Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'храма'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 281 results

  1. Владика Иринеј: „Сви облици подвига у Цркви, сви облици светитељства у Цркви своде се, на крају свих крајева, на сведочење и мучеништво Христа ради”. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Престони празник Алмашког храма у Новом Саду – Света Три Јерарха, прослављен је у понедељак, 12. фебруара 2018. године. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење умировљеног Епископа нишког г. Јована, као исвештенства и ђаконства наше Епархије. У беседи упућеној вернима после прочитаног Јеванђељског одељка, владика Иринеј је навео да су првобитни угодници Божји у Цркви поштовани од најранијих апостолских времена, да су били свети мученици, они који су сведочили Васкрсење Христово до краја земље. Сви облици подвига у Цркви, сви облици светитељства у Цркви своде се, на крају свих крајева, на сведочење и мучеништво Христа ради. Ја наглашавам да и у тешким временима у којима су и наши преци живели, они никада нису престали да се занимају за истину своје вере. Срби никад нису били ни непобожни ни нецрквени. О томе сведочи сва наша историја и то исто важи за све друге православне хришћанске народе. У тешким временима почетка турског ропства, најсложеније богословске текстове српски монаси су преводили и рукописи те врсте су сачувани до данас. Не можемо порицати да је дошло до духовног пустошења последњих деценија, али не тако и не толико да се може говорити да је наш народ нецрквен и непобожан, навео је Епископ бачки. Владика је подсетио да се овога дана слави успомена на три велика учитеља Цркве Христове који су живели у 4. веку ‒ светитеље Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоуста. Важно је да и ми, угледајући се на свете Божје угоднике и Света Три Јерарха, између осталих, покушамо да у скромним датостима својих живота, будемо сведоци љубави Христове. Љубав Христова је највећа моћ и она зрачи и кад ми то не знамо. Будимо и ми колико можемо сведоци Христови у маломе. Нека пример Света Три Јерарха надахњује све нас и нека нам они буду живи путовођи на путу спасења, поручио је владика Иринеј, честитајући славу братству Алмашког храма, кумовима, парохијанима, као и свима Новосађанима. У православним земљама са грчком културом, грчким језиком, светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти прослављају се не само у храмовима, већ и у школама, установама, као покровитељи просвете. У току свете Литургије, владика Иринеј је у чин презвитера рукоположио ђакона Драгољуба Мајсторовића из Будисаве, док је умировљени Епископ нишки г. Јован у свештени ђаконски чин рукоположио ипођакона Милана Цирара. После заамвоне молитве, владика Јован је благословио славски колач и жито. Заблагодаривши Његовом Преосвештенству на томе што је и ове године узнео молитву за спас душа присутних и свег рода људског, протопрезвитер Бранко Вујиновић, настојатељ Алмашког храма, пожелео је владици Иринеју да још дуго година служи светој Цркви и да верне снажи својом молитвом и очинском поруком. Настојатељ Алмашког храма је честитао славу кумовима господину Николи Первазу и његовој породици, захваливши им на дару приложеном Алмашком храму. Данашњу молитвену радост увеличао је својим појањем хор Свети Јован Дамаскин, предвођен јерођаконом Јеротејем, сабратом манастира Светих архангела у Ковиљу. У Алмашком храму у Новом Саду, ове године ће бити уприличена завршна прослава тристагодишњице од када је сазидан први храм на месту где се налази данашњи велелепни храм. Извор: Епархија бачка View full Странице
  2. Прола година обележана Обретењем моштију Светог Мардарија Либертивилског, које нас подсећа и на мисијски дуг наше Помесне цркве у дијаспори. Ове године, на Савиндан, рукоположен је и постављен за старешину храма у Амстердаму, досадашњи ђакон и познати мисионар Ненад Илић. У Амстердаму већ служи више година и тврдошки игуман Сава (Мирић) и посао тамошње парохија - отплата великог дуга за откупљену некада протестантску цркву - заиста захтева напоре најспособнијих црквених кадрова. Јасно, сви бисмо волели да нас је више у земљи, него у иностранству, али на околности које доводе до толике миграције Црква не може да утиче. Може, међутим, у сарадњи са државом, или ако таква сарадња изостане, самостално, много да утиче и на очување самосвести наших сународника у емиграцији, и на већу координисаност свих и у земљи и у иностранству у социјалном служењу, и у побољшању комуникације са иновернима и бољем презентовању српских националних и црквених интереса. Разуме се и у ширењу православне вере међу оним странцима који за њу показују интерес. Да би се то постигло, први задатак јесте да се побољша свакодневно обавештавање, истинито и систематично, кроз црквене и друге медије о стању у дијаспори. Недавно је, у Божићном интервјуу ТБ Храм, Свјатејши патријарх Иринеј изнео идеју о оснивању министарства задуженог за веру и дијаспору истовремено, истичући да је СПЦ једина која окупља наш народ. Познато је да се патријарх јавно успротивио укидању такозваних идентитетских министарстава ( за дијаспору, за вере, за Косово и Метохију и за људска и мањинска права) при формирању владе г. Ивице Дачића 2012. године. Мандатар је тада успео да убеди представнике традиционалних цркава и верских заједница у Србији, да се укидање министарства вера неће одразити на њихов положај. Да је патријархова бојазан била оправдана, потврдио је и Свети Архијерејски Сабор 2016. тражећи поновно образовање министарства вера. Као и верском ресору, и представницима дијаспоре је обећавано да се у бризи државе за њих ништа неће изгубити укидањем министарства, али показало се да те управе, посебно она за дијаспору, селећи се из министарства у министарство не раде готово ништа. Зато је нови патријархов предлог вишеструко оправдан. Да се разумемо: не мора свака област да има своје засебно министарство да би напредовала; САД нпр немају министарство науке, па опет имају највећу научну продукцију у свету. Проблем је што код нас и на нивоу симболичке и на нивоу реалне моћи не може да се постигне неки озбиљнији резултат без посебног министра. Уосталом, то, а не разлоге уштеде, имали су на уму страни амбасадори који су својевремено и тражили, што није велика тајна, укидање идентитетских министарстава. Сада се поставља, пред Цркву, проблеми у неким епархијама то јасно говоре, задатак да има управо онакве пастире у иностранству какав је био Свети Мардарије, спремне на личну жртву, дубоко молитвене, али и високообразоване, способне за контакт са највећим интелектуалцима (Свети Мардарије Ускоковић одржавао је блиску везу са Михајлом Пупином Идворским, Николом Теслом и др Пајом Радосављевићем). Осим тога они треба отворено да буду наши лобисти, без икаквог женирања због те улоге. Морамо да будемо свесни и да су личности које никада нећемо стићи по историјском значају, као свети патријарси, владике, игумани и те како молили (дословно: просили) за свој народ. У томе, наравно, и надлежна црквена тела треба да буду ажурнија. Ево већ трећа година од (поновљене) Саборске одлуке о отварању представништва у Бриселу пролази, а њега још нема, иако нпр. Руска црква дуго има тамо своје представништво иако не само да није у преговорима Русија о приступању ЕУ, већ је и под њеним санкцијама. Парохија у Риму никако да се попуни деценијама, а она је веома значајна, јер представља и један вид комуникације са Ватиканом. Опет да поменемо Руску цркву, она је на последњем заседању Синода у 2017., заменила све епископе у западној Европи, остављајући неке епархије, као нпр. немачку под администрацијом викара, док се не покаже достојним наследником упокојеном претходнику. И питање обнове нашег средњовековног подворја у Јерусалиму, такође је врло важно. Има и неких питања која су вероватно пред решењем, као што је захтев Епископског савета СПЦ за Северну и Јужну Америку да се арондацијом у Северној Америци формира још једна или две епархије, и да се епископу Лонгину додели викар. Нека друга питања а то је стална борба против расколничког духа, враћају нас на почетак, потребу благовременог и истинитог информисања наше дијаспоре. Нови амстердамски парох, још уз своју велику фејсбук парохију, сигуран сам, помоћи ће у томе.
  3. Пише: др Александар Живковић Прола година обележана Обретењем моштију Светог Мардарија Либертивилског, које нас подсећа и на мисијски дуг наше Помесне цркве у дијаспори. Ове године, на Савиндан, рукоположен је и постављен за старешину храма у Амстердаму, досадашњи ђакон и познати мисионар Ненад Илић. У Амстердаму већ служи више година и тврдошки игуман Сава (Мирић) и посао тамошње парохија - отплата великог дуга за откупљену некада протестантску цркву - заиста захтева напоре најспособнијих црквених кадрова. Јасно, сви бисмо волели да нас је више у земљи, него у иностранству, али на околности које доводе до толике миграције Црква не може да утиче. Може, међутим, у сарадњи са државом, или ако таква сарадња изостане, самостално, много да утиче и на очување самосвести наших сународника у емиграцији, и на већу координисаност свих и у земљи и у иностранству у социјалном служењу, и у побољшању комуникације са иновернима и бољем презентовању српских националних и црквених интереса. Разуме се и у ширењу православне вере међу оним странцима који за њу показују интерес. Да би се то постигло, први задатак јесте да се побољша свакодневно обавештавање, истинито и систематично, кроз црквене и друге медије о стању у дијаспори. Недавно је, у Божићном интервјуу ТБ Храм, Свјатејши патријарх Иринеј изнео идеју о оснивању министарства задуженог за веру и дијаспору истовремено, истичући да је СПЦ једина која окупља наш народ. Познато је да се патријарх јавно успротивио укидању такозваних идентитетских министарстава ( за дијаспору, за вере, за Косово и Метохију и за људска и мањинска права) при формирању владе г. Ивице Дачића 2012. године. Мандатар је тада успео да убеди представнике традиционалних цркава и верских заједница у Србији, да се укидање министарства вера неће одразити на њихов положај. Да је патријархова бојазан била оправдана, потврдио је и Свети Архијерејски Сабор 2016. тражећи поновно образовање министарства вера. Као и верском ресору, и представницима дијаспоре је обећавано да се у бризи државе за њих ништа неће изгубити укидањем министарства, али показало се да те управе, посебно она за дијаспору, селећи се из министарства у министарство не раде готово ништа. Зато је нови патријархов предлог вишеструко оправдан. Да се разумемо: не мора свака област да има своје засебно министарство да би напредовала; САД нпр немају министарство науке, па опет имају највећу научну продукцију у свету. Проблем је што код нас и на нивоу симболичке и на нивоу реалне моћи не може да се постигне неки озбиљнији резултат без посебног министра. Уосталом, то, а не разлоге уштеде, имали су на уму страни амбасадори који су својевремено и тражили, што није велика тајна, укидање идентитетских министарстава. Сада се поставља, пред Цркву, проблеми у неким епархијама то јасно говоре, задатак да има управо онакве пастире у иностранству какав је био Свети Мардарије, спремне на личну жртву, дубоко молитвене, али и високообразоване, способне за контакт са највећим интелектуалцима (Свети Мардарије Ускоковић одржавао је блиску везу са Михајлом Пупином Идворским, Николом Теслом и др Пајом Радосављевићем). Осим тога они треба отворено да буду наши лобисти, без икаквог женирања због те улоге. Морамо да будемо свесни и да су личности које никада нећемо стићи по историјском значају, као свети патријарси, владике, игумани и те како молили (дословно: просили) за свој народ. У томе, наравно, и надлежна црквена тела треба да буду ажурнија. Ево већ трећа година од (поновљене) Саборске одлуке о отварању представништва у Бриселу пролази, а њега још нема, иако нпр. Руска црква дуго има тамо своје представништво иако не само да није у преговорима Русија о приступању ЕУ, већ је и под њеним санкцијама. Парохија у Риму никако да се попуни деценијама, а она је веома значајна, јер представља и један вид комуникације са Ватиканом. Опет да поменемо Руску цркву, она је на последњем заседању Синода у 2017., заменила све епископе у западној Европи, остављајући неке епархије, као нпр. немачку под администрацијом викара, док се не покаже достојним наследником упокојеном претходнику. И питање обнове нашег средњовековног подворја у Јерусалиму, такође је врло важно. Има и неких питања која су вероватно пред решењем, као што је захтев Епископског савета СПЦ за Северну и Јужну Америку да се арондацијом у Северној Америци формира још једна или две епархије, и да се епископу Лонгину додели викар. Нека друга питања а то је стална борба против расколничког духа, враћају нас на почетак, потребу благовременог и истинитог информисања наше дијаспоре. Нови амстердамски парох, још уз своју велику фејсбук парохију, сигуран сам, помоћи ће у томе. View full Странице
  4. HRAM GOTOV 2021. GODINE? Vlada daje 11 MILIONA EVRA za radove, a evo ko se i nije baš "proslavio" sa donacijama Slađana Vukašinović | 26. 12. 2017 - 18:26h Vlada Srbije izdvojila je iz budžetskih rezervi 1,2 milijarde dinara na ime dotacije za izvođenje radova za obnovu Hrama Svetog Save, saznaje "Blic". Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija Tako će svi građani Srbije finansirati jedan od najvećih pravoslavnih hramova u svetu, čija gradnja je počela još davne 1936. godine i još uvek nije završena. Doduše, Hram je zvanično otvoren 2004. godine, ali njegova unutrašnjost nije završena zbog čega je i formirano društvo za njegovo podizanje, u kojem su pored predstavnika crkve i ugledni srpski privrednici, ali i predstavnici države. Upravo to društvo je zaključilo na svojoj prošlogodišnjoj skupštini, kojoj je predsedavao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, da je za završetak gradnje potrebno prikupiti još oko 19 miliona evra. Od tog novca kompanija "Gaspromnjeft" je obezbedila četiri miliona i taj novac je namenjen za mozaik na kupoli zdanja. Tada je zaključeno da ostalih 15 miliona evra će se obezbediti donacijama članova društva, Vlade Srbije, ali i prilozima građana i vernika. Ako je suditi po novcu koji će se izdvojiti iz budžetskih rezervi, a to je blizu 11 miliona evra, srpska privredna elita se nije baš pretrgla, pa je izgleda Vlada i njihov obećani deo nadoknadila. Izvor "Blica" iz Nemanjine 11 tvrdi da je odluka o izdvajanju 1,2 milijarde dinara doneta na poslednjoj sednici Vlade jer su srpski zvaničnici u razgovoru sa patrijarhom Irinejom zaključili da kasni dinamika mnogih obećanih para, a da radovi i troškovi dolaze na naplatu. - Planirano je da se svi radovi na završetku Hrama završe do 2021. Istovremeno, osnovni radovi na oslikavanju celog Hrama trebalo bi da budu završeni do 2019. godine, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava 800 godiona autokefalnosti. Dinamika radova ide u skladu sa predviđenim terminima, međutim kasni obećana pomoć mnmogih srpskih privrednika i kompanija, koje su najavile bogate donacije, a od njih uglavnom nema ni traga ni glasa. Pored toga, i vernici i građani posle nekih afera vezanih za crkveni novac, sve manje ostavljaju priloge, pa ni crkva nema mogućnosti da značajnije sume ulaže u projekat. Pošto je Hram Svetog Save proglašen za objekat od javnog interesa i najveće važnosti, država je iz budžetskih rezervi izdvojila novac, kako se ne bi kasnilo sa radovima - naglašava naš sagovornik. On dodaje da pored ovog novca Vlada Srbije je i putem poštanskih maraka obezbedila dodatna sredstva. - Od 2011. godine štampaju se i poštanske marke "Izgradnja Spomen-hrama Svetog Save". Te marke se distribuiraju na osnovu Zakona o izdavanju doplatne poštanske marke i uredbe koju je donela Vlada Srbije. Tako je bilo i za prošlu i ovu godinu, koje su naplaćivane od 15. juna do 31. avgusta, na pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju i to u tiražu od blizu osam miliona komada po godini. Cena je bila 10 dinara, a prema mojim saznanjima, po tom osnovu u 2016. godini je prikupljeno oko 74 miliona dinara. Sve u svemu, Vlada je uslišila molbe SPC, pre svega patrijarha Irineja, i odlučila da mimo planiranih izdvajanja SPC pomogne sa 11 miliona evra. Novac iz budžetskih rezervi će biti prebačen na račun Sekrtetarijata Vlade, kao dotacija nevladinim organizacijama, a odatle na račun SPC - kaže naš sagovornik. Iz Vlade Srbije niko nije želeo da komentariše saznanja "Blic", kao ni SPC. Nezvanično nam je u Patrijaršiji samo rečeno da su najviši državni funkcioneri i patrijarh Irinej krajem oktobra razgovarali o poteškoćama u finansiranju Hrama i da je tada dogovoreno da će država da finansijski pomogne. Mozaik kupole je završen pre desetak dana na 1.248 kvadrata. Temelji 1936. Istorijat građevine Hram Svetog Save izgrađen je na mestu na kojem su otomanske vlasti 1594. godine spalile mošti Svetog Save. Hram je projektovan krajem 19. veka, a izgradnja je započela tek 1936. godine, da bi bila odložena zbog početka Drugog svetskog rata. Podizanje kupole je završeno 1989. godine, a zvanično je Hram otvoren 2004. godine. Samo predračun Cena radova - nepoznata Ne postoje precizni podaci koliko je do sada koštala izgradnja Hrama Svetog Save. Ono što je poznato iz medijskih napisa je to da je prema predračunu iz 1986. godine, po sistemu ključ u ruke radovi na izgradnji trebalo da koštaju 12 miliona dolara. Međutim, ta suma je znatno prebačena, pa se 2010. godine pominjalo 50 miliona dolara samo za građevinske radove. Zbog sumnje da je bilo nenamenskog trošenja para tada je i razrešen dužnosti protojerej Luka Novaković. Pošto nema javno dostupnih podataka, po nezvaničnim podacima ljudi iz Sinoda SPC, spekuliše se da je do sada uloženo više od 150 miliona evra. Video: Kripta Hrama Svetog Save
  5. Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић и Момир Џамбић, протојереји Небојша Тополић и Славен Вукомановић, протонамесник Раде Јовић, јереји Мирко Ранисављевић и Владимир Пражић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Боснић. Пре почетка свете Литургије, са благословом Његове Светости Патријарха г. Иринеја, епископ Антоније је произвео дипломираног теолога Велисава Миловановића у чин чтеца. По одслуженој светој Литургији, обављено је освећење славског колача и жита, након чега је Епископ пренео поздраве Његове Светости свечарима - братству храма: протојереју-ставрофору Јовану Кошевићу и протојереју-ставрофору Миладину Вукомановићу са парохијанима, одржавши пригодну беседу о животу и мученичкој кончини игумана Пајсија и ђакона Авакума. Владика Антоније је нагласио како су мученици својим страдањем за Христа, током вишевековне историје српског народа, употпунили списак светих Небеске Србије који пред престолом Свевишњега узносе молитве за спас нашег народа. Извор: Српска Православна Црква
  6. У суботу, 30. децембра 2017. године, на празник Преподобних мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у новоподигнутом храму посвећеном овој двојици београдских мученика у земунском насељу Алтини. Саслуживали су протојереји-ставрофори Божо Бакајлић и Момир Џамбић, протојереји Небојша Тополић и Славен Вукомановић, протонамесник Раде Јовић, јереји Мирко Ранисављевић и Владимир Пражић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Боснић. Пре почетка свете Литургије, са благословом Његове Светости Патријарха г. Иринеја, епископ Антоније је произвео дипломираног теолога Велисава Миловановића у чин чтеца. По одслуженој светој Литургији, обављено је освећење славског колача и жита, након чега је Епископ пренео поздраве Његове Светости свечарима - братству храма: протојереју-ставрофору Јовану Кошевићу и протојереју-ставрофору Миладину Вукомановићу са парохијанима, одржавши пригодну беседу о животу и мученичкој кончини игумана Пајсија и ђакона Авакума. Владика Антоније је нагласио како су мученици својим страдањем за Христа, током вишевековне историје српског народа, употпунили списак светих Небеске Србије који пред престолом Свевишњега узносе молитве за спас нашег народа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. Саборни храм Светог Николе на Луштици прославиће 23. и 24. децембра 900 година постојања. Прослава јубилеја започеће 23. децембра у 18 часова Свечаном академијом у дворани Парк у Херцег Новом, у оквиру које ће бити отворена изложба фотографија „Духовни мозаик Луштице” и представљена монографија храма Светог Николе. У недељу ће у Саборном храму на Луштици бити служена Света Архијерејска Литургија, којом ће началствовати Високопреосвећени Митрополит Амфилохије уз присуство више архијереја СПЦ. Овај догађај је за Радио Светигору најавио парох луштички, јереј Никола Урдешић. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора View full Странице
  8. Владика је у беседи честитао славу игуману манастира и свој братији, и пожелео свим верницима срећно и благословено литургијско сабрање у овој обитељи светог оца Николаја, и срећан празник свима који овог великог угодника Божијег прослављају као своју крсну славу. Подсетио је да највећи број верника код нас слави светог Николу, јер славећи светитеље Божије верни себе присаједињују својој светој Цркви и уводе себе у лађу спасења, а то је Црква овде на земљи. – Ова света обитељ јесте домаћин свима нама данас, а сви смо гости у великој гостопримници Господа нашега Исуса Христа, који нас дозива у овај свет, не само да се у њему телесно родимо, него и да задобијемо Царство Божије. Свети Николај је јединствен у нашој Цркви, јер су у њему обједињене све врлине и зато се удостојио велике благодати од Господа. Светитељи су препознали Господа и све путоказе које поставља и кренули за Њим, а многима је даровано откровење, ради утехе, спасења и утврђења вере и цркве у тешким временима. Зато је потребно да се и ми угледамо на њих и препознамо време у којем живимо и следујемо за Христом – рекао је владика. За све вернике и госте приређена је славска трпеза у манастирском конаку. Извор: Епархија тимочка
  9. Свети Николај мирликијски чудотворац прослављен је 19. децембра 2017. године у манастиру Буково светим литургијским сабрањем којим је началствовао Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион. Епископу су саслуживали свештенослужитељи буковске обитељи. У молитвеном сабрању учестовале су сестре манастира Вратна и бројни верници из целе Епархије. Домаћин славе ове године заједно са манастиром био је Сава Костић из Зајечара са породицом. Владика је у беседи честитао славу игуману манастира и свој братији, и пожелео свим верницима срећно и благословено литургијско сабрање у овој обитељи светог оца Николаја, и срећан празник свима који овог великог угодника Божијег прослављају као своју крсну славу. Подсетио је да највећи број верника код нас слави светог Николу, јер славећи светитеље Божије верни себе присаједињују својој светој Цркви и уводе себе у лађу спасења, а то је Црква овде на земљи. – Ова света обитељ јесте домаћин свима нама данас, а сви смо гости у великој гостопримници Господа нашега Исуса Христа, који нас дозива у овај свет, не само да се у њему телесно родимо, него и да задобијемо Царство Божије. Свети Николај је јединствен у нашој Цркви, јер су у њему обједињене све врлине и зато се удостојио велике благодати од Господа. Светитељи су препознали Господа и све путоказе које поставља и кренули за Њим, а многима је даровано откровење, ради утехе, спасења и утврђења вере и цркве у тешким временима. Зато је потребно да се и ми угледамо на њих и препознамо време у којем живимо и следујемо за Христом – рекао је владика. За све вернике и госте приређена је славска трпеза у манастирском конаку. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  10. Парохијски часопис храма Светог Саве штампан је у тиражу од 5 хиљада примерака. Овај празнични број, који има три пута већи број страница од предходног броја, бесплатно је штампан у штампарији ЈП Службени гласник. Нови број Светосавца је дизајнерски и садржајно комплетно преуређен. У новом руху, са новим рубрикама и новом концепцијом, Светосавац читаоцима дониси и изненађење за најмлађе - подлистак Мали Светосавац. Уредник часописа је архимандрит Стефан Шарић, в.д. настојатеља храма Светог Саве, док су заменици уредника ђакон Игор Давидовић и Снежана Миљковић. Празнични број Светосавца изашао је уз несебичну помоћ саиздавача ЈП Службени гласник из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  11. У сарадњи са ЈП Службени гласник, Управа Спомен-храма Светог Саве на Врачару издала је нови број Светосавца (X-XII 2017, број 82). Парохијски часопис храма Светог Саве штампан је у тиражу од 5 хиљада примерака. Овај празнични број, који има три пута већи број страница од предходног броја, бесплатно је штампан у штампарији ЈП Службени гласник. Нови број Светосавца је дизајнерски и садржајно комплетно преуређен. У новом руху, са новим рубрикама и новом концепцијом, Светосавац читаоцима дониси и изненађење за најмлађе - подлистак Мали Светосавац. Уредник часописа је архимандрит Стефан Шарић, в.д. настојатеља храма Светог Саве, док су заменици уредника ђакон Игор Давидовић и Снежана Миљковић. Празнични број Светосавца изашао је уз несебичну помоћ саиздавача ЈП Службени гласник из Београда. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  12. -4. јануар - Свечано отварање манифестације „Божићно сеоце код Храма”, подела пакетића у организацији Верског добротворног старатељства и „Светосавског звонца”. Наступи: КУД Крсманац, Дечји хор „Растко”, Етно група „Траг” -5. јануар - Позоришне представе „Јазавац пред судом” - Позориште Лектира и „Из ЈА града у ТИ град” - Театар на точковима. Наступи: Црквени хор „Хаџи Рувим”, група „Нектарија”, Ваљево -6. јануар - Бадњи дан, паљење бадњака. Позоришна представа „Божићна прича” - Академија лепих уметности. Наступи: „Опера ултима” - Факултет музичких уметности -7. јануар - Божић, ломљење чеснице у организацији Уније пекара, плато испред храма Светог Саве у 12 часова -8. јануар - Музички божићни програм: „Two of us”. Наступи: Оперски трио „Youkali”, студенти Факултета музичких уметности -10. јануар - Наступ хора „ИСОН”. Музички концерт: Александра Радовић, Јелена Томашевић, Лена Ковачевић и Сергеј Ћетковић -11. јануар - Наступ хора „Јединство” из Котора. Концерт: Филип Жмахер -12. јануар - Вокална радионица Бистрик Биљане Крстић. Наступ певачког друштва „Мокрањац” -13. јануар - Песме из Дизнијевих цртаних филмова - Немања Николић Трио и Сања Угрчић. Наступ ученика Музичке школе из Гроцке -14. јануар - Обраде националних песама „Shake and spear”. Наступ Црквеног дечјег хора „Орлић” -15. јануар - Приказ руских бајки. Концерт: Душан Свилар, Неверне бебе -16. јануар - Витешке игре за децу, СВИБОР. Наступ: Леонтина и хор „Чаролија” -17. јануар - Отварање изложбе „Иконостас светлости” - А. С. Добжански. Евергрин вече: „Скељос дуо” -18. јануар - Позоришна представа: „Чаробна долина”, Хајде обрадуј дан -19. јануар - Богојављење, велико водоосвећење. Позоришна представа: „Не оклевај, импровизуј”, Факултет драмских уметности -20. јануар - Позоришна представа: „У свету бајки”, Хајде обрадуј дан -21. јануар - Позоришна представа: „Стилске вежбе”, ДАДОВ -22. јануар - Позоришна представа, Позориште на Теразијама -23. јануар - Позоришна представа, Позориште Пинокио. „Завештање Немањића” , XIV београдска гимназија -24. јануар - Наступ ученика Основне школе „С.М. Митраљета”, Београд. Музички концерт: Бенд 357 -25. јануар - Наступ ученика Основне школе ,,Лаза Костић”, Београд -27. јануар - Светосавска прослава -28. јануар - Наступ дечјих хорова у оквиру ,,Music Art Project”, Хералдо Естрада Извор: Српска Православна Црква
  13. Програм манифестације „Божићно сеоце код Храма” од 4. до 28. јануара 2018. године - лого и мапа Повезана вест: Одржана конференција за медије поводом “Божићног сеоцета код Храма” -4. јануар - Свечано отварање манифестације „Божићно сеоце код Храма”, подела пакетића у организацији Верског добротворног старатељства и „Светосавског звонца”. Наступи: КУД Крсманац, Дечји хор „Растко”, Етно група „Траг” -5. јануар - Позоришне представе „Јазавац пред судом” - Позориште Лектира и „Из ЈА града у ТИ град” - Театар на точковима. Наступи: Црквени хор „Хаџи Рувим”, група „Нектарија”, Ваљево -6. јануар - Бадњи дан, паљење бадњака. Позоришна представа „Божићна прича” - Академија лепих уметности. Наступи: „Опера ултима” - Факултет музичких уметности -7. јануар - Божић, ломљење чеснице у организацији Уније пекара, плато испред храма Светог Саве у 12 часова -8. јануар - Музички божићни програм: „Two of us”. Наступи: Оперски трио „Youkali”, студенти Факултета музичких уметности -10. јануар - Наступ хора „ИСОН”. Музички концерт: Александра Радовић, Јелена Томашевић, Лена Ковачевић и Сергеј Ћетковић -11. јануар - Наступ хора „Јединство” из Котора. Концерт: Филип Жмахер -12. јануар - Вокална радионица Бистрик Биљане Крстић. Наступ певачког друштва „Мокрањац” -13. јануар - Песме из Дизнијевих цртаних филмова - Немања Николић Трио и Сања Угрчић. Наступ ученика Музичке школе из Гроцке -14. јануар - Обраде националних песама „Shake and spear”. Наступ Црквеног дечјег хора „Орлић” -15. јануар - Приказ руских бајки. Концерт: Душан Свилар, Неверне бебе -16. јануар - Витешке игре за децу, СВИБОР. Наступ: Леонтина и хор „Чаролија” -17. јануар - Отварање изложбе „Иконостас светлости” - А. С. Добжански. Евергрин вече: „Скељос дуо” -18. јануар - Позоришна представа: „Чаробна долина”, Хајде обрадуј дан -19. јануар - Богојављење, велико водоосвећење. Позоришна представа: „Не оклевај, импровизуј”, Факултет драмских уметности -20. јануар - Позоришна представа: „У свету бајки”, Хајде обрадуј дан -21. јануар - Позоришна представа: „Стилске вежбе”, ДАДОВ -22. јануар - Позоришна представа, Позориште на Теразијама -23. јануар - Позоришна представа, Позориште Пинокио. „Завештање Немањића” , XIV београдска гимназија -24. јануар - Наступ ученика Основне школе „С.М. Митраљета”, Београд. Музички концерт: Бенд 357 -25. јануар - Наступ ученика Основне школе ,,Лаза Костић”, Београд -27. јануар - Светосавска прослава -28. јануар - Наступ дечјих хорова у оквиру ,,Music Art Project”, Хералдо Естрада Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ далматински г. Никодим и домаћин Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештенослужитеља из Загребачко-љубљанске, Далматинске и Горњокарловачке епархије. Евхаристијско славље појањем је увеличао хор Свети Теодор Вршачки из Вршца. Литургији су присуствовали карловачки жупан г. Дамир Јелић, градоначелник карловца г. Дамир Мандић и гвардијан фрањевачког самостана фра Крунослав Алберт. По окончању свете Литургије митрополит Порфирије се обратио присутним верницима честитавши им значајне јубилеје Саборног храма и поучивши присутне о прочитаном одломку из прочитаног Јеванђеља. Митрополит је пренео поздарве и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, који из оправданих разлога није могао да посети Саборни храм и Епархију горњокарловачку. Епископ Герасим је захвалио бираним речима Високопреосвећеном Митрополиту г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Никодиму на посети храму Светог оца Николаја у Карловцу и Епархији горњокарловачкој пожелевши им свако добро од Господа. У 12 часова у сали „Зорин дом“ у Карловцу одржана је свечана академија поводом 230-годишњице Саборног храма Светог оца Николаја у Карловцу и 10-годишњице његове обнове. Епископ Герасим је поздравио присутне пригодном беседом: -Саборни Светониколајевски храм кроз читаву историју непрестано је делио и дели судбину народа овога краја. Неколико пута кроз историју двастиран, пљачкан, скрнављен, а на крају двадесетог века и потпуно порушен. А као што Књига проповедника каже: За све на овом свету постоји време - своје време дочекао је и Саборни храм чекајући у мраку више од једне деценије да се подигне и обнови. Као што без смрти не бива Васкрсења, тако васкрсава и храм, и бива из темеља подигнут у славу Тројичног Бога и његовог великог угодника Светог оца Николаја. Зидајући поново храм у мислима смо имали увек мудре речи великог Патријарха српског Германа: Да опростимо морамо, јер је то Јеванђелски, као и велику жељу да се у храму опет поучава верни народ и упознаје са Богом живим и истинитим, јер је богопознање и обожење у Богочовеку Христу циљ сваког од нас. Након тога, ђакон Будимир Кокотовић упознао је присутне са историјатом Саборног храма: -Градњом храма православни житељи показали су способност да се укључе у културни, просветни, духовни, друштвени и економски живот, али и да свој живот у граду Карловцу обележе савременим архитектонским достигнућем. Наш храм Светог оца Николаја опет је символ и центар свих духовних дешавања православних житеља града Карловца и његове околине, као и целе Епархије горњокарловачке. На свечаној академији учествовао је хор Свети Теодор Вршачки из Вршца изводећи духовне композиције наших великих црквених композитора. Извор: Епархија горњокарловачка
  15. Светом архијерејском Литургијом на празник Свете великомученице Варваре и Светог Јована Дамаскина, 17. децембра 2017. године, у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу свечано је прослављено 230-годишњица Саборног храма и 10-годишњица његове велике обнове. Свету архијерејску Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ далматински г. Никодим и домаћин Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење свештенослужитеља из Загребачко-љубљанске, Далматинске и Горњокарловачке епархије. Евхаристијско славље појањем је увеличао хор Свети Теодор Вршачки из Вршца. Литургији су присуствовали карловачки жупан г. Дамир Јелић, градоначелник карловца г. Дамир Мандић и гвардијан фрањевачког самостана фра Крунослав Алберт. По окончању свете Литургије митрополит Порфирије се обратио присутним верницима честитавши им значајне јубилеје Саборног храма и поучивши присутне о прочитаном одломку из прочитаног Јеванђеља. Митрополит је пренео поздарве и благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, који из оправданих разлога није могао да посети Саборни храм и Епархију горњокарловачку. Епископ Герасим је захвалио бираним речима Високопреосвећеном Митрополиту г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Никодиму на посети храму Светог оца Николаја у Карловцу и Епархији горњокарловачкој пожелевши им свако добро од Господа. У 12 часова у сали „Зорин дом“ у Карловцу одржана је свечана академија поводом 230-годишњице Саборног храма Светог оца Николаја у Карловцу и 10-годишњице његове обнове. Епископ Герасим је поздравио присутне пригодном беседом: -Саборни Светониколајевски храм кроз читаву историју непрестано је делио и дели судбину народа овога краја. Неколико пута кроз историју двастиран, пљачкан, скрнављен, а на крају двадесетог века и потпуно порушен. А као што Књига проповедника каже: За све на овом свету постоји време - своје време дочекао је и Саборни храм чекајући у мраку више од једне деценије да се подигне и обнови. Као што без смрти не бива Васкрсења, тако васкрсава и храм, и бива из темеља подигнут у славу Тројичног Бога и његовог великог угодника Светог оца Николаја. Зидајући поново храм у мислима смо имали увек мудре речи великог Патријарха српског Германа: Да опростимо морамо, јер је то Јеванђелски, као и велику жељу да се у храму опет поучава верни народ и упознаје са Богом живим и истинитим, јер је богопознање и обожење у Богочовеку Христу циљ сваког од нас. Након тога, ђакон Будимир Кокотовић упознао је присутне са историјатом Саборног храма: -Градњом храма православни житељи показали су способност да се укључе у културни, просветни, духовни, друштвени и економски живот, али и да свој живот у граду Карловцу обележе савременим архитектонским достигнућем. Наш храм Светог оца Николаја опет је символ и центар свих духовних дешавања православних житеља града Карловца и његове околине, као и целе Епархије горњокарловачке. На свечаној академији учествовао је хор Свети Теодор Вршачки из Вршца изводећи духовне композиције наших великих црквених композитора. Извор: Епархија горњокарловачка View full Странице
  16. Прилог Телевизије Храм у коме протпрезвитер-ставрофор Стојадин Павловић, главни и одговорни уредник ове црквене телевизије, говори о градњи храма Светога Саве и његовом украшавању. Прота Стојадин је нагласио да је украшавање куполе храма новим мозаиком најефектнији корак ка свеправославном освећењу овог највећег и највеличанственијег храма на Балкану. View full Странице
  17. Укупна површина централне композиције мозаика „Вазнесење Христово“ износи 1.248 квадратних метара. На изради централне композиције "Вазнесење Христово", која украшава куполу Храма, радило је 70 руских и српских уметника. Пројекат уређења куполе Храма реализовао је уметнички колектив под руководством академика Руске академије уметности Николаја Мухина. Компанија "Гаспром њефт" је за финансирање мозаичког уређења куполе Храма Светог Саве уплатила четири милиона евра. Извор: Телевизија Храм
  18. У спомен-храму Светог Саве на Врачару завршени су радови на изради мозаика на највећој куполи Светосавског Храма. Уређење куполе Храма Светог Саве представља један од највећих пројеката мозаичког декорисања криволинијског простора у свету. Укупна површина централне композиције мозаика „Вазнесење Христово“ износи 1.248 квадратних метара. На изради централне композиције "Вазнесење Христово", која украшава куполу Храма, радило је 70 руских и српских уметника. Пројекат уређења куполе Храма реализовао је уметнички колектив под руководством академика Руске академије уметности Николаја Мухина. Компанија "Гаспром њефт" је за финансирање мозаичког уређења куполе Храма Светог Саве уплатила четири милиона евра. Извор: Телевизија Храм View full Странице
  19. Том приликом представљена је опрема радионице и њене специјалне могућности за наставак рада на изради мозаика. Његовој Светости је представљено уметничко решење мозика у олтарском делу храма на фотографским панелима и две макете купола у олтару. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у начелу је био задовољан предложеним уметничким решења. Уследила је посета Руској академији уметности, која је ове године обележила 260-годишњицу постојања. Патријарх је посебну пажњу обратио на експонате Академије. Посебне утиске на високог госта оставила је монументалност уметничког рада председника Академије академика Зураба Констатиновича Церителија. Његова Светост Патријах српски г. Иринеј је истакао овом приликом да очекује наставак сарадње са Руском академијом уметности и њеним уметницима на изради мозаика за храм Светог Саве на Врачару. Извор: Српска Православна Црква

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...