Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'филма'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Са редитељком Јеленом Поповић, разговарао сам о њеном играном филму Божији човек, који је недељама најгледанији у Грчкој, а ускоро следи и приказивање у Београду и широм Србије, Русији, Аустралији, многим европским и азијским земљама. Радујем се толиком успеху српске редитељке и овог филма јер описује живот, широм православног света, веома поштованог угодника Божијег Светог Нектарија Егинског. Овом приликом филмска уметност је на најбољи начин у мисији вере Христове, те даје прилику да се са животом Светог Нектарија упознају људи широм света. Извор: Инстаграм налог Његове Светости
  2. Филм „Божији човек“ редитељке Јелене Поповић, посвећен Светом Нектарију Егинском, свечану премијеру имаће 14. октобра у Великој Сали Комбанк Дворане од 20 часова. Остварење српске редитељке забележило је енормне успехе у Грчкој, где већ пет недеља држи прво место гледаности, док га је погледало преко 300.000 гледалаца. Главне улоге у филму носе грчки глумац Арис Серветалис, амерички суперстар Мики Рурк, као и руски глумац, домаћој публици познат из филма „Лед“ Александар Саша Петров. Живот Светог Нектарија Егинског (Арис Серваталис) из Грчке био је праћен прогонима и гоњењем. Свештеник обичног народа, његова понизност иритирала је одређени круг свештенства, а његова преданост додатно побуђивала њихове сумње и клевете. Упкос томе што је лишен цркве и прогнан из Египта и парохијана који су га волели, Нектарије се препустио томе да његова вера у Бога буде најбоља одбрана. Интернационална глумачка постава, као и продукција филма допринели су томе да „Божији човек“ не буде схваћен искључиво као црквени филм, већ прича о доброчинству, вери, истинској доброти и надању. Остварење је рађено на енглеском језику што због глумаца, што због тога што је у питању једна универзална прича, без обзира на верску припадност, напомиње ауторка Јелена Поповић. „Арис Серваталис је одличан глумац и имала сам срећу да радим са њим јер је он човек такође посвећен вери, самим тим има ту неку ауру која на први поглед одаје утисак да он може да буде Свети Нектарије Егински“, додаје редитељка. Биографска драма је приказивана на бројним фестивалима широм света и освајала награде, најновија је Гран при награда у италијанском граду Тренту на Филмском фестивалу. Након свечане премијере 14. октобра у Комбанк Дворани, филм „Божији човек“ биће на редовном биоскопском репертоару у биоскопима широм Србије. За више информација о картама за премијеру филма можете позвати број телефона Комбанк дворане: 011 42 50 100. Прес служба Манастир Света Жича http://zica.org.rs/
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије позвао је све који имају могућност да помогну реализицију филма редитеља Лордана Зафрановића о страдању у логору Јасеновцу у Другом светском рату. На Инстаграм налогу Патријарха објављено је да је г. Зафрановић представио Његовој Светости и министру културе гђи Маји Гојковић нову верзију сценарија филма о страдању у логору Јасеновац, засновану на тексту Арсена Диклића „Деца Козаре“. „Тема апсолутног зла, чија је манифестација логор у Јасеновцу, једна је од вечних уметничких тема која никада неће бити до краја исцрпљена“, поручио је Патријарх Порфирије, који је и иницирао овај сусрет. Извор: Инстаграм налог Његове Светости
  4. Поводом 350-годишњице упокојења Светог и богоносног оца нашег Василија Острошког, у продукцији Телевизије Храм, приређен је документарни филм „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ аутора катихете Бранислава Илића. Повезане вести: Шести Фестивал хришћанске културе у Епархији тимочкој биће одржан од 13. до 21. септембра у Зајечару Медији СПЦ о документарном филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" Најава: Уживо пренос отварања VI Фестивала хришћанске културе и трибине о филму "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": Братска љубав свештенства и верног народа Митрополије црногорско-приморске уткана је у филм о Светом Василију Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Документарни филм о Светом Василију Острошком је каменчић у мозаику љубави према чудотворцу острошком Катихета Бранислав Илић у емисији "Гост радија": Темељи документарног филма о Светом Василију налазе у студију Радио-Беседе Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима Посетите званичну интернет страницу посвећену документарном филму „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ на адреси: https://dokumentarnifilmsvetivasilije.blogspot.com/ , кaо и званичну Фејсбук страницу филма: https://www.facebook.com/Документарни-филм-Свети-Василије-Острошки-сведок-васкрсења-102315942179687/ Телевизија Храм приноси светитељу ауторски филм катихете Бранислава Илића, кроз који подсећа на прекрасне животне примере, подвиге, дела љубави и молитве исцелитеља и чудотворца Острошког, те сведочи о живом и благодатном светитељевом молитвеном присуству којим милује душе наше. Филм је обогаћен аутентичним сведочанствима о значају острошког чудотворца и чудима којима се свакодневно актуализује истина да је Свети Василије истински сведок Васкрсења и светитељ преко којег се љубав Божија излива на свакога човека. Катихетски сегмент филма садржан је у драгоценим поукама Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, протосинђела Сергија (Рекића) и протопрезвитера-ставрофора Слободана-Бобана Јокића, кроз које се изнова у личности Светог Василија Острошког актуализују речи псалмопојца Давида „Диван је Бог у светима својимˮ (Пс. 67, 36). * * * Премијерно приказивање документарног филма „Свети Василије Острошки-сведок Васкрсењаˮ одржаће се на шестом Фестивалу хришћанске културе у Епархији тимочкој, у понедељак 13. септембра, са почетком у 19.30ч у порти Саборног храма Рождества Пресвете Богородице у Зајечару. Након премијерног приказивања, о филму ће говорити Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион; Његово Преосвештенство Епископ стобијски и мјестобљуститељ струмички г. Давид; др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког Факултета у Крагујевцу, одсек за примењену и ликовну уметност; Мира Лолић Мочевић, уредница Телевизије Храм; и катихета Бранислав Илић, аутор филма. У музичком делу програма поводом премијере филма, наступиће хор Преподобне мати Ангелине крушедолске из Никшића, под уметничким руководством проф. Ане Бојић. Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега! Извор: Документарни филм о Светом Василију Острошком
  5. Гост новог издања емисије "Гост радија" на таласима Радио-Беседе Епархије бачке, био је катихета Бранислав Илић, аутор документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења". У оквиру наведене емисије коју води и уређује Нада Вижлина Радељић, катихета Бранислав је указао да се темељи документарног филма о Светом Василију Острошком налазе у студију Радио-Беседе, јер је филм благословена круна циклуса радисјких емисија које су емитоване на таласима Радија Епархије бачке. Звучни запис емисије Десетине имена уграђена су у овај филм који је саборно дело и дело љубави према Господу нашем, који је наш народ благословио Светим и богоносним оцем Василије Острошким. Ми смо светосавски и световасилијевски народ, а Свети Сава и Свети Василије су наши наставници пута који води у живот вечни, зато и овај филм јесте вид наше духовне воштанице коју приносимо поводом 350-годишњице упокојења светитеља и чудотворца острошког, истакао је катихета Бранислав Илић.
  6. Премијера документарног филма о Светом Василију биће сабрање под светитељевим молитвеним омофором, рекао је катихета Бранислав Илић у оквиру разговора за Радио-Глас, Епархије нишке. Аутор документарног филма "Свети Василије Острошки-сведок васкрсења" истиче да је предстојећа премијера филма прилика да се сви саберемо на Световасилијевски сабор у Зајечару, да прославимо име Божје и узнесемо благодарност Светом Василију Острошком који нас свакога дана милује својом љубављу и очинском бригом. Повезана вест: Катихета Бранислав Илић за Радио-Глас: Фестивал хришћанске културе нас укрепљује и обогаћује благословеним садржајима Звучни запис разговора Овај документарни филм свакога човека хришћанина подстиче и позива да усрдно следи пут и пример Светог Василија, позива нас да ходимо том благословеном и свештеном духовном стазом која је утабана молитвама и чудесном љубављу Светог Василија Острошког, закључио је катихета Бранислав Илић позивајући све на Световасилијевско сабрање у оквиру шестог Фестивала хришћанске културе у Епархији тимочкој. Извор: Радио Глас
  7. Отворена је Фејсбук страница документарног филма „Свети Василије Острошки – сведок васкрсењаˮ, на адреси: https://www.facebook.com/Документарни-филм-Свети-Василије-Острошки-сведок-васкрсења-102315942179687/. Путем наведене Фејсбук странице можете да пратите све новости које се односе на филм, а омогућено је да напишете своје утиске у погледу документарног филма који је принос Господу и Светом Василију, а поводом 350-годишњице светитељевог престављења. Извор: Документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења"
  8. У недељу 14. фебруара у 19:00 часова на сцени Центра за културу и образовање Раковица, гостоваће ансамбл представе представа Друга страна филма. Том приликом, својим суграђанима поклањамо карте за представу, које се могу преузети радним данима у просторијама Центра. Више информација можете добити позивом на број 3582 493 или на сајту Центра. “Друга страна филма” је концерт за квинтет и глумца. Филмска музика представља централну тачку. Глумац приповедајући топле и духовите приче, кроз њену музику, филм приказује из другог угла. Јер слике које се покрећу говоре много снажније уз музику. Он нам прича: О првом тренутку када је немим, покретним сликама био потребан неко да проговори уместо њих. О човеку, бескућнику, који гледајући филм у биоскопу бива обузет музиком далеко више него глумом, сценаријом или режијом. Музика у њему изазива најдубља осећања. О глумцу који је снимио много филмских хитова и серија, али је ипак остао усенци њихове музике. О усамљеној жени која гледајући филм у свом дому, замишља да је главна јунакиња. О успаваном контрабасу, који уз помоћ музике коју изводи, открива свој скривени темперамент. Глумац поставља питање сваком од нас. Шта је то што памтимо и каквих се све прича сећамо док слушамо филмску музику? Оставља публици тему за маштање… каква је њихова прича? У току прича или као засебне тачке, квинтет изводи чувене хитове из филмова: Амаркорд, Жаока, Мисија, Џемс Бонд, Кум, Топ ган, Петпарачке приче, Титаник, Кабаре, Мачке из високог друштва, Флинстонс, Амели Пулен, Грозница суботње вечери. Извођачи: Нина Ћосић-текст Александар Лазић-глумац ВИС Da Capo: Нина Ћосић- обоа, глас Хемналина Миресковић-виолина Наташа Лишанин- виолончело Срђан Лишанин-контрабас Јеврем Ћосић-гитара https://www.facebook.com/kulturnidnevnik/?hc_ref=ARTDj2bnk8Jq-CQefDtiw32afNp9bYktdfl-LiWDkhNoHI24QUWy-g7TSX1d1JnyA9g&ref=nf_target&__tn__=kCH-R
  9. У сали крушевачког Народног музеја проглашењем победника свечано је затворен пети међународни фестивал православног филма „Снажни духом“. Гран прил фестивала припао је филму „Земљотрес“ Сарика Адеасјана из Јерменије, где ће бити послат освештан диптих са ликом Светог кнеза Лазара. У конкуренцији најбољег играног филма нагдраду и икону Светог Николаја Чудотворца понео је филм под називом „72 сата“ продуцентске компаније Николаја Растргујева из Русије. За најбољи докуменатарни филм проглашено је остварење Лусиане Кокухалене и Антона Никитина „Кијевско-Печерска лавра: фотографија хиљадугодишњице“ из Украјине. Победнику у том жанру додељена је икона Светог Василија Острошког. По оцени публике најбољи филм је „Чекам вас у Самтавру“ аутора Константина Церцваздеа из Грузије који је добио диптих са ликом Светог Саве. Награде су освећене првог дана фестивала у цркви Лазарици. Фестивал су затворили директор Филип Kудрјашов и заменик градоначелника Весна Лазаревић, а наступупом ансамбла „Бели анђео“ на челу са солистом Kатарином Божић, званично је завршен фестивал. Фестивал, чији је домаћин град Kрушевац, одржан је са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Епископа крушевачког Давида. Покровитељи су Град Kрушевац, Kрушевачка епархија и Kомпанија „Вифсаида“. Свечаности у музеју присуствовали су представници града, политичког, културног и јавног живота, уз музичку пратњу Kатарине Божић и оркестра. Пети фестивал православног филма „Снажни духом“ директор фестивала Филип Kудрјасов оценио је као веома успешан и најавио почетак припрема за наредни. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. У зајечарском Позоришту, 7. септембра 2019. године свечано је затворен 3. Филмски фестивал духовног документарног филма. Додељене су награде и признања ове тродневне манифестације. Протеклих дана приказано је 15 филмова са духовном, породичном и културном тематиком, који су се такмичили за главне награде по оцени стручног жирија и за награду публике. Виђени су филмови аутора из: Русије, Украјине, Белорусије, Јерменије, Доњецке Републике-Украјине, Бугарске, Босне и Херцеговине,Хрватске, Словеније, Италије, Етиопије, Израела, САД-а и наравно филмове домаћих аутора. Извор: Епархија тимочка
  11. Објављивање трејлера за наставак "Топ гана" прилика је да се подсетимо да је и СФРЈ имала војно-пропагандне филмове који су поделили судбину ЈНА коју су промовисали. Где је забрљао Маверик, па није постао адмирал и да ли је "Далеко Небо" односно "Far Sky" Стјепана Чикеша било узор Тонију Скоту. Још док је Тони Скот, редитељ "Топ Гана", био жив, најављиван је наставак у ком ће Том Круз поново одиграти Меверика. Причало се о разним заплетима а јако је дуго помињана идеја да ће нови филм говорити о ривалству пилота који су изучавали вештину блиске борбе и оператера који дејствују дроновима што је наравно сушта супротност у приступу ратовању, па можемо рећи и животу. Додуше, блиска борба одавно баш и није у примени јер се користе ракете којима се противник гађа далеко изван визуелног контакта. Тони Скот је у међувремену починио самоубиство и наставак је на крају снимио један од Крузових "кућних" редитеља последњих година Џозеф Косински који се у тој плејади сарадника великог суперстара издвојио као визуелно надахнут стилиста код ког значајну улогу игра продукциони дизајн. Нажалост, љубитељи првог "Топ Гана" а још више они који воле војну технику доживели су поприлично разочарање када су видели први трејлер за филм. Наиме, у новом филму уместо неке нове моћне машине, Том Круз за почетак вози Ф-18, ловац који је некако био сматран слабијим адутом америчке ваздушне силе од Ф-14 којим је управљао код Тонија Скота. Мада има на крају трејлера и један кадар у ком се види Ф-14, тај непревазиђени морнарички олд тајмер, класик који се налазио у само два ваздухопловства - америчком и - колико год то невероватно звучало - иранском, али главни терет Меверикових враголија подноси Ф-18. Рекло би се да се поред Турске из пројекта Ф-35 повукао и Холивуд, чим се у овом филму који свакако треба да буде врхунски продукт америчког војно-забављачког комплекса определио за Ф-18. Пре неколико година је Золтан Дани, човек који је оборио амерички Ф-117 био протагониста документарног филма "Други сусрет". О њему још нема играног филма али верујем да ће нашу публику забавити чињеница да је ПВО Републике Српске у филму "Иза непријатељских линија" оборила управо Ф-18, за чијим је управљачем том приликом био Овен Вилсон. Дакле, Ф-18 није баш на цени у Фабрици снова. Међутим, војна аутентичност заправо никада није ни била кључни адут "Топ Гана". Уосталом, у сцени завршне ваздушне битке амерички ловци бију битку са "совјетским" летелицама које глуми битно мањи и инфериорнији Ф-5, такође амерички авион који се ни у једном борбеном сценарију не би нашао насупрот Ф-14 нити личи на било који супарнички авион тог времена. Оно што је "Топ Ган" учинило једним од најиконичнијих филмова осамдесетих и уз Иствудовог "Војничину" једним од најмоћнијих регрутних оружја америчких оружаних снага јесте харизма главних глумаца и кинестетичност Скотовог редитељског поступка. Летење борбеним авионима постаје врхунски аудио-визуелни доживљај, високоестетизован спој човека и машине који буди готово органску реакцију код гледалаца. Сасвим сигурно да у наше време, већи број младића широм света и даље уписује Војну академију због овог филма него због неких објективних сазнања о томе шта их тамо чека. Међутим, колико год то невероватно звучало, СФРЈ је добро препознала тренд који су започели "Војничина" и "Топ Ган" и покушала је током осамдесетих да изгради свој војнозабављачки комплекс. "Далеко небо" је југословенски "Топ Ган" а "Најбољи" је југословенски "Војничина". Преузимање узора је толико дословно да ови филмови говоре о истим родовима војске - "Далеко небо" о војном ваздухопловству а "Најбољи" о морнаричкој пешадији, потпуно идентично као филмови Тонија Скота и Клинта Иствуда. Задржимо се међутим овом приликом на "Далеком небу". Овај филм је режирао Стјепан Чикеш, специјалиста за документарне филмове о авијацији. Заплет има дидактички и изразито пропагандни карактер - приказује Мацуру, младог пилота који лети на Мигу-21 и током драматичног лета почиње да се присећа како мајка није желела да га пусти у пилотску школу јер му је отац погинуо као пилот ЈНА. Сећа се школовања где је био под великим притиском јер је сећање на његовог оца било још увек веома живо међу инструкторима, а нарочито код породичног пријатеља потпуковника који га подвргава разним сложеним проверама не би ли му сломио вољу. Сличну породичну ситуацију има и Меверик, чији је отац страдао у Вијетнамском рату као пилот и који успева да упадне у разне конфлите са наставницима док покушава да изађе из очеве сенке. Међу наставницима такође среће очеве пријатеље и са њима се суочава са траумом тог губитка. Исто тако, и Чикешов и Скотов јунак су адреналински овисници, љубитељи опасности и екстремних ситуација. Пре него што ове невероватне сличности припишемо жељи југословенских филмаџија и официра задужених за пропаганду да дословно препишу амерички узор - напоменимо - "Далеко небо" је изашло 1982. године а "Топ Ган" 1986.! Дакле, једино је "Топ Ган" могао бити копија "Далеког неба" а не обрнуто. Зашто "Далеко небо" данас није популарнији филм? Па нажалост, зато што је продуцент "Топ Гана" Дон Симпсон ипак много боље држао прст на пулсу младе публике од пропагандиста из ЈНА. За разлику од Стјепана Чикеша који је са слично постављеним карактерима као у "Топ Гану" на крају снимио нешто што "маторци" мисле да млади "треба" да гледају, Симпсон и Скот су снимили нешто што млади заиста желе да гледају. Њихов приказ летења и војне акције, као и пилотске свакодневице је напросто секси, одвија се на звучној слици сачињеној од врхунских поп песама које је усмеравао Ђорђо Мородер и инструменталне пратње коју је изградио Харалд Фалтермајер, један од кључних композитора који је обликовао израз савремене музике и његов најбољи ученик. "Далеко небо" носи у себи наивност и ригидност војног система у коме је настао, премда је те 1982. године југословенски филм био далеко "несташнији" него што је Чикеш желео да покаже. Међутим, уместо да за тај посао узму ауторе који су тада били у директном додиру са популарном културом младих и да сниме нешто што ће диктирати трендове, направљен је филм који може да потпише неки војни апаратчик. Југословенска популарна култура је парадоксално тада имала ресурсе у домену музике, дизајна, моде да изнедри знатно ефектнији филм, но то се није десило. На филму "Најбољи" који је изашао 1989. године, исправљене су неке од грешака. Ангажован је динамичан хрватски редитељ Дејан Шорак а сценарио је писао Синиша Ковачевић, можда и највештији сценаристички хроничар живота у ЈНА, потписник култне телевизијске драме "Свечана обавеза". "Најбољи" је међутим изашао када већ Југославији није било спаса и није могла да заживи та слика југословенске модерне у којој млади официр на путу од Београда до Требиња силно гази свог "југа", остављајући за собом своју гламурозну девојку, као што је Пит Мичел Меверик давао гас на мотору. Главни глумац Вицко Руић такође није био калибар младог Тома Круза и све је то допринело да овај много боље спакован пропагандни рад такође остане на маргинама наше кинематографије. "Топ Ган" стиже у биоскопе идућег лета. Надајмо се да се неће свести само на злоупотребу наше носталгије. И што је још важније, надајмо се да Том Круз у међувремену није старећи постао оно што су били југословенски апаратчици. Сигуран сам да у рукама доброг редитеља, филм овог типа може да нас бар на пар сати измести из оних 78 дана током којих смо се налазили са друге стране пилотске палице, али не бежим од тога да можда више никада нећемо моћи да уживамо у таквом филму као тада. Трејлер за нови "Топ Ган" изашао је 18. јула ове године. Истог дана у околини Ечке срушио се тренажни авион Злин регистрације YU-CDG који смо могли видети у филму "Далеко небо". Док се Меверикова пустоловина наставља, истовремено полако нестају и последњи делови света који је констиусао филм "Далеко небо", од пилотске школе у Мостару па надаље све до самих апарата које смо гледали на екрану. А што се Ф-18 тиче, треба да будемо безбрижни. Ако су они у "Топ Гану" 2020. године, онда половни Мигови-29 нису уопште били лоша инвестиција. Димитрије ВОЈНОВ
  12. ДАН ДРЖАВНОСТИ Српски римејк филма „Independence day“ (1996) Премијера: 2020 Режија: Радош Бајић, Драган Бјелогрлић Трејлер: 12. фебруар Сцена 1: Млади капетан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, ромске националности (у даљем тексту капетан Ромо) буди се из сна у породичној кући у Краљеву. Ромо излази на улицу да баци ђубре, пролази поред успаничених комшија и враћа се у кућу. Тек случајно бацивши поглед кроз прозор примећује огроман ванземаљски брод изнад родног града. Сцена 2: Општа узбуна на аеродрому Лађевци. Пилоти 241. ексадриле „Тигрови“ трче преко писте ка својим Орловима. Сцена 3: Краљево у пламену. На разарајући напад ванземаљаца надовезује се земљотрес који уништава оно што је преостало од града. Сцена 4: Председник Србије Александар Вучић се укрцава у „Land force one“ (МКШК-а број 1) и упућује на тајно командно место у Жаркову, Ратка Ресановића 1. 13. фебруар Сцена 5: Ваздушна битка између Краљева и Крагујевца. Напад 101. и 241. ескадриле не даје резултате. Ванземаљски брод је нерањив због енергетског штита, српски авиони бивају оборени. Остатак Витезова и Тигрова се повлачи ка Батајници. Сцена 6: Капетан Ромо обара ванземаљску борбену летелецу у бесомучној јурњави кроз кањон реке Увац, али при томе и његов орао бива уништен. Капетан Ромо се падобраном спушта крај ванземаљца кога линчује локално становништво са вилама и мотикама. Сцена 7: САД и ЕУ позивају обе стране да се суздрже од прекомерне употребе силе. Сцена 8: Жене у црном организују протест на Теразијама због ратног злочина над заробљеним ванземаљцем. Сцена 9: Крагујевац у пламену. Фијат напушта Србију и поред обећања да ће добити додатне субвенције. Сцена 10: Врховни командант Александар Вучић проглашава општу мобилизацију. 50 000 војника и 700 000 припадника цивилне заштите спремају одбрану Београда. 14. фебруар Сцена 11: Велики свемирски брод се примиче Космају. Ракетне јединице и противградна заштита покушавају да успоре напредовање ванземаљског брода. Сцена 12: Саветовање водећих политичара на тајном командном месту председника Александра Вучића. Министар Вулин предлаже хапшење најбогатијих грађана да би се умирила јавност. Ивица Дачић учи текст популарне ванземаљске песме. Чедомир Јовановић тврди да је напад ванземаљаца последица промашене политике из деведесетих и тражи да се призна реалност. Јовановић напушта састанак и прелази на страну ванземаљаца. Сцена 13: Капетан Ромо од председника Александра Вучића и министра одбране Вулина добија задатак да зарази свемирски брод најновијим вирусом, који је разрадило 1000 домаћих стручњака из ИТ центра код Лесковца (заједнички пројекат Србије и Уједињених арапских емирата). 15. фебруар Сретење Сцена 14: Капетан Ромо у заробљеном ванземаљском ловцу стиже на базни брод у орбити Земље. Преноси вирус и поставља експлозивну направу (шестомесечна производња Крушика из Ваљева). Док се свемирски брод распада у експлозији капетан Ромо успева да се домогне Србије и слеће на нишки аеродром. Сцена 15: Узлеће целокупна српска авијација. Јединим преосталим Мигом-29 пилотира председник Александар Вучић. Прате га преживели мигови 21, орлови, хеликоптерске јединице као и авиони за запрашивање комараца. Ласта 95 пада при узлетању. Сцена 16: Битка у ваздуху. Стотине ванземаљских ловаца, сада без енергетске заштите бори се против српског ваздухопловства. Сцена 17: Председник Александар Вучић лансира ракету која погаћа улаз у ванземаљски брод. Експлозија. Делови агресорског брода падају на Рушањ. Сцена 18: Председник Александар Вучић у кокпиту Мига-29. Суза му креће из ока док окреће авион на десну страну. У крупном кадру остаје Таковски крст на левом крилу. Крај
  13. Православни филм Исцељење који сте сада видели,[1] а у оквиру теме „Теологија филма и светлописање“, има много тога што захтева објашњавања, улажење у терминологију итд. То одузима време и уме да буде професорски поучно и подучавајуће, што мени лично није никада било пријатно да радим. У сваком случају, морао сам да пронађем неки модел у којем могу сада, после филма, да испричам нешто што се тиче филма уопште, религиозности, теологије и онога што смо ми направили. Пробаћу сада да у неколико црта испричам оно што сматрам значајним за религиозни филм. Религиозни филм и егзистенцијални филм нису исти већ битно другачији, на начин на који су философија и религија битно другачије. Како то поставити на неке основе а избећи ту врсту замке да то не буде жанр филм и нешто уврежено: то се рецимо у руском филму често јавља – ти поучни вероучитељски филмови типа „буди добар да не будеш лош“ – који онда немају значење васкрсења на крају, већ онај холивудски happy end. Једна од првих замки на пољу религиозног филма, а и теологије филма, јесте да филм не може имати happy end али може призивати васкрсење. То је нешто што мене у основи одређује, кад год радим, саопштавам или желим да саопштим неку истину филмским путем, да покажем да она има своје васкрсење, само је питање да је ми нађемо. Како каже један светитељ: „Држи свој ум у аду и не очајавај“ – дакле, наш ум јесте у аду и ово све што видимо око нас, а што изгледа дисхармонично и хаотично, јесте заиста тако, али оно на шта смо ми позвани јесте васкрсење. Желео бих да вам прочитам нешто, па онда да то прокоментаришемо: „Има ли наде за човеков опстанак упркос скучености са јасним знацима претеће апокалиптичне тишине? Можда ће одговор на то питање бити пронађен у легенди о осушеном дрвету, лишеном воде за живот, на којој сам засновао овај филм који има тако одсудно место у мојој биографији. Монах, корак по корак, и ведро по ведро, носи воду на брдо како би залио суво дрво, подразумевајући да је његов чин неопходан и ни секунде не одступајући од уверења у чудотворну снагу своје вере у Бога. Напослетку, он доживљава виђење чуда – једног јутра, дрво је оживело, његове гране прекрило је младо лишће, а ово чудо није ништа мање од истине.“ Можда би било патетично да сам овако почео своје предавање, али ово је цитат из књиге „Вајање у времену“ Андреја Тарковског и нешто што је он написао након филма „Жртва“. Тај филм Тарковски је снимио, захваљујући Бергману, у Шведској, и то је био омаж тренутку када је већ било сасвим сигурно да су његови дани били последњи, када је био у поодмаклом стадијуму канцера. Снимио је тај филм у умирућем стању и нашао суштину свог живота трагајући за жртвовањем, па је отуд тако назвао и филм. Трагао је за одговорима на два суштинска питања која постављамо у животу – питања љубави и смрти. Тарковски је доста разговарао са Бергманом о та два питања, и тај однос бисмо могли додатно да рашчлањујемо у мојој поетици, али оно што је значајно јесте да је Тарковски открио једну битну ствар, а то је да се на питање смрти – које оптерећује све нас, а и све религије постоје да би одговориле на питање смрти – одговара питањем љубави. Питање љубави опет решавамо одговарањем на питање жртве. Те две егзистенцијалне ствари, око којих се Тарковски питао, а на које сам се овде ослањао и цитирао ту епизоду са сувим дрветом, јесу у суштини човековог живота и спасења. Оно преко чега сам пробао да водим дијалог са Тарковским у филму Исцељење јесте то дрво у чијој основи се налази жртва, док се у чину заливања дрвета налази вера. Испод те вере се налази послушност, она је чин вере – да обајаснимо у терминологији значење послушности – она је чин поверења. Питање да ли верујемо у Бога или верујемо Богу се налази у основи приче о заливању сувог дрвета. Када одгонетамо то питање или стављамо себе пред питање смрти, и љубави наравно, када остављамо себе на жртву одређеном поверењу или вери у нешто – у филму конкретно почињемо тако што монах полази из манастира узимајући благослов од свог старца, а тај благослов заправо говори: заливај то дрво – то је оно што нас исцељује. То дрво и та вера, непоколебљива вера у Бога као што Тарковски у овом цитату каже, јесте оно што њега исцељује. Ако поставимо ствари тако да исцељење јесте враћање у целину (што и постоји у самој речи: цело, целина, бити „исцела“) лако долазимо до тога да се исцељујемо (да не звучи превише теолошки или поповски) кроз покајање, оно нас враћа у целину. Наша исповест јесте наша чежња за рајем, наша исповест је наша жеља да се вратимо у првобитну целину. И то је заправо прича овог филма – како да се вратимо у целину. Покајање које се догађа у филму има два дела. У првом делу, који би могао да се назове и магијски, старац долази и каже нешто попут: хајмо да обавимо тај посао – ти опрости, читај молитву и ја водим дете назад кући и све у реду. Такав однос је нешто што ми најчешће имамо са Богом – ја ћу да постим или да прочитам молитву а ти ћеш, Боже, мени да даш оно што мени треба и ми смо онда намирили своје рачуне. Међутим, враћање у нешто што је есхатолошка целина, целина људског бића, не подлаже том трговачком односу већ односу усиновљења. Шта хоћу да кажем – дечак у овом филму је огледало тог односа између деде и монаха који не види никакву сврху у томе што ће некоме можда механички прочитати молитву и рећи: опростио сам. Филм се прелама оног тренутка када долази глас, онтолошки или есхатолошки, како год, глас детета из Есхатона, из раја, који се обраћа оцу кроз то друго дете. Зашто кроз дете? Ако поставимо ствари да идемо у правцу целине јер сви ми желимо да се исцелимо, сви имамо потребу да будемо целовити, а оно што спаја наше раздвојене делове јесте љубав… Ми сви имамо потребу за љубављу и то што сам ја направио филм је последица моје жеље да ме ви волите и то што причам са вама је мој начин да вам кажем: волите ме. То исто има и онај крајњи злочинац, јер док жртва клечи пред њим и он је удара, он то ради говорећи: зашто ме не волиш, он је изгубио наду да ће тај човек да га воли и из силне жеље да га неко воли – он и удара. Зато што је љубав тај цемент, лепак који саставља наше раздвојене делове. То враћање у целину је битно јер се у филму јавља кроз три дела. Први део је ембрионални или како сам га назвао – дечја целина – ми смо у почетку у целини као деца. Онда у зрелом добу, како наша снага воље и наша слобода расту, тако се и ми растачемо на разне делове, науке, људе, и од ембрионалне, дечје целине у зрелом добу се растворимо потпуно да бисмо у добу старости поново имали жељу за целином (зато старци и личе толико на децу). Имамо тад потребу да се вратимо у есхатолошку целину, не у ембрионалну целину, јер ми морамо да прођемо тај пут распада који је и Христос прошао од Божића преко Великог Петка до Вазнесења – он је заправо прошао пут уцеловљења. Ако бисмо то пренели на нешто што бисмо звали теологија филма, онда је сценарио ембрионални део филма, па га онда снимате рашчлањајучи га на кадрове, углове и ракурсе – да би се на крају у монтажи поново саставио у нову целину, једну зрачећу целину која заправо доноси уметност и вредност вишу од оне почетне ембрионе целине. У филму је дечак неко ко означава ту почетну целину, он носи целовитост почетног човека; старац, деда, неко је ко се расточио између наде, жеље, воље, љубави итд. и на крају је монах који је призван да уђе у есхатолошку целину. То су три дела која функционишу у оквиру филма. И у овој причи о филму постоје три дела – једна је прича о исцељењу, друга је о светлости и трећа је о писању, односно, остављању трага. Светлописање Исцељења је заправо процес исцељивања остављењем светлосног трага иза нас. Када се појави лист на том сувом дрвету, појави се мали сакупљач светлости, појави се нешто што је врло значајно за траг живота – а живот, то је сакупљање светлости. Ту долазимо до тачке светлости у којој се све око нас заправо догађа у сфери светлости. Човек прикупља светлост, биљка својим хлорофилом прикупља светлост, обрађује и шаље назад као кисеоник, а филм, управо зато што је његова суштина прикупљање светлости, и јесте једна од најутицајнијих уметности. Филм сакупља светлост, тј. сакупља један концентрат светлости који на крају експлодира у лампи видео-пројектора у коју не можете да гледате, као што не можете да гледате у Сунце. Хлорофил у телу филма јесте камера, она је сакупљач светлости. Као што биљка сакупља светлост и производи кисеоник, тако камера сакупи светлост и произведе уметност. И то је суштина онога што се догађа у свету филма јер је архетип филма ватра – оно што је у почетку било нису покретне слике, већ сенке које су се дешавале око ватре. Значајан је код човека тај процес сакупљања светлости, важан елемент, јер све што видимо око нас сабира светлост и одашиље је ка нама. Кад је угашено светло, као малочас, ми смо у простору у којем не примамо светлост. Кад човек сакупља светлост она улази у њега и излази у облику музике, у облику ритма. Човек је вибрирајуће биће, то не треба нешто посебно ни објашњавати – јер ритам срца, пулс, крвоток – све се то чује. И када вам неко каже: немаш довољно слуха за мене, он говори да не чујемо довољно његово унутарње биће. Музика коју одашиље човек је заправо унутрашње биће светлости. Када чујете у филму неки такт који вам пробуди зебњу, страх, нелагоду – то није откриће композитора филмске музике, нису они то пронашли у нама те ритмове – ми смо то чули много раније, музика филмска која нам говори, објашњава, потцртава страх, нелагодност или стрепњу – само освешћује у нама оно што смо одавно чули, тај оркестар који је свирао у нашем бићу. Трећи елемент који се налази у оном пољу које се зове писање, односно остављање трага, јесте покрет. Покрет је нешто што, заједно са музиком, излази из нас и сви покрети задовољства су хармонични и складни, а сви покрети бола су нехармонични (аритмичност срца, ужас са Мункове слике итд). У тој нехармоничности покрета, у том односу према болу, задовољству, крије се корен нашег односа према лепоти и нашег односа према укусу и ту долазимо до три основна елемента – светлост, музика и покрет; сва три елемента чине филм и сва три елемента чине сваку религију, а литургичност посебно. И када кажем светлост, ја под тим подразумевам иконичност. И икона, односно фрескопис, јесте заправо прикупљање светлости. Шта друго радимо лепећи златне листиће на икону него привлачимо и одашиљамо ту исту светлост? И појање које чујемо јесте унутрашња страна те светлости, као и што и покрет који се врши током сваког литургичног, односно религиозног чина јесте део те заједнице светлости и музике. Ја бих сад изнео још један детаљ који је написао један од мојих омиљених редитеља, Алехандро Ходоровски. Он је цитирао Еја Такату (не знам ко је, али знам ко је Ходоровски!). „Мочвара није свесна када створи лотосов цвет. Када би себи рекла: сада ћу се припремити и произвести лотосов цвет, никада не би ништа створила. И даље би била мочвара непријатног мириса. Али изненада, у тој густој, мрачној маси, животна сила створи бели цвет. Никада нисмо спремни да стварамо, стварање се дешава кроз нас јер се повинује стварима ширим од личне воље.“ Тај лотосов цвет, у тој тамној мочвари, ја доживљавам као филм – у једној мрачној сали, у којој су заустављења сва наша чула и сви наши покрети сведени на нешто што се догађа дубоко у нама, а што је музика, светлост и покрет… Овде ћу вам само назначити један део који покреће целу ову причу о светлости, а то је моја лична теорија везана за Сунце. Волим да мислим да Сунце јесте извор светлости, али да оно није светлост. Сунце је сакупљач светлости и оно се понаша исто као Месец који прикупља сунчеву светлост. Дакле, Сунце прикупља нетварну светлост из космоса и одашиље даље. А светлост се, наравно, даље одбија и одлази у васиону. Када настају проблеми – када постигнемо ефекат стаклене баше, када више нема циркулације између светла, између Сунца, Земље и васионе. То је тај ефекат стаклене баште када, уместо да рефлектујемо хармоничну музику, из нас излази бука, уместо да рефлектујемо ту светлост у озон, ми рефлектујемо отровне гасове и затварамо се у себе. То затварање у себе је неприступачно Богу и тада почиње друга прича коју је Виктор Франкл објашњавао кроз логотерапију и која отвара другу тему, а ја бих сада са овом темом заокружио. Филозофски филмски фестивал Скопље, 30. април 2017. [1] Филм можете погледати овде – први део, други део. View full Странице
  14. Тихи кутак Христов је играно-документарни филм о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења. Идеја овог пројекта је да филм Тихи кутак Христов буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас Светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске православне цркве. Трејлер: https://www.youtube.com/watch?v=0fSIGLl-Jng
  15. Поштовани, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог организује пројекције документарно – играног филма „Тихи кутак Христов“, редитеља Радисава Јеврића. Пројекције ће бити одржане 11. јуна 2018. године у Биоскопу 85, са почетком у 19, 20 и 21 час. Гости пројекција биће редитељ Радисав Јеврић и продуцент Ивана Костић. Добро дошли! Информативна служба Епархије ваљевске новинар Јадранка Јанковић ТИХИ КУТАК ХРИСТОВ Филм је снимљен по благослову високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у продукцији манастира Острог Сценарио и режија: Радисав Јеврић Радивоје Буквић –владика Мардарије Вук Бубало – Иван (дете) Лазар Шћекић – Иван (16 година) Кристина Стевовић – Мајка Иванова Небојша Глоговац – отац Жика Слобода Мићаловић – Болничарка Директор фотографије: Миодраг Миша Јелић Монтажа: Марко Ковачевић Музика за филм: Матеа Прљевић Елени Караиндроу Извршна продукција: Ивана Костић Делиус филм Тихи кутак Христов је играно-документарни филм о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења. Идеја овог пројекта је да филм Тихи кутак Христов буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас Светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске православне цркве. Трејлер: https://www.youtube.com/watch?v=0fSIGLl-Jng Свети Мардарије Либертвилски, Први епископ-администратор Српске православне цркве у Америци и Канади био је данас Свети владика Николај Охридски и Жички који је предложио јеромонаха Мардарија Ускоковића за првог епископа Америчко-канадске епархије Српске православне цркве. Свети Мардарије родио се 2. новембра 1889. године у селу Корнет надомак Подгорице, а крштено име му је било Иван Ускоковић. Од раног детињства предан вери и православљу, желео је да свој живот посвети Христу и Богослужењу. Као дете из знамените породице, послат је на школовање. Основну школу похађао је у Реци Црнојевића, а средњу школу у престоном граду Црне Горе, Цетињу. Иван је рано осетио позив ка монашком животу, већ у једанаестој години тражио је од црногорског митрополита Митрофана да за замонаши. Како за то није добио благослов, упутио се у Београд на даље школовање. За његов боравак и школовање у Београду најбоље говори сама чињеница да је свако јутро и свако вече одлазио у Саборну цркву где се молио Богу да се замонаши. Благослов је добио од српског патријарха Димитрија који је написао препоруку владици Жичком Сави. На пут ка Жичи и Струденици кренуо је пешке из Београда, владика Жички мислићи да је још млад не хтеде да га замонаши, али га примише у Студеници царској лаври Немањића где је замонашен 19. Марта 1906 године. У Студеници је боравио годину и по дана одакле се упутио на даље школовање у драгу му Русију на предлог СПЦ. Наредних дванаест година провео је у Русији, прво у Подворју СПЦ у Москви где је имао прилике да се упозна са великим бројем руских званичника који су нагињали идеји свесловенских православних земаља. Након Москве своје школовање наставља у Богословској школи у Житомиру у Молдавији, а на своју молбу од Житомира одлази у Кишињев, у Духовну семинарију у главном граду Молдавије коју је завршио с највишим оценама. Његов боравак у Кишињеву обележио је милосрдан рад, помоћ деци сиромашних родитеља. Његов дубок осећај милосрђа превазилазио је националне границе. После три године проведених у Кишињеву, одакле је испраћен свечано са златним крстом и иконом захвалних житеља овог града свих звања, вероисповести и националности што преставља преседан у историји и животу Руске цркве. Свој боравак у Русији наствио је у једној од највећих руских светиња Александро-невском манастиру, припремајући се за полагање пријемног испита за Санкт-Петербуршку духовну академију, на којој је био један од малобројних који су положили пријемни и био примљен. Током студија у Петрограду често је позиван да служи у Царском селу, у тамошњом Саборној цркви у коју је долазила цела царска породица Романових. Проповедао је у школама, билницама, војним камповима, остала су бројна сведочанства о беседничком дару архимандрита Мардарија. Његове беседе забележене су и у књигама које је објавио: Завет руском народу, Зборник проповеди, Тихи кутак Христа, чији је приход од продаје дат сиромашној деци Русије. Његове проповеди слушане су са великом пажњом, јер јер реч овог младог паситра Божијег деловала на срца слушалаца, који су често говорили: „Ово је српски Златоуст“. Добродошао свуда у царској Русији па и на самом двору Романових Отац Мардарије био је највећи опонент самом Распућину, за кога се верује да га је сироашни српски монах Мардарије открио да је немачки шпијун на руском двору. По избијању Првог светског рата, желео је да буде са својим народом. Иако му је остала још једна година студија, упутио се у Ниш, где се налазило седиште српске владе и одмах се јавио српском патријарху израживши жељу да остане у Србији. Синод СПЦ је проценио да ће његова помоћ бити много већа уколико би се вратио у Русију и проповедао и даље уједињење свих православних Словена под окриљем Русије, што је било тада у директној супротности према тадашњој европској политици. Свој мисионарски пут отац Мардарије наставио је у далекој Америци. Свети Синод Руске православне цркве зарад потребе за организовањем духовног живота међу Србима у Америци, одлучио да пошаље осведоченог слугу Божијег Мардарија Ускоковића који би руководио српском мисијом на тлу Америке. Он је на то пристао само ако за то добије благослов своје СПЦ и ако наша црква добије самосталност у Америци. И то је наравно успео да издјествује. Дубоко свестан неопходности постојања једног духовног центра ново основане Српске православне америчко-канадске епархије као зборно место свих Срба, одлучио је да то буде Чикаго. У Либертвилу пронашао имање које га је навише подсећало на окружење у којима се налазе манастири-сиротишта у отаџбини и Русији. Новац за куповину земљишта дао му је Михајло Пупин. На том имању сазидан је манастир Светом Сави, сиротиште и дом за старе, као и гробље које су са правом називали Мала Србија. Владика Мардарије упокојио је се 12. Децембра 1935. године у 46 години земаљског живота. Сахрањен је у својој задужбини у Либервилу. Године 2015. Сабор СПЦ донео је одлуку о канонизацији Светог Мардарија, а његове нетрулежне мошти откривене су у мају 2017. Године. Тихи кутак Христов је играно-документарни филм о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења. Идеја овог пројекта је да филм Тихи кутак Христов буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас Светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске православне цркве. Трејлер: https://www.youtube.com/watch?v=0fSIGLl-Jng View full Странице
  16. Филм „Тихи кутак Христов“ је снимљен по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у продукцији манастира Острог. Извршни продуцент и дистрибутер је Делиус филм, а сценарио и режију потписује Радисав Јеврић. Ово играно-документарно остварење је о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења. – Идеја овог пројекта је да филм „Тихи кутак Христов“ буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас Светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске православне цркве – каже извршни продуцент Ивана Костић из „Делиус филма“. Светска премијера филма била је 16. јула 2017. у Либертвилу (Чикаго) на свечаној канонизацији. Филм је приказан на Православном фестивалу у Краснодару и Сретењском православном фестивалу у Подмосковљу на коме је награђен. Сада ће бити одржана и српска премијера, 4. маја, у крипти Храма Светог Саве. Улаз је слободан. У главним улогама су Радивоје Раша Буквић (владика Мардарије); Небојша Глоговац (отац Жика); Кристина Стевовић (мајка Ивона); Лазар Шћекић; Вук Бундало; Слобода Мићаловић; и Симо Требјешанин. Директор фотографије је Миодраг Миша Јелић. Музика за филм урадили су Матеа Прљевић и Елени Караиндроу. IMdB link: https://www.imdb.com/title/tt7187782/?ref_=ttmi_tt
  17. После светске премијере прошлог лета у Чикагу, играно-документарни филм „Тихи кутак Христов“ први пут ће бити приказан и у Србији. И то, 4. маја у крипти Храма Светог Саве. Филм „Тихи кутак Христов“ је снимљен по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија у продукцији манастира Острог. Извршни продуцент и дистрибутер је Делиус филм, а сценарио и режију потписује Радисав Јеврић. Ово играно-документарно остварење је о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дечак, до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења. – Идеја овог пројекта је да филм „Тихи кутак Христов“ буде савремено Житије светитеља, како би васколики српски народ сазнао о животу Ивана Ускоковића, монаха Мардарија, данас Светитеља признатог од стране Српске, Руске и Молдавске православне цркве – каже извршни продуцент Ивана Костић из „Делиус филма“. Светска премијера филма била је 16. јула 2017. у Либертвилу (Чикаго) на свечаној канонизацији. Филм је приказан на Православном фестивалу у Краснодару и Сретењском православном фестивалу у Подмосковљу на коме је награђен. Сада ће бити одржана и српска премијера, 4. маја, у крипти Храма Светог Саве. Улаз је слободан. У главним улогама су Радивоје Раша Буквић (владика Мардарије); Небојша Глоговац (отац Жика); Кристина Стевовић (мајка Ивона); Лазар Шћекић; Вук Бундало; Слобода Мићаловић; и Симо Требјешанин. Директор фотографије је Миодраг Миша Јелић. Музика за филм урадили су Матеа Прљевић и Елени Караиндроу. IMdB link: https://www.imdb.com/title/tt7187782/?ref_=ttmi_tt View full Странице
  18. Филм се завршава заједничком поруком да Албанци и Срби могу да раде заједно и да његови јунаци желе коначно решавање ситуације на Kосову – што се очигледно није допало Заветницима Током пројекције филма „Kосово… Наздрављ! Гезуар!“, која је одржана вечерас у Дому омладине, у салу је улетело неколико припадника организације Заветници и покушало да прекине пројекцију филма. Узвикивали су:“Kосово је Србија, срам вас било“, обраћајући се публици. А викали су и да желе да им се врате паре (вероватно за карту коју су платили да би гледали филм). На самом излазу су певали песму о Грачаници. Прича филма прати сусрет Арија Абдуљија, ратног ветерана Ослободилачке војске Kосова, и Исака Воргучића, некадашњег оца Нектарија, бившег монаха Српске православне цркве, који сматрају да је мултиетничко Kосово „пропала идеја“ и да је суживот Срба и Албанаца немогућ. Али, са друге стране, у филму имамо Србина и Албанца који их демантују јер Славиша Стојановић и Ментор Гаши у истој српској енклави држе азил за уличне псе. Заветницима се очигледно овај део није свидео. Филм се завршава заједничком поруком да Албанци и Срби могу да раде заједно и да његови јунаци желе коначно решавање ситуације на Kосову. С обзиром на то да је полиције било на улазу у Дом омладине, јасно је да су очекивали нереде, с обзиром на тематику филма. Других инцидената осим овог није било. Након што је обезбеђење „Заветнике“ избацило, пројекција филма је настављена, да би се на крају салом заорио и аплауз. http://patriot.rs/zavetnici-upali-u-dom-omladine-i-prekinuli-projekciju-filma-o-srbima-i-albancima/ Цео филм на доњем линку:
  19. На овој теми можемо да помажемо како да се дође до имена неког филма. Како се зове онај филм где су као у некој канцеларији а баве се продајом осигурања, па долази шеф који им каже да тог дана морају да остваре квоту. Ко не оствари добија отказ а ко победи добија најбоље контакте. Филм је одличан, али појма немам како се зове ни ко глуми, а хтео бих да га поново погледам.
  20. Документарни филм у продукцији Музеја жртава геноцида Музеј жртава геноцида у оквирима својих активности започео је продукцију дугометражних документарних филмова. Први у планираној серији био је филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Вредност филма потврђена је емитовањем на програмима Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, на неколико мањих локалних телевизијских програма и доступан је на Интернету. Продукцију настављамо дводелним филмом о логору Сајмиште: први је под насловом „Judenlager Semlin“ („Јеврејски логор Земун“), а други „Anhaltelager Semlin“ („Прихватни логор Земун“). Филм је урађен у оквиру обележавања 75-годишњице страдања српског народа на Козари (1942–2017) од којих је више од 8.000 особа било депортовано на Сајмиште. Овим филмом подсећамо и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на Сајмиште. Екипа која је урадила филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, урадила је и овај: аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а режију потписује Драган Ћирјанић. Пројекција филма ће бити 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова.
  21. Документарни филм у продукцији Музеја жртава геноцида Музеј жртава геноцида у оквирима својих активности започео је продукцију дугометражних документарних филмова. Први у планираној серији био је филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Вредност филма потврђена је емитовањем на програмима Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, на неколико мањих локалних телевизијских програма и доступан је на Интернету. Продукцију настављамо дводелним филмом о логору Сајмиште: први је под насловом „Judenlager Semlin“ („Јеврејски логор Земун“), а други „Anhaltelager Semlin“ („Прихватни логор Земун“). Филм је урађен у оквиру обележавања 75-годишњице страдања српског народа на Козари (1942–2017) од којих је више од 8.000 особа било депортовано на Сајмиште. Овим филмом подсећамо и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на Сајмиште. Екипа која је урадила филм „Пакао Независне Државе Хрватске“, урадила је и овај: аутор филма је др Вељко Ђурић Мишина а режију потписује Драган Ћирјанић. Пројекција филма ће бити 21. октобра 2017. (дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941) у простору Дома Војске Србије, у 13 часова. View full Странице
  22. Mеђународни фестивал православног филма -„Снажни духом“ 5. октобра 2017. 28. септембра у средњовековној престоници Србије, у Крушевцу се завршио Трећи међународни фестивал православног филма у Србији „Снажни духом“, који се одржава уз благослов патријарха српског Иринеја. Део конкурсног програма фестивала су чинила три играна филма и за најбољи је признат руски филм новосибирског свештеника протојереја Александра Новопашина „Поред нас,“ на примеру Русије, који поставља актуално питање о постојању секти широм света. Експлозије на јавним местима, бомбаши-самоубице, џахадисти, дијалози јунака – све ово је приказано у филму са документарним снимцима. Режисер филма се већ дуго бави овим проблемом и познаје суштину питања. Председник жирија Сергеј Катјер, режисер и продуцент из Белорусије, рекао је следеће: „Сваки од филмова из такмичарског програма је вредан награде на фестивалу. У оквиру овог фестивала жири је одлучио да је најактуелнији, најмодернији и данас највише потребан филм – филм, коме смо доделили главну награду. И мишљење жирија се у потпуности поклопило са мишљењем публике фестивала, која је такође високо ценила ово остварење, доделивши му своју награду.“ Жири за документарни филм није имао лак задатак. У конкуренцији је учествовало 10 филмова а апсолутно сва остварења су била на веома високом нивоу. Ово су речи оца Игора Собко, председника жирија, које је изговорио на уручењу награде за најбољи документарни филм: „Желим да замолим публику да имају разумевања за чланове жирија, није било лако да се донесе одлука за најбољи филм, јер је учествовао 10 документарних филмова и сваки филм је био вредан награде. И жири моли публику да строго не суди о одлуци жирија. “ Неопходно је истаћи висок квалитет рада документарних филмова из Републике Српске. На прошлом фестивалу Гран при је уручен Снежани Брезо за филм „Дух живота“, а овогодишњи је додељен Милани Мајар за најбољи документарни филм фестивала. „На ивици разума“ је филм, који говори о судбини једне породице из Дамаска (Сирија), која се растурила због рата. Прво су отишла деца, а затим њихова мајка, супруга главног јунака. Остао је сам у својој родној кући са успоменама, ретким телефонским позивима и порукама. Породица и њено очување, управо о тим хришћанским вредностима нас филм тера да размишљамо. Гран при фестивала отишао је у Русију заједно са режисером Александром Куприним. Документарни филм „Пут за двоје“ – путовање свештеника и режисера филма на Свету Гору Атос у потрази за састојцима за израду тамјана. Дуг и богат животним околностима, мирним путем у потрази за Миром за све. Специјалну награду од Фонда Св. Кнеза Лазара је добило остварење српског режисера Ивана Јовића „Завештање“, који говори о геноциду над Србима у хрватском логору Јасеновац. Тада деца и затвореници логора се сећају своје историје. То је изузетно важан и потребан филм за све Србе. Светска премијера филма одржана је у оквиру Московског међународног филмског фестивала 2017.г. Крушевачка епархија Српске православне цркве је сматрала да је неопходно наградити епархијском дипломом режисера из Грузије, Константина Црцвадзе и његов филм „Диадема старца“, који сведочи о преподобном Гаврилу. Филм говори о сећањима његових сестара, свештеника, духовне деце. „Ми, организатори фестивала, смо се потрудили да саставимо програм тако да буде приступачан за разумевање различитим категоријама гледалаца. Наш главни задатак – привући публику ка моралном и духовном филму. Нама није занимљиво да приказујемо филмове, који су направљени за кокице. Представљајући готов програм, сваки пут пролазимо кроз неку врсту теста за будуће интересовање ка тим филмовима, који нудимо гледаоцу“, – рекао је директор фестивала Филип Кудрјашов. Такође треба напоменути да је ове године фестивал укључен у календар званичних догађаја Туристичке организације Србије, па самим тим привлачи додатну пажњу на догађај. Видовдан
  23. Mеђународни фестивал православног филма -„Снажни духом“ 5. октобра 2017. 28. септембра у средњовековној престоници Србије, у Крушевцу се завршио Трећи међународни фестивал православног филма у Србији „Снажни духом“, који се одржава уз благослов патријарха српског Иринеја. Део конкурсног програма фестивала су чинила три играна филма и за најбољи је признат руски филм новосибирског свештеника протојереја Александра Новопашина „Поред нас,“ на примеру Русије, који поставља актуално питање о постојању секти широм света. Експлозије на јавним местима, бомбаши-самоубице, џахадисти, дијалози јунака – све ово је приказано у филму са документарним снимцима. Режисер филма се већ дуго бави овим проблемом и познаје суштину питања. Председник жирија Сергеј Катјер, режисер и продуцент из Белорусије, рекао је следеће: „Сваки од филмова из такмичарског програма је вредан награде на фестивалу. У оквиру овог фестивала жири је одлучио да је најактуелнији, најмодернији и данас највише потребан филм – филм, коме смо доделили главну награду. И мишљење жирија се у потпуности поклопило са мишљењем публике фестивала, која је такође високо ценила ово остварење, доделивши му своју награду.“ Жири за документарни филм није имао лак задатак. У конкуренцији је учествовало 10 филмова а апсолутно сва остварења су била на веома високом нивоу. Ово су речи оца Игора Собко, председника жирија, које је изговорио на уручењу награде за најбољи документарни филм: „Желим да замолим публику да имају разумевања за чланове жирија, није било лако да се донесе одлука за најбољи филм, јер је учествовао 10 документарних филмова и сваки филм је био вредан награде. И жири моли публику да строго не суди о одлуци жирија. “ Неопходно је истаћи висок квалитет рада документарних филмова из Републике Српске. На прошлом фестивалу Гран при је уручен Снежани Брезо за филм „Дух живота“, а овогодишњи је додељен Милани Мајар за најбољи документарни филм фестивала. „На ивици разума“ је филм, који говори о судбини једне породице из Дамаска (Сирија), која се растурила због рата. Прво су отишла деца, а затим њихова мајка, супруга главног јунака. Остао је сам у својој родној кући са успоменама, ретким телефонским позивима и порукама. Породица и њено очување, управо о тим хришћанским вредностима нас филм тера да размишљамо. Гран при фестивала отишао је у Русију заједно са режисером Александром Куприним. Документарни филм „Пут за двоје“ – путовање свештеника и режисера филма на Свету Гору Атос у потрази за састојцима за израду тамјана. Дуг и богат животним околностима, мирним путем у потрази за Миром за све. Специјалну награду од Фонда Св. Кнеза Лазара је добило остварење српског режисера Ивана Јовића „Завештање“, који говори о геноциду над Србима у хрватском логору Јасеновац. Тада деца и затвореници логора се сећају своје историје. То је изузетно важан и потребан филм за све Србе. Светска премијера филма одржана је у оквиру Московског међународног филмског фестивала 2017.г. Крушевачка епархија Српске православне цркве је сматрала да је неопходно наградити епархијском дипломом режисера из Грузије, Константина Црцвадзе и његов филм „Диадема старца“, који сведочи о преподобном Гаврилу. Филм говори о сећањима његових сестара, свештеника, духовне деце. „Ми, организатори фестивала, смо се потрудили да саставимо програм тако да буде приступачан за разумевање различитим категоријама гледалаца. Наш главни задатак – привући публику ка моралном и духовном филму. Нама није занимљиво да приказујемо филмове, који су направљени за кокице. Представљајући готов програм, сваки пут пролазимо кроз неку врсту теста за будуће интересовање ка тим филмовима, који нудимо гледаоцу“, – рекао је директор фестивала Филип Кудрјашов. Такође треба напоменути да је ове године фестивал укључен у календар званичних догађаја Туристичке организације Србије, па самим тим привлачи додатну пажњу на догађај. Видовдан This post has been promoted to an article
  24. У Дому Гарде на Топчидеру свечано је представљено још једно остварење ВФЦ „Застава филма“ документарно-стручни филм „Војногеографски институт кроз три века“. Свечаној пројекцији присуствовали су начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са члановима Колегијума, садашњи и некадашњи радници Института, кадети Геодетског смера Војне академије и ученици Војне гимназије, новосадске Техничке школе „Милева Марић – Ајнштајн“ и Геодетске техничке школе из Београда. - Војногеографски институт се развијао и опстајао од 1876. године из потребе за премером државе, за израдом тачних и нужних карата, за обезбеђивањем војске свим геотопграфским материјалима. Из потребе да сами премеримо и снимимо нашу земљу, да исцртамо нашу земљу и направимо наше дигиталне и друге моделе терена. Филмска прича о ВГИ је прича о нама, нашим успесима и падовима, о нашој судбини. То је прича о жељама, намерама, струци, о могућностима, одлукама и дометима. То је прича о националном идентитету, рекао је потпуковник Вељко Бућковић поздрављајући присутне у име начелника Управе за односе с јавношћу капетана бојног брода Петра Бошковића. Обраћајући се гостима, начелник ВГИ пуковник Зоран Срдић је истакао да је историја Војногеографског института готово две деценије дужа од историје филма. - Поносно истичемо да је ВГИ институција Војске Србије и Министарства одбране задужена за израду геотопографских материјала за потребе система одбране. Он је уједно и национална картографска институција. Али, пре свега, ВГИ су људи, генерације стручњака које су стварале историју српске геодезије и картографије. Њима је посвећен овај филм. Он је документ о историји и успесима геодетске струке у нас. Он је својеврсно сведочанство о стварању и развоју српске државе. Пред нама је запис о једном времену, простору, о људима и њиховом стварању кроз три века. Пред нама је белег, камен међаш којим је за сва времена сачувано сећање на наше претходнике, сведочанство о нашем раду и инспирација за будуће генерације, рекао је поред осталог пуковник Срдић. Бројним гостима на премијери филма „Војногеографски институт кроз три века“, представљени су и аутори тог остварења, сниматељи Мирко Лукановић и Жарко Пекез, организатор Ненад Чобелић, монтажер Душан Милуновић из ВФЦ „Застава филма“ и редитељ Марко Каменица.
×
×
  • Креирај ново...