Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'стефана'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 52 results

  1. Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача, у манастиру Дуљево у Паштровићима данас је прослављена храмовна слава – празник Светог архиђакона и првомученика Стефана. Богослужили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Јоаникије је рекао да у животу и дјелу Светог архиђакона Стефана видимо новог, Христовом новином препорођеног човјека. Звучни запис беседе „Видимо човјека савршене врлине, и храбрости, и мудрости и љубави – све то засновано, наравно, на вјери, светој, дубокој. Али, видимо и ону посебну врлину, којој хришћани теже, да знају да опраштају и својим непријатељима и да се моле за њих“, рекао је Владика будимљанско-никшићки. Казао је да врлине Светога Стефана врхуне у љубави. „У оној љубави која је спремна на жртву, да се жртвује за Онога који је љубав и који је једини човјекољубац – Господ Исус Христос. Свети Стефан, уподобивши се Христу својим врлинама и проповиједајући Јеванђеље, зажелио је да се уподоби Његовим страдањима да би се с Њиме савршено сјединио“, казао је Владика. Владика Јоаникије је рекао да новина коју је Господ својим рођењем донио у овај свијет савршена љубав. „Кроз, наравно, велике промјене и подвиге које човјек на том путу треба да пређе. Циљ је јеванђелска љубав, која се жртвује за Бога и за ближње. Када је пострадао, Свети Стефан је тиме утврдио вјеру хришћана оног времена и постао коријен безбројних хиљада и милиона мученика за крст часни и слободу златну до данашњега дана. И зато је постао узор и заштитник, небески покровитељ побожних владара. Наши Немањићи су због тога имали Светога првомученика Стефана за заштитника династије, а крсна слава њиховог дома био је Свети архангел Михаил“, казао је Владика Јоаникије. Митрополит Амфилохије је миропомазао новокрштеног дјечака Нектарија, а на крају богослужења је заблагодарио Владици Јоаникију на присуству и утјешној ријечи и поздравио новог градоначелника Будве Бата Царевића, који је свој први радни дан на овој функцији почео Светом литургијом. Митрополит Амфилохије је рекао да је то добар знак и пожелио и њему и будванској општини многаја љета. На крају је Митрополит Амфилохије дјеци подијелио божићне поклон пакетиће. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. На празник Светог апостола, првомученика и архиђакона Стефана, 9. јануара 2019. године, Евхаристијским сабрањем у Саборном храму у Новом Саду, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Према речима Владике Иринеја, исказаним у евангелској омилији: ,,данас је трећи дан Божића, трећи дан како прослављамо Рођење Спаситеља света. Оно ће се прослављати до Празника Богојављења, а цео Његов живот јесте јављање славе Његове вечне. Први дан празника посвећен је Господу Исусу Христу, други дан његовој мајци Пресветој Владичици Богородици, а трећи дан молитвено помињемо и прослављамо Светог Стефана, коме је Црква Христова дала три епитета, апостол, првомученик и архиђакон. Он је био из реда седамдесеторице Светих апостола а убројан је био и у ред првих седам ђакона Цркве Христове, који су помагали Светим апостолима у делу спасења. За своје сведочење Истине био је каменован до смрти, молећи се речима: ,,Господе, не урачунај им ово у грех" и због тога га је Господ и прославио. Прослављати Свете угоднике Божје, значи подражавати им по мери наше вере. Свети апостол, првомученик и архиђакон Стефан је светли образац за хришћане свих времена, а његов пример треба да буде путовођ, путоказ свима нама ка спасењу..." Извор: Епархија бачка
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј крстио је 15. децембра 2018. године младог принца Стефана Карађорђевића, сина принца Филипа и принцезе Данице, у дворској капели Светог Андреја Првозваног на Дедињу. Саслуживао је Преосвећени Епископ шабачки г. Лаврентије који је 1985. године венчао престолонаследника Александра и принцезу Катарину, а такође је крстио принчеве Филипа и Александра. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Принц Стефан је на крштењу носио одело које је краљ Петар II носио на дан свог крштења које је обавио патријарх Димитрије 1923. године у Београду, а његов кум је био је британски краљ Џорџ V. После крштења, Његово Краљевско Височанство Принц Стефан стекао је право и обавезу да буде носилац Великог крста Краљевског ордена Карађорђеве звезде првог реда, највишег одликовања Краљевског дома. Поред чланова Краљевске породице крштењу су присуствовали и принцеза Марија да Глорија од Орлеана и Браганце, војвоткиња од Сегорбе,принцеза Ана од Француске, као и гђа Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије. Поводом крштења Принца Стефана, у Краљевском двору представљена је изложба „Краљевске свечаности“ која приказује фотографије са свечаности као што су крунисање краља Петра I, венчање краља Александра I и краљице Марије, крштење краља Петра II, венчање краља Петра II и краљице Александре, крштење престолонаследника Александра, венчање престолонаследника Александра и принцезе Катарине, крштење принца наследника Петра, крштење принца Филипа и принца Александра и друге. Принц Стефан је рођен 25. фебруара 2018. године у Београду. Са благословом Патријарха српског г. Иринеја, звона београдског храма Светог Саве огласила су рођење новог члана српске Краљевске породице. Извор: Српска Православна Црква
  4. Храм Светог краља Стефана Дечанског у Железнику прославио је 24. новембра 2018. године, на празник свог небеског покровитеља, 113 година постојања светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј-ставрофор Мирослав Стикић, јереји Никола Гаврић, Емил Миловановић и Александар Грујић, протођакони Радомир Перчевић и Младен Ковачевић, као и ђакон Драган Танасијевић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе Стефан Дечански из Железника. Малишани из Сремчице и Железника сабрани на светој Литургији са вероучитељима и богољубивим народом певали су песме хвале и славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић. Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са овогодишњим кумом храмовне славе г. Зораном Златановићем и члановима његове породице. Његова Светост доделио je високо одликовање Српске Православне Цркве орден Светог краља Милутина г. Душану Милосављевићу, власнику уметничке радионице Свети Никола из Батајнице, за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим несебичним даривањем и залагањем приликом израде црквеног мобилијара за потребе храма у Железнику. Патријарх је уручио и грамате члановима Црквене управе господи Илији Љубичићу, Миодрагу Јелићу, Зорану Павловићу, Петру Милеуснићу, Милосаву Влајковићу, Слободану Златановићу, Миленку Милановићу, као и добротвору г. Горану Мишићу из Железника. После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високи Дечани у Метохији, који је понос наше културе и историје. Старешина храма протојереј-ставрофор Драган Т. Анђелић заблагодарио је Његовој Светости Патријарху на молитвеном присуству и приношењу бескрвне жртве поводом празника великог светитеља српског рода, као и саслужитељима, добротворима, дародавцима и свима присутним. Црква Светог краља Стефана Дечанског у Железнику саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на темељима старије богомоље, а надгробни споменици су искоришћени за зидање темеља цркве. Црква је подигнута захваљујући великој донацији ктиторке Катарине Јовановић из Београда, која је то учинила за покој душе својих предака пореклом из Железника (од фамилије Урошевић). У крипти храма налази се њена породична гробница. Храм је посветила Светом Стефану Дечанском, Краљу српском, својој крсној слави, а поред новчаног прилога (хиљаду дуката или 12 хиљада динара) и старања о набавци материјала за изградњу, ктиторка је уложила велики труд на издвајању цркве из остружничке и формирању железничке парохије, који је крунисан 7. октобра 1909. године, по одлуци Светог Архијерејског Сабора. Поред прилога ктиторке удео у изградњи цркве имала је и Општина Железник, а посебно признање се одаје Радовану Радојевићу, тежаку из Железника, који је био на челу сељана који су својим трудом и самоодрицањем несебично помогли да се црква подигне и освешта. Радови на изградњи су текли убрзаним темпом, тако да је, од освећења темеља (1905. године) до завршетка радова и опремања храма, прошло свега годину дана. У присуству краља Петара II Карађорђевића и државних представника освећење храма 16. априла 1906. године извршио је Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије. Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор Београдског универзитета. То је једнобродна грађевина без кубета, са полукружном (споља петостраном) апсидом на источној и малом припратом на западној страни. Поред улаза у храм, са западне стране, нешто касније 1961. године, подигнут је мањи вестибал са звоником који је зидан тако да опонаша српско-византијску градитељску школу са карактеристичном полихронијом зидних површина. На западном зиду, у наосу цркве се налази мермерна плоча са ктиторкиним натписом: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића, трговца из Београда, посвећена 11. новембра 1905. године Светом краљу Стефану Дечанском. На иконостасу ширине 4,35м налазе се мањи дуборезачки украси. На цркви се налази још једна плоча сличне садржине. Икона Светог Стефана Дечанског изнад улазних врата рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  5. Централном догађају ће претходити предавање у петак, 19. октобра у Академији знања у Будви на тему „Васпитна улога савремене жене – хришћански аспекти, које ће, са почетком у 19 часова одржати монахиоиња Теодора, и8гуманија манастира Рустово и протиница Оливера Балабан и у суботу, 20. октобра свечана литија са моштима Светог Стефана Штиљановића од цркве Светог апостола Томе у Бећићима до цркве Светог Стефана у Ђенашима, која ће кренути у 16 часова. Након литије биће служен молебан Светом Стефану Штиљановићу. У 19 часова, такође у суботу протојереју-ставрофор Гојко Перовић одржаће у згради школе вјеронауке Тудоровићима предавање о култу Светог Стефана Штиљановића. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. У недјељу, 21. октобра Ђенашима код Светог Стефана биће освештана новообновљена црква Светог Стефана Штиљановића. Службу великог освећења и Свету архијерејску литургију служиће Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством, са почетком у 9 часова, а у наставку ће бити приређен пригодан културно-умјетнички програм. Централном догађају ће претходити предавање у петак, 19. октобра у Академији знања у Будви на тему „Васпитна улога савремене жене – хришћански аспекти, које ће, са почетком у 19 часова одржати монахиоиња Теодора, и8гуманија манастира Рустово и протиница Оливера Балабан и у суботу, 20. октобра свечана литија са моштима Светог Стефана Штиљановића од цркве Светог апостола Томе у Бећићима до цркве Светог Стефана у Ђенашима, која ће кренути у 16 часова. Након литије биће служен молебан Светом Стефану Штиљановићу. У 19 часова, такође у суботу протојереју-ставрофор Гојко Перовић одржаће у згради школе вјеронауке Тудоровићима предавање о култу Светог Стефана Штиљановића. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. Манастир Градиште (Буљарица) издао је 2016. године књигу Буквар инока Саве Дечанца и игумана Стефана од Паштровића из 1597. године. Књига је издата у виду фототипског издања Буквара из 1597. године према примерку из Народне библиотеке Србије (сигн. И 37). Књига је штампана у тиражу од 500 примерака. Уводно слово написао је др Будимир Алексић, приређивач издања. Приређивач је на почетку објаснио сам појам буквар, при чему је истакао значај буквара у описмењавању деце. Потом је дат детаљан историјат настанка буквара. Буквар инока Саве Дечанца и игумана Стефана од Паштровића из 1597. године први је српски ћирилични буквар, и кључно дело којим је означен почетак писмености у српским земљама. Објављен је и штампан (прво издање) 20. маја 1597. године у штампарији Ђованија Рампацета у Венецији, у виду мале књиге димензија 8,5 х 7 цм, на две стране. Једини примерак овог издања чуван је у Народној библиотеци у Београду, и изгорео је заједно са целокупним књижним фондом Народне библиотеке приликом немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године. Захваљујући великом познаваоцу старих српских рукописних и штампаних књига, Ђорђу Сп. Радојичићу, који је годину дана раније (1940), проучио, описао и преписао текст, рашчитао га и приложио фотографије овог буквара, знамо како је изгледала прва верзија Буквара инока Саве Дечанца. Пет дана после објављивања првог издања буквара, 25. маја 1597. године, објављено је и друго издање буквара. Штампано је као четворолисно издање димензија 10,1 x 7,8 цм и чува се у Народној библиотеци Србије у Београду. Други примерак, коме недостаје први лист, налазио се у Народној и универзитетској библиотеци Босне и Херцеговине у Сарајеву, али је услед ратних дешавања изгорео у пожару 1992. године. Аутори Буквара су двојица јеромонаха: Стефан, игуман храма Пречисте Богородице (претпоставља се да се храм налази у Боки Которској), и јеромонах Сава из манастира Дечана. Обојица јеромонаха су пореклом из Паштровића. Податке о њима налазимо у поговору на крају Зборника, који су они штампали пре Буквара – 19. маја 1597. године. Судећи по Бувару, јеромонах Сава је био један од образованијих Срба тога доба, који је разликовао рускословенски од српског и при писању буквара водио рачуна да уџбеник буде бар онолико српски колико је руски био за своје ученике. Такође, Инок Сава је данашњим филололозима омогућио да упореде оновременски рускословенски и српскословенски текст у штампаним књигама и уџбеницима. Бурна историјска времена на простору Балканског полуострва утицала су на то да Буквар вековима буде заборављен, тако да за њега није знао ни Вук Караџић, писац једног од првих српсих ћириличних бувара, све док га током 1903. године Љуба Стојановић није пронашао приређујући Каталог Народне библиотеке Србије и унео га као Први српски буквар инока Саве међу дела српске писмености. Шира српска јавност са Букваром је упозната тек након репринт издања насталих у 21. веку. Једно од таквих фототипских издања објављено је у сарадњи манастира Градиште и Удружења Паштровића из Београда, 2009. године. Значај приређивања фототипског издања Буквара је од велике важности за српски национални, верски и културни идентитет. Поред свега можемо да уочимо да Буквар има и својих мана, и то крупних, ако га меримо педагошком мерилима садашњице, али он је за своје доба био савремен и напредан буквар (онолио колико и су му били и извори). Међутим, када се узме у обзир да је у 16. веку мало која европска земља и светска култура располагала сопственим училима, писменима, азбучницима, значај овог буквара је тим већи. Буквар највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања. Такође, на првој страни Буквара штампана је азбука, потом следе самогласници, затим слогови, имена свих слова (аз, буке, вед…). На основу изложених чињеница јасно можемо да закључимо да је основни циљ приређивача био да путем објављивања фототипског издања Буквара јасно прикаже колики је значај српског језика и ћириличног писма у очувању идентитета српског народа на свим просторима, а посебно на простору данашње Црне Горе где се име српског језика и ћириличног писма потискује из јавне свести. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Ма Раде С. Булајић ВРИЈЕДАН ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ (Буквар инока Саве Дечанца и игумана Стефана од Паштровића из 1597. године, фототипско издање, приредио др Будимир Алексић, Буљарица: Манастир Градиште, 2016. године, 33 стране.) Манастир Градиште (Буљарица) издао је 2016. године књигу Буквар инока Саве Дечанца и игумана Стефана од Паштровића из 1597. године. Књига је издата у виду фототипског издања Буквара из 1597. године према примерку из Народне библиотеке Србије (сигн. И 37). Књига је штампана у тиражу од 500 примерака. Уводно слово написао је др Будимир Алексић, приређивач издања. Приређивач је на почетку објаснио сам појам буквар, при чему је истакао значај буквара у описмењавању деце. Потом је дат детаљан историјат настанка буквара. Буквар инока Саве Дечанца и игумана Стефана од Паштровића из 1597. године први је српски ћирилични буквар, и кључно дело којим је означен почетак писмености у српским земљама. Објављен је и штампан (прво издање) 20. маја 1597. године у штампарији Ђованија Рампацета у Венецији, у виду мале књиге димензија 8,5 х 7 цм, на две стране. Једини примерак овог издања чуван је у Народној библиотеци у Београду, и изгорео је заједно са целокупним књижним фондом Народне библиотеке приликом немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године. Захваљујући великом познаваоцу старих српских рукописних и штампаних књига, Ђорђу Сп. Радојичићу, који је годину дана раније (1940), проучио, описао и преписао текст, рашчитао га и приложио фотографије овог буквара, знамо како је изгледала прва верзија Буквара инока Саве Дечанца. Пет дана после објављивања првог издања буквара, 25. маја 1597. године, објављено је и друго издање буквара. Штампано је као четворолисно издање димензија 10,1 x 7,8 цм и чува се у Народној библиотеци Србије у Београду. Други примерак, коме недостаје први лист, налазио се у Народној и универзитетској библиотеци Босне и Херцеговине у Сарајеву, али је услед ратних дешавања изгорео у пожару 1992. године. Аутори Буквара су двојица јеромонаха: Стефан, игуман храма Пречисте Богородице (претпоставља се да се храм налази у Боки Которској), и јеромонах Сава из манастира Дечана. Обојица јеромонаха су пореклом из Паштровића. Податке о њима налазимо у поговору на крају Зборника, који су они штампали пре Буквара – 19. маја 1597. године. Судећи по Бувару, јеромонах Сава је био један од образованијих Срба тога доба, који је разликовао рускословенски од српског и при писању буквара водио рачуна да уџбеник буде бар онолико српски колико је руски био за своје ученике. Такође, Инок Сава је данашњим филололозима омогућио да упореде оновременски рускословенски и српскословенски текст у штампаним књигама и уџбеницима. Бурна историјска времена на простору Балканског полуострва утицала су на то да Буквар вековима буде заборављен, тако да за њега није знао ни Вук Караџић, писац једног од првих српсих ћириличних бувара, све док га током 1903. године Љуба Стојановић није пронашао приређујући Каталог Народне библиотеке Србије и унео га као Први српски буквар инока Саве међу дела српске писмености. Шира српска јавност са Букваром је упозната тек након репринт издања насталих у 21. веку. Једно од таквих фототипских издања објављено је у сарадњи манастира Градиште и Удружења Паштровића из Београда, 2009. године. Значај приређивања фототипског издања Буквара је од велике важности за српски национални, верски и културни идентитет. Поред свега можемо да уочимо да Буквар има и својих мана, и то крупних, ако га меримо педагошком мерилима садашњице, али он је за своје доба био савремен и напредан буквар (онолио колико и су му били и извори). Међутим, када се узме у обзир да је у 16. веку мало која европска земља и светска култура располагала сопственим училима, писменима, азбучницима, значај овог буквара је тим већи. Буквар највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примењен фонетски принцип читања. Такође, на првој страни Буквара штампана је азбука, потом следе самогласници, затим слогови, имена свих слова (аз, буке, вед…). На основу изложених чињеница јасно можемо да закључимо да је основни циљ приређивача био да путем објављивања фототипског издања Буквара јасно прикаже колики је значај српског језика и ћириличног писма у очувању идентитета српског народа на свим просторима, а посебно на простору данашње Црне Горе где се име српског језика и ћириличног писма потискује из јавне свести. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. „Свети Стефан Велики није био само бранитељ Молдавије, већ и свега хришћанства. Он је рекао 1475. године: ‘Ако Молдавија падне, ова вратница хришћанства, цело хришћанство биће у опасности’.“ Патријарх је истакао и његову одбрану хришћанске вере од турских претњи, што му је донело епитет „бранитељ вере и Христа“. Чин освећења је одржан у капели Светог Георгија у патријарховој резиденцији у Букурешту у присуству игумана манастира Путне. Изглед, размере и материјал коришћен за реконструкцију круне изабран је према изображењима њега за његовог живота на фрескама, као и на Четворојеванђељу из 1473. године и на његовом заветном приказу у Воронецу 1488. године. Круна је изграђена у Букурешту у сарадњи са знаменитим историчарима и стручњацима за хералдику и средњовековну уметност. Круна је постављена на гроб Светог Стефана у манастиру Путни поводом празника Успења Пресвете Богородице (по н.кал.) којој је овај манастир посвећен. Иначе, круна ће заувек бити изложена у музеју овог манастира заједно са мачем (реплика), крстом (1503.г.), кадионицом (1470.г.), рипидон (1427) и другим предметима који припадају Светом Стефану Великом. Извор: Српска Православна Црква
  10. Његово Блаженство Патријарх румунски Данило осветио је реплику круне кнеза Светог Стефана Великог, за кога је Блажењејши рекао да је „симбол вере, јединства и достојанства румунског народа“. Он је даље казао да Православна Црква Румуније високо вреднује дело Светог Стефана у одбрани хришћанске вере. „Свети Стефан Велики није био само бранитељ Молдавије, већ и свега хришћанства. Он је рекао 1475. године: ‘Ако Молдавија падне, ова вратница хришћанства, цело хришћанство биће у опасности’.“ Патријарх је истакао и његову одбрану хришћанске вере од турских претњи, што му је донело епитет „бранитељ вере и Христа“. Чин освећења је одржан у капели Светог Георгија у патријарховој резиденцији у Букурешту у присуству игумана манастира Путне. Изглед, размере и материјал коришћен за реконструкцију круне изабран је према изображењима њега за његовог живота на фрескама, као и на Четворојеванђељу из 1473. године и на његовом заветном приказу у Воронецу 1488. године. Круна је изграђена у Букурешту у сарадњи са знаменитим историчарима и стручњацима за хералдику и средњовековну уметност. Круна је постављена на гроб Светог Стефана у манастиру Путни поводом празника Успења Пресвете Богородице (по н.кал.) којој је овај манастир посвећен. Иначе, круна ће заувек бити изложена у музеју овог манастира заједно са мачем (реплика), крстом (1503.г.), кадионицом (1470.г.), рипидон (1427) и другим предметима који припадају Светом Стефану Великом. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. У присуству више од стотињак верника Св. Литургији је присуствовао и г. Душан Јововић из канцеларије за Косово и Метохију из Београда, али није било локалних српских представника. Поред манастира домаћин славе био је Никола Рајевић из Пећи. Након беседе у коме је охрабрио свој верни народ Владика Теодосије је пресекао славски колач са игуманом Манастира протосинђелом Данилом и домаћином славе, а потом је за све приређена славска трпеза. Извор: Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска
  12. У манастиру Бањска, древној Милутиновој задужбини, Епископ Рашко-призренски Теодосије уз саслужење 20 свештенослужитеља Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске служио је данас Св. Литургију на празник Св. Великомученика Стефана, храмовне славе манастира. У присуству више од стотињак верника Св. Литургији је присуствовао и г. Душан Јововић из канцеларије за Косово и Метохију из Београда, али није било локалних српских представника. Поред манастира домаћин славе био је Никола Рајевић из Пећи. Након беседе у коме је охрабрио свој верни народ Владика Теодосије је пресекао славски колач са игуманом Манастира протосинђелом Данилом и домаћином славе, а потом је за све приређена славска трпеза. Извор: Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска View full Странице
  13. О историјском и светитељском лику лику Стефана Немањића, поводом овог важног датума наше историје, када је Рашка постала краљевина разговарали смо са са историчаром Предрагом Вукићем са Цетиња Осим што је подигао српску државу на ранг краљевине, Стефан првовјенчани се такође показао и као добар писац биографија наших владара. Стефан се упокојио 1228. као монах Симон. Његове мошти се чувају у манастиру Студеници. Српска православна црква га прославља 7. октобра по грегоријанском а 24. септембра по јулијанском календару. Многа су и неизбројива чудеса која су се дешавала и до данас се дешавају над моштима овог преподобног Краља и Монаха, јер он цјелебно помаже свима онима који са вјером приступају његовом светом и нетљеном телу. Због тога и до данас не престају потоци верног народа православног да притичу са свих крајева Српске земље и са вером да припадају светом Краљу и Оцу нашем Стефану Симону у светој лаври Студеници, а такође и ка светом месту његовој задужбини у Дому Спасовом у Жичи. Извор: Радио Светигора
  14. Стефана Првовенчани или Стефан Немањић велики српски жупан а потом и српски краљ (1217.-1228), владар српске државе Рашке који је успео да је подигне на статус краљевине, крунисан је на данашњи дан 8. августа 1217. Прије осам стотина једну годину у ,,седмовратој Жичи“ крунисао га је његов рођени брат Свети Сава први српски Архиепископ. Звучни запис разговора О историјском и светитељском лику лику Стефана Немањића, поводом овог важног датума наше историје, када је Рашка постала краљевина разговарали смо са са историчаром Предрагом Вукићем са Цетиња Осим што је подигао српску државу на ранг краљевине, Стефан првовјенчани се такође показао и као добар писац биографија наших владара. Стефан се упокојио 1228. као монах Симон. Његове мошти се чувају у манастиру Студеници. Српска православна црква га прославља 7. октобра по грегоријанском а 24. септембра по јулијанском календару. Многа су и неизбројива чудеса која су се дешавала и до данас се дешавају над моштима овог преподобног Краља и Монаха, јер он цјелебно помаже свима онима који са вјером приступају његовом светом и нетљеном телу. Због тога и до данас не престају потоци верног народа православног да притичу са свих крајева Српске земље и са вером да припадају светом Краљу и Оцу нашем Стефану Симону у светој лаври Студеници, а такође и ка светом месту његовој задужбини у Дому Спасовом у Жичи. Извор: Радио Светигора View full Странице
  15. Свечаној академији присуствовали су многобројни верници као и представници црквеног, културног и јавног живота Београда који је 1405. Свети деспот Стефан прогласио својом престоницом. Академију су појањем молитве Оче наш и тропара светитељу отворили г. Небојша Мастиловић, теолог, композитор и појац, и гђа Јелена Јеж, диригент, новинар и водитељ Радија Слово љубве. Потом се многобројној публици обратио познати писац г. Лука Мичета који је своје надахнуће нашао у средњевековној Србији, светој лози Немањића и Светом деспоту Стефану коме је посветио своје дело - биографију првог Београђанина. Он је представио живот Светог Стефана са посебним освртом на улогу Деспотове мајке - кнегиње Милице. Глумац Бранислав Платиша је својим аутентичним наступом и гласом казивао најзначајније Деспотово књижевно дело „Слово љубве“, један од најлепших текстова српске средњевековне, али и ван народних и временских оквира - Богом надахнуте књижевности – оне која велича Христолику љубав и жртву, а које је настало 1409. године руком и срцем Светог Деспота. Велику радост и част присутнима је учинио и наредни гост академије протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски, који је надахнуто беседио о Светоме Деспоту, истакавши да је Свети, иако су биле још теже околности него сада, решавао искушења литургијским животом и угледањем на свете претке. Вече је казивањем песама о Манасији, Светог владике Николаја и Васка Попе, улепшала глумица Драгица Ристановић, а песникиња Маријана Пилиповић је надахнула све присутне ауторском песмом о Светом Деспоту којом је најавила песничко сабрање посвећено овом светитељу за следећу годину. Сабранима се обратио и пуковник Стевица Карапанџин, управник Медија центра „Одбрана“, оснивач савремене верске службе у Војсци Србије и аутор кодекса части Војске Србије. Пуковник Карапанџин је произнео слово о хришћанском војнику у којем је подвукао разлике између војничког кодекса части и етичког кодекса других професија. Програм академије водила је гђа Бојана Јовановић, новинар и водитељ Радија Слово љубве. На крају, у порти Вазнесењске цркве, витезови Свибора су показали своје витешке вештине мачевања, гађања и борбе. У име братства цркве, домаћин, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма, захвалио је свим учесницима академије и вернима који су се окупили у великом броју и најавио за следећу годину, осим песничког, витешко и уметничко сабрање. Извор: Српска Православна Црква
  16. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, братство цркве Вазнесења Гoсподњег у центру Београда и Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке, a по сценарију и идеји г. Драгана Тадића, приредили су у навечерје празника, 31. јула 2018. године, после бденија, свечану академију посвећену Светом деспоту Стефану у Вазнесењској цркви. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свечаној академији присуствовали су многобројни верници као и представници црквеног, културног и јавног живота Београда који је 1405. Свети деспот Стефан прогласио својом престоницом. Академију су појањем молитве Оче наш и тропара светитељу отворили г. Небојша Мастиловић, теолог, композитор и појац, и гђа Јелена Јеж, диригент, новинар и водитељ Радија Слово љубве. Потом се многобројној публици обратио познати писац г. Лука Мичета који је своје надахнуће нашао у средњевековној Србији, светој лози Немањића и Светом деспоту Стефану коме је посветио своје дело - биографију првог Београђанина. Он је представио живот Светог Стефана са посебним освртом на улогу Деспотове мајке - кнегиње Милице. Глумац Бранислав Платиша је својим аутентичним наступом и гласом казивао најзначајније Деспотово књижевно дело „Слово љубве“, један од најлепших текстова српске средњевековне, али и ван народних и временских оквира - Богом надахнуте књижевности – оне која велича Христолику љубав и жртву, а које је настало 1409. године руком и срцем Светог Деспота. Велику радост и част присутнима је учинио и наредни гост академије протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски, који је надахнуто беседио о Светоме Деспоту, истакавши да је Свети, иако су биле још теже околности него сада, решавао искушења литургијским животом и угледањем на свете претке. Вече је казивањем песама о Манасији, Светог владике Николаја и Васка Попе, улепшала глумица Драгица Ристановић, а песникиња Маријана Пилиповић је надахнула све присутне ауторском песмом о Светом Деспоту којом је најавила песничко сабрање посвећено овом светитељу за следећу годину. Сабранима се обратио и пуковник Стевица Карапанџин, управник Медија центра „Одбрана“, оснивач савремене верске службе у Војсци Србије и аутор кодекса части Војске Србије. Пуковник Карапанџин је произнео слово о хришћанском војнику у којем је подвукао разлике између војничког кодекса части и етичког кодекса других професија. Програм академије водила је гђа Бојана Јовановић, новинар и водитељ Радија Слово љубве. На крају, у порти Вазнесењске цркве, витезови Свибора су показали своје витешке вештине мачевања, гађања и борбе. У име братства цркве, домаћин, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма, захвалио је свим учесницима академије и вернима који су се окупили у великом броју и најавио за следећу годину, осим песничког, витешко и уметничко сабрање. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. У Трећу недељу по Духовима, на празник светих мироносица Марте и Марије, 17. јуна 2018. године, у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, началствовао је светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније богољубезњејшег Изабраног и Нареченог, Високодостојног архимандрита Стефана (Шарића), досадашњег настојатеља Светосавског храма, у чин Епископа ремезијанског, викарног Епископа Патријарха српског Иринеја. Обилну благодат Животворног Духа Светог, која се излила на новоизабраног Епископа Стефана, осетио је и многобројни благочестиви народ сабран у Крипти, подкуполом Светосавског Храма, посвећеној Светом Кнезу Лазару косовском мученику, који је дошао да својим молитвама учествује у овом, за читаву Цркву Христову, великом и значајном догађају. Предстојатељу Српске Православне Цркве на божанственој Литургији саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије; и Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј; британско-скандинавски Доситеј; врањски Пахомије; шумадијски Јован; браничевски Игњатије; зворничко-тузлански Фотије; милешевски Атанасије; будимљанско- никшићки Јоаникије; горњокарловачки Герасим; бихаћко-петровачки Сергије; нишки Арсеније; далматински Никодим; осијечко-пољски и барањски Херувим; викарни Епископи: моравички Антоније и буеносајрески и јужно-централно амерички Кирило, као и изабрана господа Епископи: захумско-херцеговачки Димитрије; мохачки Исихије и диоклијски Методије. На овом торжественом сабрању саслуживали су и игумани манастира, ректори богословија и више старешина цркава. Поред родбине и пријатеља Епископа Стефана, многобројног свештенства, монаштва из многих епархија наше помесне Цркве, братства Храма, и благочестивог верног народа, богослужењу су прусуствовали: генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић; министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић, председник Републике Српске Милорда Додик и Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић; директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др г. Милета Радојевић; Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар са супругом; Његова Екселенција Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији; надбискуп београдски Станислав Хочевар, и угледне личности јавног и културног живота Републике Србије као и представници медија. Светосавски хор "Мокрањац" под диригенстском палицом др Катарине Станковић увеличао је својим богослужбеним појањем свечану Литургију. Архијерејска служба кроз све векове била је постојано ношење Крста, и захтевала је од оног који га носи усрдну забринутост за Божији народ и ревност за правду Господњу. Новохиротонисаном Архијереју Стефану нека Господ Васкрсли подари снаге, љубави, и кротости у ношењу Крста Христовог, како би кроз ношење свога Крста стекао вечно блаженство Царства небеског! Аксиос! - Достојан! Извор: Српска Православна Црква Видео: Телевизија Храм
  18. Епископ Стефан носиће титулу Епископа ремезијанског – Чин хритоније обављен уз учешће великог броја архијереја наше Цркве – Присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик са председником Скупштине Недељком Чубриловићем, изасланик Председника Србије Никола Селаковић и престолонаследник Александар Карађорђевић - На богослужењу су били и нунције Лучијано Суријани и београдски надбискуп Станислав Хочевар. "Зато пошаљи благодат Своју брзо на помоћ мени, и она ће наситити глад моју, и утолити жеђ моју, јер неутољиво Те желим, Владико". (Свети Јефрем Сиријац) Животопис Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског г Стефана (Шарића), викара Патријарха српског Повезана вест: Наречење високодостојног архимандрита Стефана за Епископа ремезијанског У Трећу недељу по Духовима, на празник светих мироносица Марте и Марије, 17. јуна 2018. године, у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, началствовао је светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније богољубезњејшег Изабраног и Нареченог, Високодостојног архимандрита Стефана (Шарића), досадашњег настојатеља Светосавског храма, у чин Епископа ремезијанског, викарног Епископа Патријарха српског Иринеја. Обилну благодат Животворног Духа Светог, која се излила на новоизабраног Епископа Стефана, осетио је и многобројни благочестиви народ сабран у Крипти, подкуполом Светосавског Храма, посвећеној Светом Кнезу Лазару косовском мученику, који је дошао да својим молитвама учествује у овом, за читаву Цркву Христову, великом и значајном догађају. Предстојатељу Српске Православне Цркве на божанственој Литургији саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије; и Преосвећена господа Епископи: бачки Иринеј; британско-скандинавски Доситеј; врањски Пахомије; шумадијски Јован; браничевски Игњатије; зворничко-тузлански Фотије; милешевски Атанасије; будимљанско- никшићки Јоаникије; горњокарловачки Герасим; бихаћко-петровачки Сергије; нишки Арсеније; далматински Никодим; осијечко-пољски и барањски Херувим; викарни Епископи: моравички Антоније и буеносајрески и јужно-централно амерички Кирило, као и изабрана господа Епископи: захумско-херцеговачки Димитрије; мохачки Исихије и диоклијски Методије. На овом торжественом сабрању саслуживали су и игумани манастира, ректори богословија и више старешина цркава. Поред родбине и пријатеља Епископа Стефана, многобројног свештенства, монаштва из многих епархија наше помесне Цркве, братства Храма, и благочестивог верног народа, богослужењу су прусуствовали: генерални секретар председника Републике Србије Никола Селаковић; министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић, председник Републике Српске Милорда Додик и Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић; директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др г. Милета Радојевић; Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар са супругом; Његова Екселенција Лучијано Суријани, апостолски нунције у Србији; надбискуп београдски Станислав Хочевар, и угледне личности јавног и културног живота Републике Србије као и представници медија. Светосавски хор "Мокрањац" под диригенстском палицом др Катарине Станковић увеличао је својим богослужбеним појањем свечану Литургију. Архијерејска служба кроз све векове била је постојано ношење Крста, и захтевала је од оног који га носи усрдну забринутост за Божији народ и ревност за правду Господњу. Новохиротонисаном Архијереју Стефану нека Господ Васкрсли подари снаге, љубави, и кротости у ношењу Крста Христовог, како би кроз ношење свога Крста стекао вечно блаженство Царства небеског! Аксиос! - Достојан! Извор: Српска Православна Црква Видео: Телевизија Храм View full Странице
  19. Поред Предстојатеља свете Српске Цркве архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Иринеја, у чину наречења узели су учешће: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископи: сремски Василије, банатски Никанор, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, ваљевски Милутин, горњокарловачки Герасим, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније и далматински Никодим. Свечаном чину су присуствовали и епископ осечко-пољски Херувим, викарни епископ моравички Антоније и викарни епископ Кирило, изабрани епископ буенос-аријски и јужноамерички. Пред присутним сабрањем наше Свете Цркве архимандрит Стефан је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора, који га је на овогодишњем редовном заседању, 9. маја, изабрао за Епископа ремезијанског, викарног епископа Његове Светости патријарха Иринеја. Затим је наречени Епископ началствовао вечерњом службом. Извор: Српска Православна Црква
  20. У Саборној цркви Светога архангела Михаила у Београду, 16. јуна 2018. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј извршио је свечани чин наречења изабраног Епископа ремезијанаског, архимандрита Стефана, старешине храма Светога Саве у Београду. Поред Предстојатеља свете Српске Цркве архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Иринеја, у чину наречења узели су учешће: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископи: сремски Василије, банатски Никанор, британско-скандинавски Доситеј, врањски Пахомије, шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, ваљевски Милутин, горњокарловачки Герасим, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније и далматински Никодим. Свечаном чину су присуствовали и епископ осечко-пољски Херувим, викарни епископ моравички Антоније и викарни епископ Кирило, изабрани епископ буенос-аријски и јужноамерички. Пред присутним сабрањем наше Свете Цркве архимандрит Стефан је прихватио вољу и одлуку Светог Архијерејског Сабора, који га је на овогодишњем редовном заседању, 9. маја, изабрао за Епископа ремезијанског, викарног епископа Његове Светости патријарха Иринеја. Затим је наречени Епископ началствовао вечерњом службом. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. Архимандрит Стефан (Шарић), рођен је 29. јула 1978. године у Јајцу (Босна и Херцеговина) као четврто од шесторо деце благочестивих родитеља, од оца Радослава и мајке Миљојке, рођене Мајсторовић, добивши на крштењу име Драган. Основну школу завршава у Јајцу, а од десете године био је појац и чтец своје парохијске цркве. С обзиром да је патријархално васпитан од својих родитеља у љубави према својој Цркви и Господу, одлучује да упише Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, коју завршава 1998. године.У време школовања у Богословији, био је стипендиста Црквене општине которске где је на летњем распусту прислуживао у цркви Светог Луке и био члан познатог Српског Певачког Друштва „Јединство“. Млади богослов Стефан потом наставља своје школовање уписујући Богословски Институт Универзитета у Беграду. За време бомбардовања, одлази на одслужење војног рока и тада одлучује да крене монашким путем и прими монашки постриг. У периоду који следи, борави у манастиру Острог на послушању код оца Лазара, свог духовника. По смрти оца Лазара, враћа се у бањалучку епархију и по благослову Епископа Јефрема 2002. године одлази у манастир Липље, где крајем 2002. године постаје монах, а на Благовести 7. априла 2003. године постаје јерођакон. Исте године, благословом патријарха Павла, постаје стипендиста на Московској духовној академији коју успешно завршава са највишим звањем и постаје кандидат богословских наука. Године 2006. бива једини студент који је на тему богословља одбранио свој рад ,,Опит систематизације богословског наслеђа преподобног Јустина Поповића“. Због сјајног дипломског рада, управо ће касније, митрополит Николај да га позове да постане професор Православне Богословије у Фочи. По завршеним студијама у Москви, отац Стефан се враћа у манастир Липље и убрзо бива рукоположен за јеромонаха на чувеном Липљанском сабору 6. августа 2006. године. Те исте године, благословом Епископа Јефрема, постаје настојатељ манастира Липље и бива одликован звањем синђела за показану ревност и правилно обављање дужности намесника манастира. Отац Стефан остаје на тој дужности настојатеља манастира Липље, све до преласка на место професора Богословије у Фочи. У Богословији предаје ђацима генерације 2010/2011 године. По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прелази у манастир Рајиновац за духовника овог манастира. Он брзо са сестринством организује живот манастира и креће са обновом манастирске цркве и због тога бива одликован чином протосинђа на славу манастира Мале Госпојине 21. септембра 2012. године, од стране Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Године 2014. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, одликовао је оца Стефана чином архимандрита, а 2016. године Пољска православна црква доделила му је Орден Равноапостолне Марије Магдалине. Поред духовног рада у манастиру, отац Стефан је аутор књига о оцу Јустину Поповићу, о Светом Амвросију Оптинском („Свети Амвросије Оптински и учење о спасењу“) као и више чланака („Витлејем и Голгота у поукама Преподобног Амвросија Оптинског“, ,,Богословље“ и ,,Верски туризам – примери пионирског подухвата манастира Лепавина и Тумане“, СИТКОН2017 ) и рецензија („Српске славе и обичаји – темељи наше традиције“, Вулкан издаваштво). Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поставио је 7. августа 2017. године архимандрита Стефана Шарића за настојатеља Храма Светог Саве на Врачару. Тренутно је на трећој години докторских студија и одлично говори руски језик. Извор: Храм Светог Саве
  22. Архимандрит Стефан (Шарић), старешина Храма св. Саве на Врачару, на овогодишњем мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран је за Викарног Епископа Његове Светости Патријарха српског, са титулом Епископ ремезијански. Свечаним чином наречења у Саборној цркви св. Архангела Михаила у Београду, у суботу 16. јуна 2018. године у 17 часова, началствоваће Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење више Архијереја наше Свете Цркве. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење Архијереја Српске Православне Цркве извршиће у недељу, 17. јуна 2018. године у 9 часова, на Светој Архијерејској Литургији у крипти Храма св. Саве на Врачару, хиротонију архимандрита Стефана (Шарића) у чин Епископа ремезијанског. Животопис архимандрита Стефана (Шарића) новоизабраног викарног епископа ремезијанског Повезана вест: Најава: Наречење и хиротонија изабраног Епископа ремезијанског Г. Стефана (Шарића) View full Странице
  23. Архимандрит Стефан (Шарић), старешина Храма св. Саве на Врачару, на овогодишњем мајском заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, изабран је за Викарног Епископа Његове Светости Патријарха српског, са титулом Епископ ремезијански. Свечаним чином наречења у Саборној цркви св. Архангела Михаила у Београду, у суботу 16. јуна 2018. године у 17 часова, началствоваће Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслужење више Архијереја наше Свете Цркве. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј уз саслужење Архијереја Српске Православне Цркве извршиће у недељу, 17. јуна 2018. године у 9 часова, на Светој Архијерејској Литургији у крипти Храма св. Саве на Врачару, хиротонију архимандрита Стефана (Шарића) у чин Епископа ремезијанског. View full Странице
×
×
  • Create New...