Претражи Живе Речи Утехе

Митрополија црногорско-приморска након пуних шест деценија поново ће званично бити уписана као власник четири цркве на острву – град хотелу Свети Стефан, којима је до сада газдовала Хотелска група “ Будванска ривијера”, а од пре две године акционарско друштво “Свети Стефан хотели”, пишу “Вијести”. Спремност да се Митрополији у складу са свим законским процедурама, цркве врате у власништво, показало је новоименовано руководство у већинским државним компанијама- ХГ “Будванска ривијера” и “Свети Стефан хотели”. То су, пише лист, јутрос потврдили председник Одбора директора “Будванске ривијере” Мијомир Пејовић и председница Одбора директора “Свети Стефан хотели” АД Драгана Кажанегра Станишић. “Након више од десет година колико трају проблеми за утврђивање власништва над црквама на Светом Стефану – у питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег. Стекли су се услови да у име ХГ ”Будванска ривијера” и колегиница Кажанегра Станишић у име ”Свети Стефан хотели” искажемо спремност да у наредном периоду, у законским поступцима, вратимо оно што је цркви несумњиво припадало. То је власништво над овим објектима”, рекао је Пејовић. Рекао је да је на челу једног акционарског друштва и потпуно је јасно да акционарско друштво нема никакве везе са управљање црквом, нити са поседом или сваким другим видом власништва. “Још једном изражавамо пуну спремност да у договору са МЦП нађемо најбоље решење како би се исправиле грешке и неправде које су постојале у претходним деценијама”, рекао је Пејовић. Кажанегра Станишић је истакла да су јутрос дошли на острво Свети Стефан како би послали поруку и исказали вољу и спремност да се неправде које су биле у што краћем року и законским оквирима исправе. “Овим показујемо друштвену одговорност, свесност целог процеса који се уназад одвијао и који је довео до тога да на данашњи дан имамо верске објекте који су у поседу акционарског друштва чијим се акцијама тргује на берзи”, рекла је. Навела је да је Митрополија свих претходних деценија водила рачуна о овим објектима, у њима су се одржавале службе, литургије. “Имам не само професионалну, него и личну сатисфакцију и моралну обавезу да се исправи оваква неправда. Мој предак, игуман Борис Кажанегра 60-тих година прошлог века био је човек који покушао да спречи ово што се касније десило, упозоравао на законе, на беспризоран догађај рушења цркве Александра Невског, а потом и уписа цркава као друштвене својине”, истакла је Кажанегра Станишић. Средњовековне цркве више од шест деценија биле су укњижене на ХГ Будванска ривијера, од када је острво претворено у најелитније летовалиште на Јадрану. Од јуна 2019. оне су у власништву новоосноване фирме “Свети Стефан хотели”, која је у већинском власништву Владе. МЦП је оспорила решење о национализацији острва Свети Стефан, које је пре шест деценија исељено и претворено у луксузни град хотел, а цркве укњижене на тадашњу хотелску компанију, чији је потом наследник била ХГ Будванска ривијера. Митрополија је још 2010. у которском Основном суду покренула спор, како би поништила решење о национализацији које су донеле комунистичке власти пре 60 година, а четири цркве чији је титулар манастир Прасквица, духовно седиште Паштровића, и формално вратиле у њихово власништво. Судски спор је потом привремено обустављен а настављен као управни поступак код Управе за некретнине. Иначе, на острву постоје четири цркве – најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име. Највећа црква удаљена свега метар од ове, грађена је 1885. и посвећена преносу моштију Светог Стефана. Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем. Најконтроверзнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је пре шест година обновљена, након што је била порушена и сазидана у коцкарници, пишу “Вијести”. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У центру Београда, код некадашње Железничке станице, свечано је откривен споменик Стефану Немањи (Преподобни Симеон Мироточиви), великом жупану и једном од највећих српских владара. Председник Александар Вучић је поручио да је од Стефана Немање до данас српски народ државотворни народ. "Без свести да је постојао неко пре нас, ко је имао снове које ми данас живимо, ниједан сан о будућности није могућ", истакао је Председник. Свечаности су присуствовали Преосвећена господа Епископи шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке Јован, бачки Иринеј, крушевачки Давид, ремезијански Стефан и мохачки Исихије. Споменик Стефану Немањи доминира тргом и гледа ка храму Светог Саве Споменик Стефану Немањи који је откривен на Савском тргу, дело је руског вајара Александра Рукавишњикова. Стефан Немања стоји на византијском шлему. У једној руци држи мач, а у другој Хиландарску повељу. Споменик је висок 23 метра и тежак 68 тона. Председник Вучић: Споменик је прича о нама "Стајати овде значи покајање за све године током којих смо га заборавили, али и свест да смо коначно открили корен из кога је настало најлепше дрво које се зове Србија. Имали су Срби Властимировиће. Имали су Срби Војислављевиће. Имали су Срби и Вукановиће. Имали су и Вишеслава и Михаила и Светог краља Јована Владимира. Имали су Срби и архонте и кнежеве и жупане и краљеве и свеце - пре Немање. Да је Србији подарио само Светог Саву, много би јој подарио. Да је Србији подарио само Стефана Првовенчаног, много би јој подарио. Подаривши нам обојицу, подарио нам је Србију, јаку, први пут истински централизовану Државу, која је умела да нађе свој суверени простор између Истока и Запада, између Првог и Другог Рима", истакао је председник Вучић и додао да је споменик Стефану Немањи - споменик великом жупану, али и Србији. "На Хиландару, и дан данас, ниче лоза, чудотворна, са места на којем је Стефан Немања првобитно био сахрањен. У Београду, из овог споменика, та лоза, тај пут, та свест о Србији, треба да настави да расте, да се развија и да нам стално говори колико је важно имати корен, име и идентитет. И овај споменик је велики, зато што је прича о нама велика. И овај споменик је тежак, зато што је прича о нама често била тешка. И леп је, колико је и прича о нама лепа. Овај споменик је, дакле, и пре свега, прича о нама. О томе ко смо били, о томе где смо били, шта смо радили, и највише о томе шта смо данас и шта хоћемо да будемо", рекао је председник Вучић. Он је навео да смо се у претходном периоду трудили да Србију подигнемо из пепела, да обновимо и изградимо пруге, путеве, болнице, школе, али и да покушамо да вратимо веру у себе, у могућности и снагу српске државе. Председник Вучић је истакао да смо успели да објединимо оно што је најважније, да земљу економски усправимо, национално одбранимо и духовно повратимо и уздигнемо. "Вечерас сам посебно срећан, јер овде, где стојимо, изнад, налази се и храм посвећен Немањином трећем сину Растку Немањићу, великом и нашем Светом Сави. И баш онако како данас на дан Светог Саве откривамо овај велелепни споменик, тако смо за кратко време успели, не да завршимо, већ да суштински изградимо и осликамо најфинијим мозаиком, најлепши и највећи православни храм на свету, Храм Светог Саве, а тако ћемо обновити и Хиландар и целу нашу Србију", поручио је председник Вучић и додао да споменик представља Стефана Немању као одлучног владара који држи мач у десној руци, а Хиландарску повељу у левој. "Од њега па до данас смо државотворни народ. Тим мачем правио је и градио, затим чувао Србију. До Немање смо били култура опонашања и превођења, од њега култура креације, хранитељства и писања, а то симболизује Хиландарска повеља", рекао је председник Вучић и нагласио да и ми данас морамо да градимо, као што је Немања градио задужбине, свесни да је наша садашњост задужбина наше будућности. „Без свести да је постојао неко пре нас, неко ко је имао снове, које ми данас живимо, ни један сан о будућности није могућ. Ми имамо садашњост, због Стефана Немање, и његовог Растка, а нашег Светог Саве, и због Стефана Првовенчаног, због Милутина, Душана, Уроша, Лазара, Вука, Ђурађа, Стефана, и због Ђорђа, и Милоша, Михајла, и Милана, Петра, једног и другог Александра. Због људи који су причали ту причу, причу о нама, причу о Србији. И реч коју данас изговарамо, реч Србија, није наша. Они су је створили, стварајући и нас, и то никада не смемо да заборавимо. Они су је исковали, од Ситнице до Марице, од Косова до Куманова, од Цера до Кајмакчалана. Много крви и много олова је у тој речи. Зато је тако тешка, зато је и тако велика. Зато је толика обавеза, за свакога ко се усуди да је изговори. И није било лако доћи до овог дана, до овог чина делимичног враћања тог огромног дуга. Није могла Србија, није имала чиме, није ни знала како. Дуго се плашила, била крива и себи и другима, и стајала погнуте главе и пред својом прошлошћу и пред својом будућношћу. И нема кривца за то, осим у нама самима. Није било ни разлога, осим, опет, у нама. Требало нам је времена, требало нам је храбрости, знања, да поново поверујемо у то да нисмо никакав балкански изрод, никакво бесно племе без икаквог корена, никакав дежурни кривац, и да опет станемо на своје ноге, усправимо се и сетимо сваког трена те дуге историје и сваког човека који нас је, кроз њу, стварао. Требало нам је времена да свима кажемо да нисмо овде да било коме претимо, да нам је доста и крви и ратова, да разумемо, волимо, праштамо, кајемо се, али и да нећемо ни тек тако да не постојимо. Да имамо име, да имамо историју, нашу, да имамо очеве и да, кроз њих, имамо и понос и да, захваљујући томе, њима, имамо и слободу. Нашу, баш као што је и та историја наша и језик, наш, култура, наша, традиција и вера, опет наше. Нисмо их ни од кога отели, нико нам их није дао, и немамо коме да их враћамо. Нећемо ништа ни од кога, занима нас да, попут овог споменика, растемо у висину, али нико више, и никада више, неће Србију натерати да се одрекне ни имена, ни дела. Зато је овај споменик, што би рекли, голем. Зато што треба да га виде, и да, кроз њега, виде нас. Усправне и поносне. Људе спремне да раде и да граде. Пријатеље који никоме не желе зло, који ни од кога ништа неће да узму, али и који држе до себе и који се неће стидети, ни пред ким. Зато је овај споменик и својеврсна тачка коју стављамо на крај једне приче. Оне о лепој и тешкој прошлости, оне о ратовима, крви, робовању, ослобађању, грешкама, лошим одлукама, гробовима и поновом уздизању", поручио је председник Вучић и додао да је истина о јединству нашег народа једна од наших најважнијих прича и да данас разумемо колико је важно да будемо једно и јединствено биће, чувамо свој језик, историју, своју културу и своју будућност. Председник Вучић је захвалио свим представницима нашег народа који су вечерас били присутни: руководству Републике Српске, представницима српског народа из Црне Горе, али и многих других земаља у окружењу и истакао да, иако живимо у различитим државама, никоме нећемо дозволити да нам одузме свест да припадамо истом роду и истој породици.„Захвалан сам свима који су дали свој допринос стварању овог уметничког ремек дела, од вајара Светомира Арсића Басаре, Владимира Величковића и Емира Кустурице до Александра Рукавишњикова, заслужног уметника Руске Федерације и члана Руске академије уметности. Овде, где се симболички спајају улице Немањина и Карађорђева, ми данас славимо и раскош својих историјских домета, и обнављање државности, и просперитетну будућност коју ми и наши потомци морамо вредно да градимо. Немања је, за нас, био почетак. Овај споменик је крај, али само тог почетка. Пошто од њега почињемо ми, и сви који после нас долазе. Он је доказ и да је створила историја нас, али и да смо ми у стању да историју стварамо. И то ону добру историју, историју мира, историју знања, историју раста, каквог никада нисмо имали. У име те историје смо данас овде, у име те историје и откривамо споменик. Стефану Немањи, оцу, родоначелнику, творцу и свецу. И нека стоји овде, уздигнут, осветљен, и нека га сви виде. Нека виде Србију, какву смо ми направили. Искрено, из дубине душе обичног српског смртника, желим да ово обраћање завршим речима Светог Саве којима се у Служби Светом Симеону обраћа своме оцу: Моли Бога за нас, Симеоне блажени, да се сачува стадо твоје неповредно! Слава, и сада! Живела Србија!“, поручио је председник Вучић у свом обраћању. Како је патријарх Иринеј говорио о Стефану Немањи Пуштен је и видео-снимак са речима блажене успомене патријарха српског Иринеја. Он је сматрао да је Стефан Немања био велики државник. "Можда међу водећим државницима тог времена, Он је знао шта је значила црква за један народ". Председник Вучић је захвалио патријарху Иринеју за све "што је урадио и што нас је гурао и храбрио да радимо велике ствари". Додик: Потребно стално сећање на то како смо настали Окупљенима се обратио председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. "Сваки дан налазим довољно разлога и поноса што припадам српском народу. Данас сам посебно поносан што са вама делим величанствени тренутак у којем Србија, Београд и сви Срби одају пошту великом ујединитељу српског народа Стефану Немањи", навео је Додик. "Срби су давно научили да без државе нема слободе", додао је. Истакао је да се споменик налази у непосредној близини модерног дела града. Како каже, потребно је стално сећање на то "како смо настали и шта смо радили". Додик је рекао да је тај део средњовековне историје био потиснут и да је време за повратак темељима. Поручује да је данашња Србија све напреднија и да је Република Српска загледана у Србију. "Нека живи Србија, Република Српска и нека живи српски народ где год се нашао", поручио је Додик. Уметнички програм истакао значај Стефана Немање На свечаности је изведен пригодни уметнички програм. Музичари обучени у средњовековну одећу извели су музику која подсећа на то време, а у улози великог жупана Стефана Немање наступио је глумац Небојша Кундачина. Бројни званичници и црквени великодостојници присуствују свечаности Свечаности на Савском тргу присуствовали су председник Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић, председник Парламента Ивица Дачић, министри у Влади Србије, председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик градоначелника Горан Весић, великодостојници Српске Православне Цркве, амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко, представници дипломатског кора, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић и председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик у Собрању Иван Стојиљковић. Споменик је дело руског вајара и академика Александра Рукавишњикова. Постављен је крајем прошле године на Савском тргу. Стефан Немања који стоји на византијском шлему у једној руци држи мач, а у другој Хиландарску повељу. Реконструисани Савски трг добио је полукружни облик са централном фигуром Стефана Немање и саобраћајем измештеним на ободе трга. Обновљена је и фасада зграде старе Железничке станице, која ће постати Музеј историје Србије. Извор: Инфо-служба СПЦ

ДИВНИ ВЛАДИКА СТЕФАН ЈЕ УОЧИ ВАСКРСА ПОЈАО СА ДЕЧЈИМ ХОРОМ У СЛАВУ ВАСКРСЛОГА ГОСПОДА:

Поводом храмовне славе, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 24. новембра 2019. године светом архијерејском Литургијом цркве Светог Стефана Дечанског у Железнику. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј Никола Гаврић, протонамесник Александар Грујић, јереј Милош Виленица и ђакон Марко Станковић. Током богослужења, Патријарх је рукопроизвео г. Стефана Јелића у чин чтеца. Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе Стефан Дечански из Железника као и многобројни верни народ. Малишани из Железника и Сремчице сабрани на светој Литургији са вероучитељима г. Мирославом Тасићем и г. Михајлом Микићем и богољубивим народом певали су песме хвале и славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић. Славски колач Патријарх је преломио са кумом храмовне славе г. Миодрагом Јелићем. После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високим Дечанима у Метохији који је понос српске културе и историје. -Господ ће помоћи нама и у овом тешком времену ако будемо заслужни и достојни и пребивали у непрестаној молитви са Господом, истакао је Патријарх. Црква Светог Стефана Дечанског у Жечезнику слави 114 година постојања. У овој години старешина храма прота Драган Анђелић испунио је четири деценије свештеничке службе. Извор: Инфо-служба СПЦ

http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/uploads/Audio/12.08.18 M. Zlataa o. Vojo i o. Simeon za trpezom ljubavi 64kbps.mp3

Свети Стефан III Велики (1429-1504) био је кнез и бранитељ православне вере и један од најистакнутијих владара Молдавске Кнежевине, а владао је 47 година. Румунска Православна Црква га је канонизовала 1992. године. Догађају је присуствовао и председник Републике Молдавије Игор Додон и други политичари и дипломати. Према савету свог духовног оца Светог Данила Молчалника, Свети Стефан би подигао цркву после сваке битке у којој би надвладао. И тако, он је извојевао победу у 47 битака и подигао 48 цркава или манастира. Сахрањен је у манастиру Путни који је изградио за себе. Свети Стефан је изгубио битку против Турака код Разбојенија 1476. године. Он је можда помишљао да би требало да преда земљу муслиманима, али Свети Данило му је рекао да ће ускоро он извојевати одлучујућу победу, после чега ће изградити манастир у част Светог Георгија. Верујући у речи свог духовног оца, избацио је Турке из земље. Биће више од 50 догађаја током Године Светог Стефана Великог, међу којима изложбе, академске конференције, спортска такмичења, издања тематских радова и академских књига, концерти, документарци, тематска такмичења и много тога другог. Свештени предмети довођени у везу са именом Светог Стефана Великог у Турској, Грчкој и Светој Гори такође ће бити пренете у Молдавију поводом прослава. Извор: Српска Православна Црква

Свега си себе привео незаменљивом Богу и Господу нашем Исусу Христу живећи Њега ради и страдајући Њега ради, - научи и нас, живети Њега ради и страдати Њега ради. Знамо, Истина Његова ослобађа од греха, и од робовања ђаволу кроз робовање греху. Ти нас, самилостиви Светитељу, молитвеним посредовањем својим ка Господу научи и загреј љубити Истину Његову и живети њоме, еда бисмо се ослободили робовања ђаволу кроз наше ситне и крупне грехе. Сваки грех је лажов; обећава мед а даје отров и јед, обећава рај а ствара пакао, обећава сласти а производи страсти. Кроз сваки грех ми лажемо себе. Зато те молимо, богољубиви царе, научи нас мрзети грех, јер се и у најмањем греху крије ђаво; и одушеви нас свом душом волети Господа Христа, јер Он једини спасава људе од греха и ђавола. Твој живот на земљи, свети царе, био је - молитвено стајање пред Господом, и свесрдно служење Господу; научи и нас молитвено стајати пред Господом и свесрдно му служити у све дане живота нашег. Многа искушења нападају на нас; но ти нас, самилосни Праведниче, спасавај од њих, да не погину душе наше - од лењости наше, од лакомислености наше, од похотљивости наше, од властољубља нашег, од гордости наше, од сластољубивосги наше, од празнословља нашег, од среброљубља нашег, од гневљивости наше, од човекоугодништва нашег, од неразумног страха нашег, од маловерја нашег, од полуверја нашег, од неверја нашег. Спасавај нас од свега тога, утврђујући нас благодатном помоћу својом: у Еванђелској љубави, у еванђелској вери, у еванђелској нади, ревности, посту, смиреносги, кротости, трпљењу, исповедништву, у еванђелској Истини, Правди, Неустрашивосги, и у сваком добру еванђелском. О, богочежњиви царе, ревновао си за Исгину Хрисгову мученички, и пострадао за њу великомученички. Запали и нас светом ревношћу, да и ми јуначки страдамо за њу, и кад устреба - мученички радосно пострадамо за њу, те да се и у нама грешнима и недостојнима прослави свесвето и свеспасоносно Име незаменљивог Бога и Господа нашег Исуса Христа = Вечне Свеглости наше, Вечног Живота нашег, Вечне Радости наше у обадва свега. Ми многогрешни потомци твоји, свети царе, патимо или од маловерја, или од полуверја, или од кривоверја, или од неверја. Молимо те и преклињемо, док нам савести наше нису сасвим издахнуле, притекни нам у помоћ: молитвама и сузама својим ка Господу спасавај нас маловерне - од маловерја, нас полуверне - од полуверја, нас кривоверне - од кривоверја, нас неверне - од неверја, и утврди на с у светој и свеспасоносној вери твојој православној: да по угледу на тебе и ми њоме и ради ње живимо, њу свим срцем љубимо, у њој херувимски стојимо, њу свим бићем исповедамо, за њу радосно страдамо, жртвујући све за њу, па и саму душу своју. Знамо, из твога живота и мученичког страдања знамо, богославни Великомучениче и царе, да је највиша вредност, и једина свевредност твога земаљског царства, био Једини Истинити Бог свих светова - Господ Исус Христос, и служба Њему и љубав к Њему. Свима и свему ти си претпостављао љубав к Њему; зато си и великомученички радосно пострадао исповедајући Божанску Истину Његову, Божанску Правду Његову, Божанску Веру Његову. Научи и нас, христочежњиви Исповедниче: да и ми Господа Христа претпоставимо свима и свему; да и ми Њега љубимо изнад свега; да и ми Њега неустрашиво исповедамо и пред људима, и пред Анђелима, и пред ђаволима; да и нас никакво страдање за Њега, никаква смрт за Њега, не уплаши и не одвоји од Њега. О, дај нам свете силе и свете снаге да будемо Његови, само Његови у свима световима, у којима живи људска душа. Јер знамо, јер осећамо, свим срцем и свом душом знамо и осећамо, да је Он: вечна радост наша - Радост изнад свих радости; вечна Истина наша - Истина изнад свих исгина; вечна правда наша - Правда изнад свих правда; вечна љубав наша - Љубав изнад свих љубави; вечни живот наш - Живот изнад свих живота; вечно блаженство наше - Блаженство изнад свих блаженстава. За Њега живети, за Њега по хиљаду пута на дан умирати, - о! дај нам те ревности, тог усхићења, тог умилења, христољубљени царе и христочежњиви Великомучениче! Њега моли, Њега умоли, да се и у нама, твојим многогрешним потомцима, врши Његова свега Божанска вола, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Повод илити боље речено идеја овог саборног окупљања браће и сестара у Вазнесењској Цркви потекла је од духовног предавања Оца Ивана у истој, дана 29.марта 2017 год. под називом "Кана Галилејска у 21. веку". Уже речено, тема тог предавања су били проблеми младих људи и свих који се тако осећају а пред којима је животно остварење у породичном животу под духовним окриљем Цркве. Као већи проблем се показало то да је тешко пронаћи могућности простора и времена у једном здравом и природном окружењу где би како је већ било речено, млади, могли на један спонтани и неусиљени начин да се упознају и првенствено на један људски начин зближе а самим тим превазиђу животне изазове, те када је и у питању Св. тајна Брака. Из тог разлога су учињени напори у решавању тог проблема те у организовању оваквог саборног окупљања. Морам напоменути да је потребно да се људи са својом добром вољом придруже, појаве, подрже ово саборно окупљање на првом месту приликом молитве читања канона Св. Деспоту Стефану Лазаревићу а након тога и у парохијском дому. Све ово је напоменуто из разлога што се са свим овим, чини, само почетни корак ка оживљавању једне "добре приче" у окриљу наше Свете Цркве. Навешћу речи Св. влад. Николаја Велимировића који каже да кроз обожење душа долази слога а самим тим и једно животно умножење. Дакле, да неби било некаквих забуна, наравно да се подразумева увек једно пристојно Црквено понашање какво је увек приликом сваке Агапе која се организује у Цркви. До Недеље ће се додавати додатна обавештења као одговори на евентуална питања или као допуна горе наведеном.

Цркве светостефанске су заједно са кућама мештана, после национализације која је спроведена пред претварање полуострва у хотелски градић, уписане на тадашње хотелско предузеће, чији је правни наследник Хотелска група „Будванска ривијера“. Митрополија се жалила на решење будванског катастра о укњижби цркава, али је Министарство финансија донело коначно решење којим се жалба одбија. Необичан случај се сада сели у судницу Управног суда. Хотелско предузеће, које је у већинском државном власништву, постало је власник цркава, што је јединствен случај, не само на овим просторима. Хоће ли цркве остати хотелско власништво, што је јединствен случај на целом Јадрану, или ће припасти коначно ономе чије су вековима биле, знаће се после одлуке Управног суда. У ХГ „Будванска ривијера“ наглашавају да ће поштовати судску одлуку макар каква она била, а у Митрополији се надају да и даље неће важити комунистички закони којима су некадашњи народни одбори општина и срезова национализовали све, па и цркве. Одлука о претварању престоног градића Паштровића, којега су ратници из овог племена после победе над Турцима, помажући Которанима, саградили у 15. веку на великој хриди, донета је средином шездесетих година. Исељени су мештани, све куће су адаптиране у модерне апартмане, тако да је спољашњост незнатно мењана. И град-хотел је свечано отворен 1960. године. Деценијама је био стециште филмског, али и осталог културног света. Долазили су славни глумци, политичари, крунисане главе, спортисти, богати шеици. Идеју за град-хотел су, како је записано, дали истакнути сликари Петар Лубарда и Мило Милуновић. Извор: Ин4С/Новости http://www.mitropolija.com/hramovi-na-svetom-stefanu-u-rukama-hotelijera/