Претражи Живе Речи Утехе

Приликом посете Митрополији дабробосанској, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије у пратњи Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Господина Хризостома, Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Господина Јоаникија и Преосвећене Господе Епископа, жичког Јустина, аустријско-швајцарског Андреја, бихаћко-петровачког Сергија, захумско-херцеговачког Димитрија и будимљанско-никшићког Методија, после свете архијерејске Литургије прошетао је улицама Града Сарајева, Башчаршијом и посетио је Цркву Светог Архангела Михаила и Гаврила у народу позната као Стара православна црква или Стара црква на Башчаршији која припада Митрополији дабробосанској. Подигнута је у 14. веку, проглашена за национални споменик Босне и Херцеговине и представља најстарији и један од највреднијих културно-историјских споменика Сарајева. Том приликом поклонио се руци Свете Текле. Након тога, Његова Светост посетио је и Музеј Митрополије дабробосанке. Извор: Телевизија Храм

Неког филозофа у стара времена људи су прекорели због тога што је аполитичан и што се уопште не занима за послове отаџбине. „Нипошто није тако, – рекао је, – веома се занимам за своју отаџбину,“ – и притом је руком показивао према небу. Данас је тешко наћи хришћанског свештеника који би одговорио на сличан начин, а филозоф је био Грк, паганин. Диоген је обилазио пијацу с фењером у руци и говорио је да тражи човека. Тако је свим слушаоцима стављао до знања да нису људи, већ да су у најбољем случају човеколика бића. Веома је вређао оне који су га видели и чули. У суштини, називао их је мазгама или бубашвабама. Међутим, као прво, радио је то тако да глупи не схвате. А као друго, није било могуће казнити Диогена. Он је сам себе казнио пре тога. Ишао је наг, живео је у бурету и вечито био гладан. Био је слободан од људи и због тога је могао да им говори истину која их је разобличавала. Слично су касније поступали хришћански јуродиви. Људи су их трпели по нужности. Да су имали било какав друштвени статус људи би их растргли. Јер православно царство такође може личити на затвор ако нико не говори истину владару. Православном царству су потребне пустиње у којима су настањени неустрашиви калуђери и јуродиви подвижници на градским улицама. Ове две категорије светаца власт најмање може да рани. Све остале, укључујући и патријархе, може да свргне, гуши, прогања и блати. Тако је Златоусти био понижен и протеран без обзира на светитељски чин, народну љубав и истинску праведност. Златоусти је такође говорио да ретко пред собом види људе, него да види бића која личе на људе. Међутим, ова бића су тврдоглава као магарци, похотна као пастуви, лукава као лисице и отровна као змије. И Златоустом то није опроштено. Умро је у прогонству као брод којег су таласи избацили на пустињску обалу далеко од домовине. * * * Постојале су ствари којег су Златоустог могли да лише. Могле су му се скинути ризе, могао се прогласити јеретиком, против њега се могао окупити сабор, његово име се могло осрамотити. Онај ко високо стоји рањив је са свих страна и отворен је за сваку буру. Унапред ми је жао оних који стоје на висину. На своју висину треба да се пењу као на стратиште за јавно погубљење. Само у том случају ће моћи да кажу речи светог Василија упућене префекту Модесту: „Слаб сам и само ћу први ударац осетити. Не бојим се прогонства, зато што је свуда Господња земља. Немам имовине. Не бојим се смрти пошто ће ме сјединити с Богом.“ Испоставља се да човек треба да умре пре смрти како би храбро дочекао смрт која долази. Ово је и Платон говорио. Филозофија, вели он, не учи човека толико да живи колико да умире. Ови стари су, како год окренемо, схватили мноштво ствари. Није случајно што су оци Цркве преорали свој ум и срце плугом филозофије пре него што су у њих посејали семена Јеванђеља. И Василије Велики и Григорије Богослов док су живели у Атини нису одлазили само у храмове, већ и у школе. Као што је касније учио Василије, они попут пчела нису слетали на сваки цвет. А с оног на који би слетели нису све односили. Нису били похлепни на знање, већ избирљиви. Да њихов ум није био обогаћен свиме чиме су успели да се обогате, били би испосници и подвижници, али никад не би постали васељенски учитељи. Ако човек само учи, може се на несрећу десити да се радозналој души јави Мефистофел као Фаусту. Знања има много, а у души нема мира. Зашто да не дође? Значи, треба отворити прозоре кабинета да би се чула васкршња звоњава. И из куће треба излазити бар једном недељно на литургију. Онда ће живот срца довести живот ума у равнотежу и човек неће морати да се боји крајности. * * * Душа све треба помало да проба. Треба да бежи од људи и после извесног времена треба да се враћа људима. Треба да се моли одрекавши се хране и воде и затим опет треба да једе и да пије осетивши да не уме ни да се моли ни да пости како треба. Човек треба да стиче своје унутрашње искуство и да га затим проверава на основу књига светих људи. Понекад не треба да чита ништа осим Псалтира и Јеванђеља. А повремено добра књига, прочитана по први или поново – није важно, треба да дâ души мир и тему за размишљање. Стари – нису нимало стари. Они су наши савременици и чак и саговорници. Од памтивека људи решавају исте задатке који су настали од исте крви за обитавање на целом свету. И сав њихов задатак је да траже Бога, да ли ће Га осетити и да ли ће Га наћи, иако је Он близу свих нас (Дап. 17, 26-27). Протојереј Андреј Ткачов Извор: Православие.ру

У петак, 3. априла 2020, Његова Светост патријарх московски и све Русије Кирил пренеће икону Матере Божје „Умиленије“ из места њеног пребивалишта у Владимирској цркви патријархове резиденције у Чистом переулоку у Богојављенску саборну цркву у Елохови у Москви. У 16.00 ч. Његова Светост започиње обилазак града Москве са иконом Матере Божје „Умиленије", пред којом се молио преподобни Серафим Саровски и стиже са светињом у Богојављењенски саборни храм, где у 18.00 ч. почиње јутарња прослава празника Похвале Пресветој Богородици. Службом ће началствовати Његова Светост патријарх Кирил. Литију и богослужење преносиће уживо дван тв канала. Његова Светост Патријарх апелује на вернике да, док су у својим домовима, заједно се моле, започињући читањем акатиста Пресветој Дјеви Марији и додатком молитве за избављење од опаке болести – заразе од вируса короне - почев од 16:00 ч. по московском времену у петак, 3. априла 2020. године. * * * Икона Мајке Божје "Умиленије" је келејна икона преподобног Серафима Саровског. Икона се јавила монаху Серафиму у шумама Сарова. Назвао ју је „Радост свих радости“. Чудотворни лик био је у његовој манастирској келији, а испред ове иконе преподобни се преставио у Господу 2. (14.) јануара 1833. године. У писаним мемоарима савременика преп. Серафима, икона се помиње у описима последњег периода његовог живота, када је, после 1815. године, у своју келију почео да прима све оне који су тражили разговор и поуку. После заједничке покајне молитве и благослова, преп. Серафим обично је крстообразно помазао чело особе која је дошла уљем из кандила које је горело испред келијске иконе. После упокојења преп. Серафима икона „Умиленије“ пренета је у манастир Дивјејево, где је чудотворна икона постала је главна светиња манастира. Да би целивали ову икону, верници у 19. веку препешачили би стотинама и хиљадама километара. 1927. године манастир је затворен, али чесна икона се тајно сачувала, па су је деценијама чували побожни људи. У јуну 1991. године икона је уручена блаженопоч. патријарху Алексију II. Данас се стално налази у радном дому Патријарха руског у Чистом переулоку. Једном годишње - на празник Похвале Пресветој Богородици (празнује се у суботу 5. недеље Великог поста) - икона Светог Серафима-Дивјејевска „Умиленије“ доноси се на поклоњење у Богојављенском катедралном собору у Елохови (Москва). Икона је изображена на платну развученом на чемпресовој плочи димензија 67 × 49 цм и представља допојасни лик Матере Божје са погнутом главом, погледом и рукама прекрштеним у тренутку кад изговара арханђелу Гаврилу на Благовести: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој ” (Лука 1,38). Извор: Инфо-служба СПЦ

“Сукоби и мржње су за нама, а пред нама је љубав. А то свједоче лица учесника литије која носе неку чудесну радост. Наша мисија је од почетка, братска слога, мир и међусобно праштање”, казао је за Вијести протојереј Никола Пејовић, главни и одговорни уредник Радио Светигоре. Отац Никола је у сусрет сјутрашњем празнику, Недјељи православља, истакао да смо као хришћани позвани на стрпљење и делање кроз свједочење истине, правде и љубави Божије. Томе нас, како је казао, управо учи и Недјеља православље, побједа која се чекала читав један вијек. “Сви бринемо, и свима кроз главу пролазе разноразне мисли, и то је, у неку руку природно и оправдано. Међутим, у име Цркве која протесте води, и која их води на начин молитве и литијског хода, поручујем: Нема сукоба, нема крви, нема мржње. На улицама је нова Црна Гора, слободна Црна Гора, Црна Гора која припада свима нама. То је наша лијепа будућност… Сукоби и мржње су за нама, а пред нама је љубав. А то свједоче лица учесника литије која носе неку чудесну радост. То је наша мисија од почетка, братска слога, мир и међусобно праштање”, поручио је протојереј Никола Пејовић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије и Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије предводили су вечерас литију у одбрану вјере православне и наших светиња улицама Подгорице у којој су учествовале десетине хиљада вјерника. Звучни запис беседе По повратку литије пред подгорички Саборни храм бесједом се великом броју сабраних вјреника обратио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије који је посебно поздравио драгог госта Митрополита Онуфрија. Благослов страдалне Украјинске Митрополије сабранима је пренио Блажењејши Митрополит Онуфрије. Извор: Радио Светигора

Традиционална Петровданска литија кренула је од 18 часова од цркве Светих апостола Петра и Павла, а вјерници су носећи иконе уз молитву, ходали до цркве Светог Николе у Никољцу. Литију су предводили епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и рашко- призренски Теодосије, са бројним свештенством и монаштвом. Колона вјерника кренула је од цркве светих апостола Петра и Павла у 18 часова, улицама града до цркве светог Николаја Мирликијског у Никољцу, а заустављана је на више градских раскршћа и на централном тргу, одакле су упућивани благослови и молитве за напредак Бијелог Поља. Честитајући празник заштитника града, светих апостола Петра и Павла, владика Јоаникије је казао да нас они пред лицем и престолом Божјим заступају својим молитвама. “И од бога са неба, покривајући нас својим молитвеним покровом ниспошиљу нам благодат, јачају вјеру у срцима нашим, љубав и све врлине. Данас цијела православна васељена се сабира око имена Божијега и око имена светих апостола и испуњује се древно пророштво да ће сви народи прићи дому Божјем. А све народе у васељени приводе Христу Господу у дом Божји свети апостоли Петар и Павле”, бесједио је владика Јоаникије. Он је заблагодарио Преосвећеним Епископима милешевском Г. Атанасију и рашко-призренском Г. Теодосију, који су, на овај велики празник, дошли да учествују у свештеном ходу кроз Бијело Поље. „Хвала Владици Атанасију, који нам доноси своју љубав, благослов од гроба Светог Саве, манастира Милешеве и своје Епископије, љубав свештенства и народа. Иако смо двије Епархије, али смо једно у Христу Господу и браћа, то је потврдио наш драги Владика Атанасије, његово свештенство и народ, који су нам дошли да заједно учинимо овај свештени ход кроз Бијело Поље и да заједно примимо благослов Светих првоврховних апостола Петра и Павла“. „Посебно благодаримо нашем брату у Христу, Владици Теодосију, који нам доноси своју љубав са мученичког Косова и Метохије од распетих, али славних и великих, свеопштих српских светиња. Видимо, како је тешко Владици Теодосију, његовом свештенству, монаштву и народу, али они све подносе христолико, носећи свој крст, не жалећи се, не ропћући, него у славу Божју. Са њихових лица, у овим најтежим временима, сија радост свете православне вјере и дубоки оптимизам, јер, остајући вјерни Крсту Христовом, њих кријепи сила Часног и животворног Крста и слава Васкрсења Христовог их обасјава. Наш Преосвећени владика Теодосије стоји као стуб и сабира свој народ око престола Божјег, с њим заједно његово свештенство“, казао је Епископ Јоаникије. На срдачној, братској добродошици захвалио је Преосвећени Епископ Теодосије, који је честитао празник Светих апостола Петра и Павла, преносећи благослов и љубав мученичког Косова и Метохије. „Шта нам поручују данашњи празник и врховни апостоли Христови, Свети ученици Божји проповједатељи? Оно што је Црква, стално, упућивала вернима – да имамо, на првом месту, веру у Распетог и Васкрслог Христа Господа нашег, да имамо наду у Господу и да имамо љубав, коју показујемо, најприје, према Богу, Цркви и светињама, а онда и једни према другима. То је оно што ми приносимо Богу и роду своме, а све остало је од Бога. Тако су апостоли Петар и Павле, први рибар, неук и страшљив, док није примио Духа Светог, силу Божју, а други, будући учен, али гонитељ Цркве, такође, примио силу Божју. Постали су првоврховни апостоли и они су походили васељену, не оружјем, не земаљским, већ речју Божјом“, бесједио је Владика Теодосије. Сви ми, додао је Владика, који живимо на просторима где су живели наши преци, у времену, које нимало није лако да опстанемо на путу Божјем, уздамо се, управо, у силу и благодат Божју. „И ми, данас, треба да будемо као апостоли Петар и Павле, да се више уздамо у Бога и силу Његову, да нас то одржи, да нас Господ охрабри да исповедамо истину и правду Његову, а Он нас неће оставити, иако у искушењима, невољама, често, у опасностима. Господ је рекао да ће бити с нама у све дане“, поучавао је Владика. Српски народ на Косову и Метохији, данас, на тим просторима, живи, по ријечима Преосвећеног Епископа, вјером и надом, као што су то чинили њихови преци, са вјером да их Господ неће оставити, да ће помоћи, а са надом да ће опстати и да ће доћи боља времена. „Да ће доћи оне генерације, наши потомци, који ће бити бољи од нас и којима ће Господ дати да учине оно што ми данас, можда, нисмо у стању или не можемо да чинимо. Са том вером и надом опстајемо, заједно са нашим светињама, нашим светитељима“, казао је Његово Преосвештенство владика Теодосије, подсјетивши да Свети краљ Стефан Дечански није напуштао Свете Дечане, ни у Првом свјетском рату, када је народ бјежао са тих простора, па су се Срби вратили не, како је казао, силом земаљском и нашим снагама, него нашом вјером, а силом и вољом Божјом. „Тако ми данас опстајемо како на Косову и Метохији, тако опстају православни хришћани и овде у Црној Гори, и у Рашкој области и свуда. Није лако, јер Господ је рекао: Ако су мене гонили, и вас ће гонити; наше је да исповедамо веру у Господа, да заступамо истину и правду Божју, а остало је све Божје, Он ће дати оно што нам је потребно за спасење, на првом месту“, поручио је Епископ рашко-призренски Теодосије. У име Црквене општине Бијело Поље традиционално Петровданско сабрање поздравио је Ранко Дамјановић, предсједник. Он је навео да је у Бијелом Пољу, на свечан и величанствен начин, прослављен велики јубилеј 800 година аутокефалности наше свете Цркве и 800 година постојања Епископије будимљанско-никшићке. „Међутим, морамо да се сјетимо и јубилеја, који су настали за нашег живота, а ове године се навршава 20 година епископске службе нашег Владике Јоаникија. Сви знамо како је ова Епархија расла под његовим руковођењем. На територији наше Општине `90.-их година смо имали свега пет цркава у којима се могло служити“. „Данас, благословом и трудом Преосвећеног Епископа Јоаникија, и нашим заједно с њим, имамо 28 цркава, седам парохијских домова и конака, имамо велику духовну активност, познате су наше академије и литије, помажемо народ. Досад смо помогли да се обнови и направи 13 кућа, отворили смо и Народну кухињу за гладне. Зато је Црквена општина Бијело Поље одлучила да, на овај велики и свети дан, у име свих нас, Владици Јоаникију уручи на дар панагију и крст. На тој панагији се налази икона Мајке Божје, са жељом да чува нашег Владику и да се он моли за нас Мајци Божјој“, казао је Дамјановић. Дарове је Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију уручио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

На централном градском тргу вјернима се обратио протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић,старјешина цркве Светог Ђорђа, ријечима да литија пролази улицама главнога града Црне Горе у вријеме кад хришћани свијета на четири стране прослављају васкрсење Христово, побједу живота над смрћу. „Славимо вјечни и непролазни живот који нам је Христос открио својим васкрсењем. Са тугом говоримо да у овај дан пролазимо окрвављеним улицама нашега града. Падају главе, гине омладина. Велике трагедије су задесиле многе породице од прошле до ове године“, рекао је он. Он се помолио за погинуле да их Господ упокоји и подари им опроштај сагрешења и живот вјечни. „Молимо се Господу да упокоји све оне који су пали у међусобним обрачунима, да и њима опрости свако сагрешење, да оне који су их убијали приведе к тајни покајања. Да оне који су преминули у миру Господ упокоји у царству своме, да свима нама који ходимо овим градом, овом земљом у овом времену подари вјере, наде, доброг здравља, љубави, покајања и међусобног праштања“, рекао је отац Велибор Џомић. На мјесту гје се налазио манастир Светог Марка, Владику Кирила, свештенство и вјерни народ добродошлицом је, по устаљеној традицији, дочекала породица Ђечевића. Благодарећи им на срачном дочеку, Владика је рекао да у Светом Писму стоји да су благословене ноге оних који проповиједају мир. „А благословена је и та кућа и тај дом из које мирни одговор долази. Таква је ваша породица и ваша кућа. Увијек нас дочекујете с миром, с љубављу и чувате спомен наше велике светиње – древнога Марковог манастира“, рекао је Владика. Пожелио је породици Ђечевића да јој Бог умножи потомство и утврди њен дом. „Да пожелимо да има више таквих људи на овом свијету, јер кад би их било више било би мање мржње, мање страдања и мање непријатних догађаја у нашем времену“, рекао је Владика Кирило. По повратку, у порти цркве Светог Ђорђа благосиљан је славски колач Кола српских сестара „Свети апостол и јеванђелист Марко“, чије чланице су приредиле послужење за учеснике овог крсног входа. Подмладак фолклорног ансамбла „Ђурђевданско коло“ на крају је извео краћи празнични програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Литија ученика веронауке улицама Врања 18. Децембар 2017 - 11:41 Може се рећи да је породица темељ православља и основ људске заједнице. Готово сви празници, посебно Божићни, као и сви обичаји који се поштују током ових празника подразумевају заједништво и окупљање породице. Три празника, којима се највише радују деца, и који се падају у три узастопне недеље пред Божић су Детињци, Материце и Очеви или Оци. Ови празници, између осталог, указују на благодет давања и на чињеницу да се требамо радовати када неког дарујемо. Три недеље пред Божић славе се Детињци, дан када деца дарују старије. Тиме се уче великодушности и давању, а сам чин даривања у раном детињству усваја се као срећа у благодети да имамо довољно да би и друге даривали. Тога дана рано ујутру, или по доласку из Цркве са богослужења, одрасли симболично везују своју децу. За везивање се обично користи канап или конац. Добра и штедљива деца уштеде нешто новца да за свој празник, те купе неки поклон да се њиме одреше. Тај симболични знак дечије пажње треба посебно развијати како би деца у најранијем узрасту научила да мисле на своје родитеље и да их обрадују. Везе и везивање деце симболизује породичне везе, и повезаност са родитељима. Детињци су породични празник и за тај дан мајке припремају свечани ручак на коме се окупи цела породица. Ови празници, и обичаји који их прате, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. За овогодишње Детињце Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије служио је свету Литургију у Саборном храму Свете Тројице у Врању. Саслуживали су архимандрит Симеон, протојереј-ставрофор Станисав Петрушевић, протојереј Александар Јовановић, протојереј Љубиша Гачић, ђакон Мицко Мицковић уз присуство верног народа и ученика веронауке основних и средњих школа. Након свете Литургије, ученици веронауке ОШ „Бранко Радичевић“, школе домаћина, извела су кратак програм у част празника који су припремили са својим вероучитељицама Данијелом Алексић и Драганом Тасић. Уследило је освећење и ломљење славског колача и пригодна беседа Његовог Преосвештенства, који је подсетио присутне на значај и величину традиционалне породице коју је и благословио сам Христос у Кани Галилејској, па су њој из тог разлога и посвећене ове недеље пред саму прославу најрадоснијег празника - Божића. Владика је позвао све присутне да се придруже деци у литији улицама Врања поводом „Детињца“, који се први пут на овај начин организује и прославља у Епархији врањској. Као домаћин за следећу годину изабрана је ОШ „Радоје Домановић“ са вероучитељицом Биљаном Станимировић. На излазу из цркве свако дете, а и присутни верници добили су црвени балон и после опхода око храма, кренули су заједно у литију улицама Врања. Снег који је падао, додатно је красио већ прелепу колону деце са црвеним балонима, која су певајући корачала улицама града. По повратку у двориште Саборног храма уследило заједничко сликање, подела топлог чаја и послужења свима присутнима. У нади да ће оваква прослава „Детињца“ - дечјег празника прећи у традицију Епархије врањске, са великом радошћу у посту и молитви ишчекујемо рођење Богомладенца Христа сверадосним поздравом Мир Божји - Христос се роди! Извор: Епархија врањска