Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'храму'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 318 results

  1. У недељу 23. по Педесетници, 12. новембра 2017. године, ученици првог и другог разреда верске наставе из ветерничке Основне школе „Марија Трандафил“, предвођени својим надлежним вероучитељем Браниславом Илићем, узели су активно учешће у литургијском сабрању у свом парохијском Светосимеоновском храму. ФОТО АЛБУМ Светом Литургијом началствовао је презвитер Бранислав Ђурагић, настојатељ храма, уз саслужење протопрезвитера Предрага Билића. Након прочитаног еванђелског одељка, отац Бранислав је поучио присутне о значају напредовања у врлинском животу, на који нас подстиче данашње Светописамско читање. За богослужбену заједницу при Светосимеоновском храму у Ветернику била је особита радост видети храм испуњен мноштвом малишана који са пажњом и љубављу учествују у литургијском сабрању, актуализујући на тај начин оно знање које на часовима верске наставе добијају и са сваком усрдношћу усвајају. На литургијски позив „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступитеˮ, дечица су се причестила светим тајнама Тела и Крви Господње, и тако, према речима вероучитеља Бранислава Илића, на најбољи могући начин показала да је Литургија једна велика катихеза која даје круну свему. Али Литургија их и васпитава, и учи истинском хришћанском етосу како би у будућности порасли Творцу на славу, родитељима на радост, а Цркви и отаџбини на корист, додао је вероучитељ. Извор: Беседа View full Странице
  2. Организатори ове уметничко- књижевне вечери били су храм Вазнесења Господњег у Жаркову, издавачка кућа Бернар, студио Руски Цар, у сарадњи са порталом Православие.ру, а уз подржку Сретењског манастира из Москве. Предавачи на трибини су били отац Оливер Суботић, парох Вазнесењског храма у Жаркову, Никола Дробњаковић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Бернар“ и преводилац књиге "Разговори са старцем Илијом" Ива Бендеља. Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. При томе су се организатори потрудили да фотоматеријал одаберу полазећи од жеље да пре свега прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа. Изложбу чине црно-беле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов.Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика, а гледаоци такође имају увид у моду и стил облачења са краја 19. и почетка 20. века. Управо мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља. Оптински старац Илија, духовних Патријарха Московског и све Русије Кирила, велики је поштовалац светих страстотерпаца Романових. У књизи сабраних беседа, отац Илија образлаже узроке и последице Октобарске револуције, и даје објашњење зашто је убиство цара и његове породице био тако зверски и злочиначки чин, као и зашто је здраво монархистичко уређење једини спасоносни облик владавине. Сем тога, у књизи „Разговори са старцем Илијом“ читалац може пронаћи одговоре на питања као што су: „Како пронаћи доброг духовника“, „Како победити корупцију“, „Каква треба да буде савест“ и многа друга. Отац Оливер Суботић је навео паралелу између историјских догађаја који су погодили Русију, а пар деценија касније, и Србију. Он се позвао на старчеве речи да је узрок свих несрећа и потреса што је народ, српски и руски отпао од Бога и што је постао нетрпељив, као и да, једино враћањем Богу и правим хришћанским вредностима, народ може ићи путем спасења. Господин Никола Дробњаковић је, у неформалном дијалогу, описао свој сусрет са старцем Илијом, када се и родила идеја и жеља за објављивањем беседа са великим православним духовником. Интересантно је и то што је, према речима главног и одговорног уредника издавачке куће „Бернар“, верни српски народ вишеструко повезан са старцем, имајући у виду да је сам старац дуго година био духовник светогорског Свето-Пантелејмоновог манастира и скита Стари Русик, где се подвизавао Свети Сава. Поред тога, старац је прошле године посетио Београд где се поклонио светињама и причестио верни народ. У оквиру промоције, присутнима је представљена и нова књига протојереја Андреја Ткачова "Да не би отишли". Извор: Православие.ру
  3. У суботу 4. новембра у цркви Вазнесења Господњег у Жаркову посетиоци су имали прилику да погледају изложбу фотографија посвећену цару Николају II и његовој породици. Након празничног бденија, одржана је промоција нове књиге „Разговори са старцем Илијом“ издавачке куће Бернар. Организатори ове уметничко- књижевне вечери били су храм Вазнесења Господњег у Жаркову, издавачка кућа Бернар, студио Руски Цар, у сарадњи са порталом Православие.ру, а уз подржку Сретењског манастира из Москве. Предавачи на трибини су били отац Оливер Суботић, парох Вазнесењског храма у Жаркову, Никола Дробњаковић, главни и одговорни уредник издавачке куће „Бернар“ и преводилац књиге "Разговори са старцем Илијом" Ива Бендеља. Изложба фотографија „У сусрет Руском Цару. Романови – царско служење“ посвећена је последњем Руском императору Николају II и његовој породици. Пројекат је настао са жељом и циљем да се српској публици приближи лик и дело чланова последње династије. Поред тога, да се пробуди сећање на породицу Романов, ближе упозна са животом и жртвеним служењем породице последњег Руског цара. При томе су се организатори потрудили да фотоматеријал одаберу полазећи од жеље да пре свега прикажу лепоту породице Романов, њихов свакодневни живот и служење за добробит Отаџбине и свог народа. Изложбу чине црно-беле фотографије из историjских архива и личних албума породице Романов.Изложба је тематски подељена на целине. Једну целину чине портрети чланова царске породице. Међу њима се посебно издвајају парадни портрети. Психолошки портрети доносе сву лепоту словенског лика, а гледаоци такође имају увид у моду и стил облачења са краја 19. и почетка 20. века. Управо мученик цар Николај и његова породица уживају посебну љубав код српског народа. Буђење сећања на царске мученике носи посебан значај у долазећој 2017. години, када се навршава 100 година од почетка велике руске трагедије, а 2018.године 100-годишњица мученичке кончине последњег Руског императора и његове породице, који су у Руској и Српској Цркви прибројани лику светитеља. Оптински старац Илија, духовних Патријарха Московског и све Русије Кирила, велики је поштовалац светих страстотерпаца Романових. У књизи сабраних беседа, отац Илија образлаже узроке и последице Октобарске револуције, и даје објашњење зашто је убиство цара и његове породице био тако зверски и злочиначки чин, као и зашто је здраво монархистичко уређење једини спасоносни облик владавине. Сем тога, у књизи „Разговори са старцем Илијом“ читалац може пронаћи одговоре на питања као што су: „Како пронаћи доброг духовника“, „Како победити корупцију“, „Каква треба да буде савест“ и многа друга. Отац Оливер Суботић је навео паралелу између историјских догађаја који су погодили Русију, а пар деценија касније, и Србију. Он се позвао на старчеве речи да је узрок свих несрећа и потреса што је народ, српски и руски отпао од Бога и што је постао нетрпељив, као и да, једино враћањем Богу и правим хришћанским вредностима, народ може ићи путем спасења. Господин Никола Дробњаковић је, у неформалном дијалогу, описао свој сусрет са старцем Илијом, када се и родила идеја и жеља за објављивањем беседа са великим православним духовником. Интересантно је и то што је, према речима главног и одговорног уредника издавачке куће „Бернар“, верни српски народ вишеструко повезан са старцем, имајући у виду да је сам старац дуго година био духовник светогорског Свето-Пантелејмоновог манастира и скита Стари Русик, где се подвизавао Свети Сава. Поред тога, старац је прошле године посетио Београд где се поклонио светињама и причестио верни народ. У оквиру промоције, присутнима је представљена и нова књига протојереја Андреја Ткачова "Да не би отишли". Извор: Православие.ру View full Странице
  4. Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. У недјељу, 5. новембра (23. октобра), на празник Светог апостола Јакова – брата Господњег – Првог Епископа јерусалимског, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици служена је Јаковљева Литургија – Литургија Светог апостола Јакова. Јаковљевом Светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић – ректор Цетињске богословије, а саслуживали су му протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић, као и презвитер Игор Балабан и протођакон Владимир Јарамаз. Прилог Радија Светигора Током Божије службе на Јаковљевој Литургији су појали и одговарали ученици Цетињске богословије. Након читања паримија, апостола и Светог Јеванђеља, што је већ карактеристично за типик Јаковљеве Литургије, вјерном народу се пастирским надахнутим, поучним словом обратио парох цетињски и ректор Цетињске богословије – протојереј-ставрофор Гојко Перовић. Овом приликом отац Гојко је у својој бесједи говорио о смислу, поретку и поријеклу Јаковљеве Литургије као и о самом животу овога Божијег угодника повлачећи паралелу и говорећи о карактеристикама и одликама тих првих вјекова живота Цркве : “Господо хришћанска, ево је Бог уредио да у овај васкршњи дан – у Свету недјељу ове године пада и дан када прослављамо Светог апостола Јакова – брата Господњег. Задржао се до данас древни обичај у православној цркви да на појединим мјестима – у Јерусалиму и на појединим мјестима гдје је то могуће – гдје хришћани о томе брину – гдје је Бог дао услове за то, да се на овај дан служи Света Божија служба која управо сад траје и у којој учествујемо. Ово је браћо и сестре Јаковљева Литургија. Наша наука и литургика кажу нам да је овај текст Литургије који сада служимо из првих вјекова и да потиче управо од апостола Јакова брата Господњег који је био први Епископ града Јерусалима.” – подсјетио је отац Гојко. Он је у даљем наставку свог пастирског обраћања указао и на три апостола који су носили име Јаков, а живјели су у отприлике истом временском периоду, међутим како је отац Гојко даље образлижио – не ради се о истој личности, истом апостолу Јакову, већ о три апостола: “Најприје би требало да се сјетимо сви ми да наша Црква међу бројним људима – угодницима Божијим и међу апостолима Христовим разликујемо три апостола који се зову Јаков. Прво да поменемо апостола Јакова Заведејевога – брата апостола Јована који је један о дона 4 прва призвана апостола (Петар, Андреј, Јован и он – Јаков). Тај Јаков Заведејв можемо рећи да је он први од сва та три Јакова јер је први позван и први је са Господом у свим догађајима које Јеванђеље описује. Он је онај који улази са Господом кад је нека тешка ситуација, он је онај кога Господ изабира да види неке нарочите ствари као што је рецимо Преображење на гори Тавору – каже тамо у Јеванђељу : “Остави Господ све ученике, а узе са собом Петра, Јована и Јакова.” и тако нешто слично налазимо да се описује у неколико даљих мјеста у Јеванђељу. Тај Јаков Заведејев је онај апостол Јаков кога су одмах погубили кад је почео прво прогон Цркве, кад је почело прво страдање хришћана описано у Дјелима Апостолским – гдје стоји овако : “Подиже цар Ирод руке на хришћане и погуби Јакова брата Јовановог.” – то је тај први велики Јаков. Други Јаков је свети апостол Јаков Алфејев и он као и апостол Јаков Заведејев припада дванаесторици Христових апостола. Овога Јакова Заведејовог кога сам прво поменуо славимо у мају наредни дан (13. мај) послије празника Светог Василија Острошког (12. мај) – слава му и милост. Док апостола Јакова Алфејевог – једног од дванаесторице славили смо прије неколико дана – 22. октобра.” Све ово причамо да би вас подсјетили на то да Јаков брат Господњи епископ Јерусалимски није ниједан од те двојице (апостола Јакова). Већ то значи да Јаков кога данас прослављамо, брат Господњи, Епископ јерусалимски не припада дванаесторици апостола, он је из броја оних седамдесет тако да кажемо – како Црква некад зове : малих апостола. Јаков брат Господњи је један од дјеце праведнога Јосифа. Јосиф је онај који је заручио Пресвету Богородицу, који је члан Свете Породице како то наша Црква памти и говори. Управо он је имају своју дјецу из првога брака који су већ били поодрасли у тренутку кад је правдени Јосиф заручио Пресвету Богородицу. Једно од те дјеце Јосифове је апостол Јаков. Њега је Црква изабрала да буде Епископ јерусалимски иако није био међу дванаест апостола. Желим вас подсјетити да се дванаест апостола након силаска Светога Духа на апостоле одмах разишло на четири стране свијета да проповједају незнабожцима и да проповједају Јеврејима који су живјели у свим познатим градовима средоземља. Како и наводи један чувени грчки географ : “није било града у Римскоме царству – а то значи у тада познатоме – знаноме свијету – све од Вавилона па до Шпаније у коме није било јеврејскога народа. Тако да кад кажемо да су апостоли пошли да проповједају на све четири стране свијета то значи да су најприје пошли да проповједају по Господњој заповјести – изгубљним овцама стада Израиљева, а самим тим пошто су Јевреји живјели свуда – почели су да проповједају и многобожцима. Стога је потпуно логично да нико од дванаест апостола није Епископ јерусалимски, него баш Јаков брат Господњи – он је Епископ града Јерусалима. Он управо предсједава оном првом Епископском сабору у граду Јерусалиму који се одржао 50. године послије Христовог рођења. Тај Први апостолски сабор можемо слободно рећи јесте и Први Васељенски сабор Цркве, а њиме Јаков предсједава и има прву и задњу ријеч на том Сабору. Јакову се јављају и апостоли : Павле и Варнава када одлазе на и враћају се са мисионарских својих путева.” Такође, отац Гојко се у наставку осврнуо детаљније на лик и дјело Светог апостола Јакова – брата Господњег али је и говорио о суштини служења Јаковљеве Литургије : Него, шта још о њему знамо ? Знамо и то да је он писац Јаковљеве посланице, једне од оних Саборних посланица које читамо у Новом Завјету, а које се налазе одмах након Дјела Апостолских, а прије Посланица Светог апостола Павла. Управо из Посланице Светог апостола Јакова је на овој Литургији читао чтец текст његов који је написан свим хришћанима на све четири стране свијета. Ова Литургија браћо и сестре написана је макар пар вјекова прије Златоустове коју служимо сваке недјеље и свакога дана и исто тако је настала прије оне Василијеве Литургије коју служимо на Васиљевдан (празник Светог Василија Великог) и коју служимо у току Великог поста. Ово је један од најстаријих богослужбених литургијских текстова које наша црква има. Мислим да свакоме нормалноме човјеку памет стане при мисли да ове молитве које данас изговарамо јесу старе двије хиљаде година – дакле двадесет вјекова је стар текст ове Литургије. Па зашто је онда служимо ? Зашто служимо Јаковљеву Литургију ? Несумњиво, лијепо је да има тога текста и лијепо је да се на овај дан – празним овога угодника Божијега и апостола њега сјетимо и на тај начин. Али, прије свега покушавамо да овом свештенорадњом као што већ видите до сад је у неколико различита од оних радњи и оних молитава у Литургији Светог Јована Златоустог, покушавамо да се вратимо у оно вријеме – али не само подсјећањем, не да ми само овдје обављамо неке радње па да као личи на нешто што је некада било. Него духом и ријечју и молитвом да се вратимо у ону прву хришћанску вјеру, а то увијек добро дође нама данас који смо двадесет вјекова одмакли од њих.” – закључио је он. Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број присутног и сабраног вјерног народа у овоме Светоме храму. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Министар Шојгу је потом у храму уградио један сегмент у мозаичку композицију куполе. Уследила је посета крипти храма Светог Саве где је високи гост Патријарху српском даровао икону Пресвете Богородице, дело руских војних уметника. Патријарх српски г. Иринеј је, у поздравном слову, захвалио цењеном госту на подршци братског руског народа, пожелевши му свако добро од Господа нашег Исуса Христа. Патријарх је овом приликом нагласио да ће храм „бити дело целог православља у знак захвалности Светом Сави“. Овај свечани догађај је увеличан присуством Његовог Преосвештенства Епископа моравичког г. Антонија, викара Патријарха српског; старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду протојереја Виталија Тарасјева; главног секретара Светог Архијерејског Синода протојереја-ставрофора др Сава Јовића; директора Патријаршијске управне канцеларије протојереја-ставрофора Стојадина Павловића; архијерејског намесника београдског првог протојереја-ставрофора др Владимира Вукашиновића: настојатеља храма Светог Саве архимандрита Стефана (Шарића); декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереја-ставрофора др Предрага Пузовића; ректора Богословије Светог Саве у Београду протојереја-ставрофора др Драгана Протића, управника Патријаршијског двора г. Владимира Јелића; директора Производног завода Архиепископије београдско-карловачке г. Дејана Накић; секретара Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке протођакона Стевана Рапајић и референта Канцеларије Светог Архијерејског Синода протођакона Игора Давидовића. У дочеку високог госта из Русије узели су учешће и професори - ђакон Бранислав Кеџић и ђакон Радомир Врућинић - и ученици Богословије Светог Саве, Београдски мешовити хор под руководством ђакона Владимира Руменића, са учешћем ђакона Александра Секулића, службеника Кабинета Патријарха српског, који је тропаром Светом Сави и многолетствијем српском и руском народу увеличао торжественост овог догађаја. У чину уградње сегмента у мозаичкој композицији за куполу храма учествовали су ђакон Мирослав Николић, главни архитекта храма Светог Саве; г. Златко Ивановић, директор Пројекта завршетка храма; др Милан Глишић, главни инжињер градње; и мр Ратко Сладојевић, представник Московског међународног фонда подршке УНЕСКУ. У крипти храма свечаност је настављена појањем Државног академског руског народног ансамбла Митрофан Пјатницки, који ових дана гостује у Београду у оквиру манифестације Дани руске духовне културе, а који је песмом Тамо далеко изазвао велико одушевљење код свих присутних. Братство и сарадници храма Светог Саве: протојереј-ставрофор Радивоје Панић и јереји Драган Шовљански, Предраг Продић, Иван Штрбачки, Бранислав Кличковић и Далибор Стојадиновић, узели су активно учешће у дочеку уваженог госта који је био у пратњи српског министра одбране г. Александра Вулина, г. Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Београду; пуковника Андреја Киндјакова, начелника руског војног аташеа у Београду; као и многобројних сарадника из Министарства одбране Руске Федерације, Амбасаде Руске Федерације у Београду, Руског дома и Министарства одбране Републике Србије. Извор: Српска Православна Црква
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј дочекао је 20. октобра 2017. године у храму Светог Саве на Врачару министра одбране Руске Федерације г. Сергеја Шојгуа у пратњи министра одбране Републике Србије г. Александра Вулина. Руски министар одбране свечано је дочекан испред главног улаза у храм Светог Саве на Врачару, где је послужен хлебом и сољу од стране младићâ и девојака одевених у традиционалне српске народне ношње. Високи гост је срдачно поздравио предстојатеља Српске Православне Цркве који је узвратио топлим речима добродошлице. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Министар Шојгу је потом у храму уградио један сегмент у мозаичку композицију куполе. Уследила је посета крипти храма Светог Саве где је високи гост Патријарху српском даровао икону Пресвете Богородице, дело руских војних уметника. Патријарх српски г. Иринеј је, у поздравном слову, захвалио цењеном госту на подршци братског руског народа, пожелевши му свако добро од Господа нашег Исуса Христа. Патријарх је овом приликом нагласио да ће храм „бити дело целог православља у знак захвалности Светом Сави“. Овај свечани догађај је увеличан присуством Његовог Преосвештенства Епископа моравичког г. Антонија, викара Патријарха српског; старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду протојереја Виталија Тарасјева; главног секретара Светог Архијерејског Синода протојереја-ставрофора др Сава Јовића; директора Патријаршијске управне канцеларије протојереја-ставрофора Стојадина Павловића; архијерејског намесника београдског првог протојереја-ставрофора др Владимира Вукашиновића: настојатеља храма Светог Саве архимандрита Стефана (Шарића); декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереја-ставрофора др Предрага Пузовића; ректора Богословије Светог Саве у Београду протојереја-ставрофора др Драгана Протића, управника Патријаршијског двора г. Владимира Јелића; директора Производног завода Архиепископије београдско-карловачке г. Дејана Накић; секретара Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке протођакона Стевана Рапајић и референта Канцеларије Светог Архијерејског Синода протођакона Игора Давидовића. У дочеку високог госта из Русије узели су учешће и професори - ђакон Бранислав Кеџић и ђакон Радомир Врућинић - и ученици Богословије Светог Саве, Београдски мешовити хор под руководством ђакона Владимира Руменића, са учешћем ђакона Александра Секулића, службеника Кабинета Патријарха српског, који је тропаром Светом Сави и многолетствијем српском и руском народу увеличао торжественост овог догађаја. У чину уградње сегмента у мозаичкој композицији за куполу храма учествовали су ђакон Мирослав Николић, главни архитекта храма Светог Саве; г. Златко Ивановић, директор Пројекта завршетка храма; др Милан Глишић, главни инжињер градње; и мр Ратко Сладојевић, представник Московског међународног фонда подршке УНЕСКУ. У крипти храма свечаност је настављена појањем Државног академског руског народног ансамбла Митрофан Пјатницки, који ових дана гостује у Београду у оквиру манифестације Дани руске духовне културе, а који је песмом Тамо далеко изазвао велико одушевљење код свих присутних. Братство и сарадници храма Светог Саве: протојереј-ставрофор Радивоје Панић и јереји Драган Шовљански, Предраг Продић, Иван Штрбачки, Бранислав Кличковић и Далибор Стојадиновић, узели су активно учешће у дочеку уваженог госта који је био у пратњи српског министра одбране г. Александра Вулина, г. Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Београду; пуковника Андреја Киндјакова, начелника руског војног аташеа у Београду; као и многобројних сарадника из Министарства одбране Руске Федерације, Амбасаде Руске Федерације у Београду, Руског дома и Министарства одбране Републике Србије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  8. Владика је у беседи говорио о празнику Зачећа светог Јована Крститеља, јер је то била прва благовест људима која је претходила Благовестима Пресвете Богородице. Подсетио је да је управо Мајка Божија на овај дан спасила град од разарања и да се јавила становницима Зајечара у једној кући недалеко од цркве. – Она се свима нама јавља на посебан начин и штити нас увек, уколико јој се молимо и често је призивамо. Ово време јесте тешко, али имамо много могућности да сведочимо Јеванђеље живећи у миру, јер смо сви војска Христова и у мирном времену. Ако смо сада успавани, како би тек били спремни да страдамо у ратном времену. Надамо се да ће нам Господ дати мир и да ће нас Мајка Пресвета и свети Јован увек штитити и чувати – поручио је владика. Славски колач славу и част Пресвете Богородице ове године припремио је Иван Јовановић са породицом. Потом су свештеници и верници посетили кућу у којој се појавио лик Богомајке тешећи и храбрећи житеље града. Извор: Епархија тимочка
  9. На празник Зачећа светог Јована Крститеља 6. октобра 2017. године у зајечарском Саборном храму прослављен дан посвећен Пресветој Богородици „Заштитници града” Зајечара. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење свештеника Саборног храма Рођења Пресвете Богородице. Верници Зајечара се на овај дан сећају чудесне помоћи Пресвете Богородице, која је спасила град од бомбардовања приликом ослобођења 1944. године. Владика је у беседи говорио о празнику Зачећа светог Јована Крститеља, јер је то била прва благовест људима која је претходила Благовестима Пресвете Богородице. Подсетио је да је управо Мајка Божија на овај дан спасила град од разарања и да се јавила становницима Зајечара у једној кући недалеко од цркве. – Она се свима нама јавља на посебан начин и штити нас увек, уколико јој се молимо и често је призивамо. Ово време јесте тешко, али имамо много могућности да сведочимо Јеванђеље живећи у миру, јер смо сви војска Христова и у мирном времену. Ако смо сада успавани, како би тек били спремни да страдамо у ратном времену. Надамо се да ће нам Господ дати мир и да ће нас Мајка Пресвета и свети Јован увек штитити и чувати – поручио је владика. Славски колач славу и част Пресвете Богородице ове године припремио је Иван Јовановић са породицом. Потом су свештеници и верници посетили кућу у којој се појавио лик Богомајке тешећи и храбрећи житеље града. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  10. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г-дина Теодосија у атријуму Цркве Светог Спаса из 14. века у Призрену, 26. и 27. августа одржаће се Међународни фестивал средњовековне музике "Медимус". Ово је већ друга година како Друштво пријатеља Светих Архангела код Призрена организује овај фестивал у српском Царском Призрену. Генерални медијски покровитељ фестивала је Телевизија "Храм". View full Странице
  11. Рођење св. Јована Крститеља молитвено је прослављено у храму посвећеном овом светитељу на Централном гробљу у Београду 7. јула 2017.године. Његова Светост Патријарх српски началствовао је светом архијерејском Литургијом уз саслужење свештенослужитеља АЕМ и великог броја верника. Након Литургије Патријарх је произнео празнично слово у ком је нагласио значај и улогу св. Јована Претече, који је послан да Господу припреми пут и проповеда покајање. „Покајање значи да изменимо себе од грешних мисли, да прихватимо честите и благословене мисли од Господа, то нам даје могућност да све што је од Господа разумемо“, поручио је Свјатјејши. После беседе уследила је свечана литија око храма и резање славског колача. View full Странице
  12. На Видовдан, у храму Светог Петра Цетињског у Спужу је Свету Тајну Крштења примио ЕСРОМ ФИСХАЈЕ из ЕРИТРЕЈЕ. Есром је рођен у Подгорици 17 маја 2017, а тренутно борави са мајком ХЕЛЕН ГДА ФИСХАЈЕ, братом и сестром у ЦЕНТРУ ЗА АЗИЛАНТЕ у Спужу. Породица Фисхаје су иначе православни Копти из Еритреје. Отац малог Есрома, Данијел је тренутно заточен у Катару, и у немогућности је да се придружи својој породици. Крштење је обавио старјешина овог храма и надлежни парох протојереј Станислав Татић. Нека би Васкрсли Господ, молитвама Светог Петра Цетињског и свих светих, подарио здравља, љубави и свакога напретка Есрому и његовој породиции и да што скорије буду поново на окупу, са молитвом да се у њиховој земљи и у цијелом свијету зацари мир. митрополија црногорско-приморска
  13. На Видовдан, у храму Светог Петра Цетињског у Спужу је Свету Тајну Крштења примио ЕСРОМ ФИСХАЈЕ из ЕРИТРЕЈЕ. Есром је рођен у Подгорици 17 маја 2017, а тренутно борави са мајком ХЕЛЕН ГДА ФИСХАЈЕ, братом и сестром у ЦЕНТРУ ЗА АЗИЛАНТЕ у Спужу. Породица Фисхаје су иначе православни Копти из Еритреје. Отац малог Есрома, Данијел је тренутно заточен у Катару, и у немогућности је да се придружи својој породици. Крштење је обавио старјешина овог храма и надлежни парох протојереј Станислав Татић. Нека би Васкрсли Господ, молитвама Светог Петра Цетињског и свих светих, подарио здравља, љубави и свакога напретка Есрому и његовој породиции и да што скорије буду поново на окупу, са молитвом да се у њиховој земљи и у цијелом свијету зацари мир. митрополија црногорско-приморска View full Странице
  14. Знаменити српски филиграниста из Краљева Горан Ристовић Покимица организовао је прикупљање прилога потребних за израду мермерног проскинитара за целивајућу икону поред гроба Светог Саве у Великом Трнову у Бугарској. Приликом његове самосталне изложбе под називом „Филигранске везе“, одржане у мају 2015. године , у Регионалном музеју у Великом Трнову, овај уметник је тој установи, која се стара и о храму „Четрдесет великомученика“,у којем је својевремно, 1236.године, сахрањен Растко Немањић, наш Свети Сава, даривао икону овог светитеља, рад сестринства манастира Жича, коју је он украсио својим филиграном. Тада је филиграниста из Краљева изрази жељу да овом храму дарује и проскинитар - мермерно постоље за ту икону. С обзиром да се радило о захтевном подухвату и да је било потребно обезбедити бројне сагласности, а и значајна финансијска средства, на реализацију ове идеје чекало се пуне две године. Уз помоћ још четрдесет приложника, махом из Србије и Црне Горе, акција је недавно успешно реализонава. Израду мермерног проскинитара Ристовић је поверио познатом бугарском вајару Пањоту Петрову-Понки (Панайот Петров Димитров- Понката) који је 2003. године био аутор пројекта обнове храма „Четрдесет великомученика“ . ''Уз Ваш труд и поверење, заједно смо успели у намери да приведемо крају нашу акцију и да достојанстевно обележимо чин постављања и освештавања проскинитара" - каже Горан Ристовић, идејни творац и организатор ове акције. ''Идеја се родила пре равно годину дана, када су наши пријатељи из Регионалног историјском музеја Велико Трново јавили да ће израдити одговарајући проскинитар за раније даривану икону Светог Саве. Учинило нам се да се таква прилика не сме пропустити, да ми из Србије на неки начин не учествујемо'' - каже Ристовић. ''Одмах смо отишли да са њима поразговарамо о могућности да неко из Србије приложи постоље. Наш предлог је прихваћен и након прибављања свих потребних службених сагласности са њихове стране, кренули смо са осмишљавањем начина како да изведемо акцију и прикупимо новац. Око идеје се окупило неколико људи у неформалном одбору за реализацију, који су све времепредано радили на њеном остварењу'' - додаје он. Први предлог је био да трошак од 2000 евра покрије нека од институција из Србије. Разматрано је више идејних решења и, уз консултацију са стручњацима и уметницима из ове области, одабран је пројекат Панајота Димитрова, 83-годишњег вајара из Великог Трнова, који је и раније учествовао у опремању цркве Св. Четрдесет Мученика. ''Решење се наметнуло као најпогодније за црквени мобилијар овог типа, имајући у виду комплетну амбијенталну целину храма'' - објашњава Покимица. ''Обзиром да нисмо успели да прибавимо новац на првобитно замишљен начин, пар појединца се великодушно понудило да покрије цео износ. Хвала им, али нам се управо тада родила идеја да кренемо мало тежим путем и да радост учествовања у оваквој акцији поделимо са што више људи'' - додаје он. Уз благослов Његовог преосвештенства г. Јустина, Епископа жичког, покренута је акција прикупљања средстава.То смо учинили преко фејсбук групе, средином јануара. Одзив је био фантастичан: за петнаестак дана је прикупљен новац. Средином марта је потписан Уговор са вајаром и плаћен аванс, а почетком јуна исплаћен је преостали износ. Веома свечано било је у Великом Трнову. Неподељена су мишљења присутних да проскинитар изгледа једноставно и достојанствено, сходно месту где се налази. Чин освештавања је обавио свештеник БПЦ, уз присуство представника града Краљева, града Великог Трнова, домаћина из Регионалног историјског музеја Велико Трново, више професора и студената са Великотрновског универзитета, уметничке јавности и намерника који су се одазвали позиву. Догађају је дат велики значај у бугарским медијима. Организатор акције Горан Ристовић каже да је неизмерно захвалан свима који су учествовали у акцији, онима који су акцију пратили и давали подршку, а и онима који су целу намеру оспоравали јер, по његовим речима, свако је радио своје. ''Светом Сави хвала што нас је сабрао и удостојио да му се обратимо на овакав начин и на том месту'' - закључује филиграниста Ристовић. Извор: "Српска.ру"
  15. Драга браћо и сестре! Када смо приступили изградњи Храма посвећеног Васкрсењу Христовом и Новомученицима Руским, спремали смо се да у њему одржимо прво богослужење на стогодишњицу почетка руске смуте (преврата). 2. марта 1917 (15. марта по новом календару) револуционари су принудили Господара-Страстострепца Николаја II на одрицање од престола. Сто година касније ми дочекујемо тај дан осмишљавајући своју историју, пређени пут и прослављајући Новомученике и Исповједнике Христа Спаса. /.../ По благослову Свјатејшег патријарха, на тај дан, 15 марта о.г., одржаће се прва литургија испред храма у простору предвиђеном за спољашње служење. То је и дан јављања Иконе Мајке Божије "Державнаја" и сриједа када се по обичају Сретењског манастира Литургија Пређеосвећених дарова служи увече од 18 часова. Како ова литургија подразумијева и земне поклоне, можете понијети простирку за кољена какву користе браћа старообредници. Они који желе да се причесте треба да се, по црквеном уставу, уздржавају од узимања хране и течности од поноћи, а у случајевима нарушеног здравља од поднева тог дана. Епископ јегоровски Тихон
  16. Завршена је изградња и унутрашње опремање Храма Васкрсења Христовог и Новомученика Руских у московском Сретењском манастиру. То је још један Храм на Крви, будући да се налази у непосредној близини злогласне тамнице Лубјанка. Фотографије предивног новог храма можете да погледате овдје: Његова светост московски и сверуски патријарх господин Кирил благословио је освећење Храма на дан Вазнесења Господњег 25. маја о.г. када ће бити обиљежена и десетогодишњица васпостављања јединства Московске патријаршије и Руске Заграничне Цркве. Прва литургија у простору испред храма биће одслужена 15. марта, а њен историјски значај објашњава у писму пастви епископ јегоровски Тихон (Шевкунов). Извор:http://www.pravoslavie.ru/101727.html Драга браћо и сестре! Када смо приступили изградњи Храма посвећеног Васкрсењу Христовом и Новомученицима Руским, спремали смо се да у њему одржимо прво богослужење на стогодишњицу почетка руске смуте (преврата). 2. марта 1917 (15. марта по новом календару) револуционари су принудили Господара-Страстострепца Николаја II на одрицање од престола. Сто година касније ми дочекујемо тај дан осмишљавајући своју историју, пређени пут и прослављајући Новомученике и Исповједнике Христа Спаса. /.../ По благослову Свјатејшег патријарха, на тај дан, 15 марта о.г., одржаће се прва литургија испред храма у простору предвиђеном за спољашње служење. То је и дан јављања Иконе Мајке Божије "Державнаја" и сриједа када се по обичају Сретењског манастира Литургија Пређеосвећених дарова служи увече од 18 часова. Како ова литургија подразумијева и земне поклоне, можете понијети простирку за кољена какву користе браћа старообредници. Они који желе да се причесте треба да се, по црквеном уставу, уздржавају од узимања хране и течности од поноћи, а у случајевима нарушеног здравља од поднева тог дана. Епископ јегоровски Тихон View full Странице
×
×
  • Create New...