Претражи Живе Речи Утехе

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке У овим данима четрдесетодневне жалости за нашим драгим пастиром, блаженопочившим Архиепископом и Митрополитом Амфилохијем, позивамо свештенство, монаштво и вјерујући народ на умножење молитве и међусобних дјела љубави и пажње. Ово су очигледно дани великих друштвених и здравствених искушења, идеолошких и медијских узнемиравања и лутања, па то видимо као додатни разлог да ми као хришћани на првом мјесту свједочимо мир и стрпљење по сваком могућем питању. Молимо све да на сваку евентуалну земаљску неправду или неку увреду која долази од ближњих узврате јеванђелским трпљењем – јер смо сви браћа и сестре и сви смо дјеца Божија. Упркос чињеници да НКТ – државно тијело које руководи друштвеним животом Црне Горе у вријеме пандемије, не показује минимум осјећаја за духовне потребе људи, него дозвољава рад трговинских и угоститељских објеката, а забрањује учешће вјерницима у храмовним богослужењима, ипак позивамо све вјернике на поштовање данас донијетих мјера. Јер од селективне правде НКТ-а и његовог игнорисања живота Цркве, горе би било показивати неред и безвлашће у вријеме ове опаке болести. Ово посебно наглашавамо због тога што смо као Црква, од почетка епидемије, позивали на поштовање здравствених мјера и спроводили их колико је год то било могуће. У овим данима нарочито се молимо за љекаре и све здравствене раднике у Црној Гори, који својом жртвеном љубављу свима нама постају образац људскости и живота по Божијој науци. Молитве узносимо и за све болне, а поготово за оне чији су животи угрожени. Да Господ даде крепост љекарима и здравственим радницима, оздрављење болнима, и сачува здравље здравима, како у Црној Гори тако и у читавоме свијету. Позивамо све славаре уочи великих јесењих и зимских слава, да у складу са нашим ранијим позивом, свог небеског заштитника прославе најскромније, уз поштовање прописаних мјера. Овај апел се односи како на домаћине тако и на традиционалне породичне госте. За сва додатна питања на ову тему нека се свечари благовремено договоре са својим надлежним свештеницима. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Из Митрополије црногорско-приморске данас је уплаћен новац за куповину техничке апаратуре која је потребна за рад здравствених установа, како би се Црна Гора што боље и спремније изборила са ситуацијом у којој се нашао цео свет. Средства су уплаћена за седам монитора и шприц пумпи, од којих је по један намењен за болнице у Цетињу и Никшићу, а остали за Клинички центар у Подгорици. У договору са управама болница у више црногорских градова, ова опрема ће ових дана бити уручена тамо где буде најнеопходније. Извор: Инфо-служба СПЦ

На празник Преподобног Јована Касијана Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. др Амфилохије је са свештенством служио Свету Литургију пређеосвећених дарова у Цркви Светог Ђорђа под Горицом. Послије Свете службе, свештенство Архијерејских протопрезвитеријата Цетињског, Подгоричко-Колашинског и Подгоричко-Даниловградског је, сходно древном предању Цркве Христове, приступило Светој тајни исповијести. У наставку, одржано је братско сабрање свештенства у Светогеоргијевском дому под Горицом. Митрополит г. Амфилохије је у свом архипастирском обраћању посебно указао на одговорност свештеника као пастира стада Господњег у сваком времену, а посебно данас у Црној Гори. Свештенство је подсјетио да пред Светим Еванђељем и у Цркви Христовој не постоје земаљске, географске и политичке разлике у погледу вршења свештене пастирске службе. Архијерејски протопрезвитери и свештеници су поднијели извјештаје о свом пастирском раду на парохијама током претходне године. На сабрању су разматрана бројна питања из живота Митрополије и наше помјесне Цркве, а посебно у вези недавно започетих преговора између Владе и Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори. Свештенство је, поздрављајући дијалог између Цркве и државе, изразило једнодушну подршку решењу постојећег проблема са надом да ће Влада и Скупштина Црне Горе прихватити уклањање из правног живота спорних одредби кроз предложене измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају Цркве и вјерских заједница. Исказана је посебна благодарност вјерном народу Божјем у Црној Гори који је на литијама посвједочио своју исконску вјеру у Бога, љубав према Цркви и жртву у одбрани својих Светиња. Истакнуто је да је наш народ истински дар Божји у овом времену. Обавјештавамо православне вјернике и све људе добре воље – учеснике крстоносних литија – да ће Митрополија Црногорско-Приморска као одговорна духовна институција којој је на духовно старање повјерен православни народ Божји испоштовати одлуку надлежних државних органа у вези пријетеће епидемије. С тим у вези, Митрополија ће до престанка тих мјера привремено обуставити одржавање литија четвртком и недјељом, али ћемо се молити Богу Исцјелитељу сваке болести и немоћи за здравље свих у Црној Гори и исцјељење обољелих у свијету. О даљим корацима вјерници и јавност ће бити благовремено обавијештени. На крају, вјернима и свима људима добре воље упућујемо ријечи утјехе и охрабрења уз подсјећање да су се кроз историју Цркве и људског рода појављивале бројне и сличне овој епидемије и болести, али да су оне са молитвом и Божјом помоћи превазилажене и исцјељиване. Нема никакве сумње да ће тако бити и овога пута. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Од првог јула ове године у Митрополији црногорско-приморској на Цетињу налази се икона Светог Севастијана Сасовићког, Џексонског и Свеамеричког. Икона је дар господина Марка Дабовића, једног од потомака светитељевих сродника, који се несебично труди како би свјетлост његовог знаменитог и заслужног претка што јаче засијала пред људима и како би, видјевши добра дјела Светог Севастијана, прославили Оца нашега који је на небесима. Икону су Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију предали господин Марко Дабовић и господин Марко Kљајевић у пратњи свештеника Александра Папића, пароха Сасовићке парохије из које потиче овај многозаслужни и Богом прослављени трудбеник и прегалац на њиви Господњој. Извор: Радио Светигора

Митрополит Амфилохије је у недељу, 2. септембра служио Свету Литургију у цркви Свете Тројице која је под јурисидикцијом Архиепископије Буенос Аиреса и Јужне Америке Цариградске Патријаршије, уз саслужење тамошњег пароха презвитера Сергија Бенавидеса, иначе Чилеанца и протођакона Игора Балабана. Након Свете Литургије, којој су присуствовали многобројни вјерници, међу којима и наши исељеници, Митрополит је имао први од сусрета са нашом заједницом, а потом и обишао неке од знаменитости Лиме. На Светој Литургији је присуствовао и Амбасадор Републике Грчке у Перуу Димитрис Хацопулос. Црква Свете Тројице је основана од стране руске емиграције, али су у њеној градњи помагали и православни вјерници са простора Српске Патријаршије. У овој цркви је једно вријеме служио и свештеник Србин. Ово је, за сада, једина Православна Црква у Лими. У Перу су, што се тиче нашег народа, највише долазили припадници Југословенске војске у отаџбини и то послије Другог свјетског рата, а веома је присутна и нова емиграција, која се настанила у Перу посљедњих двадесетак година. Највећи број њих су некадашњи и садашњи радници великог београдског грађевинског предузећа Енергопројекта. У току свог боравка у Перуу, Митрополит је посјетио и неколико породица наших исељеника, међу којима и једног од најстаријих – Милутина Бојовића, родом из Васојевића, који је дошао у Перу након Другог свјетског рата. Митрополит Амфилохије је у одвојеном сусрету у цркви Свете Тројице разговарао са Амбасадором Грчке Хацопулосом и том приликом су подјелили своја размишљања о могућностима да се помогне православној заједници у Перуу. Митрополит се такође састао са неколико челних људи Енергопројекта и с њима разговарао на који начин могу помоћи нашу православну заједницу. На иницијативу Митрополита Амфилохија основан је Црквени одбор наше Српске Патријаршије у Лими и разматране су идеје о налажењу мјеста за богослужење и довођења пароха наше Патријаршије у Перу, што је од Митрополита и осталих присутних означено као врло важно за очување, прије свега, вјере православне, а онда и духовног идентитета наших исељеника. И.Б. Фотографије

У акту је укратко наведен историјат и црквено-правни континуитет тих епископија. Митрополитов акт је упућен, како је наведено, ”да би се престало са прогоном из Црне Горе наших свештеника, монаха и вјерских службеника – страних држављана” и да би се на тај начин ”МУП-у помогло да испоштује Уставом Црне Горе загарантована права цркава и вјерских заједница, до недавно у пракси од свих потврђивана и примјењивана”. Министар Брајовић и ресор на чијем је челу до дана данашњег нијесу одговорили на тај допис, који је у протоколу МУП-а заведен под бројем 01-08/12-3538/1 од 8. марта 2012. године. Митрополији црногорско-приморској још увијек није познато да ли је МУП, тим поводом, предузимао било какве правне радње. Имајући у виду да у поступцима за одобрење привремених боравака појединим свештеницима, након што је Управни суд поништио ранија незаконита решења МУП-а, овај орган и даље истрајава искључиво на прогону православних свештеника, може се закључити да по службеном допису Митрополије МУП Црне Горе није предузео ниједну правну радњу. Но, то је питање које ће другом приликом бити размотрено, а у даљем тексту одговорићемо на одређене анти-црквене ставове и тумачења тог дописа, као и отвореног писма Митрополита Амфилохија предсједнику Црне Горе Филипу Фујановићу, који су се појавили у једном дијелу црногорске јавности. У реаговању поводом отвореног писма предсједнику Вујановићу и обавјештења министра Брајовића о постојању Митрополије црногорско-приморске и три епархије СПЦ у Црној Гори постоји само једна констатација вриједна похвале. Наиме, након вишегодишњег инсистирања да су цркве и вјерске заједнице у Црној Гори обавезне да се региструју, коначно је прихваћен на законским прописима утемељен и више пута поновљен став Митрополије да у Црној Гори не постоји појам ”регистрације” цркава и вјерских заједница. Важећи Закон, упркос својим бројним недостацима, искључиво познаје појам ”пријаве” деклараторног карактера и то само вјерских заједница које буду оснивали грађани на основу права на слободу вјероисповијести. У том погледу, на основу члана 2. Закона о правном положају вјерских заједница од 1977. године, не постоји законска обавеза цркава и вјерских заједница, које су постојале прије ступања на снагу тог Закона, да врше било какве пријаве надлежним органима ради уписа у евиденцију. Њихова једина обавеза у том погледу јесте да надлежни орган обавијесте о евентуалном престанку рада и то у року од 15 дана од дана доношења одлуке о престанку рада. Свима је, осим представницима МУП-а Црне Горе, веома добро познато да Митрополију црногорско-приморску и три епархије СПЦ у Црној Гори нијесу основали грађани него су основане вјековима раније и као такве оне имају свој православно-црквени, историјски и правни континуитет. Ваљда је свима познато да Митрополију није оснивао нико од постојећих грађана Црне Горе. Још једном и по ко зна који пут понављамо да ”Црногорску Цркву”, тј. Митрополију црногорско-приморску и Епархију захумско-рашку није укинуо регент Александар Карађорђевић 17. јуна 1920. године и да су обје епископске катедре у Краљевини СХС имале свој црквено-правни и државно-правни субјективитет и имају га до данас. Одлуку о приступању другом обновљењу Пећке Патријаршије, коју су османски освајачи по други пут укинули 1766. године, прво је донијела Црногорска Митрополија 16. децембра 1918. године (у тој одлуци Св. Синода Краљевине Црне Горе именована као „Српско-Православна Св. Црква у Црној Гори“), па тек остале епархије са подручја некадашње канонске јурисдикције Пећке Патријаршије. Митрополија тим чином није изгубила ниједно своје црквено или друго, раније стечено право него је до дана данашњега сачувала свој идентитет, интегритет и континуитет уз апсолутну подршку тадашњег свештенства, монаштва и вјерног народа. Да је то непобитна историјска чињеница свједочи и избор Митрополита Митрофана (Бана) од 26. маја 1919. године за првог предсједника Средишњег Архијерејског Сабора, који је, искључиво на основу канонских прописа, извршио историјски чин другог обновљења канонске јурисдикције Пећке Патријаршије. Улога регента Александра и свјетовних власти тог времена је искључиво била у томе да су, на основу тадашњег правно-политичког система признатих вјероисповијести, цркава и вјерских заједница, који је имплементиран чланом 7. Крфске декларације, признали одлуку надлежних црквених тијела која је донијета на основу православно-црквених канона. Подсјећања ради, у члану 7. Крфске декларације је било прописано да ће се ”све признате вјероисповијести вршити слободно и јавно. Православна, Римокатоличка и Мухамеданска вјероисповијест, које су по броју следбеника најјаче у нашем народу, биће једнаке и равноправне према држави. На основу ових принципа, законодавац ће се старати да се чува и одржава конфесионални мир, који одговара духу и прошлости цјелокупног нашег народа”. На исти начин су тадашње власти признавале и унутрашње одлуке других цркава и вјерских заједница што се може лако утврдити. Примјетно је да упорни заговорници лажних теза ”о Александровом укидању Црногорске цркве” умјесто чињеница и правних аката из тог времена више воле логицирање. Уколико би се и ми послужили истом методологијом онда би мирне душе могли да тврдимо да је Црна Гора, уласком у Уједињене нације након референдума од 2006. године, укинута и да је изгубила свој субјективитет. Такође, по истој логици би могли да тврдимо да би чин уласка Црне Горе у Европску унију био раван њеном укидању!?! Острашћени племенско-идеолошки критичари Цркве не желе да виде чињеницу да постоји велика правна разлика између пријаве групе грађана или, тачније, активиста Либералног савеза, Социјалдемократске партије и Федералистичког покрета од јануара 2000. године ”о оснивању ЦПЦ” у цетињској полицији која је тада, да се не заборави, била у саставу МУП-а Црне Горе и обавјештења Митрополита Амфилохија министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу о постојању Митрополије Црногорско-Приморске и њеном историјском континуитету не током посљедњих 800, него током посљедњих 1600 година. При томе, треба имати у виду да је, по данашњим прописима у Црној Гори, Управа полиције посебан државни орган, а у вријеме пријаве оснивања тзв. ЦПЦ је била саставни дио МУП-а Црне Горе. Посебно је питање: да ли то значи да Митрополија до прољећа ове године није постојала у Црној Гори, како се истиче у племенско-идеолошком саопштењу? Ако имамо у виду да су Мешихат Исламске заједнице у фебруару 2010. године, Барска надбискупија у мају 2010. године, а Которска бискупија у августу 2011. године (и то након потписивања државно-црквеног Темељног уговора Владе Црне Горе и Свете Столице) МУП Црне Горе обавијестили о свом постојању онда се чудимо зашто се субјективитет и имовинска права Исламске заједнице и двије католичке бискупије у Црној Гори не оспоравају на исти начин као што се то чини једино са Митрополијом? Да ли то значи да је и њих укидао регент Александар Карађорђевић? Да ли то значи да Исламска заједница и Барска надбискупија до 2010. године, а Которска бискупија до 2011. године нијесу постојале у Црној Гори? И да ли то значи да оне немају имовинска права која су признавана законодавствима свих држава кроз историју и која се признају и данас на основу важећих правних прописа у Црној Гори? Поједини острашћени племенско-идеолошки типови у Црној Гори још увијек не знају да цркве и вјерске заједнице, посебно оне које имају вишевјековни историјски континуитет, свој вјерски идентитет не изграђују на потврдама цетињске полиције, што је случај са новоформираном организацијом под називом ”ЦПЦ”, него на сопственом канонском предању, историјском континуитету и устројству. Такође, изгледа да их још није нико обавијестио да су државе – чланице Савјета Европе, а међу њима и Црна Гора, обавезане на апсолутну неутралност у погледу унутрашњих питања свих цркава и вјерских заједница. протосинђел Методије (Остојић), игуман Цетињског Манастира