Претражи Живе Речи Утехе

Два од три војно-транспортна хеликоптера Ми-17В5, које је Србија купила од Русије, стигла су на батајнички војни аеродром, екслузивно сазнаје Спутњик. Нове летелице за РВ и ПВО Војске Србије допремљене су стратешким транспортним авионом „Антонов Ан-124 Руслан“ Ваздушно-космичких снага Русије. Нови хеликоптери стигли су из руског града Казања, где се налази један од највећих руских ваздухопловних завода — Казањски завод хеликоптера (КВЗ), који је произвођач свих хеликоптера Ми-8 и Ми-17 у наоружању Војске Србије. Извори Спутњика наводе да би у наредном периоду требало да стигну још један Ми-17В5 и још четири нова десантно-јуришна хеликоптера Ми-35М, које Србија набавља од Русије. Војска Србија на тај начин наставља озбиљан процес ревитализације своје флоте хеликоптера која четврт века, од 1991. до 2016. године, није добила ниједну нову летелицу, све до пре три године када је Русија испоручила Београду два хеликоптера Ми-17. Тај стручњак за руску авијацију додаје да су основно наоружање хеликоптера Ми-17В5 четири 20-цевна сачаста лансера Б-8В-20 који користе невођена ракетна зрна С-8, калибра 80 милиметара. Могу да носе и контејнер УПК-23-250 са двоцевним топом ГШ-23 калибра 23 милиметара са 250 граната и невођене авио-бомбе ФАБ-100. Према његовим речима, за заштиту хеликоптера набављени су и диспензери ИЦ мамаца. Поред тога, хеликоптери ће добити панцирне плоче које се могу поставити на хеликоптер. „Од три наручена хеликоптера један је прилагођен захтевима наших специјалних снага, па уместо већ стандардне утоварно-истоварне рампе има класична врата на задњем делу трупа. У борбеним условима са тим хеликоптером омогућен је десант 36 војника за свега 15 секунди!“, истиче Јокановић. Експерт наводи и да ће раније купљена два Ми-17В5 добити наоружање какво имају и нови хеликоптери. „У наредним годинама можемо очекивати наставак набавки хеликоптера тог типа, а с обзиром на могућности набављаће се од два до четири хеликоптера годишње. Треба очекивати да ће се набавити оптоелектронски систем за ометање, који ће пружити заштиту хеликоптера од ИЦ самонавођених ракета. У перспективи се очекује и интеграција домаћег наоружања, нешто попут онога што је ’Југоимпорт СДПР‘ већ извео на ирачким хеликоптерима Ми-17В5 и Ми-171Ш. Код нас ће се серијски производити ракетна зрна калибра 80 милиметара, што није безначајно, јер иста користе наши Ми-17 и Ми-35, као и МиГ-29, а извозни потенцијал је значајан“, објашњава Јокановић. Експерт наглашава да то не значи да се одустаје од обнављања старе, али доказано поуздане технике. „Ту у првом реду мислим на ремонт јединог преосталог хеликоптера Ми-17, који је војска преузела од МУП-а, а који је раније користила ескадрила Службе државне безбедности. Из непознатих разлога током ремонта 2010. године са тог хеликоптера су скинути оклоп и наоружање и његова улога је сведена на искључиво транспортну улогу. Сада ће се то променити, али оно што је још значајније јесу разговори који се воде са представницима ’Хеликоптера Русије‘ о могућности продужења века употребе за одређени број хеликоптера Ми-8Т.“ Иако стари хеликоптери Ми-8Т немају метео радар и другу софистицирану опрему, нити имају тако снажне моторе као нови Ми17В5, они још могу бити врло корисни и што је још важније — за њих РВиПВО има солидан сток резервних делова, нагласио је Јокановић. „Уколико би се постигао договор то би била значајна вест и за завод ’Мома Станојловић‘ из Батајнице, али и за завод ’Орао‘ из Бијељине“, закључио је експерт. https://rs.sputniknews.com/naoruzanje/201910161121023871-ekskluzivno-ruski-helikopteri-stigli-na-batajnicu/

Црногорски председник Мило Ђукановић већ више од 20 година више пута је уверавао Црногораца да су европљани и живи у европске земље. У недељу, 9. децембра, сваки Црногорац би могао бити уверен да је овај пут председник рекао истину. "Жути прслуци" дошли су у земљу. Такозвани "жути прслуци" представља протестни покрет који је настао у Француској у новембру 2018. године. Ујединио је најразличитије политичке покрете, леве и десне, и није имао различитих лидера. Људи су изашли на улице и протестовали против еколошких закона Макрона, укључујући повећање пореза на гориво. Због чињенице да су протести достигли широке слојеве становништва, а 72% грађана изразило је подршку демонстрантима, успели су да постигну своје циљеве. Француска влада је званично објавила да напушта претходно планирано повећање еколошких пореза. Успех овог догађаја показао се толико значајним да се овај покрет већ проширио у друге земље, нарочито у Немачку и Белгију, а Египат је најавио да ограничава продају аутомобилских прслука. Овај успех такође није избегао пажњу лидера алжирске опозиције, који су одлучили да прате пример својих европских другова. „Желимо да поправимо земљу. Као у Француској коју поправљају и заустављају штетне политичке одлуке - зато смо обукли прслуке“, казао је Андрија Мандић, један од лидера опозиције. Њихов први скуп, који се одржао у недељу, 9. децембра, окупио је око 3.000 људи, што је доста за небројну Црну Гору. Главни разлог за ове протесте је хапшење једног од лидера опозиционог Демократског фронта Небојше Медојевића за 60 дана. Медојевиић је ступио у штрајк глађу, а у суботу је био пребачен из затвора у Клинички центар Црне Горе у Подгорици, јер му је погоршано здравствено стање. Осим тога, други лидер опозиције, Милан Кнежевић, већ неколико дана живи у згради Скупштине Црне Горе како би избегао хапшења. Такав притисак на лидере опозиције владајућег скоро тридесет година режима Ђукановића није могао да остане равнодушан од једноставних Црногораца. Ове акције погодили су владајући режим у свом најјачем делу - у области полемике о европском путу. Црногорска влада је више пута изјавила да се њихова политика у потпуности усмерена на претварање земље у пуноправну европску државу. А сада Ђукановић може да тврде да је створио пуноправну европску земљу, јер је потпуно европски протест дешава у његовој земљи. Европа је дошла од места, где није била очекивана.

Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован X и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетили су 15. октобра 2018. године манастир Жичу (фотогалерија). Високе госте и њихову часну пратњу дочекао је Преосвећени Епископ жички г. Јустин са многобројним свештенством, монаштвом и верним народом. Владика Јустин упутио је првојерарсима Антиохијске Патријаршије и Српске Православне Цркве речи срдачне добродошлице: -Ваше Блаженство Патријарше велике Антиохије, Сирије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свегa Истока господине Јоване X, пастиру древне Цркве Светих првоврховних апостола Петра и Павла, Ваша Светости Патријарше српски г. Иринеје, Благодаримо на великој радости и благослову који сте нам Вашим доласком донели. У име свештенства, монаштва и верног народа желимо Вам добродошлицу у богомспасавану Епархију жичку и у свету обитељ манастира Жиче која се налази на врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности. На овом светом месту пре осам векова утемељена је Српска Црква и српска држава. Свети Сава Српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су тада Дом Спасов и украсили га светим иконама и фрескама са намером да он буде седиште Српске Цркве и крунидбено место српских владара. Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и Цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је добијање аутокефалности Српске Цркве. Жича постаје седиште првог Архиепископа српског. Одавде архиепископ Сава, надахнут мудрошћу Духа Светога и богатим духовним опитом Свете Горе Атонске, уређује живот Српске Цркве! Већ 1220. године Сава је хиротонисао осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и умноже, па их је поделио манастирима и црквама. На Жичком сабору 1221. године архиепископ Сава је крунисао свога брата Стефана Првовенчаног именујући га за „Краља свих српских и поморских земаља.“ Тога дана, у својој Беседи о правој /православној/ вери, која се може назвати Синодиконом Православља, Сава је потврдио пуноћу светопредањске апостолске вере и тиме заорао дубоку бразду из које су ницали свети плодови и ископао дубоки кладенац воде живе са кога се напајају поколења све до данас. У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. Сава је уредио односе Цркве и државе које су дисале једним духом и једном дужношћу у служењу народу водећи га кроз земаљско ка Небеском Царству. Наследник Савин, архиепископ Арсеније из манастира Жиче пренео је седиште Архиепископа у храм Светих Апостола у Пећи. Но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште Српске Цркве све до пада Српске Деспотовине под османлијску окупацију, али остаје чувар националне свести и светосавске традиције. Судбина Жиче је истоветна са судбином српскога народа. Кад је страдао народ, страдала је и Жича. Кад се подизао народ, и Жича је васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи: са Запада на Исток, и са Истока на Запад. А Жича је увек била на путу! Најновије страдање Жича је претрпела за време Другог светског рата када су је Немци бомбардовали и спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај је одведен у Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и изграђиван после рата, све до данашњих дана. На жичком трону су током векова столовали многи знаменити и свети архијереји, истински чувари апостолског предања, непоколебиви стубови и учитељи Православља. Такав је и новопросијавши светитељ Епископ жички и охридски Николај, који каже да је „Жича, стара српска прича“. Још он каже да је „одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали поуке, овде су долазили краљеви, архиепископи и епископи, овде се дају велики водећи примери, који су за морал, за јединство друштва и цркве.“ Пошто смо се у најкраћем упознали са историјом старе „српске приче“ и постојаним истрајавањем у очувању хришћанског имена, целивамо и Вашу свету десницу којом сте нам донели благослов ваше древне многонапаћене и данас искушаване свете Цркве. Ваше Блаженство, добро дошли са Вашом уваженом пратњом, Високопреосвећеним Митрополитима господом Василијем и Јосифом. Благословен који долази у име Господње! Велика је наша радост, живели на многаја и благаја љета! У пратњи поглавара Антиохијске Патријаршије и Српске Православне Цркве налазе се Високопреосвећени Митрополити Акре г. Василије и Њујорка и Северне Америке г. Јосиф, Преосвећени Епископи шумадијски г. Јован и мохачки г. Исихије, као и чланови посланства Антиохијске Цркве: архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије, ђакон Георгије Јаков и јерођакон Јован. фото: ђакон Драган Танасијевић, текст беседе владике Јустина: Епархија жичка СПЦ View full Странице

Два расклопљена ловца "миг 29" стигла су на војни аеродром Батајница авионом руског ваздухопловства "Антонов 124". План је да делови свих шест ловаца стигну у Србију до петка, 6. октобра. Спутњик је раније писао да ће испорука шест авиона кренути из Авијацијског завода у Луховицама поред Москве. "Мигове" је дочекао министар одбране Александар Вулин са неколико официра Војске Србије и техничарима, који ће убудуће своје радно време посветити искључиво тим моћним машинама које већ неко време са нестрпљењем ишчекују. Руски "мигови" недавно су освежени новом бојом у авио-заводу у Москви, а након тога растављени, како би у деловима били допремљени у Србију. Са "миговима" стижу и руски техничари, који ће радити на склапању авиона заједно са српским колегама, јавља Спутњик. Свечаност је пратио дефиле јединица Војске Србије. "Мигови" имају нове ознаке – боје српске тробојке. Очекује се да ће авиони "миг 29" из Русије јавности бити показани 20. октобра, на прослави Дана ослобођења Београда. Потом следи ремонт ловаца чији детаљи, због специфичности уговора, нису познати.

Поводом прославе 170-годишњице од одржавања Мајске скупштине у Сремским Карловцима и проглашења Српске Војводине, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 15. маја 2018. године, у пратњи више архијереја, у Сремске Карловце. Његову Светост Патријарха дочекао је домаћин сабрања, Преосвећени Епископ сремски г. Василије, многобројни верни народ, као и готово целокупно свештенство и монаштво Епархије сремске. Свечаности присуствују и високи државни представници: генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић и председник Покрајинске владе г. Игор Мировић. Света архијерејска Литургија је тренутно у току - ускоро следи више информација о данашњој прослави - фотогалерија. Извор: Радио Епархије сремске Сион СПЦ View full Странице

Извор:http://www.spc.rs/sr/patrijarh_arhijereji_stigli_u_petshku_patrijarshiju_0 28. Април 2018 - 23:07 Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и епископи, чланови Светог Сабора наше отачаствене Цркве, стигли су 28. априла 2018. године у Пећку Патријаршију (фотогалерија). Његова Светост ће 29. априла 2018. године началствовати светом архијерејском Литургијом са чином призива Светог Духа у храму Светих Апостола у Великој лаври Пећкој Патријаршији, чиме ће започети овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Радни део заседања Сабора почеће такође у Пећкој Патријаршији после свете архијерејске Литургије 30. априла 2018. године. Исто ће бити настављено 1. маја 2018. године у Патријаршијском двору у Београду. View full Странице

Вечерас у Пљевљима, у Дому војске, на програму је приредба за дјецу поводом Нове године и Божића, у организацији Ротари клуба Пљевља, Јеванђеоске цркве и Удружења за дјецу и породицу „Дјечија мисија“. Тим поводом огласило се свештенство и монаштво Српске православне цркве у Пљевљима, у чијем прогласу се каже: „Православна браћо и сестре, не дајмо се завести секташким утицајима који супротно духу православног Божића, настоје да уруше наше јединство. Обавештавамо вас да Православна црква није организатор дјечије приредбе заказане за 4. јануар у Дому војске у Пљевљима. Наша света Православна црква не благосиља одлазак на овакве и сличне приредбе.“ седмица.ме

Министар одбране Александар Вулин присуствовао је данас на аеродрому „Батајница“ дочеку припадника Оружаних снага Сједињених Америчких држава, који ће са припадницима Војске Србије, у наредним данима, реализовати заједничке падобранске активности. Министар одбране Александар Вулин присуствовао је данас на аеродрому „Батајница“ дочеку припадника Оружаних снага Сједињених Америчких држава, који ће са припадницима Војске Србије, у наредним данима, реализовати заједничке падобранске активности. Осим министра, америчке падобранце на батајничком аеродрому дочекао и заменик амбасадора САД Курт Донели, заменик команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране бригадни генерал Сава Миленковић и командант Специјалне бригаде бригадни генерал Зоран Величковић. У наредних пет дана у склопу међународне војне сарадње око 250 припадника Војске Србије и 173. падобранске бригаде Европске команде оружаних снага САД, која је иначе стационирана у Вићенци и Рамштајну, реализоваће заједничку падобранску вежбу. Према плану, на аеродромима Батајница, Ковин и Лисичији јарак планирана је припрема ваздухоплова, обука у десантирању падобранаца, као и заједничко десантирање из два америчка авиона Ц-130 „Херкулес“. Падобранци ће бити десантирани америчким падобранима МЦ-6, који има делимично управљиву куполу и падобраном Т-11.

Са благословом и у присуству Епископа шумадијског г. Јована, 26. марта 2017. године одржано је треће у циклусу Васкршњих предавања у Манастиру Дивостину. Предавање под насловом Пост: како смо стигли довде? одржао је др Растко Јовић, доцент на Катедри за Канонско право на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Предавача је представио проф. др Зоран Крстић, шеф катедре за Канонско право на ПБФ УБ и ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу. Предавач је указао на проблем отуђености између идеала поста и реалног живота људи. Примеру како су оци Цркве такав проблем икономијски решавали у 7. веку, он супротставља савремене оце који ову отуђеност идентификују, али не нуде решење. Поставља се питање да ли имамо суштинску веру у Бога када се плашимо да такнемо у нешто што је Црква током векова без проблема мењала, као и да ли Црква доживљава верни народ као свој конститутивни део. Данашњи број и дужина постова доводи до девалвације вредности Васкршњег поста, губи се његова изузетност у односу на остале. Потребно је да преведемо пост на језик који је данас разумљив људима. Кључно питање за Цркву је ко је човек данас и како му прићи. Прича о храни нас своди на ниво религије и питање индивидуалног спасења, представља препреку нашој социјалној интеракцији, чини нас у овом свету непрепознатљивим, а још мање битним. Дошло је до редукције нашег хришћанског идентитета, пост смо свели на ритуализам, религијску дисциплину, која потире свест о делима љубави по којима свет треба да нас препозна. Рана Црква управо акценат са хране преноси на социјално давање, на излазак из себе ради помоћи ближњем, јер тиме оприсутњујемо Христа. Канонске одредбе одлучења од причешћа оних који не посте не наглашавају храну, јер би то била издаја хришћанства, повратак на јудаизам, већ да је занемаривање помоћи ближњем, оно што их осуђује.Проф. Јовић је, одговарајући на бројна питања, нагласио да није супстанција хране та која нас одређује, већ наш живот у Христу, да је хришћанство простор слободе, који подразумева одговорност да из нашег хришћанског идентитета проистиче и наше деловање у свету. View full Странице