Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'три'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 61 results

  1. Преосвештени Владика шумадијски Г. Јован, служио је на дан Преподобног Саве Освећеног, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Благовештење на Руднику. У препуној манастирској капели Св. архангела Михаила, Епископу Јовану су саслуживали настојатељ манастира Пиносава игуман Петар (Драгојловић), парох страгарски протојереј Јован Биберџић, јеромонах Мардарије (Јокић) и свештеник Александар Глишић, парох великоцрљенски. Молитвено и Евхаристијско сабрање, увеличало је и многобројно монаштво из Епархије шумадијске. У току Свете Литургије Преосвећени Владика Јован је у чин Мале Схиме замонашио три искушенице манастира Благовештење - Ану, Светлану и Данијелу, које су на монашењу добиле монашка имена - Ана, Пелагија и Дарија. Епископ Јован се у току Свете Службе Божије новим монахињима и целом верном народу обратио пригодном и богонадахнутом беседом у којој је посебно истакао да је монашки подвиг у суштини хришћански позив да се Богу служи у пуноћи и савршенству. У току Свете Литургије највећи део монаштва и верног народа који се окупио на овом освештаном и светом Сабрању, приступио је Светој Тајни Причешћа. На крају Службе Божије, Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, одржао је и трогодишњи Парастос блаженог спомена настојатељици благовештењске обитељи, игуманији Михаили (Кнежевић). После Литургије, Епископ Јован одржао је и Мали Помен покрај гроба игуманије Михаиле, а затим је освештао новопостројену манастирску продавницу. Величанствено духовно славље у манастиру Благовештење, које је на дан Преподобног Саве Освећеног крунисано монашањем три сестре ове древне Свете Обитељи, настављено је и трпезом хришћанске љубави које су спремиле вредне руке Благовештењских монахиња и послушница. На крају ћемо у најкраћим цртама рећи само по неку реч о новозамонашеним сестрама манастира Благовештење - Ани, Пелагији и Дарији. Монахиња Ана (Харди), у мирјанству такође Ана, рођена је 1979. године у Београду, од оца Дарка и мајке Славице. Спортску Гимназију завршила је у Београду, а студирала је и на Православном Богословском Факултету у свом родном граду. По Промислу Божијем, још за живота покојне игуманије Михаиле (Кнежевић), а по жељи и аманету мати Михаиле, послушници Ани је било одређено задржати своје раније име. Преосвећени Владика шумадијски Г. Јован, прихватио је тај аманет покојне игуманије Михаиле, па је монахињи Ани задржао њено раније име, и после монашења. Као послушница провела је у манастиру преко 3 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Ане (Харди) је Света и Праведна Ана, Мајка Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије. Монахиња Пелагија (Ловреновић), у мирјанству Светлана, рођена је 1958. године, такође у Београду, од родитеља Николе и Славице. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Београду. У манастиру је као послушница провела скоро четири године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Пелагије (Ловреновић) је Преподобна Пелагија Антиохијска, знаменита покајница и подвижница из петог века. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Decembar2017/blagovestenje18122017.mp3 Монахиња Дарија (Михајловић), рођена је 1972. године у Стопањи поред Трстеника, од родитеља Ратка и Мирјане. Завршила је Средњу Текстилну Школу у Трстенику. У манастиру је као послушница провела око 4 године. Небеска заштитница новопострижене монахиње Дарије (Михајловић) је Света Мученица Дарија, дивна светитељка и страдалница за Христа, која је у Риму, крајем трећег века, храбро претрпела најтежа мучења и пострадала за њеног Небеског Женика - Господа Исуса. ФОТО-ГАЛЕРИЈА View full Странице
  2. У Дому Гарде на Топчидеру свечано је представљено још једно остварење ВФЦ „Застава филма“ документарно-стручни филм „Војногеографски институт кроз три века“. Свечаној пројекцији присуствовали су начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са члановима Колегијума, садашњи и некадашњи радници Института, кадети Геодетског смера Војне академије и ученици Војне гимназије, новосадске Техничке школе „Милева Марић – Ајнштајн“ и Геодетске техничке школе из Београда. - Војногеографски институт се развијао и опстајао од 1876. године из потребе за премером државе, за израдом тачних и нужних карата, за обезбеђивањем војске свим геотопграфским материјалима. Из потребе да сами премеримо и снимимо нашу земљу, да исцртамо нашу земљу и направимо наше дигиталне и друге моделе терена. Филмска прича о ВГИ је прича о нама, нашим успесима и падовима, о нашој судбини. То је прича о жељама, намерама, струци, о могућностима, одлукама и дометима. То је прича о националном идентитету, рекао је потпуковник Вељко Бућковић поздрављајући присутне у име начелника Управе за односе с јавношћу капетана бојног брода Петра Бошковића. Обраћајући се гостима, начелник ВГИ пуковник Зоран Срдић је истакао да је историја Војногеографског института готово две деценије дужа од историје филма. - Поносно истичемо да је ВГИ институција Војске Србије и Министарства одбране задужена за израду геотопографских материјала за потребе система одбране. Он је уједно и национална картографска институција. Али, пре свега, ВГИ су људи, генерације стручњака које су стварале историју српске геодезије и картографије. Њима је посвећен овај филм. Он је документ о историји и успесима геодетске струке у нас. Он је својеврсно сведочанство о стварању и развоју српске државе. Пред нама је запис о једном времену, простору, о људима и њиховом стварању кроз три века. Пред нама је белег, камен међаш којим је за сва времена сачувано сећање на наше претходнике, сведочанство о нашем раду и инспирација за будуће генерације, рекао је поред осталог пуковник Срдић. Бројним гостима на премијери филма „Војногеографски институт кроз три века“, представљени су и аутори тог остварења, сниматељи Мирко Лукановић и Жарко Пекез, организатор Ненад Чобелић, монтажер Душан Милуновић из ВФЦ „Застава филма“ и редитељ Марко Каменица.
  3. Обавјештавамо свештенство, монаштво и све вјерне да ће Митрополија црногорско-приморска прославити 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу.   Тим поводом, у суботу, 30. септембра ће бити служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру са почетком у 18 часова, а у недјељу, 1. октобра биће у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија са почетком у 8 часова, након које ће новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира бити свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје ће се читати акатист посвећен Богородици Филеримској.     Из Митрополије црногорско-приморске   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Обавјештавамо свештенство, монаштво и све вјерне да ће Митрополија црногорско-приморска прославити 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу. Тим поводом, у суботу, 30. септембра ће бити служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру са почетком у 18 часова, а у недјељу, 1. октобра биће у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија са почетком у 8 часова, након које ће новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира бити свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје ће се читати акатист посвећен Богородици Филеримској. Из Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. александар живаљев

    Ђурђеви ступови: Грожђе родило после три века

    Братство манастира Ђурђеви ступови шири своју економију. Поносни на воћњак и виноград, као и на нову салу. Звоно на једној од кула биће дар из Русије Економска зграда чека завршетак СА обновом манастира Ђурђеви ступови у Старом Расу - Новом Пазару, задужбине Стефана Немање из друге половине 12. века и светског културног добра под заштитом Унеска, братство ове светиње, са игуманом оцем Герасимом на челу, обнавља и гради и помоћне објекте потребне за боље функционисање манастира који свакодневно посећује велики број верника и туриста из Србије, региона и целог света. - Уз благослов и велику помоћ владике Теодосија и наше Епархије рашко-призренске, докупили смо неколико хектара земље у околини манастира и на њој почели да формирамо своју економију. За сада смо најпоноснији на воћњак и виноград, три века у близини манастира није било грожђа, чак се мислило да овде не успева, сада наше госте дочекујемо одличним вином из наших подрума - прича игуман Ђурђевих ступова отац Герасим. Пошто су уредили и проширили манастирски конак, саградили су и такозвану економску зграду у којој имају и велику салу са 500 места која им је била преко потребна. - Све скупове сада можемо да организујемо и по најлошијем времену и одједном угостимо по неколико аутобуса верника. Обновили смо и репрезентативну трпезарију краља Драгутина, у којој има места за сто гостију, у току је и обнова трпезарије ктитора манастира Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), под будним оком стручњака Завода за заштиту споменика културе, уз помоћ државе, обновљена је и приступна пешачка стаза до манастира, још много тога нам је у плану - истиче јеромонах Гаврило, у манастиру задужен за економију. Као и сви верници у Старом Расу, братство манастира Ђурђеви ступови очекује да буду настављени и радови на великим кулама-ступовима по којима је светиња у средњем веку, кад је саграђена да буде симбол моћи Немањине државе и моћи, носила име. * Отац Герасим, игуман Ђурђевих ступова, показује нову салу са 500 места / Фото М. Нићифоровић Када ће и да ли ће радови на кулама бити настављени не зависи од нас, већ од стручњака Завода за заштиту споменика културе, а вероватно и од Унеска. Ми једва чекамо да звона са великих кула (ступова) поново, као некада, позову вернике у Дежевској и Рашкој долини на молитву. Једно звоно, на једној од кула, биће поклон из Русије - истиче отац Герасим. Наглашава да је у току и откуп великог звона, тешког више од три тоне, које ће бити постављено на посебном звонику у манастирској порти. Половина звона, вредног 37.000 евра, већ је отплаћена.   ЗИДАЊЕ КУЛА КУЛЕ су сазидане до половине, како даље не знају ни стручњаци Завода за заштиту споменика културе, јер не постоје релевантни подаци и документација на основу којих би се куле даље обнављале. Не зна се тачно ни какви су били завршеци кула, а свако зидање на основу нечије представе о њима било би супротно основним принципима заштите, конзервације и рестаурације споменика културе - сматрају стручњаци. Верници се ипак надају да ће се наћи решење и да ће куле (ступови) ускоро ипак кренути у висину, све до куполе...
  6. Извор:http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:687334-Ђурђеви-ступови-Грожђе-родило-после-три-века М. Нићифоровић | 24. септембар 2017. 17:28 Братство манастира Ђурђеви ступови шири своју економију. Поносни на воћњак и виноград, као и на нову салу. Звоно на једној од кула биће дар из Русије Економска зграда чека завршетак СА обновом манастира Ђурђеви ступови у Старом Расу - Новом Пазару, задужбине Стефана Немање из друге половине 12. века и светског културног добра под заштитом Унеска, братство ове светиње, са игуманом оцем Герасимом на челу, обнавља и гради и помоћне објекте потребне за боље функционисање манастира који свакодневно посећује велики број верника и туриста из Србије, региона и целог света. - Уз благослов и велику помоћ владике Теодосија и наше Епархије рашко-призренске, докупили смо неколико хектара земље у околини манастира и на њој почели да формирамо своју економију. За сада смо најпоноснији на воћњак и виноград, три века у близини манастира није било грожђа, чак се мислило да овде не успева, сада наше госте дочекујемо одличним вином из наших подрума - прича игуман Ђурђевих ступова отац Герасим. Пошто су уредили и проширили манастирски конак, саградили су и такозвану економску зграду у којој имају и велику салу са 500 места која им је била преко потребна. - Све скупове сада можемо да организујемо и по најлошијем времену и одједном угостимо по неколико аутобуса верника. Обновили смо и репрезентативну трпезарију краља Драгутина, у којој има места за сто гостију, у току је и обнова трпезарије ктитора манастира Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), под будним оком стручњака Завода за заштиту споменика културе, уз помоћ државе, обновљена је и приступна пешачка стаза до манастира, још много тога нам је у плану - истиче јеромонах Гаврило, у манастиру задужен за економију. Као и сви верници у Старом Расу, братство манастира Ђурђеви ступови очекује да буду настављени и радови на великим кулама-ступовима по којима је светиња у средњем веку, кад је саграђена да буде симбол моћи Немањине државе и моћи, носила име. * Отац Герасим, игуман Ђурђевих ступова, показује нову салу са 500 места / Фото М. Нићифоровић Када ће и да ли ће радови на кулама бити настављени не зависи од нас, већ од стручњака Завода за заштиту споменика културе, а вероватно и од Унеска. Ми једва чекамо да звона са великих кула (ступова) поново, као некада, позову вернике у Дежевској и Рашкој долини на молитву. Једно звоно, на једној од кула, биће поклон из Русије - истиче отац Герасим. Наглашава да је у току и откуп великог звона, тешког више од три тоне, које ће бити постављено на посебном звонику у манастирској порти. Половина звона, вредног 37.000 евра, већ је отплаћена. ЗИДАЊЕ КУЛА КУЛЕ су сазидане до половине, како даље не знају ни стручњаци Завода за заштиту споменика културе, јер не постоје релевантни подаци и документација на основу којих би се куле даље обнављале. Не зна се тачно ни какви су били завршеци кула, а свако зидање на основу нечије представе о њима било би супротно основним принципима заштите, конзервације и рестаурације споменика културе - сматрају стручњаци. Верници се ипак надају да ће се наћи решење и да ће куле (ступови) ускоро ипак кренути у висину, све до куполе... View full Странице
  7. На празник Света три јерарха, чији смо спомен ове године празновали у недељу када се чита свештено Јеванђеље о блудном сину, Саборна црква у Сремским Карловцима имала је несвакидашњу радост да на Свету Литургију дочека мноштво официра и подофицира Војске Србије. Литургијско сабрање предводио је презвитер Ђорђе Стојисављевић, капетан, уз саслужење протојереја Јована Милановића, презвитера Предрага Докића, поручника, презвитера Александра Затезала, капетана, као и ђакона Станка Лакетића. Након прочитаног јеванђељског текста отац Ђорђе је надахнуто беседио о предивној Христовој параболи, истакнувши да акценат ове приче заправо није на блудноме сину, већ на милосрдном оцу, који је слика љубави и милости нашег Небеског Оца, који раширених руку чека покајање свакога од нас. Након Свете Литургије отац Јован, старешина храма, пожелео је добродошлицу уваженим гостима и рекао им је неколико речи о историјату храма. Потом су војници обишли патријаршијски подрум вина и дворску ризницу, након чега су угошћени за трпезом љубави у Карловачкој богословији, да би се затим дружење наставило у просторијама Црквене општине сремскокарловачке, где су им гостопримство указали чланови Православне омладинске заједнице Сремски Карловци и карловачког Кола српских сестара. ђакон Станко ЛАКЕТИЋ, СрпскиСион
  8. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником. ТРОПАР (глас 4): Јако апостолов јединоравнији и всељенија Учитељије, Владику всјех молите, мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост. Свештеномученик Иполит, епископ римски Пострадао за веру у време Клавдијево. Када у Риму девица Хрисија би немилостиво мучена за Христа, тада се заступи за њу пред мучитељима свети Иполит и изобличи мучитеље. Због тога протеста и он би стављен под суд, суђен и осуђен на смрт после дугих истјазања. Везаше му и ноге и руке и потопише га у мору. С њиме и Хрисијом пострада још двадесет мученика. Пострада свети Иполит 269. године. Свети мученик Теофил Нови Као војвода цара Константина и Ирине би заробљен од Агарјана и четири године држан у тамници. Па када одби сва наваљивања муслиманска, да напусти веру хришћанску, би посечен мачем 784. године и пресели се ка Господу. Свети Петар, цар бугарски Син Симеонов, велики поштоватељ светог Јована Рилског. Учинио цркву бугарску независном од Цариграда и сачувао Православље у Бугарској од богумила. После једног неуспешног рата са Мађарима и Русима умро 976. године у педесет шестој години живота.
  9. ПРОТИВ ПОДЕЛА Света Три Јерарха и Недеља о Блудном сину "У време цара Алексија Комнена (11.век), дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер није имао у себи ничег земаљског. И тако једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости. Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Једни су га сматралие мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија. Постојала је и трећа група, која је величала Светог Григорија Богослова. Сматрали су да је он највећи од њих тројице, због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу, због тога што се одликовао китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите". Сукоб који се распламсао тада међу верујућим људима разрешен је састављањем је једне заједничке службе и одређивањем једног заједничког празника за сву тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА. Вера у данашњој Србији није на таквом месту да би поделе у Цркви могле да узнемире јавност и владара који би био више верујући од садашњег. У самој Цркви кад дође до супротстављених ставова, које обично оличавају неки виђенији епископи, или се пристаје на "партијску" поделу или на некакву врсту збуњене "неутралности". И то слаби Цркву. Као да смо заражени страначком логиком политике изгубили снагу да обухватимо различитости и на прави начин објединимо снагу у Христу. Да разлике искористимо као квалитет а не као сметњу. Зато нам је сутрашњи празник од великог значаја. Да се подсетимо шта и како треба радити. Обједињујући делимичне супротности да имамо веру да ће се оно што није у Христу сасушити и временом отпасти. Нестрпљивост, недовољна жеља да разумемо друге, да сагледамо ширу слику од оне у којој се осећамо удобно јер је познајемо и у њој смо се усавршавали, доводи до тихих и отворених сукоба који нам уместо да буду мотор покрета у свету слабе веру.. А то што је сутра истовремено и Недеља о Блудном сину прилика је да се подсетимо на још неке поделе које нас слабе. Од тренутка кад се наша црква са друштвених маргина у (још увек неуспешној) националној обнови приближила центру настале су и поделе на "првоборце" и "упадаче" - заправо покајане блудне синове. Део свештенства организованог преко заједничког искуства живота у богословијама још увек се и после четврт века није ослободио неповерења према онима који нису делили ово искуство. а дошли су у Цркву тражећи Очеву љубав "преко реда". Старији праведни брат и млађи брат, блудни син. И не само свештенство. Рецимо, још увек можете да чујете од "верујућих" а црквено неактивних људи невероватну реченицу "не идем у цркву, јер кад сам ја ишао није било никог, а сад су дошли ови". Прича о Блудном сину завршава се незадовољством старијег брата који је све време био уз Оца, а због тога што Отац млађем брату распикући приређује радостан и свечан дочек. И Очевом објавом љубави према заблуделом сину која ничим не угрожава оног који је стално био веран. Не знамо шта је после било са старијим братом. Можда се клановски организовао у свештенству или се дистанцирао као наши достојанствени стари верници, можда је научио само да некако подноси млађег брата, а можда је заборавио прошлост и заволео га Очевом љубављу. Ово је недеља у којој треба да се преиспитамо. И да у којој год се улози у причи о Блудном сину налазимо, све треба да меримо Очевом љубављу. Јер и од Оца прихваћени блудни син може да осуђује и одбацује старијег брата због његове слабости. Останимо своји, али не пристајмо да нас одређују било какве поделе у Цркви. Јаки смо само заједно, а ето чека нас, и појединачно и заједнички, подвиг чији је циљ да нас охрабри и научи да будемо са Христом победници - Велики пост. Без обзира на духовни узраст сваког од нас. Ђакон Ненад Илић
  10. Слава Господу

    Света три Јерарха

    За време цара Алексија I Комнена (1081 – 1108) настао је у Цариграду спор око ова три светитеља: Василија Великог, Јована Златоустог и Григорија Богослова, наиме који је од њих већи по светости, учености, беседништву и животу, због чега је настао раздор, тако да су се једни звали Јованити, Василијевци, а трећи Григоријевци. Неко време иза тога када настадоше ови спорови, јавише се ови велики светитељи, прво сваки засебно, а затим сва три заједно, и то не у сну, но на јави, Јовану епископу евхаитском, човеку ученом и пуном врлина, и рекоше: «Ми смо једнаки пред Богом, као што видиш, међу нама нема дељења, нити какве год међусобне противности. Сваки од нас одељено, у своје време, потакнут божанственим Духом, написао је одговарајуће поуке за спасење људи. Оно што смо научили скривено, то смо људима предали јавно. Међу нама нема ни првога ни другога. Ако се ти позиваш на једнога, ту су у том сагласна и остала двојица. Зато заповеди онима који се препиру око нас, да прекину спорове, јер као и у животу, тако се и после смрти ми бринемо о томе, да крајеве васељене приведемо ка миру и једномислености. Имајући ово у виду, сједини у један дан нашу успомену, и како теби приличи састави нам празничну службу и другима предај, да бисмо код Бога имали једнако достојанство. И ми ћемо онима који свршавају нашу успомену бити помоћници ка спасењу, јер се надамо да имамо неку заслугу код Бога». Рекавши то епископу, они се почеше уздизати на небо, сијајући неисказаном светлошћу и зовући један другога по имену. Јован епископ је одмах умирио у Цариграду оне који су се спорили, установио је тамо празник три светитеља, као што му они заповедише, и завешта црквама да га празнују са потребном свечаношћу. Празник у част три васељенска учитеља: Василија Великога, Григорија Богослова и Јована Златоустога установљен је 1084. године у Цариграду. Када је Јован видео да се успомена ова три светитеља слави месеца јануара, наиме Василија Великога – 1. јануара, Григорија – 25. јануара, Јована Златоустога – 26. јануара, то их је он саставио у 30. дан истога месеца, украсивши празник њихове успомене службом и похвалама. Свети Василије Велики је превазишао у књижевној мудрости не само учитеље свога времена но и старије; изучио је реторство и философију и као аскета живео је животом врлине, сиромаштва и целомудрија, и улазећи умом ка Боговиђењу, узведен је на архијерејски престо када је имао четрдесет, а био је архијереј 5 година. Свети Григорије Богослов је био светога живота, учен богослов, због чега је и назван: Богослов. Био је архијереј дванаест година у Цариграду, утврђујући православље. Свети Јован Златоусти био је велики беседник и одличан тумач Светог Писма, светога живота извор милости и љубави, пун ревности учитељства. Живео је шездесет година, а пастир цркве био је шест година…
  11. Светитељи: Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован (14. јуна) имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, напосе у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јан. као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником. ТРОПАР (глас 4): Јако апостолов јединоравнији и всељенија Учитељије, Владику всјех молите, мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост. Свештеномученик Иполит, епископ римски Пострадао за веру у време Клавдијево. Када у Риму девица Хрисија би немилостиво мучена за Христа, тада се заступи за њу пред мучитељима свети Иполит и изобличи мучитеље. Због тога протеста и он би стављен под суд, суђен и осуђен на смрт после дугих истјазања. Везаше му и ноге и руке и потопише га у мору. С њиме и Хрисијом пострада још двадесет мученика. Пострада свети Иполит 269. године. Свети мученик Теофил Нови Као војвода цара Константина и Ирине би заробљен од Агарјана и четири године држан у тамници. Па када одби сва наваљивања муслиманска, да напусти веру хришћанску, би посечен мачем 784. године и пресели се ка Господу. Свети Петар, цар бугарски Син Симеонов, велики поштоватељ светог Јована Рилског. Учинио цркву бугарску независном од Цариграда и сачувао Православље у Бугарској од богумила. После једног неуспешног рата са Мађарима и Русима умро 976. године у педесет шестој години живота. View full Странице
×