Претражи Живе Речи Утехе

На далеко се чуо одјек звона Храма Светог Саве у недељу, 3. октобра док су патријарх Порфирије и 30 владика положених руку на главу Саве, изабраног и нареченог епископа марчанског, изговарали молитве и уводили га у достојанство архијереја. Међу бројним клиром и народом, молитве су и усклике "Достојан" придодали и његови другови из школске клупе Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу. Повезан садржај: Обновљена Цетињска Богословија дала трећег епископа Српској Православној Цркви Хиротонисан Епископ марчански г. Сава (Бундало) Четири године најлепшег младалачког духовног сазревања и стасавања провели су уз ћивот Светог Петра, цјеливајући ивер Часног Крста и десницу Светог Јована Крститеља, под сводовима Цетињског манастира и у учионицама Богословије. Радосни чин хиротоније сабрао је под куполу Храма Светог Саве његове школске другове, сада свештенике и вероучитеље, који благовесте Реч Божју широм земаљског шара, од историјских српских земаља, преко европских земаља до далеке Америке и Канаде. Сви су похитали да удруже молитве и приме благослов патријарха српског и новог апостолског наследника, Саве марчанског владике. У спомен радосног сусрета и у спомен заједничког духовног узрастања на Цетињу од 1999. до 2003. његови школски другови су му предали архијерејске инсигније - Часни крст и Панагију, књигу Историја Цетињске богословије и животопис епископа Варнаве хвостанског, исповедника Православља у половини 20. века. Дарове су предали кроз свечани чин који је отпочео певањем химне Цетињске богословије "Полећела два анђела" а потом је протојереј Данило Дангубић изговорио свечано поздравно слово. Примивши дарове, владика Сава је исказао искрену захвалност и радост заједничког молитвеног сабрања и сусрета. Истакао је да, иако су на разним странама кугле земаљске, да су јединствени у молитвеном заједништву и да га подрже молитвама у толико одговорном архипастирском раду као што и он њих и њихове породице има у молитвама. Свечаности предаје дарова присуствовали су Патријарх Порфирије и епископи Никодим далматински и Стефан ремезијански, свештенство, монаштво и бројни пријатељи и сродници новог владике, окупљени за празничном трпезом у дому Светог Саве крај храма на Врачару. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Ректор Богословије Светог Петра Цетињског свештеник Гојко Перовић у изјави за Радио Светигору рекао је да се Цетињска богословија редовним активностима припрема за почетак нове школске године. “У току су љетњи радови на адаптацији ђачких просторија у управној згради и у школском интернату. Такође, наставници наше школе се припремају за учешће у семинару који ће се бавити унапређењем наставе у богословијама СПЦ, а који ће бити одржан средином августа у Фочи. Управи наше школе је ових дана, из Синода СПЦ, стигао позив да се укључи у рад Комисије Светог Архијерејског Сабора за унапређење просвете у СПЦ, на начин што ће, поред ректора, још један од професора Цетињске богословије узети учешћа у раду ове комисије”, каже ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. “Иза нас је врло успјешан период рада богословије на Цетињу. Претходне 2020/21 школске године, своје школовање крај ћивота Светог Петра Цетињског, завршила је 25 генерација матураната, а у септембру ове године очекујемо упис 30. генерације обновљене Цетињске богословије.” Он је навео и да се тренутно ради на адаптацији школских просторија: “Немамо услова за изградњу нових објеката или за неку значајнију реконструкцију постојећих, али се може обавити редовно сезонско освјежење наших школских просторија. То подразумјева уређење дворишта око управне школске зграде, али и око зграде интерната, као и припрему учионица, ђачке трпезарије, библиотека и спаваоница за дочек нових ђака. Ријеч је о санацијама оштећеног и замјени старих елеманата ентеријера новим и модернијим.” Наставници Цетињске богословије се озбиљно припремају за почетак нове школске године. О томе говори и њихово планирано учешће на семинару за професоре богословије СПЦ који ће се, ако Бог да, одржати средином августа у Фочи, у тамошњој Богословији Светог Петра Дабробосанског. “Имам ту част и привилегију, да као ректор Цетињске богословије учествујем у припреми рада поменутог семинара, у својству члана одбора који се тим послом бави. Исто тако, ових дана смо добили позив са највиших црквених адреса СПЦ да се укључимо у рад саборске Комисије за унапређење просвете унутар Српске Православне Цркве, гдје се такође, очекује и тражи активно учешће мене као ректора Цетињске богословије и још једног од наших професора”, каже отац Гојко. На крају разговора ректор је искористио прилику да демантује све медијске сплетке и пласирање неистина у вези рада ове најстарије школске установе у Црној Гори и школе и ректорове службе у њој. “Нема никаквих смјена, казни, суђења нити било каквих процеса против школе или ректора од стране надлежних црквених институција. Све се, Богу хвала, одвија у редовним околностима и како треба. Не знам чему служе и коме добро могу донијети толике лажи које се свакодневно пласирају, а тичу се Цркве и њенога рада. Све што радимо – радимо транспарентно. Толико смо присутни у јавности да нам се на томе, са неких адреса, и приговара. А опет, исте те адресе, упорно и без прекида преносе лажи о неким наводно тајним и закулисним радњама у Цркви. Што би рекао народ: Нека нам је свима Бог на помоћи”, закључио је отац Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, са сарадницима: протојерејем Мирчетом Шљиванчанином, координатором Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске, и ђаконом Душаном Биговићем, професором ове школске установе, јуче су посјетили Медресу “Мехмед Фатих” у Подгорици. Дочекали су их директор Медресе Амер еф. Шукурица са сарадницима, објављено је на званичној Фејсбук страници Медресе. Како је саопштено, у оквиру посјете гостима је представљен комплекс Медресе те начин рада и организације. У пријатној и братској атмосфери посленици вјерске науке су разговарали о важности вјерског образовања, а било је ријечи и о упоредним искуствима у раду Медресе и Цетињске богословије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Илија Мировић, професор матеметике и актуелни директор ОШ Горња Варош у Земуну, поријеклом из цетињског села Угњи, идејни је покретач недавно оствареног пројекта “Горски вијенац у стрипу”. Мировић је са својим сарадницима данас посјетио Цетињску богословију и ректору, протојереју-ставрофору Гојку Перовичу, предао на дар два примјерка овог стрипа, један за Митрополита Амфилохија, други за библиотеку школе. У краћем и пријатељском разговору са уваженим гостом, било је ријечи и о будућим стрип-пројектима на тему других Његошевих дјела, народних епских пјесама, као и библијских прича. Професор Илија Мировић, који у својој колекцији има преко 20 хиљада наслова девете уметности, о свом новом подухвату и још о нечему, недавно је говорио у интервјуу за Глас Јавности. Интервју преносимо у цјелости: *Како и зашто баш Горски вијенац у стрипу у овом тренутку? Рекао бих да овде имате три питања па ћу тако И да одговорим. Зашто? Пре би требало поставити питање Зашто то до сада није нико урадио? Стрип на овом поднебљу има традицију дужу од века. И истина је да се у више наврата у Србији И Југославији налазио један од јачих свецких центара стрипа. На пример између два свецка рата или осамдесетих година двадесетог века. Међутим, ја лично сматрам да је највећи недостатак била слаба заступљеност домаће литературе у стрипу. Мислим, било је, али спорадично И недовољно. Више се повлађивало неким страним правцима у овој уметности, највише америчким И западноевропским. Прво лиценцним издавањем њихових стрипова, а затим И продукцијом стрипова по узору на те правце. Било је, наравно, добрих примера. Нарочито између два рата за шта су углавном заслужни стрип аутори руског порекла. Али шта је занимљивио? Могли смо у нашим издањима прочитати И по пет шест различитих стрип интерпретација Оливера Твиста или Тома Сојера док је стрипова по делима домаћих аутора било врло мало. Дакле, Зато! Жеља нам је у Форми Б да издамо што више интерпретација домаће квалитетне лектире у стрипу. Повезивањем ове две ствари желимо да дамо допринос повратку читању И лектире И стрипа код младих нараштаја. Ето да откријем да је нацртана И Луча микрокозма а приводи се крају И Хајдуци од Нушића. Наравно, Горски вијенац је био животна жеља нас тројице из Форме Б: Предрага Роћеновича, Радојице Тодорова и мене. Није то идеја од скоро. Одавно је је то тињало. Али ту долазимо до Како. Покушавали смо уназад пет шест година да договоримо цртање овог дела у стрипу са више домаћих аутора, али безуспешно. Могло би се рећи да је новац био у питању, али то је, иако важан, био најмањи проблем. Већи проблем је био приступ овом делу. Било је покушаја И раније да се уради овај стрип, али по мојој процени неуспешно. Можда је наближи реализацији био чувени црногорски аутор Лука Лагатор, али његов уметнички стил није одговарао широкој публици (по мом мишљењу). И у једном тренутку, анализирајучи неколико стрипова Гезе Шетета, стрип аутора из Таванкута, учинило ми се да би он могао да одговори овом изазову. Геза је урадио више стрипова са библијским темама. Најпознатије су му Исус, реч божја И Књига И Јову (у издању Форма Б). Геза се са одушевљењем И огромним енузијазмом бацио на посао. Прво је неколико месеци студирао Горски вијенац, а затим урадио костур – скицу дела на сто четрдестр страна. Пошто нам се то допало, Геза је кренуо да ради конкретно страну по старну лавир тушем И за мање од годину дана стрип је био завршен. Пошто смо у старту имали идеју да издамо овај стрип на оба писма, у једном заједничком разговору са Гезом И Микицом Ивановићем договорили смо се да Микица по гезиним скицама уради своју верзију коју ћемо објавити на латиници (Гезина варијанта је на ћирилици). А врхунац свега је што је наш свецки чувени стрип аутор Жељко Пахек прихватио да уради насловнициу. И оно треће питање Зашто у овом тренутку. Можда алудирате на политичку ситуацију у Црној Гори? У сваком случају јасно је из овог што сам раније рекао да смо желели да Горски вијенац у стрипу изађе много раније. Било би занимљиво да смо успели да га издамо у време литија у Црној Гори, али ни сад није касно. Мислим да је издање стрипа по делу једног српског владике (владике Рада) велики допринос борби српског народа у Црној Гори. Желим да кажем да смо припремили И поклон примерке истакнутим људима српске православне цркве у Црној Гори као што су Митрополит Амфилохије И отац Гојко Перовић које ћемо им уручити првом приликом. Рекао бих, што се тренутка тиче, да је за праву ставр сваки тренутак добар. *Да ли је било лако пронаћи праве цртаче за овакав пројекат? На ово питање сам већ одговорио. Верујем да би И неки други домаћи аутори са различитим успехом урадили овај посао, али мислим да се у Гези Шетету сабрало неколико личности па као да је вишечлани тим радио на овом пројекту. Само они који су га упознали шватају величину његовог талента И енергије са којом без имало страха приступа сваком цртачком задатку. Што се тиче дела који је урадио Микица Ивановић имали смо среће што је неко време трајало ванредно стање. О чему се ради? Он је, наиме, толико заузет уметничким делима зидног сликарства: осликавање цркава, мурала у вртићима И школама тако да га је врло тешко ухватити да ради неки статичан посао дуже време који подразумева седење данима у кући (ето, хвала кориони ). Иначе, због ових његових дела има И залужен надимак српски Микеланђело. Са њима двојицом Форма Б сарађује већ дуже време И за ту сарадњу имамо само речи хвале. *Шта за вас лично значи Горски Вијенац и Његошево дело? Ја сам одрастао у Црној Гори. И Пеђа И ја смо из оног дела црногорског народа које се дичи српским пореклом које неретко И сам Његош често подвлачи у својим делима. Међутим, за мене Горски вијенац представља мнго већу стватр од обичне лектире локалног карактера. Поруке које на свакој страни овог дела можамо наћи биле су ми животна максима у многим животним ситуацијама. То је дело на ком сам васпитаван И ја И генерације мојих рођака И познаника. А прилично га је тешко прочитати И испратити И неком (нарочито ђацима) ко је одрастао на црногорском дијалекту, а камоли онима који нису. Мислим да ће осликавање овог дела, представљање у стрипу, помоћи многима да га боље разумеју И швате. Из искуства знам да више од половине ученика или не прочита са разумевањем или у опште не прочита овај највећи бисер српске литературе. 4. Како сте ускладили позиве професора математике, директора школе и стрип издавача Кад човек ради оно што воли онда ништа није тешко. Љубав према математици И стрипу паралелно гори у мени још од предшколских дана. Што се тиче директоровања, кад сам се прихватио тога онда се трудим да И то радим оптимално. Наравно, ту позицију помало користим И за промоцију стрипа код малдих нараштаја. Обично прваци за крај првог полугодишта добију на поклон неки стрип на ћирилици као награду што су савладали азбуку. А на крају године добар део ученика који су завршили разред са одличним успехом или су на било који други начин допринели афирмацији школе, добију на поклон осим књиге И неки квалитетан стрип. А издање Горског вијенца сматрам својим доприносом квалитенијем образовању наше деце. *Шта је оно што нам је Форма Б припремила за овај месец а шта нас очекује у будућности? Недавно смо (пре Горског вијенца) издали два албума домаћих аутора. Од жељка Пахека албум Легија непромочивих – по први пут свих шездесет страна у боји И Интеграл Лијанко сценаристе Душана Вукојева И цртача Радича Мијатовића. Лијанко је стрип који је осамдесетих година излазио у школском листу Невен уредника Мике Антића. Стрип је остао непознат осталој читалачкој публици Југосклавије јер је дистрибуиран само на територији Војводине, а због монопола Дечјих И Малих новена. Следећи стрипови који нам излазе у нредна два месеца су Брендон 34 И Брендон специал 4, затим троброј Морган Лост Црне новеле И две књиге Дечак са дивљег запада 16 И 17. Потом следи опет један домаћи албум: Бенџо Коста Бране Николића *Колико је пандемија короне наштетила српској и стрипској стрип сцени? Ето, малопре наведох да смо имали И користи. Шалу на страну, пандемија је имала ужасан утицај на стрип сцену као И на све остале аспекте живота. Није реализован ни један важнији стрип фестивал. Изузетак су пре десетак дана стрип викенди у Беогреаду И Новом Саду. Али изостали су Београски СКЦ, Београдски ТРАС, Нишки, Лесковачки… Одржани су само онлине фестивали у Сомбору И Призрену. Највећи хендикеп је, свакако, одлагање Београдског сајма књига. Форма Б је имала резервисан штанд у хали 1 због промоције Горског вијенца, али ето… *Како младе вратити стрипу и читању уопште, са младима стре у контакту, имају ли интересовања према писаним стварима? Тешко! Мислим да напредак технологије иде тако невероватном брзином да је враћање младих на читање књига И стрипова у обиму од пре распада Југославије научна фантастика. Но, то не значи да сам песимиста. Тиражи су некад били у десетинама хиљада примерака, а сада су пецто до хиљаду. То је реалност И не треба кукати због тога. Добро је да стрип стваралаштво И даље постоји макар И у овако смањеном обиму. Чак сам убеђем да се никада неће угасити. Ја, колико год могу, увек пропагирам И заступам ову, свуда у свету, признату уметност. И верујем да сам често утицао да се активира неки нови читалац или чак аутор. *На којим сте књижевним и стрип јунацима ви одрасли? Ја можда нисам неки типичан пример. Зато што сам гутао сву литерауру. И књижевну И стрипове. Мој отац је пасионирани скупљач књига тако да сам од детињства имао приступ хиљадама наслова. Његова љубав према књигама се пренела на мене. Од лектире не постоји књига коју нисам прочитао. А вероватно да не постоји ни роман који нисам прочитао од Жила Верна, Карла Маја И остале омладинске литературе, Касније сам се више заинтересовао за научну фантастику. Међутим, паралелно сам почео да читам И стрипове, Просто сам их гутао. Често сам стајао разочаран поред трафике у Будви (тамо сам одрастао) јер није стигао неки стрип због невремена. Дакле, прво Мирко И Славко, па Мики, Кременков забавник… Онда сам купио Командант Марк (Златна серија 84) И оде све до ђавола… Бонели, Бонели, Бонели… Али брзо сам открио И Стрипотеку, Екс И остала блага… Јунаци? Тешко их је издвајати. Све сам их обожавао. Али можда: Принц Валијант, Астерикс, Тајанствени Алан, Питон (у Политикином забавнику)…. Онда је стигао И Алан Форд И тако даље. *Која би била ваша порука младим стрип ауторима и издавачима, како остати у том послу? Можда да цитирам Његоша: Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака. Или Војводу Мишића – Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред. Извор: Цетињска богословија

Поводом годишњице упокојења историчара професора Предрага Вукића данас, 24. јула 2020. године у манастиру Острогу служена је заупокојенa Литургијa у току које се, послије прочитаног Јеванђеља сабранима обратио протосинђел Сергије Рекић. Након Свете службе Божије, на манастирском гробљу гдје је сахрањен професор Предраг, служен је парастос којим је началствовао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије и парох цетињски, уз саслужење братије острошког манастира. Потом се бесједом обратио о. Гојко који је казао да је професор Предраг Вукић познат цијелој нашој помјесној Цркви, а преко тога и цијелој васељени. Прота је истакао да дарови и таленти које је Бог дао Пеђи, нијесу остали закопани испод земље, него их је он у складу са поуком Господњом умножио, употребио, раздијелио другима, јер је знао да то није његово, него Божије. “Постао је укућанин свих наших кућа, брат и сабрат сваког манастира, брат и сабрат наше Цетињске богословије. Професор историје са Цетиња, Предраг Вукић, како се сам представљао, био је професор многим генерацијама наших ђака, будућих свештеника”, казао је о. Гојко. Подсјетивши да је професор Пеђа рођен 1966. године, на 200. годишњицу од укидања Пећке патријаршије, што је био знак да ће му читав живот проћи у проповједању тога крста и страдања Цркве Божије, отац Гојко је нагласио да се он упокојио 2019. године, на 800. годишњицу од успостављања Српске православне цркве и на 100. годишњицу од рада и труда архијереја тзв. покрајинских цркава да се Пећка патријаршија опет обнови и да се формира, данас свима нама и у свијету позната и призната, помјесна Српска православна црква. “Само ове двије године на његовом споменику, то је већ историја. А шта да кажемо о години која је за нама? Шта је стало у ову годину од када се Пеђе упокојио? Стала је историја којој је професор Пеђа толико служио и дао јој себе. Цијела та историја којој је служио вратила се нама. Један Сабор, други Сабор, изгласавање овог антиуставног закона, прогонитељског према Цркви, и народ који се пробудио и ту историју донио на црногорске улице и пред храмове и манастире у Црној Гори”, казао је, између осталог, протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије Светог Петра Цетињског, од 20. до 24. Фебруара боравио је у посети Новом Саду. Протину посету обележиле су бројне активности које Вам у овом прилогу предочавамо. Историјски дан у Матици српској – више од хиљаду људи на предавању протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића Матица српска, пантеон нашег народног памћења и кошница српске културе, памти све у име свог народа још од давне 1826. Године, када су је Срби основали у Пешти, а убрзо преселили у Српску Атину, али и поред тога, није запамћено да је у њеном здању у Новом Саду иједан говорник сабрао у овом храму науке и културе више од хиљаду људи, као у четвртак 20. Фебруара овог 2020. Лета Господњег. Те вечери новосађани су имали радост и част да се надахну и поуче изузетним предавањем протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, ректора Цетињске богословије Светог Петра Цетињског. Својим предавањем прота Гојко је отворио циклус у оквиру трибине „Савремени човек и савремени светˮ. На почетку вечери наступио је г. Миодраг - Миша Близанац, са члановима хора Исон, коју су извели песму „Устала је Црна Гораˮ, према тексту Славка Перошевића за коју је г. Близанац урадио аранжман и композицију. Поздрављајући драгог госта са Цетиња, председник Матице српске проф. др Драган Станић и управник Матичине библиотеке Селимир Радуловић казали су да оволику посету народâ Матица српска не памти у својој историји дугој 194 године. У свом надахнутом излагању ректор Цетињске богословије је говорио о савременим искушењима и дешавањима у Црној Гори, истакавши да је Црква Божија у Митрополији црногорско-приморској доживела истински духовни препород. „Људи бране и претке и сами себе и своје потомке, свесни су да су постали део великог историјског догађаја и да имају равноправно учешће у том догађају, да нису маргинализовани, а тема јесте политичка, везана је за закон, али је начин протеста духован, као на светој литургији - сви певају и читају молитвеˮ, истакао је између осталог отац Гојко. На самом крају излагања парох Цетињски је најавио литију у Сремској Каменици и казао: „У недељу ћу предводити литију у Сремској Каменици и ако ме моји у Црној Гори буду питали зашто баш тамо, подсетићу их да сви они када их срце заболи иду у Каменицу. А ово што се догађа у Црној Гори, ту се баш о срцу и радиˮ. (детаљан извештај са овог запаженог предавања проте Гојка, и видео запис погледајте ОВДЕ) Прота Гојко у интервјуу за „Новостиˮ: Црна Гора више никад неће бити иста! После одржаног предавања у свечаној дворани Матице српске, ректор Цетињске богословије дао је интервју за „Новостиˮ. На питање, постоји ли једна реч у коју би стало ово што се догађа у Црној Гори, прота Гојко је одговорио: „Саборност је та реч. Нема цркве без народа. Могли смо раније да им шаљемо специјалне позивнице, могли смо и паре да им нудимо, али оволико људи не бисмо никада окупили. Народ у Црној Гори осећа саборност. У литијама у Херцег Новом, где сам одрастао, срећем ових дана људе које знам од малих ногу. Сви они, без обзира на различите професије, стоје у храмовима и певају духовне песме. Тако складан скуп за две деценије, колико сам свештеник у Црној Гори, нисам могао ни да замислим. И не само у Херцег Новом, него у скоро сваком црногорском граду. Ја вам тврдим да ово није више она Црна Гора од пре два месеца. Неће више никада бити иста. Ово је духовна револуција у људима који спознају да су слободни и довољно храбри да је бране стрпљиво, истрајно и аргументовано.ˮ (целокупан интервју оца Гојка за „Новостиˮ прочитајте ОВДЕ) Отац Гојко Перовић у емисији "Геополитика" на Новосадској Телевизији: Литије су доказ најдивнијег заједништва у Господу! Након одржаног предавања на тему: "Савремени човек и савремени свет" у Матици српској пред више од хиљаду људи, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије је био гост у емисији "Геополитика" на Новосадској Телевизији. У оквиру наведене емисије коју уређује и води Милорад Вукашиновић, прота Гојко је говорио о актуелним дешавањима у Црној Гори, уз посебан нагласак на литије које су, према његовим речима, право чудо Божије јер хиљаде народа мирно и постојано узносе умилни славопој Господу. Ови догађаји су све препородили, па и нас свештенике, истакао је отац Гојко. Верни народ који своје незадовољство показује на улицама Црне Горе сведочи силу православља, и доказује да где су велике светиње, тамо су и велика истушења, закључио је отац прота Гојко. (гостовање ректора Цетињске богословије у емисији "Геополитика" на Новосадској Телевизији погледајте ОВДЕ) Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић посетио терапијску заједницу "Земља живих" Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, посетио је у петак 21. фебруара 2020. године, терапијску заједницу "Земља живих" на Ченеју. Том приликом прота је штићеницима одржао предавање на тему „Заједница са Богом и људима, суштина хришћанског начина живота“. Отац Гојко Перовић у емисији "Људи смо" на Радио-телевизији Војводине: Молитва је срж црквено-народних протеста у Црној Гори! Гост аутора и водитеља емисије "Људи смо" г. Милоша В. Рајковића, на Радио-телевизији Војводине био је протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије светог Петра Цетињског. У првом делу емисије отац Гојко је говорио о Богословији светог Петра Цетињског на чијем се челу налази. "Ово је, у сваком смислу, несвакидашња школа. У јеку нововјековног европског дистанцирања од Цркве и религије, у периоду кад су наука и просвећеност дефинисани као нешто супротстављено вјери, у другој половини 19. вијека, књаз Никола оснива прву средњу школу у својој држави – баш као богословију! Касније је та школа постојала и као богословско-учитељска школа, а из њеног дјеловања и кадровског потенцијала изродила се и Цетињска гимназија. Можемо слободно рећи да је ова школа настала из потребе и настојања Двора Петровића да Црна Гора има сопствено високо школство, па многи Цетињску богословију сматрају претечом савременог Универзитета у Подгорици", истакао је ректор Цетињске богословије. У даљем току емисије парох цетињски се осврнуо на недавно одражно предавање у Матици српској у Новом Саду, на вече које ће златним словима бити записано у историји ове знамените установе. У наведеној емисији речи је било и о пастирском раду оца Гојка, као и о болним питањима великих искушења са којима је суочена Црква Божија у Црној Гори. (прилог и видео запис ове емисије погледајте ОВДЕ) Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић у Светониколајевском храму у Новом Саду: Увек ићи напред! У Светониколајевском храму у Новом Саду, 23. фебруара 2020. године, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије Светог Петра Цетињског, служио је свету Литургију, уз саслужење новосадских свештеника. После прочитаног јеванђелског одељка беседио је отац Гојко. (извештај са овог литургијског сабрања у оквиру којег можете да погледате видео запис омилије оца Гојка прочитајте ОВДЕ) Прота Гојко на литији у Сремској Каменици: Пуно ми је срце кад видим ову порту испуњену братском љубављу! По завршетку молебана који је у порти храма Рождества Пресвете Богородице у Сремској Каменици служио Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије, уз саслужење свештенства, протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић произнео је пригодну омилију. „Служили смо Молебан Пресветој Богородици и, чини ми се, пошто се у Црној Гори спремају литије, а највећа је литија у Подгорици, да се овде на обале Дунава прелила Подгорица и Црна Гора. Хвала, браћо; хвала, драга Каменице, Сремска Каменице, као најлепше војвођанско лице које може бити! Хвала, Каменице, по моме мишљењу, вечерас војвођанска престоницо; хвала Каменице, данас црногорска узданице! И хвала, Каменице, друга Подгорице!ˮ казао је прота Гојко Перовић. (вест са овог молитвеног сабрања доступна је на нашој интернет страници и можете да је прочитате ОВДЕ)

Посетите редизајнирану интернет страницу Богословије светог Петра првог митрополита и чудотворца Цетињског, на адреси: http://www.bogoslovija.me. На интернет страници ове црквено-образовне установе можете да се упознате са њеним историјатом, са свим предметима који су присутни у петогодишњем црквено-образовном систему, а у прилици сте да прочитате и животописе оца ректора и свих професора. На насловној страни свакодневно можете да читате актуелне вести из живота Цетињске богословије.

У понедељак 3. јуна 2019. године, на празник Светих Равноапостолних цара Константина и царице Јелене, поводом завршетка школовања XXIII генерације обновљене Цетињске богословије (2014-2019) у Цетињском манастиру служена је Литургија са благодарењем. Литургијским сабрањем началствовао је игуман манастира Бањска о. Данило, уз саслужење 8 свештеника и 2 ђакона. На Литургији су појали матуранти Цетињске богословије, предвођени ђаконом Павлом Љешковићем, професором Црквеног појања. Свештени апостол читао је г. Никола Томић а одјељак из Јеванђеља, ђакон Душан Биговић. После прочитаног Јеванђеља сабраном вјерном народу, монасима и професорима, бесједио је протојереј-ставрофор др Владимир Ступар, професор Богословског Факултета Светог Василија Острошког у Фочи, говорећи о празнику Светих Равноапостолних цара Константина и царице Јелене и о васпитавању и изграђивању ученика богословије. После литургијског сабрања услиједила је додјела диплома, награда и књига најбољим ученицима у зборници Цетињске богословије гдје се матурантима обратио изасланик о. Владимир Ступар а потом је професор Драган Радоман, секретар школе, прозивао свршене матуранте. Матурантима су уручене дипломе и поклон монографија о Цетињском манастиру. На свечаном ручку поводом завршетка школовања ове генерације, прво се присутним обратио инжењер Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетиње. Потом је још једном ђацима упутио поуку и изасланик на матури Светог архијересјког синода СПЦ, проф. др о. Владимир Ступар. У име своје генерације професорима и изасланику Синода и свим присутним захвалио се свршени матурант г. Емилијан Билинац. Ученици су потом свом разредном старешини професору г. Слобу Станишићу уручили на поклон икону Преподобне Мати Параскеве. Испред Књижевне општине цетињске ђаке је поздравио г. Радојица Радовић. У име родитеља матураната све присутне поздравио је и г. Горан Дедић, чији је син Александар-Саша Дедић са одличним успјехом завршио Цетињску богословију. Своје ђаке на крају петогодишњег школовања на Цетињу поздравио је разредни старешина професор мр Слобо Станишић. У име Кола милосрдних сестара „Краљица Милена“, честитке је упутила и г-ђа Његосава Перовић. Свршене богословце поздравио и протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Потом су професори, ученици и гости школи у празничном расположењу саборно опјевали и неколико пјесама. Матуру у школској 2018/2019. години успјешно су завршили господа матуранти: протојереј-ставрофор Милован Андрић (Епархија милешевска), г. Емилијан Билинац (Епархија британско-скандинавска), г. Александар-Саша Дедић (Митрополија црногорско-приморска), г. Дејан Додиг ( Архиепископија београдско-карловачка), г. Марко Жишков ( Епархија банатска), г. Немања Павловић ( Епархија зворничко-тузланска), г. Цвјетко Перић (Митрополија црногорско-приморска), г. Томислав Поповић ( Епархија зворничко-тузланска), г. Никола Томић (Митрополија црногорско-приморска), г. Максим Шкрбић (Митрополија црногорско-приморска) и г. Стефан Путинчанин (Епархија банатска). Честитајући свршеним матурантима XXIII генерације обновљене Цетињске богословије Светог Петра Цетињског (2014-2019), молимо се Богу да их благослови Светог Петра Цетињског и Светог Јована Златоустог, њихове разредне славе и свих светиња Цетиња и Црне Горе, прате у све дане њихових живота. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У Кузбаској богословији Руске православне цркве у сибирском граду Новокузњецку, одржана је Међународна научна конференција на тему мисионарског рада Свете браће Кирила и Методија – словенских просветитеља. Управо на дан кад православна Црква прославља ове светитеље, скуп је почео молитвом у школском храму, а настављен сесијама у конференцијској сали богословије. У раду овог скупа учествовали су богослови, филолози и историчари из Русије, Пољске и Црне Горе, као и представници православне и римокатоличке цркве. У првој сесији овог научног скупа, своја излагања су имали професори Цетињске богословије СПЦ: протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор, и протојереј Арсеније Радовић. Отац Гојко је говорио на тему „Први плодови мисионарског рада Свете браће – на словенском југу“, док је отац Арсеније излагао на тему „Штампана издања јужнословенских богослужбених књига“. Њихова предавања је преводио г. Аполон Мишченко, такође професор Богословије Светог Петра Цетињског. Представници Цетињске богословије остаће у сестринској Кузбаској богословској школи до недјеље, како би узели учешћа у заједничком васкрсном богослужењу. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, Ректор Цетињске Богословије и професори протојереј Арсеније Радовић и Аполон Мишченко на празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског боравили су у Кемерову гдје је Митрополит кемеровски и прокопијевски Аристрарх са свештенством и вјерним народом служио свету Литургију у древном храму Светог Николаја. Њему су саслуживали и отац Гојко Перовић и отац Арсеније Радовић. Митрополит Аристарх, који је радо виђен гост у Црној Гори, поздравио је драге госте, представио их вјерном народу и у својој архијерејској проповиједи говорио о нераскидивим историјским и духовним везама наших помјесних цркава. Митрополит је посебно нагласио потребу да ми православни морамо радити на очувању јединства Православног свијета и Цркве којој припадамо и коју исповиједамо као једну, свету, саборну и апостолску. У име присутне делегације протојереј-ставрофор Гојко Перовић заблагодарио је Господу и Светом Николају на овом дару, сусрету и служењу Свете Литургије, пренијевши поздраве Митрополиту Аристарху, свештенству и вјерном народу његове епархије од Високопреосвештеног митрополита Амфилохија и преосвећеног епископа Јоаникија. Кемеров је сибирски град који броји око 550.000 људи, административно је сједиште Кузбанске регије и релативно је новијег датума. Храм Светог Николаја у коме је служена служба је ипак древни, преживио бошљевички терор и мјесто је гдје се вјерници ове епархије радо сабирају на празник Светог Николаја. Ректор и професори Цетињске Богословије након Литургије упутили су се у Новокузњецк, гдје ће у тамошњој Богословији учествовати на Научном скупу о Светом Кирилу и Медотију који почиње данас, 22. маја 2019. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У суботу 11. маја 2019. године, завршила се редовна настава у школској 2018/2019. години,за матуранте XXIII генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског(2014-2019). Разредни старешина ове генерације је професор мр Слобо Станишић. Десет матураната са осталим богословима, јутрос је учествовало у Светој архијерејској литургији у цркви на Ћипуру, коју је служио Његово високопреосвештенство Митрополит тернопољски и кременецки г. Сергије, из Украјинске православне цркве Московског патријархата. Звона Цетињског манастира огласила су крај наставе ове генерације богослова, који су после часова извршили прозивку и цјеливали икону Светог Јована Златоустог, своје разредне славе. Матуранти су потом предвођени својим разредним старешином професором мр Слобом Станишићем отишли до Цетињског манастира и поклонили се моштима Светог Петра Цетињског и руци Светог Јована Крститеља и дијелу Часног Крста Господњег. Матуранте је у Цетињском манастиру дочекао јеромонах Јустин Мреновић. У наставку је одржана и сједница Наставничког савјета Богословије, којом је предсједавао ректор протојереј-ставрофор Гојко Перовић, на којој је било ријечи о успјеху и владању ове генерације матураната. Ректор школе, отац Гојко Перовић је посебно истакнуо да је ова генерација једна од најбољих од обнављана Богословије 1992. године. Од десет ученика, њих деветорица је завршило пети разред са одличним успјехом. По одлуци Светог архијерејског синода Српске православне цркве, матурантима предстоји полагање матурског богословског испита зрелости, који ће почети у четвртак 30. маја 2019. године, полагањем писменог дијела испита. Наредних дана у договору са изаслаником Синода на матури биће организован и полагање из усменог дијела испита. Настава за остале разреде у Цетињској богословији трајаће до 28. маја. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер, нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву. Ону цркву, за коју Св. Петар Цетињски каже Црногорцима и Брђанима 1822. године: у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, у разговору за ИН4С. Можда је скроз необично да два пута, у кратком времену, водимо разговор на готово исту тему, али сматрамо прилично интригантним то што поједини медији из дана у дан, без престанка, засипају јавност ”новим открићима” у погледу аутокефалности СПЦ. Недавно је објављен документ у коме се неколико водећих патријараха православља, у 16. вијеку, ограђују од аутокефалности датој СПЦ, и готово да је негирају. Какав однос да има вјерујући човјек према оваквим публицистичким појавама? – Прочитао сам тај чланак и бојим се да његов аутор нема добре намјере, и да није вођен истраживачким поривом него жељом да сервира полуистине. А сви добро знамо да су полуистине често горе од лажи. Дакле, Велики свеправославни сабор на Криту 2016, међу првим својим документима, побројао је све канонске православне аутокефалне Цркве. Међу њима је и Српска православна црква, па је свака дискусија о томе има ли СПЦ аутокефалност и да ли је она ваљана – лишена сваког смисла. Е сад, историја аутокефалне СПЦ је дуга осам вјекова и веома бурна. Ова је Црква проживјала многе успоне, родила бројне плодове, али и бивала на распећу разних искушења. Ово што се објављује у неким црногорским медијима управо има карактер полуистина. То су документа истргнута из историјског контекста, а публици се не нуди ваљано објашњење – када је, како је и зашто је, дошло до настанка таквих аката (нпр. критика коју је Св. Сави упутио Охридски архиепископ Димитрије; посланица источних патријараха из 1531. и … ко зна шта је сљедеће на програму ових ”истраживача” ). Мислим да смо читаоцима ИН4С-а у прошлом разговору прилично објаснили историјски и канонски контекст односа Светог Саве и Димитрија охридског архиепсикопа. Шта недостаје у појашњењу прилика које су довеле до поменуте посланице 1531. године? – Недостаје пуно тога. Не можеш данашњој читалачкој публици тек тако издекламовати садржај поменуте посланице а не објаснити им о чему се заправо ради. Ко је смедеревски Митрополит Павле? Зашто га осуђују источни патријарси? Какав је интерес турске империје у том моменту? И многа друга веома сложена питања остала су без одговора, у том чланку који је очигледно имао само једну намјеру – да омаловажи цјелокупну СПЦ и њену историју. Међутим, то је тако, кад се теме из науке и уско-стручних области, развлаче по новинама и то у политикантске сврхе. Бојим се да и ови наши разговори на поменуту тему, иако имају намјеру да појасне и да допуне, у суштини, само дају легитимитет таквом не-научном приступу овим питањима. Па, ипак, реците нам каква је то била ситуација у вези Митрополита Павла и турских власти? Шта је довело до тога, да рад овог српског архијереја буде осуђен од Цариградског и других источних патријараха? – Ријеч је о доста тешком периоду за Православну цркву уопште. Све се дешава непосредно (непун вијек) након пада Цариграда под Турке (1453) а и коначног пада српске деспотовине (1459) под исту ту отоманску власт. Добро се зна да је однос султана према Православној цркви био такав, да Турцима није одговарало постојање више црквених поглавара у царству. За султана је било идеално да то буде један поглавар, и да, по могућности, то буде онај кога ће султан најлакше моћи да контролише – а то је управо патријарх у Цариграду. Ово не значи да су сви цариградски патријарси били султанови послушници. Далеко од тога! Али генерално, кроз историју, ова црквена столица била је на том распећу, да трпи велики и директан притисак турских власти и њихових политичких интереса. Ово је сигурно било тако док су Истанбулом владали султани, тј. до Ататуркове револуције. Тако да, послије пада Смедерева, долази до запуштења Пећке патријаршије (која се, прије тога, по нужди селила и у Жичу, и у Смедерево), и једно вријеме није ни било патријарха, нити могућности (објективних, физичких) да се он изабере. Турци су ту прилику искористили да све православне на Балкану ставе под једну јединствену управу, односно, да се територија Пећке патријаршије, нађе под управом охридског архиепископа (а овај је свакако већ под управом цариградског). Искрено речено, то се не противи ни црквеним канонима (и они прописују да кад једна црквена област остане без поглавара, тада старање о њој преузима прва најближа Црква), али хоћу да нагласим овај политички моменат, како би се боље разумјело оно што слиједи. Е сад, почетком 16. вијека, на историјску сцену ступа један веома храбар и родољубиви архијереј, смедеревски Митрополит Павле. Он је настојао да поврати српску црквену самосталност, која је била неупитна у цијелом православљу, од 1219, па до турске окупације. И имао је за то подршку локалних турских управитеља, али је султан лично стао на страну охридског архиепископа! И сад, питам ја вас, – шта се могло очекивати од цариградског патријарха (а једнако и од осталих источних патријараха који су такође под султановом влашћу)? Да се успротиве султану, ради једног српског владике? Има научног основа да се сумња у самосталност одлука како Цариграда, тако и осталих патријараха – у овом поменутом случају из 1531! Другим ријечима, јасан је султанов ”рукопис” у тексту ове посланице. Султан не зна каноне, али он нареди, па се читају они канони који одговарају његовој одлуци. Како другачије схватити ноторну чињеницу да је само 20-так година касније, упркос садржају посланице из 1531. православна васељена подржала обнову Пећке патријаршије и њене самосталности, под Макаријем Соколовићем 1557. године! Појавио се Мехмед-паша Соколовић и – промијенио се однос према Пећкој патријаршији! И код султана и код патријарха у Цариграду! Само, то није био једнократни акт (као онај из 1531. г.) који важи док су живи његови потписници, него васпостављање Пећке патријаршије и њеног угледа у православљу, које ће потрајати наредних 200 година и више! До 1766. и насилног укинућа Пећке патријаршије! Па добро сад, како се разабрати у том историјском клупку? Изгледа да се од 1453, па до 20. вијека, све одлуке цариградског патријарха, мање-више тичу султановог утицаја. Некад је тај утицај био против српске црквене самосталности, а некад у њену корист. Гдје је ту Божији благослов? – Е ту треба бити опрезан. Врло опрезан. Султанов утицај не треба изједначити са одсуством благослова! То – никакао! Цариградски патријарх све вријеме има Божији благослов да руководи Црквом, да окупља друге патријархе да помаже друге Цркве. А са друге стране и султан је Божији створ. Може Бог и њега усмјерити, па и надахнути да учини нешто што ће помоћи патријарху. Као што је накада у Старом завјету, надахнуо Бог незнабожачког цара Кира, владара Персије, да изда указ о обнови Соломоновог храма (а таквих је примјера безброј), тако и исламски владар и окупатор, по промислу Божијем, може утицати и на неке позитивне одлуке, корисне за Цркву. А ако ме питате како ја разликујем – који је султанов утицај исправан, онај из 1531. или онај из 1557. рећи ћу вам, врло просто: ја сам из Црне Горе и за мене нема дилеме, да је обнова Пећке патријаршије позитиван чин, а њено укинуће да је негативан! Какве то има директне везе са тим што сте ви из Црне Горе? – Има велике везе. И управо су ту разлози мога чуђења, како неко из Црне Горе, ма којој опцији да припада, може да дисквалификује самобитност Пећке патријаршије? Ко је рукополагао зетске и црногорске владике? Пећки патријарх или охридски архиепископ? Како се неко бори за добробит православља у Црној Гори и за напредак Цркве у Црној Гори (ма како да је схватао и доживљавао а да се из петних жила труди да дискредитује ону патријаршију која је хиротонисала све нама познате цетињске митрополите? Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву. Ону цркву, за коју Св. Петар Цетињски каже Црногорцима и Брђанима 1822. године у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили! И ето, да овај осврт завршим са нашом црногорском историјом. Не можемо имати двоструке аршине. Ако смо спремни да са правом величамо отпор Црногораца руском Црквеном синоду (из 1804.) кад су се Руси о Светом Петру Цетињском изјашњавали више политички него црквено (и у ком отпору се јасно може прочитати везаност Црногораца за Пећку патријаршију, чак и онда кад је нема, кад је укинута, онда морамо и у писму четири патријарха из 1531. препознати исти ”однос снага” међу ”великима” и ”малима”, а у дјелу Митрополита Павла из Смедерева, видјети исту ону искру коју су носили Црногорци вјековима, чувајући Цетиње као ”једину слободну светосавску столицу” (како рече предсједник краљевске Владе Црне Горе Лазар Томановић, у свом говору, приликом проглашења краљевине 1910. године). Извор: Митрополија црногорско-приморска

На дан када наша Света саборна и апостолска црква прославља Светог пророка Јоила, Преподобног Прохора Пчињског и Преподобног Јована Рилског, 1. новембра у Цетињском манастиру служена је Света литургија и парастос за упокојене професоре, ученике и особље Цетињске богословије. Светом литургијом је началствовао јеромонах Прохор, сабрат ове свете обитељи који данас слави свој имендан. Саслуживали су му протосинђел Исак Симић, јеромонах Јустин Мреновић и свештеник из Колумбије, Естебан Диаз Ниња, јерођакон Онуфрије Савић, јерођакон Евстатије Ивановић и ђакон Марко Радмило. За певницом су једнодушно одговарали ученици Цетињске богословије. После Литургије Његово преосвештенство владика диоклијски г. Методије служио је парастос упокојеним професорима, ученицима и особљу Цетињске богословије. На крају се кратком бесједом ученицима обратио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, подучивши их о важности читања текста из књига Светих пророка. Славски колач поводом имендана оца Прохора, освештао је Митрополит Амфилохије уз саслужење архимандрита др Евстатија Аздејковића из Венецуеле, а били су присутни монаси Цетињског манастира. Извор: Митрополија црногорско-приморска

,,Нека нам је свима са срећом ова годишњица прве средње школе у нововјековној Црној Гори“, овом честитком је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор обновљене Богословије Светог Петра Цетињског почео интервјуу који је овим дивним поводом дао за Радио ,,Светигора“. Отац Гојко подсјећа на предисторију овог догађаја када су, још у вријеме Светог Петра Цетињског и Његошево вријеме, постојала настојања и планови да се отвори школа која би образовала будуће свештенике. Иако историја не може баш да обради у којој мјери и каква је била та школа, при Цетињском манастиру је ипак постојало неко основно образовање, које је давало кандидате за свештеничку службу, гдје су се кандидати учили црквеном читању и појању у некој најкраћој мјери. Такву школу је похађао и сам Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац прије свог одласка у Херцег Нови. Касније је Његош основао основне школе, али се увијек осјећала потреба за једном вишом школом од основне. ,,Још 1863.године, заједно са херцеговачким архимандритом Нићифором (Дучићем), књаз Никола је основао привремену Богословију, која је радила само једну годину због недостатка финансијских средстава, али су сачувана нека документа везана за тај период њеног рада. Оснивању Богословије 1869. претходио је пут књаза Николе у Русију гдје је добио значајну материјалну помоћ од руског Двора за оснивање Цетињске богословије и ,,Ђевојачког института“ на Цетињу. Пракса, која и до данас постоји у руским црквеним школама налаже да се оснива посебна школа за будуће свештенике, а да у близини буду и регентске школе (школе за диригентице). Њихова основна намјена је да се у близини Светиње васпитавају и будући свештеници и дјевојке по свим црквеним и интернатским правилима, како би сјутра свештеник, из те школе која је у близини, могао себи да изабере попадију и да са њом формира црквени брак“, истиче отац Гојко. Подсјећа да је ова школа једно вријеме радила као Богословија, па као богословско-учитељска школа, која је имала неке системске везе и са цетињском гимназијом, која је основана двадесетак година после тога и тако је дочекала почетак Првог свјетског рата, када је њен рад и престао. Свој рад је поново 1921. године обновила и то први пут под именом Богословија Светог Петра Цетињског на предлог Митрополита Митрофана Бана, који се трудио да се школа обнови и да се врати у Биљарду, гдје је и прије била. Од 1921. до 1943. Богословија је радила у Биљарди. 1943. прекинула је свој рад јер су комунистичке власти забраниле њену обнову после 1945. Од тада до 1992. године нисмо имали Богословију на Цетињу, осим што је шездесетих-седамдесетих година радила монашка школа у манастиру Острог, која је била неки најкраћи могући систем по којем су обучавани монаси и будући свештенослужитељи за будућу службу“, каже отац Гојко, говорећи о историјату ове црквено-просветне установе. Отац Гојко каже да је 1991. године када се десетак људи, међу којима и Митрополит Данило (Дајковић), окупило да прослави 50. годишњицу матуре, Митрополит Амфилохије (који је тада већ био на трону Митрополита црногоско-приморских), инспирисан том годишњицом и сусретом, а на њихов предлог, упутио Светом Синоду предлог да се Богословија на Цетињу обнови, што се и догодило 1992. године. ,,Цетињска Богословија је свој рад обновила као једна од богословија Српске православне цркве, каква је била и она из 1921. године. То је средња, петогодишња школа са интернатом. По нужди, рад школе је смјештен у згради Црквеног суда, који се налази иза Владиног дома на Цетињу, јер је Биљарда претворена у музеј и у њој није било могуће радити. Ова школа ради од 1992. године и изњедрила је преко двадесет генерација, или нешто око 400 свршених богословаца. Они су данас свештеници, професори, двојица ђака су архијереји, а још четворица професора су архијереји Српске православне цркве на све четири стране свијета. Један је бивши професор, Владика Кирило, у Аргентини, а други ђак Владика Силуан, у Аустралији“, подсјећа отац Гојко на значај овог духовног расадника. Ректор Богословије каже да се у школи ради у условима који и нису баш примјерени. ,,Школа је смјештена у црквеном суду а интернат је на другом крају града. Имамо једну монтажну кућу у којој се налази трпезарија Богословије. Иако то и нису баш најбољи услови, све то има и својих позитивних страна. Управо тако размјештена школа чини да цио овај град буде као један школски интернат, јер су ђаци, просто, принуђени да сваког дана шетају градом, нису затворени у четири зида као што је случај у другим школама ове врсте. Имамо тринаест професора и петнаест помоћних радника. Оно што ову школу чини успјешном и до сада квалитетном је чињеница да се читав њен живот одвија око ћивота Светог Петра Цетињског, велике светиње Цетињског манастира, манастирских богослужења. Немамо потребу, као неке градске богословије, да импровизујемо богослужбени живот, већ живо учествујемо у богослужењима, не само Цетињског манастира него и цијеле Митрополије“, каже отац Гојко Перовић. Ове године у Цетињску Богословију уписано је десет ученика у први разред. У свим богословијама наше Цркве смањен је број ђака првака у односу, на примјер, на случај кад је Цетињска Богословија обновила свој рад 1992. и уписала седамдесет ђака и када је било година да броји и до 140 ученика. ,,Сада имамо укупно 50 ученика, што је са педагошке стране чак и добро, с обзиром на овакав интернатски живот и на друге обавезе које ђак има. Тако се и ми професори више можемо посветити својим ђацима. Све ово ће бити и ствар неких других системских рјешења; да ли ће се богословије укључивати у школски систем државе у којој су и на који начин. Можда ће Богословија почети да пружа и неко шире образовање, као што је и био случај ове школе када је била богословско-учитељска школа из које су излазили, осим свештеника, и будући правници, историчари, наставници…Све у свему, спремни смо на све опције, пред нама је будућност. Имамо обучен професорски кадар и за неке друге планове и програме“, каже отац Гојко Перовић. Иако је ово прва средња школа у Црној Гори, Цетињска Богословија нема подршку државе. ,,Нама не треба толико финансијска помоћ државе, мада наравно да би нам користила, колико је држави потребно да се понаша принципијелно. Ако помаже другу вјерску школу, школу Исламске заједнице, медресу у Тузима, онда би, на нивоу принципа, било логично да помаже и рад најстарије школе у Црној Гори. Молимо се Богу да се и те неке основне ствари посложе како треба“,закључује Ректор Цетињске Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у интервјуу који је дао Радију ,,Светигора“ поводом 149. годишњице почетка наставе у Богословији. Слободанка Грдинић Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора

Поштовани господине предсједниче Интернационалне скупштине православља, поштоване господине генерални секретаре, Ваша високопреосвештенства, часни оци, даме и господо учесници ове јубиларне 25. конференције ИСП! Велико ми је задовољство и изузетна част и привилегија да овдје, у Атини, гдје је настала идеја демократије и гдје је демократија рођена, говорим о овако важној теми као што је: Парламентарна демократија и хришћанске вриједности. Посебна је привилегија говорити на овој јубиларној 25. по реду конференцији Интернационалне скупштине православља, асоцијације која има важну мисију очувања и промовисања православља – вјере чије се идеје и вриједности налазе у темељима европске цивилизације. Пошто долазим из Црне Горе, желим овом приликом да укажем на неколико чињеница. Прије свега желим да нагласим да су у Црној Гори угрожени и парламентарна демократија и хришћанске вриједности. Црна Гора је једина земља од свих земаља бившег источног, социјалистичког блока, у којој није дошло до демократске смјене власти. Иста партија влада тридесет година. Дакле, Црна Гора још није успоставила принцип смјењивости власти, демократским путем, на изборима. Умјесто демократског поретка, зацементиран је аутократски поредак гдје се опозиција прогања, и гдје се воде политички и етнички мотивисани и монтирани судски процеси против опозиционих лидера, челника коалиције Демократски фронт, који су, наводно, уз помоћ руских служби хтјели да изврше државни удар на дан парламентарних избора одржаних 16. октобра 2016. године. Осим демократије, у Црној Гори су угрожене и хришћанске вриједности. Наиме, челници режима су експлицитно саопштили да желе да Црну Гору изведу из словенско-византијског, православног цивилизацијског круга, гдје је она вјековима припадала (и као таква опстала током 400 година сурове турске окупације), и да је уведу у римокатоличко-протестантски, западни цивилизацијски круг. Ради се, значи, о промјени историјског идентитета Црне Горе по украјинском моделу, што подразумијева обавезан антируски наратив, па је тако Црна Гора (једина од православних словенских земаља) увела санкције Руској Федерацији и признала самопроглашену терористичку творевину косметских Албанаца на историјској српској земљи – Косову и Метохији, супротно вољи већине православног становништва Црне Горе. Осим тога, власт у Црној Гори врши константан притисак на канонску православну цркву – Српску православну цркву, као што то ради и власт у Кијеву која прогони канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата. На мјесто 800 година постојеће Српске православне цркве, најстарије институције на простору данашње Црне Горе, актуелна црногорска власт жели да инсталира псеудоцрквену племенско-партијску организацију, регистровану 2000. године у полицијској станици на Цетињу. Влада Црне Горе је припремила Закон о правном положају цркава и вјерских заједница којим предвиђа да имовина православне цркве постане имовина државе, да се црквени великодостојници не могу бирати без сагласности власти и да сједиште православне цркве не смије бити изван Црне Горе (што се директно односи на Српску православну цркву чије је сједиште у Београду), иако је сједиште римокатолика у Црној Гори, као што је познато, такође у другој држави, тј. у Ватикану. У плановима челника црногорског режима православна Црква треба да буде један од конституената црногорског националног бића (што је етнофилетистички приступ Цркви, супротан канонима и потпуно стран њеном бићу). Режим не жели православну Цркву која има јеванђељску мисију; они хоће институцију која би имала националистичку и асимилаторску функцију, и која би била „у хармоничним односима са државним органима“, како је то формулисао актуелни предсједник Црне Горе. Таквим односом према православној Цркви, која према свим истраживањима правног мњења ужива највеће повјерење грађана Црне Горе, власт у Црној Гори крши уставно начело одвојености Цркве од државе, по коме је Црква слободна да сама уређује своје устројство и своју унутрашњу организацију. Али, без обзира на сва искушења у Црној Гори постоје респектабилне снаге које се одлучно боре и за парламентарну демократију и за хришћанске вриједности. Наша православна вјера нас учи да је живот непрестана борба – против гријеха, смрти и ђавола. И ми као православни хришћани морамо истрајати у тој борби за наш систем вриједности и наше идеале и циљеве. ИЗВОР: Митрополија црногорско-приморска

Звучни запис разговора

Прослава је отпочела Светом Литургијом у Цетињском манастиру, а служили су је са јеромонахом Јустином Мреновићем свештеници из генерације. Началствовао је свештеник Милош Црепуља парох пљевско-мујџићки из епархије бихаћко-петровачке, саслуживали су свештеници Иван Илић парох плански из епархије крушевачке, Никола Скопљак парох бјелопољски из епархије будимљанско-никшићке, Спасоја Радовановић парох шпионочки из епархије зворничко-тузланске, Бојан Радуновић парох горњеполимски и гусињски и Стефан Миловановић парох јасиковачки из епархије будимљанско-никшићке. Из генерације на литургији су са Цетињским богословцима појали г. Стефан Сремац из Шида, г. Радан Шарић из Јајца и г. Горан Богдановић из Бјељине, а присутан је био и ђакон невесењски Ратко Зубац из епархије захумско-херцеговачке. После причешћа сабраним ученицима и свим присутним у име своје генерације обратио се свештеник Никола Скопљак, који је заблагодарио Господу и Светом Петру Цетињском на благослову да буду ђаци ове велике школе. На крају литургије одслужили су помен за упокојење свог брата из генерације Димитрија Митића из Зрењанина који се упокојио 26. децембра 2006. године. После цјеливања цетињских светиња и молитве Светом Петру Цетињском, обишли су зграду Цетињске богословије. Празновање је настављено свечаним ручком са ученицима и професорима богословије. У име ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића и разредног старешине протојереја мр Арсенија Радовића и осталих професора, ученике XIII генерације поздравио је ђакон Павле Љешковић и извршио прозивку присутних, који су се представили где су на парохијама и на послушањима широм епархија наше помјесне Цркве. Ученицима XIII генерације обновљене Цетињске богословије, желимо благословену прославу десетогодишњице матуре и да их благослов Светог Петра Цетињског прати у све дане њихових живота. Александар Вујовић, професор Богословије Светог Петра Цетињског Извор: Радио Светигора

Матурска екскурзија ђака Призренске и Цетињске богословије 20. септембра 2017. Матуранти, професори, као и пријатељи и добротвори Цетињске и Призренске богословије кренули су 16. септембра 2017. године на заједничку матурску екскурзију – поклоничко путовање у Свету Земљу. Ово је својеврстан историјски догађај – први пут у историји СПЦ двије богословије организују заједничко поклоничко путовање за своје матуранте. Прва станица на којој су се цетињски путници зауставили након поласка са Цетиња, истог тог дана у поподневним часовима, био је Истанбул. Вишесатну паузу између два лета искористили су да посјете Цариградску патријаршију и поклоне се њеним светињама. Тамо их је дочекао љубазни домаћин, Митрополит силивријски Максим. Након овог корисног и богоугодног предаха између два лета наставили су своје путовање за Свету Земљу, у коју су стигли у касним вечерњим часовима. Те прве ноћи у Светом граду Јеруслиму присуствовали су васкршњој поноћној Литургији у цркви Гроба Господњег, и поклонили се светињама Храма Васкрсења. На овој Светој Литургији, коју је служио митрополит Јерусалимске Патријаршје Димитрије, саслуживали су Преосвећени Епископ рашко-призренски Теодосије и професори Призренске и Цетињске богословије, као и гости свештенослужитељи. У недељу поклоници су обишли светиње града Јерусалима. Између осталог, прошли су Крсним путем до Голготе и Гроба Господњег и поклонили се мјесту Успења Пресвете Богородице. У понедељак, након посјете мјесту Вазнесења Христовог, отишли су на пријем код Његове Светости Патријарха јерусалимског господина Теофила III. Патријарх је овом приликом угостио ђаке, професоре и госте обје богословије СПЦ, обративши им се надахнутом пастирском бесједом у којој је прије свега нагласио јединствени карактер и значај Јерусалимске Патријаршије, мајке свих Цркава која је призвана да на најсветијим мјестима васељене свједочи вјеру и јединство цјелокупне Цркве. На крају ове посјете, која се поклопила са годишњицом освећења храма Светог Јована Владимира у Бару, Патријарх Теофил је на благослов свим професорима, ђацима и осталим поклоницима дао пригодне поклоне, док су они њему узвратили такође пригодним даровима. Поклоници из Црне Горе су му, између осталог, даривали јединствен поклон – фотоалбум у којем је забиљежена његова посјета Митрополији црногорско-приморској приликом освећења Храма у Бару 2016. Истога дана призренски и цетињски поклоници су посјетили манастир Светих Архангела, задужбину светога краља Милутина и Сионску Горњицу. Из Свете Земље – Ивана Јовановић © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска