних гостију у Веркотурју које је направљено за цареву планирану посету, посете Тоболск, где су Царски мученици провели последње месеце свога живота, као и село Покров. Извор: Orthochristian.com (превод – Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава
  12. Литија у знак сећања на убиство Царским мученика cара Николаја II и његове породице почела је данас у северозападном руском граду Пскову. Литија ће ићи кроз разне руске градове и света места да би стигла у Јекатеринбург, где би се прославила стогодишњица мучеништва ове породице, којe се десило 17. јула 1918. године. Литија почиње у цркви Светог Александра Невског и проћи ће кроз Петроград, Вологду, Тихвин, Вјатку, Кунгур и градове и села Кострома, Јарославља и Кировске области и Пермског краја, и стићи ће у Јекатеринбург 14. јула, прешавши око 3000 километара у току четири месеца. Догађај ће се завршити 17. јула ноћном Литургијом у Цркви на крви, која је изграђена на месту бивше Ипатејеве куће, где су погубљении Царски мученици. Литија је почела у Пскову, јер тамо је 2. марта 1917. године мученик цар Николај потписао обавештење о својој абдикацији у своје име и у име свог сина Царског мученика царевића Алексеја у част царског млађег брата Великог војводе Михаила Александровича. Поклоници на спомен-путу моћи ће да виде јекатеринбуршку Цркву на крви, изграђену на месту мучеништва Романових, посете манастир у част Царских мученика у Ганина Јами, где су њихова света тела бачена, посете кућу за пријем почасних гостију у Веркотурју које је направљено за цареву планирану посету, посете Тоболск, где су Царски мученици провели последње месеце свога живота, као и село Покров. Извор: Orthochristian.com (превод – Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава View full Странице
  13. У Свечаној сали Дома Војске у четвртак 08.02. биће одржан концерт „У част српском Страдиварију“. Свираће солисти на виолончелу, Сандра Белић и Немања Станковић и на виолини Катарина Васиљевић уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“. Концерт почиње у 18 сати. Организатор овог музичког догађаја је Удружење „Пријатељи српске културе“ у чијем власништву је виолина коју је својевремено направио чувени градитељ гудачких инструмената, Никола Васић, много познатији у Америци, где је живео и радио, него у свом родном Зворнику. Виолина, коју је Никола Васић направио 1954. године, у Србију је стигла посредством доктора Душана Ристића, који је овај инструмент купио на једној њујоршкој аукцији, видеши да унутра стоји посвета на српском ћириличном писму. Инструмент је поклонио Удружењу „Пријатељи српске културе“ које га на одређено време и по потреби уступа младим уметницима који нису у могућности да га приуште. На инструменту српског Страдиварија, на концерту њему у част у Дому Војске, свираће млада виолинисткиња, Катарина Васиљевић, добитница бројних иностраних и домаћих признања.
  14. Црква може да прими 200 верних. Капела на овом месту изградње била је постављена још 2013. године, на 400-годишњицу Дома Романових. Велика војвоткиња Марија Владимировна Романова касније је направила приватну посету месту изградње. Парохијски вебсајт истиче да су Царски мученици изабрани као заштитници цркве, јер се много хришћана у Русији данас обраћа њима у молитви за јачање својих породица и за помоћ у подизању своје деце у вери и побожности, за очување њихове чистоте и чедности, за помоћ у школама, и за напредовање и оживљавање руске Отаџбине. Други корак у изградњи је тренутно у току – изградња двоспратне парохијске куће. Програм „За изградњу православних цркава Москве“ познат је и као „Програм 200“ због планова да се изгради 200 нових цркава у Москви. Патријарх је захвалио московским властима када је овај програм најављен 2010. године јер је управо то и у интересу православних верника. Тренутно постоји 16 цркава у московском Северном округу, укојем живи 1,161.000 лица. У плану је изградња још 27 цркава, од којих је 6 већ почело да се гради, а осталих 5 је у фази дизајнирања. Извор: Српска Православна Црква
  15. Прва црква у Москви која је добила име по светим Царским мученицима – Цару Николају II и његовој породици – изграђена је у Северном округу, известила је служба за штампу заменика руске Думе Владимира Ресина, супервизора капиталног програма за изградњу цркава, а преноси агенцији РИА-Новости. Црква може да прими 200 верних. Капела на овом месту изградње била је постављена још 2013. године, на 400-годишњицу Дома Романових. Велика војвоткиња Марија Владимировна Романова касније је направила приватну посету месту изградње. Парохијски вебсајт истиче да су Царски мученици изабрани као заштитници цркве, јер се много хришћана у Русији данас обраћа њима у молитви за јачање својих породица и за помоћ у подизању своје деце у вери и побожности, за очување њихове чистоте и чедности, за помоћ у школама, и за напредовање и оживљавање руске Отаџбине. Други корак у изградњи је тренутно у току – изградња двоспратне парохијске куће. Програм „За изградњу православних цркава Москве“ познат је и као „Програм 200“ због планова да се изгради 200 нових цркава у Москви. Патријарх је захвалио московским властима када је овај програм најављен 2010. године јер је управо то и у интересу православних верника. Тренутно постоји 16 цркава у московском Северном округу, укојем живи 1,161.000 лица. У плану је изградња још 27 цркава, од којих је 6 већ почело да се гради, а осталих 5 је у фази дизајнирања. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. У овом несвакидашњем моливеном сабрању учествовали су многобројни присутни верници, али и широм васељене који су први пут преко радио таласа црквених емитера Радија Глас Епархије нишке и Радија Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке имали прилику да чују величанствену свеноћну службу која је трајала дуже од осам часова. Свеноћним бденијем по светогорском типику и светом архијерејском Литургијом у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу, а у част Светог Доситеја који је пре мученичке кончине једно време столовао као архијереј у Нишу, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, уз саслужење братства овог светог храма, као и многобројног свештеномонаштва и свештенства. Узвишености саборног богослужења допринели су и Српски византијски хор „Мојсије Петровић“ и монаси из манастира Суково, а славопој Господу и молитве у спомен Светога Доситеја, приношени на црквенословенском, грчком и другим језицима, уносили су додатну лепоту и ширину православној Светогорској духовности која се вернима на овај чудесан начин открива. Радио Глас Православне Епархије нишке је директно први пут преносио поменуту службу Божју, a реемитовао je братски Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке, тако да је и престони град Београд имао благослов да се свеноћно бденије у свом изворном значењу - будност - испуни до раних јутарњих сати, док су путем интернета православни широм света даровани овим торжественим благољепијем управо преко веб-страница поменутих црквних емитера. Свети Доситеј (Васић) је пре 105 година изабран за Епископа нишког, потом је био први Митрополит загребачки, страшно је мучен од усташа у Загребу 1941. године, после чега се упокојио у Београду од тешких последица злостављања. Свети Архијерејски Сабор га је унео у именослов Српске Православне Цркве као исповедника вере. Мошти светитеља почивају у манастиру Ваведења Преосвете Богородице у Београду. Извор: Српска Православна Црква
  17. Дух Свете Горе и српске царске Лавре Хиландара разливао се у ноћи 12. јануара из Епархије нишке православним светом током свеноћног бденија по светогорском типику служеног у нишком Саборном храму, уочи празника Светог исповедника Доситеја Загребачког и Нишког. У овом несвакидашњем моливеном сабрању учествовали су многобројни присутни верници, али и широм васељене који су први пут преко радио таласа црквених емитера Радија Глас Епархије нишке и Радија Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке имали прилику да чују величанствену свеноћну службу која је трајала дуже од осам часова. Свеноћним бденијем по светогорском типику и светом архијерејском Литургијом у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу, а у част Светог Доситеја који је пре мученичке кончине једно време столовао као архијереј у Нишу, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније, уз саслужење братства овог светог храма, као и многобројног свештеномонаштва и свештенства. Узвишености саборног богослужења допринели су и Српски византијски хор „Мојсије Петровић“ и монаси из манастира Суково, а славопој Господу и молитве у спомен Светога Доситеја, приношени на црквенословенском, грчком и другим језицима, уносили су додатну лепоту и ширину православној Светогорској духовности која се вернима на овај чудесан начин открива. Радио Глас Православне Епархије нишке је директно први пут преносио поменуту службу Божју, a реемитовао je братски Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке, тако да је и престони град Београд имао благослов да се свеноћно бденије у свом изворном значењу - будност - испуни до раних јутарњих сати, док су путем интернета православни широм света даровани овим торжественим благољепијем управо преко веб-страница поменутих црквних емитера. Свети Доситеј (Васић) је пре 105 година изабран за Епископа нишког, потом је био први Митрополит загребачки, страшно је мучен од усташа у Загребу 1941. године, после чега се упокојио у Београду од тешких последица злостављања. Свети Архијерејски Сабор га је унео у именослов Српске Православне Цркве као исповедника вере. Мошти светитеља почивају у манастиру Ваведења Преосвете Богородице у Београду. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  18. Радио Слово љубве, Архиепископије београдско-карловачке реемитоваће од Радија Глас, Епархије нишке директан пренос Свеноћног бденија (по Светогорском типику) са Светом Литургијом, у петак, 12. јануара, од 19 ч, на празник Светог Доситеја Загребачког и Нишког, које ће служити Његово Преосвештенство Епископ нишки Господин Арсеније у Саборној цркви у Нишу. Појаће Хор Мојсије Петровић и монаси из манастира Суково. Свети Доситеј (Васић) је пре 105 година изабран за Епископа нишког, потом је био први Митрополит Епархије загребачке, страшно је мучен од усташа у Загребу 1941, после чега се упокојио у Београду од тешких последица злостављања. Свети архијерејски Сабор га је унео у Именослов СПЦ као исповедника вере. Мошти светитеља почивају у манастиру Ваведење у Београду. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  19. Благосиљајући сабрање, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да и црква Светог Николаја на Луштици свједочи да је наше опредјељење за Цариград и Исток старије од Светог Саве. „Већ у деветом вијеку у Расу је тадашњи епископ, на захтјев тадашњег папе Јована VIII да се прикључи панонској митрополији и призна ауторитет римског епископа, рекао: ми припадамо Истоку, Цариграду. И овај храм управо то потврђује, то наше опредјељење“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је додао да је Свети Сава управо на том опредјељењу зидао нашу помјесну Цркву. „Отуда је толики значај овога храма на Луштици. Није он једини из тога времена. У манастиру Подластва је након земљотреса, рецимо, пронађена крстионица из 6. вијека. Исто тако и у Светим архангелима на Превлаци из времена цара Константина“, казао је Владика Амфилохије. Казао је да црква Светог Николаја свједочи о истинској вјери Луштичана кроз вјекове. „Свједочи кроз девет вјекова, не само од времена кад је ту по предању служио и Свети Сава. Ту је био и метох Михољског збора, један од главних метоха Михољске Превлаке. Чак се помиње да је ту некада било и по тридесет монаха, у тој цркви на Луштици“, рекао је Митрополит Амфилохије. На академији су још наступили: драмски умјетник Небојша Миловановић, которско Српско пјевачко друштво „Јединство“, флаутиста и вокални солиста Душан Тадић, као и ученик музичке школе Максим Урдешић. Академији је присуствовао и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, који је Митрополиту Амфилохију предао поклон за јубилеј цркве Светог Николаја на Луштици – икону, какао је казао „наших заједничких херцеговачко-црногорских светитеља на челу са Светим Савом“. Приређена је и изложба фотографија „Духовни мозаик Луштице“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. У дворани „Парк“ у Херцег Новом вечерас је одржана свечана духовна академија поводом великог јубилеја – девет вјекова о изградње и освећења саборне цркве Светог Николаја Мирликијског у Радованићима на полуострву Луштица. Уводно поздравно слово изговорио је протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски протопрезвитер бококоторски. Благосиљајући сабрање, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је рекао да и црква Светог Николаја на Луштици свједочи да је наше опредјељење за Цариград и Исток старије од Светог Саве. „Већ у деветом вијеку у Расу је тадашњи епископ, на захтјев тадашњег папе Јована VIII да се прикључи панонској митрополији и призна ауторитет римског епископа, рекао: ми припадамо Истоку, Цариграду. И овај храм управо то потврђује, то наше опредјељење“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је додао да је Свети Сава управо на том опредјељењу зидао нашу помјесну Цркву. „Отуда је толики значај овога храма на Луштици. Није он једини из тога времена. У манастиру Подластва је након земљотреса, рецимо, пронађена крстионица из 6. вијека. Исто тако и у Светим архангелима на Превлаци из времена цара Константина“, казао је Владика Амфилохије. Казао је да црква Светог Николаја свједочи о истинској вјери Луштичана кроз вјекове. „Свједочи кроз девет вјекова, не само од времена кад је ту по предању служио и Свети Сава. Ту је био и метох Михољског збора, један од главних метоха Михољске Превлаке. Чак се помиње да је ту некада било и по тридесет монаха, у тој цркви на Луштици“, рекао је Митрополит Амфилохије. На академији су још наступили: драмски умјетник Небојша Миловановић, которско Српско пјевачко друштво „Јединство“, флаутиста и вокални солиста Душан Тадић, као и ученик музичке школе Максим Урдешић. Академији је присуствовао и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, који је Митрополиту Амфилохију предао поклон за јубилеј цркве Светог Николаја на Луштици – икону, какао је казао „наших заједничких херцеговачко-црногорских светитеља на челу са Светим Савом“. Приређена је и изложба фотографија „Духовни мозаик Луштице“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  21. У току богослужења, бројни верници помазивани су светим уљем и кропљени светом водом, које је из егинске светиње донела велика добротворка Наталија Ковачевић, духовна кћи архимандрита Нектарија Виталиса из Камаризе. По Светој Литургији, читана је молитва за здравље Светом Нектарију и одслужено јелеосвећење. У навечерје празника служено је вечерње, а на сам дан Епископ Милутин обнародовао је установљен распоред богослужења у Храму Светог Нектарија, који је подељен свим учесницима сабрања. За новембар ретко сунчан и топао дан, какав је Господ подарио молитвама Светог Нектарија, довео је мноштво богочежњивих душа у први храм на територији Српске Православне Цркве подигнут у част овом великом Божјем угоднику. Крај кивота Светог Нектарија у манастиру на живописном острву Егина бројна су чудесна исцељења забележена. Опхрвани најтежим телесним и духовним болестима, ходили су му вапијући са свих страна света и, након поклоњења, домовима се исцељени враћали. Јер, Свети Нектарије се моли, а Господ здравље дарује онима који са вером у срцу прилазе. Важно је да имамо правилан однос према здрављу, да поштујемо лекаре и оне који праве лекове јер Господ им је дао знања да лече људске болести. О томе нас уче старозаветни пророци и свети оци, чије је поуке Свети Нектарије као врстан богослов и проповедник настојао да приближи у својим књигама, рекао је Епископ Милутин у празничној проповеди утемељеној управо на одломку једне од књига Светог Нектарија. У болести човек никако не сме да очајава, већ да се моли Господу и Он ће га исцелити. Да напусти греховни живот, од сваког греха очисти душу и срце, дође лекару са вером у Христа Господа и оздравиће. „Како је лепа слика верујућег човека… Она је очаравајућа јер одаје утисак поверења човека у Бога“, записао је Свети Нектарије, који је својим личним примером показао какав хришћанин треба да буде и у чијем је срцу Господ тајанствено говорио. Светог Нектарија данас зову са свих страна света. Иако је у Царству небеском, он данас обилази целу земљу. Да ободри и оздрави молитвама, а у писанијима његовим у маниру ранохришћанских отаца можемо наћи сјајна пастирска упутства како да земаљски живот испунимо. У срцу верујућег буде се нова осећања. Цела творевина у његовој души проговара тајанственим језиком по премудрости, доброти и благости божанског Творца. Све што је лепо, божански је лепо човеку који је себе потпуно дао Богу и диви се Ономе ко је то саздао… Живот верујућег човека је поезија, а живљење хармонија. Господе, дај нам то! То нам недостаје. Не само нама, већ целом свету. Све је данас у свету напето и узаврело. Свети Нектарије каже да прави хришћанин живи хитајући ка предодређеном свршетку своме због којег је саздан, живи на земљи, али његова је отаџбина на небу. Знамо да ћемо умрети, али не признајемо смрт као победника јер ћемо ући у живот вечни. Таква вера је била основ богословских студија Светог Нектарија Егинског и његове књиге садрже виђење небеса – казивање је Владике Милутина, које је представило делић прегалаштва Светог Нектарија на пољу теолошких наука, о ком се у овдашњем верном народу нешто мање за сада зна, будући да је мали број његових књига преведен. На томе ће се у догледно време радити, најавио је Владика Милутин. Оно што засигурно Ваљевце, а и све који у овај крај долазе ради поклоњења светињама, највише радује јесте установљење распореда богослужења у Храму Светог Нектарија. Тако, сваке суботе са почетком у 8 часова служиће се Света Литургија; сваког уторка зими у 16, а лети у 18 сати читаће се молитве за здравље; четвртком у зимском периоду у 16, а летњем у 18 сати служиће се акатист, док ће се Света тајна јелеосвећења вршити сваког 1. и 15. у месецу. Распоред богослужења доступан је на веб сајту Епархије ваљевске, док је у форми летка током свечаности подељен верницима. Архимандрит Нектарије Виталис, велики духовник из Камаризе, увек радо прима поклонике из Ваљева, молитвено их помиње са надом да ће га здравље послужити да дође на освећење храма посвећеног његовом небеском покровитељу. Епископа Милутина и Ваљевску епархију старац Нектарије посебно воли, рекла је његова духовна кћи и велика добротворка храма Наталија Ковачевић. Старац Нектарије је у дубокој старости, здравље га не служи и замолио је овдашње вернике да уз своје ближње и њега молитвено помињу. Као драгоцено сведочанство љубави према Ваљевцима, старац Нектарије Виталис овога пута даривао је епитрахиљ са Егине који је наквашен сузама болесника који су оздравили молитвама славног чудотворца. Старац Нектарије је увек са нама, рекла је Наталија Ковачевић. Када оде Господу, у њему ћемо имати свог молитвеника. Свети Отац Јустин својевремено је говорио да ће ваљевски крај бити средиште духовног живота Србије. Заиста, радосно је ускликнуо Епископ Милутин, благословен је овај крај јер има такве светитеље као што су Свети Владика Николај и Ава Јустин, а однедавно и Свети Нектарије. То нас, закључује ваљевски архијереј, обавезује да будемо добри, да волимо све па и непријатеље своје. У целини, да јеванђељски живимо. Извор: Епархија ваљевска
  22. Да поуке Светог Нектарија у нама трајно остану! Дана који је у календару наше Свете Цркве посвећен Светом Нектарију Егинском, 22/9. новембра 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин са свештенством и монаштвом служио је Свету Архијерејску Литургију у новоподигнутом храму на ушћу Градца у Колубару, који носи име славног чудотворца из братског нам грчког народа. У току богослужења, бројни верници помазивани су светим уљем и кропљени светом водом, које је из егинске светиње донела велика добротворка Наталија Ковачевић, духовна кћи архимандрита Нектарија Виталиса из Камаризе. По Светој Литургији, читана је молитва за здравље Светом Нектарију и одслужено јелеосвећење. У навечерје празника служено је вечерње, а на сам дан Епископ Милутин обнародовао је установљен распоред богослужења у Храму Светог Нектарија, који је подељен свим учесницима сабрања. За новембар ретко сунчан и топао дан, какав је Господ подарио молитвама Светог Нектарија, довео је мноштво богочежњивих душа у први храм на територији Српске Православне Цркве подигнут у част овом великом Божјем угоднику. Крај кивота Светог Нектарија у манастиру на живописном острву Егина бројна су чудесна исцељења забележена. Опхрвани најтежим телесним и духовним болестима, ходили су му вапијући са свих страна света и, након поклоњења, домовима се исцељени враћали. Јер, Свети Нектарије се моли, а Господ здравље дарује онима који са вером у срцу прилазе. Важно је да имамо правилан однос према здрављу, да поштујемо лекаре и оне који праве лекове јер Господ им је дао знања да лече људске болести. О томе нас уче старозаветни пророци и свети оци, чије је поуке Свети Нектарије као врстан богослов и проповедник настојао да приближи у својим књигама, рекао је Епископ Милутин у празничној проповеди утемељеној управо на одломку једне од књига Светог Нектарија. У болести човек никако не сме да очајава, већ да се моли Господу и Он ће га исцелити. Да напусти греховни живот, од сваког греха очисти душу и срце, дође лекару са вером у Христа Господа и оздравиће. „Како је лепа слика верујућег човека… Она је очаравајућа јер одаје утисак поверења човека у Бога“, записао је Свети Нектарије, који је својим личним примером показао какав хришћанин треба да буде и у чијем је срцу Господ тајанствено говорио. Светог Нектарија данас зову са свих страна света. Иако је у Царству небеском, он данас обилази целу земљу. Да ободри и оздрави молитвама, а у писанијима његовим у маниру ранохришћанских отаца можемо наћи сјајна пастирска упутства како да земаљски живот испунимо. У срцу верујућег буде се нова осећања. Цела творевина у његовој души проговара тајанственим језиком по премудрости, доброти и благости божанског Творца. Све што је лепо, божански је лепо човеку који је себе потпуно дао Богу и диви се Ономе ко је то саздао… Живот верујућег човека је поезија, а живљење хармонија. Господе, дај нам то! То нам недостаје. Не само нама, већ целом свету. Све је данас у свету напето и узаврело. Свети Нектарије каже да прави хришћанин живи хитајући ка предодређеном свршетку своме због којег је саздан, живи на земљи, али његова је отаџбина на небу. Знамо да ћемо умрети, али не признајемо смрт као победника јер ћемо ући у живот вечни. Таква вера је била основ богословских студија Светог Нектарија Егинског и његове књиге садрже виђење небеса – казивање је Владике Милутина, које је представило делић прегалаштва Светог Нектарија на пољу теолошких наука, о ком се у овдашњем верном народу нешто мање за сада зна, будући да је мали број његових књига преведен. На томе ће се у догледно време радити, најавио је Владика Милутин. Оно што засигурно Ваљевце, а и све који у овај крај долазе ради поклоњења светињама, највише радује јесте установљење распореда богослужења у Храму Светог Нектарија. Тако, сваке суботе са почетком у 8 часова служиће се Света Литургија; сваког уторка зими у 16, а лети у 18 сати читаће се молитве за здравље; четвртком у зимском периоду у 16, а летњем у 18 сати служиће се акатист, док ће се Света тајна јелеосвећења вршити сваког 1. и 15. у месецу. Распоред богослужења доступан је на веб сајту Епархије ваљевске, док је у форми летка током свечаности подељен верницима. Архимандрит Нектарије Виталис, велики духовник из Камаризе, увек радо прима поклонике из Ваљева, молитвено их помиње са надом да ће га здравље послужити да дође на освећење храма посвећеног његовом небеском покровитељу. Епископа Милутина и Ваљевску епархију старац Нектарије посебно воли, рекла је његова духовна кћи и велика добротворка храма Наталија Ковачевић. Старац Нектарије је у дубокој старости, здравље га не служи и замолио је овдашње вернике да уз своје ближње и њега молитвено помињу. Као драгоцено сведочанство љубави према Ваљевцима, старац Нектарије Виталис овога пута даривао је епитрахиљ са Егине који је наквашен сузама болесника који су оздравили молитвама славног чудотворца. Старац Нектарије је увек са нама, рекла је Наталија Ковачевић. Када оде Господу, у њему ћемо имати свог молитвеника. Свети Отац Јустин својевремено је говорио да ће ваљевски крај бити средиште духовног живота Србије. Заиста, радосно је ускликнуо Епископ Милутин, благословен је овај крај јер има такве светитеље као што су Свети Владика Николај и Ава Јустин, а однедавно и Свети Нектарије. То нас, закључује ваљевски архијереј, обавезује да будемо добри, да волимо све па и непријатеље своје. У целини, да јеванђељски живимо. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
×
×
  • Креирај ново...