Претражи Живе Речи Утехе

Поштовани чланови форума, почећу да читам Свето Писмо у скорије време па ме занима шта се буквално тумачи а шта метафорички у Старом Завету? Када отворим књигу о историји Другог Светског рата, онда знам да све што је написано треба да се схвати буквално а не метафорички. Дакле, да ли је Стари Завет спој историје и метафоре или само историје и само метафоре? Како један обичан човек који први пут чита Стари Завет може да препозна историјску истинитост или пренесено значење у тексту. Поздрав.

Пред овогодишњи сајам књига Удружење Иконос је објавило књигу Првих 4000 година - Историја Старог завета у 2 тома. Циљ књиге је да помогне читаоцима да лакше схвате историјску и географску позадину Старог завета. Књига је дело протестантског аутора Ричарда Роџерса и може се бесплатно наручити код издавача.

У недељу, 4. новембра 2018. године, у оквиру Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, одржано је прво у низу од три предавања на тему "Свет Старог Завета" на којима ће предавачи Стеван Јовановић, Велибор Мартиновић и Вук Јовановић покушати да скицирају свет у којем се одвијају најзначајнији старозаветни догађаји. Сагледавањем одређених археолошких периода, од палеолита до средње бронзе, и указивањем на њихове одлике, лакше и прецизније ће моћи да се сагледа веродостојност старозаветних догађаја и начин настанка библијског наратива. View full Странице

Научни скуп "Српска теологија данас" View full Странице

Све, ил` ништа! - максимализам и минимализам у тумачењу Старог завета- Велибор Мартиновић Да ли су и колико су (неки) старозаветни догађаји реални? Како нам археологија помаже да досегнемо поруку библијске приче? Дотакли смо се приче о Авраму, Содоми и Гомори, Изласку, освајању Ханана идр.

У оквиру циклуса предавања Разговори о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 20. маја, Велибор Мартиновић, вероучитељ, одржао је предавање на тему "Све, ил' ништа! – максимализам и минимализам у тумачењу Старог завета". Видео запис предавања преузели смо са званичне интернет странице Цркве Ружице и Капеле Свете Петке. View full Странице

Значај Старог Завета за хришћанску теологију Родољуб Кубат Марк Шагал, Мојсеј прима десет заповести, 1956. У раној Цркви се од новозаветног доба па све до половине другог века под речју Писмо или Свето Писмо подразумевао Стари Завет. Као Писмо користили су га и наводили Христос и апостоли. Промишљања рано-хришћанских теолога о личности Исуса Христа нужно је подразумевало старозаветна обећања. То се види нарочито у формулацијама „писано је“ или „јер је тако пророк написао“. Уопште, месијански лик Христа се не може разумети без старозаветне перспективе. Он је Месија којег су најавили пророци, и у којем се „испунила Писма“. Многи догађаји из Христовог овоземног живота дешавали су се јер „je свe билo дa сe испунe Писмa прoрoчкa“ (Мт 26, 56) или „јeр сe oвo дoгoди дa сe испуни Писмo“ (Јн 19, 36). Сам Христос се често позивао на Писмо: „Зaр нистe никaдa читaли у Писму“ (Мт 21, 42; Мк 12, 10) или „Вaрaтe сe, нe знajући Писмa“ (Мт 22, 29). Он га је у неким ситуацијама тумачио: „И пoчeвши oд Mojсиja и oд свиjу Прoрoкa рaзjaсни им штo je у свим Писмимa o њeму писaнo“ (Лк 24, 27). Такође је позивао да се изучавају свети списи: „Истрaжуjeтe Писмa, jeр ви мислитe дa у њимa имaтe живoт вeчни; a управо oнa свeдoчe o мeни“ (Јн 5, 39). Поготово су се апостоли у расправама са Јеврејима позивали на Писмо. Тако се за ап. Павла на једном месту у Делима каже: „И Пaвлe пo свoмe oбичajу уђe к њимa, и три субoтe рaспрaвљaшe с њимa o Писму“ (Дап 17, 2). Писмо је и настало са циљем да буде поука и утеха Христовим ученицима „јeр штo сe рaниje нaписa зa нaшу сe пoуку нaписa, дa крoз трпљeњe и утeхoм Писмa имaмo нaду“ (Рим 15, 4). Сви ови наводи сведоче колико је Писмо, тј. Стари Завет био важан за Христа и апостоле. Рана Црква се од самих почетака саморазумевала као Нови Израил, који своје утемељење има у Старом. Истоветна аналогија постојала је на нивоу Писма. Нови Завет изникао је из Старог, који је и био „васпитач за Христа“ (Гал 3, 24). Стварност коју је најавио Стари остварила се у Новом Завету. На тим богословским основама настало је хришћанско Свето Писмо. Стога и не чуди ауторитет Старог Завета у свести раних хришћанских теолога и уопште у животу Цркве. Тај ауторитет се огледао у његовој богослужбеној употреби – химнографији и иконографији, а нарочити хришћанској теологији и егзегези. Од сачуваних светоотачких тумачења Писма, приметно је да су се свети оци у егзегези више усмеравали на Стари Завет, што је врло индикативно. Чак су и у аскетској литератури старозаветни списи имали средишњу улогу, као нпр. Псалми, Приче Соломонове или Исаија. У светописамским текстовима оци су тражили Истине вере. Поред тога, у Писму су присутни и обрасци мишљења, који су формирани већ у Старом Завету. Размишљати и говорити о Богу могуће је само кроз разумевање речи Божије присутне у Писму. Тако се у оквиру хришћанске егзегезе развила типологија, као егзегетски приступ који се заснивао на изналажењу и разумевању унутрашњих спона између старозаветне и новозаветне стварности, као и њене егзистенцијалне импликације на реалност Цркве. Готово је фасцинанатно колико су свети оци познавали старозаветне списе. За неке се, чак, тврдило да су цело Писмо знали напамет. Познавање Писма није важило само за оне оце који су били посебно усмерени на тумачења, као што су Св. Јован Златоуст, Теодорит Кирски или Св. Јефрем Сиријски, већ и на оце склоније богословским спекулацијама, као што су Св. Атанасије Велики, Св. Василије Велики Св. Кирил Александријски или Св. Максим Исповедник. Довољно је само погледати колико је Св. Кирил опширно тумачио мале пророке, па на основу тога закључити шта му је значио Стари Завет. Истоветан утисак се стиче када се погледају Питања и недоумице (Quaestiones et dubia) Св. Максима. Све то говори колико је Стари Завет био важан, не само као духовна поука, него и као ослонац богословског промишљања. Добро је познато да још је раном периоду Цркве маркионство одбачено као јерес, јер је Маркион одбацивао Стари Завет, разликујући старозаветног и новозаветног Бога. Црква је на такве изазове одлучно исповедила да је Бог оба Завета исти Бог, који се јављао Мојсеју и осталим старозаветним боговидцима, и коначно се у пуноћи јавио у личности Исуса Христа. Стари Завет је историја кроз коју је Бог пројавио своју вољу, то значи да је Стари Завет сведочанство домостроја. Читајући Стари Завет ми разумевамо Божији домострој, а тиме и тајну Христа. Међутим, временом је Стари Завет, као и Писмо уопште, губио средишњу улогу у животу Цркве. Само разумевање Старог Завета било често превише јуридички схватано. Кроз средњи век је у ширим масама Стари Завет често био синоним за јуридичко устројство система у којем се живело. Слика строгог Бога настала је кроз призму цара, моћног суверена. Свети закони су требали да сакрализују државне законе. Касније су губитку непосредног односа са Писмом додатно допринеле историјске и културолошке околности у којима су се налазили православни народи – широко распрострањена неписменост, не само код народа него и међу свештенством и монаштвом. У смутним и тешким временима Писмо је некако гурнуто у страну, што је нужно оставило последице. То се итекако одразило на богословље тадашње Цркве, али своје одразе има и у савременом православном богословљу, у којем Писмо такође игра занемарљиву улогу. Чак код једног броја данашњих теолога и појединачно читање Писма се назива протестантизмом, а сама библистика ‘сумњивом науком’. Стиче се утисак да у нашој средини није довољно освешћено то колико су се свети оци бавили Писмом. Ни заговорници неопатристичке синтезе нису у том правцу направили некакав озбиљнији искорак. Напротив, углавном се остало на синтетичком и упегланом разумевању отаца, иако је сам покрет имао свој богословски значај. Међутим, гласовита крилатица „напред к оцима“ морала би се разумети као „поватак Писму“, јер су управо то чинили оци. Суштина проблема лежи у адекватном разумевању три основне тачке: Писмо, оци и савремено богословље. Средишње место припада свакако Писму, тако је било код отаца. Истовремено, без повратка Писму тешко је говорити о повратку оцима. Како разумети оце, ако се не разуме извор њиховог богословља? Наравно, оце треба више разумети у контексту историје тумачења Писма, али и базичног разумевања њиховог приступа Писму. У сваком случају, јасно је да темељно ишчитавање библијских текстова није specificum само светоотачког богословља, нити пак савремене библистике, као издвојене научне области. Повратак Писму јесте повратак животном реализму, питањима због којих је написан Стари и Нови Завет. Питањима којим су се бавили свети оци. Иза облака великих теолошких идеја, Писмо у средиште пажње ставља човека. У том смислу улога Старог Завета је немериво значајна. Поред већ набројених богословских аспеката присутних у предању Цркве и светоотачком богословљу, Стари Завет добија на актуелности у многим ситуацијама кроз које пролази савремени човек, Црква и друштво у целини. Силни изазови свакодневице, могу наћи своје одговоре у старозаветним списима. То се, пре свега односи на питање присуства Бога у животу човека и у свету. Улажењем у старозаветни текст стиче се религијски сензибилитет, који на позитиван начин обликује човеков светоназор. Многе старозаветне личности имају парадигматски карактер у смислу образаца понашања и деловања. У неким ликовима дубоко су оцртане карактерне особине човека, па се тако на пластичан начин приказују међуљудски односи и последице таквих односа. У том смислу Стари Завет представља архетипску стварност, која има за циљ да човеку помогне да нађе пут ка Богу и да препозна Божије реално присуство у сопственом животу. Стога се Стари Завет не може разумевати само као књига која је имала значај у предхришћанско доба, и у којој је најављен долазак Месије. Стари Завет је то и још много тога, што га чини незаобилазним и стално актуелним у временском ходу Цркве. http://teologija.net/znacaj-starog-zaveta/ Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг

На некој протестантској страници сам давно, не сећам се више којој наишао на овај користан списак испуњених пророштава Старог завета о Господу Исусу Христу. Листа пророчанстава из Старог завета која су се ипунила на Исусу Христу. Сведочанство о Месији којега је Бог одредио и послао. Пророштва у Старом завету Нагласак Испуњење у Новом завету И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. (1. Мој. 3:15) Семе жене А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону. (Гал. 4:4) Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи? (1. Мој. 18:18) Обећано семе Авраамово Ви сте синови пророка и завета који учини Бог с очевима вашим говорећи Аврааму: и у семену твом благословиће се сви народи на земљи. (Дела 3:25) И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега. (1. Мој. 17:19) Обећано семе Исаково Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову. (Мт. 1:2) Видим Га, али не сад; гледам Га, али не изблиза; изаћи ће звезда из Јакова и устаће палица из Израиља, која ће разбити кнезове моавске и разорити све синове ситове. (4. Мој. 24:17) Обећано семе Јаковљево Сина Јаковљевог, сина Исаковог, сина Авраамовог, сина Тариног, сина Нахоровог. (Лк. 3:34) Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи. (1. Мој. 49:10) Из Јудиног племена Сина Аминадавовог, сина Арамовог, сина Есромовог, сина Фаресовог, сина Јудиног. (Лк. 3:33) Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама. (Иса. 9:7) Наследник престола Давидовог Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамовог сина. (Мт. 1:1) Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило. (Иса. 7:14) Зваће се Емануел - "Бог са нама" Ето, девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило, које ће рећи: С нама Бог. (Мт. 1:23) А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена. (Мих. 5:2) Место рођења - Витлејем А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим. (Мт. 2:1) Зато знај и разуми: Откада изиђе реч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недеља, и шездесет и две недеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко време. (Дан. 9:25) Време рођења Христова У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет. Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом. (Лк. 2:1-2) Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило. (Иса. 7:14) Рођен од девице А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светог. (Мт. 1:18) Цареви тарсиски и острвљани донеће даре, цареви шавски и савски даће данак. Клањаће му се сви цареви, сви народи биће му покорни. (Пс. 72:10-11) Дариван од царева (мудраца) А кад се роди Исус у Витлејему јудејском, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим... И ушавши у кућу, видеше дете с Маријом матером Његовом, и падоше и поклонише Му се; па отворише даре своје и дариваше Га: златом, и тамјаном, и смирном. (Мт. 2:1, 11) Кад Израиљ беше дете, љубих га, и из Мисира дозвах сина свог. (Ос. 11:1) Бекство у Египат И он уставши узе дете и матер Његову ноћу и отиде у Мисир. (Мт. 2:14) Овако вели Господ: Глас у Рами чу се, нарицање и плач велики; Рахиља плаче за децом својом, неће да се утеши за децом својом, јер их нема. (Јер. 31:15) Покољ деце Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили, разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и по свој околини његовој од две године и ниже, по времену које је добро дознао од мудраца. (Мт. 2:16) Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем. (Иса. 40:3) Обећани Христов претеча У оно пак доба дође Јован крститељ, и учаше у пустињи јудејској. И говораше: Покајте се, јер се приближи царство небеско. (Мт. 3:1-2) Али неће се онако замрачити притешњена земља као пре кад се дотаче земље Завулонове и земље Нефталимове, или као после кад досађиваше на путу к мору с оне стране Јордана Галилеји незнабожачкој. Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело. (Иса. 9:1-2) Служба у Галилеји А кад чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју. И оставивши Назарет дође и намести се у Капернауму приморском на међи Завулоновој и Нефталимовој. Да се збуде шта је рекао Исаија пророк говорећи: Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка. Људи који седе у тами, видеше видело велико, и онима што седе на страни и у сену смртном, засветли видело. (Мт. 4:12-16) Тада ће се отворити очи слепима, и уши глувима отвориће се. Тада ће хроми скакати као јелен, и језик немог певаће, јер ће у пустињи проврети воде и потоци у земљи сасушеној. (Иса. 35:5-6) Чудотворац И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. (Мт. 9:35) Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте. (5. Мој. 18:15) Пророк А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет. (Јн. 6:14) Господ се заклео, и неће се покајати: ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом. (Пс. 110:4) Свештеник као Мелхиседек Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом. (Јев. 6:20) И на Њему ће почивати Дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух знања и страха Господњег. (Иса. 11:2) Посебна личност - карактер И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи. (Лк. 2:52) Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо. (Иса. 53:3) Одбачен од Јевреја К својима дође, и своји Га не примише. (Јн. 1:11) Радуј се много, кћери сионска, подвикуј, кћери јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином. (Зах. 9:9) Његов славни улазак у Јерусалим Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев. А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано: (Јн. 12:13-14) И човек мира мог, у ког се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету. (Пс. 41:9) Издат од пријатеља И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда. (Мк. 14:10) И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника. (Зах. 11:12) Продат за тридесет сребрника И рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. (Мт. 26:15) И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару. (Зах. 11:13) Новац за лончареву њиву А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима. (Мт. 27:6-7) Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех. Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други. (Пс. 109:7-8) Јудину службу добија други Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова. И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна. Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други. (Дела 1:18-20) Немој ме дати на вољу непријатељима мојим; јер усташе на ме лажни сведоци; али злоба говори сама против себе. (Пс. 27:12) Лажни сведоци га оптужују И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока, И рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је. (Мт. 26:60-61) Мачу, устани на пастира мог, и на човека друга мог, говори Господ над војскама, удари пастира, и овце ће се разбећи, али ћу окренути руку своју к малима. (Зах. 13:7) Остављен од ученика А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше. (Мт. 26:56) Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих. (Иса. 53:7) Нем пред оптужитељима И кад Га тужаху главари свештенички и старешине, ништа не одговори. Тада рече ми Пилат: Чујеш ли шта на тебе сведоче? И не одговори му ни једну реч тако да се судија дивљаше врло. (Мт. 27:12-14) Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо. (Иса. 53:5) Рањен и бијен Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне. (Мт. 27:26) Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом, И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује. (Пс. 22:7-8) Наруган И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну. (Мт. 27:31) Леђа своја подметах онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лице своје од руга ни од запљувања. (Иса. 50:6) Испљуван и бијен И пљунувши на Њ узеше трску и бише Га по глави. (Мт. 27:30) Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим. (Пс. 69:4) Омрзнут без разлога Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи. Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог. Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта. (Јн. 15:23-25) Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли. (Иса. 53:12) Разапет са злочинцима Тада распеше с Њиме два хајдука, једног с десне а једног с леве стране. (Мт. 27:38) Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје. (Пс. 22:16) Прободене руке и ноге Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. (Јн. 20:27) Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб. (Пс. 22:18) Раздерана хаљина И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети. (Мк. 15:24) И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује. (Пс. 22:8) Исмеван због свог поуздања, у Бога Он се уздао у Бога: нека му помогне сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам син Божји. (Мт. 27:43) За љубав моју устају на мене, а ја се молим. (Пс. 109:4) Моли за непријатеље А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке. (Лк. 23:34) Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом. (Пс. 69:21) Понуђен са жучи и оцтом Дадоше Му да пије сирће помешано са жучи, и окусивши не хте да пије. (Мт. 27:34) Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје? (Пс. 22:1) Вапај са крста А око деветог сата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио? (Мт. 27:46) И у онај дан, говори Господ Господ, учинићу да сунце зађе у подне, и помрачићу земљу за белог дана. (Ам. 8:9) Тама на земљи А од шестог сата би тама по свој земљи до сата деветог. (Мт. 27:45) И излићу на дом Давидов и на становнике јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене ког прободоше; и плакаће за њим као за јединцем, и тужиће за њим као за првенцем. (Зах. 12:10) Прободен бок Него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. (Јн. 19:34) Чува Господ све кости његове, ни једна се од њих неће сломити. (Пс. 34:20) Кости му нису сломљене А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге. (Јн. 19:33) Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим. (Иса. 53:9) Сахрањен у гроб богатог човека А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. Овај приступивши к Пилату замоли га за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело. И узевши Јосиф тело зави Га у платно чисто; И метну Га у нови свој гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде. (Мт. 27:57-60) Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост. (Пс. 16:10) Ускрснуће А кад иђаху да јаве ученицима Његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Здраво! А оне приступивши ухватише се за ноге Његове и поклонише Му се. (Мт. 28:9) Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже! (Пс. 68:18) Вазнесење И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових. (Дела 1:9)

Епископ рашко-призренски и админстратор Еперхије нишке Господин Теодосије и градоначелник Ниша Дарко Булатовић, на иницијативу Епархије нишке у сарадњи са ЈКП "Медиана", ораганизовали су данас на Побусани понедељак, акцију чишћења Старог гробља у Нишу. Владика и Теодосије и градоначелник Булатовић чисте гробна места, Фото: Јужна Србија Старо гробље у Нишу, обрасло растињем, лоцирано практично у ширем центру града, већ деценијама нема своју основну функцију. Зарасло растиње на гробовима, Фото: Јужна Србија "Годинама постоје разне иницијативе да се овај "Некрополис-музеј" претвори у меморијални комплес, јер су ту сахрањени многи великани из Ниша и околине, али због нерешених имовинско правних односа и недостатка средстава, тај процес би могао да траје јако дуго", рекао је данас градоначелник Булатовић и додао да се Град Ниш радо одазавао позиву владике Теодосија, да се данас крене са оним основним чишћењем и одржавањем запуштених делова Старог гробља. Драко Булатовић и владика Теодосије, Фото: Јужна Србија "Акција у којој поред радника ЈКП "Медиана" учествију и свешетници Епархије нишке, трајаће неколико дана, а на крају ће се гробна места поново освештати", изјавио је владика Теодосије, који је и сам узео учешће у сређивању зараслог растиња. Владика Теодосије, Фото: Јужна Србија Град ће у наредном периоди изнаћи трајно решење за одржавање овог прелепог простора, који носи сведочење о пореклу града, изјавио је Булатовић. Свештеници пред почетак акције, Фото: Јужна Србија Инфо Акцију је подржала и ГО Палилула, на чијој се територији налази комплекс Старо гробље. Извор текста и фотографијâ http://www.juznasrbija.info/vesti/nesvakidasnja-slika-vladika-teodosije-i-gradonacelnik-nisau-akciji-ciscenja-starog-groblja.html#.WP704F7hkoA.facebook View full Странице