Претражи Живе Речи Утехе

Вршилац дужности настојатеља манастира Ђурђеви поручује рођаку и његовим колегама: “ Више смо изгинули међусобно се убијајући, него што смо изгинули од непријатеља. Будимо једном људи“ Вршилац дужности настојатеља манастира Ђурђеви ступови у Беранама, протосинђел Хаџи Јеротеј Калуђеровић, упутио је отворено писмо свом брату од тетке Мијазу, који је запослен у МУП Црне Горе и његовим колегама полицајцима. Писмо преносимо у целости: „Е мој брате Мијазе! Пре тридесет и осам година, као твој брат Омер, заједно смо седели у клупи, читали српске писце, писали и говорили српским језиком код професора Милана Цимбаљевића. А сада, српски језик, из кога је настао црногорски са три нова слова, свима смета. Ако могу Америка и Аустралија, два континента, да говоре језиком друге државе, Енглеске , па им то не смета, зар смо ми нешто већи народ од њих па нам је понижење да говоримо српским , до јуче матерњим језиком. Трагајући за смислом живота, ја сам постао православни монах Српске Православне Цркве. А ти трагајући за хлебом, постао си полицајац црногорског режима. И сада стојимо један наспрам другога, као непријатељи. Пошто само чекаш команду па да удариш по мени, дужан сам да ти укратко објасним шта је то Српска Православна Црква тј. вера, па кад ме будеш ударао да знаш зашто ме удараш. Православна вера је љубав према: Богу Оцу, Који је кроз свога јединородног Сина створио свевидљиво и невидљиво Духом Светим. Који је створио човека ( па и нас двојицу) по своме лику и подобију као разумно биће, саздавши га од праха земаљског удахнувши у њега дух, ум и разум као и слободну вољу, која је услов за постојање љубави. Као што је Бог један у Тројици , тако је и човекова душа тројична од ума, разума и духа, а ипак је једна душа тј. један човек. Као што за некога можемо да кажемо да је уман, за некога да је разуман, а за некога да је духован, тако је онај ко је сав у складу са Богом , и уман и разуман и духован, тј. савршен човек са здравом душом. Љубећи Бога, човек љуби и све што је Бог створио, а то укључује пре свега човека, како пријатеља тако и непријатеља, све живо као и неживо тј. сву творевину Божју. Живећи по Божјим заповестима нама се омогућава да смо у љубави, миру и заједници са Богом, а самим тиме и са свима људима као и са свом творевином. Јер што је човек ближи Богу то је ближи људима, и обратно, што је даљи од Бога даљи је од људи. Сваки човек који се роди, има у својој души усађену потребу за заједницом са Богом. Што цар Давид сликовито каже: Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему“. Човек који искрено осећа ту жеђ за Богом, и искреним срцем тражи Бога, који у свему види мудрост Божију и диви јој се, који воли сваког човјка без обзира на нацију, веру или боју, који не уме да мрзи непријатеље већ и њих воли, али као некога за кога зна да није у праву па његово незнање толерише, а њега воли као човека, који не чини ништа што би нанело зло било коме у било ком погледу, који се труди да чини само добро подједнако и пријатељима и непријатељима, који верује и поштује свакога човека, који кад му удариш шамар окрене ти и други образ да му удариш и други шамар, ако ће те то чинити срећним, који ако му тражиш у зајам новац или нешто друго не тражи да му вратиш, који ако му тражиш кошуљу да ти и хаљину, који ако му кажеш да ти помогне један сат помогне ти цели дан, који ако ти учини добро посрами се ако га за то похвалиш, који ако га мрзиш уклања се од тебе са болом у души јер је узрок твоје несреће, који свима чини добро а сматра то за ништа јер је дужан да тако чини, који не прави разлику између лепих и ружних, између богатих и сиромашних, између учених и неучених, пријатеља и непријатеља, већ их све воли подједнако без разлике, који ни у мислима не прима помисли о прељуби јер зна да тако прља и помрачује своју душу, а душа покреће тело па самим тиме прља и тело, који мрзи на лаж а радује се истини, који све даје да учини другога срећним а не тражи ништа за узврат, све трпи и све сноси и свему се радује, ради љубави која му даје снагу и силу да живи. У таквом срцу Бог може да се усели и да се огледа као у огледалу. Наравно, да би човек постао овакав, потребан је велики труд и много молитве Богу да га очисти од греха и преобрази да може да твори вољу Божју. Ако се роди човек који има један добар део ових наведених врлина, и ако Бог види његову настројеност да тежи ка усавршавању, тј. да жели да има чисту душу, родио се он ма где па макар и у некој забити, Бог ће наћи начина да га доведе на прави пут, тј. на пут ка Богу. Сада брате Мијазе, када знаш о чему се ради, лакше ми је да примим батине од тебе. Као што је Господ Исус Христос са крста рекао: Оче опрости им јер не знају шта чине. Тако и ја могу да кажем за вас: Господе Исусе Христе опрости им јер не знају шта чине и кога гоне. Ово није борба за власт, јер нама је Бог заповедио да поштујемо сваку власт, што и чинимо. Ово је борба против неправедног закона који гази верску слободу и омогућава држави да отме светиње. Докле ће нам се стране силе смејати. Докле ће цепкати и делити наш народ и правити од њега нове: Вере, нације и партије и тако изазивати грађанске ратове који трају већ вековима. Више смо изгинули међусобно се убијајући, него што смо изгинули од непријатеља. Будимо једном људи. Покажимо свиту да смо храбри и јединствени и да више нико не може да манипулише нама. Будимо светлост и пример свету, да виде како је лепо кад сва браћа живе заједно. Зато позивам све људе добре воље и чисте савести, свих вероисповести, нација и свих политичких опредељења, да нам се придруже у борби за слободу вере, за истину и правду, и покажемо свету да је љубав према Богу и човеку сила коју нико не може разорити“. Протосинђел Јеротеј Калуђеровић, Манастир Ђурђеви Ступови Извор: Митрополија црногорско-приморска

На дан када се сећамо и прослављамо улазак Господа нашега Исуса Христа у Јерусалим, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу. Епископу је саслуживало свештенство које служи при овом храму. Многобројном окупљеном народу владика Арсеније се обратио после прочитаног Јеванђеља поучном беседом. https://eparhijaniska.rs/images/audio/21.04.2019.Cveti.mp3 Извор: Епархија нишка

Беседа Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, коју је изговорио у свештеној обитељи манастора Подмаине на евхаристијском сабрању у недељу о митару и фарисеју, 17. фебруара 2019. лета Господњег. За званичне интернет странице манастира Подмаине доносимо видео запис беседе.

Након Литургије и освећења славског колача Митрополит је у Цркви Свете Тројице казао да нам овај свети празник свједочи да Господ није окренуо Своје лице од нас, већ да нам је послао Духа Светога који се уселио у нас, у Цркву Своју која са земље испуњује Царство небеско. -Црква се све више шири по свијету и призива свако људско биће да постане члан Божије Христове заједнице која се испуњена Светим Духом моли да Господ не окрене лице своје од нас и да нам непрекидно дарује Свој Дух животворни. Свако људско биће је жива икона Божја и као таква је достојна поштовања без обзира ко је, ком народу и друштвеној класи припада. За Бога нема великих и малих, за Њега су сви и мали и велики. Господ је рекао да не презремо ни једно људско биће, истакао је владика. Говорећи о дивном предању светих пророка, апостола, отаца да сваки човјек и земаљски народи имају свог анђела чувара који брину о сваком људском бићу и народу, Високопреосвећени је рекао да је Бог сав људски род створио из једне крви од Адама и Еве и распросто по земаљском шару да сваки појединац и народ у своје вријеме доноси благословене плодове. Истичући да је свако призван да не буде безплодна смоква него родно дрво, митрополит је казао да је Господ свако људско биће обдарио различитим даровима како би сви заједно могли да испуњавају призвање Божије. -Црква и овај свети празник на који се Црква родила, уче нас да не презремо и да се не одрекнемо ниједног бића јер све што је Бог створио је испуњено Божјом љубављу и призвано на њу. И као што се Бог открио на овај велик дан, као вјечна љубав, као Бог Отац који је од настанка свијета откривао и преко пророка јављао Своју вољу, Бог Син Јединородни се јавио рођењем од Светога Духа и Пресвјете Дјеве а пуноћа Божијег јављања, љубави се управо остварила на Духовдан, Тројичиндан. Открио се Бог као љубав, Отац, Син и Дух Свети, Света Тројица чијим силама је створен овај свијет, истакао је митрополит Амфилохије и додао је свако видљиво и невидљиво, разумно и бесловесно биће као плод те божанске љубави призвано да буде вољено не само од Бога него и од сваког другог бића. Високопреосвећени митрополит је казао да је на тој Божанској љубави која није саможива као људска, Бог створио и просвјетлио овај свијет и човјека, а пуноћу тог просвећења је подарио управо на дан Свете Тројице гдје се открила пуноћа Божанске љубави и стваралачког чина, звања и призвања свих а нарочито човјека који је створен по лику и подобију те вјечне Божанске љубави Оца, Сина и Светога Духа. -Ту Светоројичност је Бог уградио у свеукупну Своју творевину. И Сунце које нас грије на посебан начин свједочи Бога као вјечно сунце које нас призива да будемо синови свјетлости, јер и оно има своју суштину, топлоту и свјетлост. И човјек је тројично биће: тијело, душа и воља. И као што Бог својом љубављу уграђује себе у све што постоји од најмањега до највећега тако и човјек који је по Његовој слици створен призван је да и он сам себе уграђује и сједињује са свим Божјим створењима на Божански – Христолики начин, на начин те Божанске љубави која се само дарује и не тражи ништа за себе, рекао је архиепископ цетињски г. Амфилохије. Честитајући празник и славу митрополит је рекао да овај празник и сабрање Цркве Божије показује да је свако људско биће достојно поштовања јер је Дух Свети сишао огњеним језицима на главу сваког поједнца обдаривши сваког појединачно својом љубављу, свјетлошћу, бесмртним и непролазним животом од првих апостола, хришћана а тако редом до данас и до краја свијета и вијека. -Он се непрекидно дарује призивајући нас да и ми будемо чеда Божанске љубави, носиоци свједоци те љубави пред свим земаљским народима. Црква Божија је управо народ Божији који се сабира од свих земаљских народа и језика и Духом Светим сједињује у један народ она је и призвана да се дарује свим људима и земаљским народима, закључио је Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије на прослави храмовне славе Цркве Свете Тројице у манастиру Режевићи. Извор: Митрополија црногорско-приморска