Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'српски'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 257 results

  1. ризница богословља

    Патријарх српски г. Иринеј допутовао у Београд

    Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је 5. новембра 2018. године у Београд после вишедневне посете српским парохијама у Јужноафричкој Републици и Боцвани. Његову Светост Патријарха на београдском аеродорму Никола Тесла дочекао је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић и лични секретар Његове Светости г. Дејан Накић. Његова Светост Патријарх посетио је, од 23. октобра до 4. новембра 2018. године, Јужноафричку Републику и Боцвану -ПРЕГЛЕД ПОСЕТЕ. У пратњи Његове Светости били су Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић. Извор: Српска Православна Црква
  2. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је 5. новембра 2018. године у Београд после вишедневне посете српским парохијама у Јужноафричкој Републици и Боцвани. Његову Светост Патријарха на београдском аеродорму Никола Тесла дочекао је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, шеф Кабинета Патријарха српског ђакон Александар Прашчевић и лични секретар Његове Светости г. Дејан Накић. Његова Светост Патријарх посетио је, од 23. октобра до 4. новембра 2018. године, Јужноафричку Републику и Боцвану -ПРЕГЛЕД ПОСЕТЕ. У пратњи Његове Светости били су Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  3. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је 24. октобра 2018. године храм Светог апостола Томе, Сaнихил и Црквено-школску општину Светог Саве у Јоханесбургу. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетиће од 23. октобра до 4. новембра 2018. године Јужноафричку Републику и Боцвану. Његова Светост Патријарх oсвештаће 27. октобра 2018. године храм Светог Саве Српског у Габорону, Боцвана, док ће 28. октобра у Кејптауну, Јужноафричка Република, увеличати прославу грчког националног празника и служити свету Литургију са локалним архијерејима. Патријарх српски г. Иринеј началствоваће 4. новембра прославом 40-годишњице храма Светог Томе у Јоханесбургу. У пратњи Његове Светости биће Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић. фото: Виолета Павловић-Мариновић Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  4. ризница богословља

    Патријарх српски Иринеј стигао у Јоханесбург

    Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио је 24. октобра 2018. године храм Светог апостола Томе, Сaнихил и Црквено-школску општину Светог Саве у Јоханесбургу. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетиће од 23. октобра до 4. новембра 2018. године Јужноафричку Републику и Боцвану. Његова Светост Патријарх oсвештаће 27. октобра 2018. године храм Светог Саве Српског у Габорону, Боцвана, док ће 28. октобра у Кејптауну, Јужноафричка Република, увеличати прославу грчког националног празника и служити свету Литургију са локалним архијерејима. Патријарх српски г. Иринеј началствоваће 4. новембра прославом 40-годишњице храма Светог Томе у Јоханесбургу. У пратњи Његове Светости биће Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић. фото: Виолета Павловић-Мариновић Извор: Радио Слово љубве
  5. Интервју са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем за свечани број "Вечерњих новости", поводом 65. годишњице постојања листа: 1. Православни свет се налази у најделикатнијој ситуацији у новијој историји. Епископ бачки г. Иринеј оценио је тим поводом да Православљу прети раскол тежи од оног који је на вишевековни рок поделио хришћански свет на Исток и Запад. Да ли је, ако имамо у виду аргументе Московске и Васељенске Патријаршије, глобални црквени поредак неповратно промењен? Ето, принуђени смо да и разговор за овај јубиларни број „Вечерњих новости“ отпочнемо великим проблемима. Ипак, честитам Вама, редакцији и читаоцима велики, шездесетпетогодишњи јубилеј. Радујем се што је, напокон, дошло време да овај наш угледни дневни лист буде потпуно и без остатка гласило које заступа интересе српског народа, српске културе, просвете, спорта, па ─ зашто не? ─ и Српске Цркве. Криза о којој питате јесте већ ту, и то веома дубока, а може, нажалост, доћи и до трагедије дубоког и дуготрајног раскола. Али глобални црквени поредак није неповратно промењен. Црква не зна за неповратне процесе и коначне промене. Све се може излечити и превазићи, љубављу и милошћу Божјом, ако код нас људи иоле има добре воље и спремности на покајање. Црквени поредак је уствари суштински непромењив, а проблеми настају кад га ми људи, не искључујући ни оне најодговорније у Цркви, из било којих разлога и ради било каквих циљева нарушимо. Односи Васељенске и Московске Патријаршије 2. Имали сте прилику да се за веома кратко време сретнете са представницима обе древне Патријаршије, – патријархом Вартоломејем и митрополитом Иларионом, – што је протумачено као нека врста Ваше помиритељске мисије. Коју поруку сте пренели представницима ових Цркава и шта су Вам они рекли? Верујете ли да је могуће приближити ставове Васељенске и Московске Патријаршије и несугласице вратити у оквире искреног братског дијалога? Ја нисам био у некој специјалној помиритељској мисији, али сам, у име Српске Православне Цркве, чинио све што сам могао да се избегне најгори сценарио. Најпре је наш Сабор апеловао на Његову Светост цариградског патријарха да не пренагљује и да иде путем дијалога и свеправославног консензуса, затим је наш Свети Синод поново апеловао у истом духу, а најзад сам и лично изнео наш став приликом сусрета са Васељенским Патријархом у Солуну. Наравно, претходно сам разговарао и са Његовом Светошћу Патријархом московским, а став наше Цркве пренели смо и свим помесним аутокефалним Црквама. То је управо став да треба потпуно и неизоставно поштовати вековни црквени поредак и свете каноне, што наша Мајка Црква у Цариграду, нажалост, по мишљењу огромне већине епископа и теолога Српске Православне Цркве, сада не чини. Ми нисмо на клацкалици „за и против”. Ми смо за јединство Цркве, слогу, одговорност, верност канонском поретку, а против свега што дели и води у опасност раскола. Као потез који води до раскола, и то не само на канонском подручју аутономне Украјинске Православне Цркве, него директно и недвосмислено отвара могућност ─ готово и да потенцира ─ нове расколе у другим помесним Црквама, доживљавам и последње саопштење Светог Синода Цариградске Патријаршије од 11. октобра. То саопштење је словом, ставовима и духом супротно учењу и усторојству Православне Цркве. Његов последњи став који, наводно у духу мира и љубави Христове апелује на избегавање насиља, одмазде и преотимања цркава и манастира, личи ми на затварање очију пред лако предвидим последицама сопствених поступака, да не кажем баш на пилатовско прање руку. 3. Делите ли забринутост дела наше јавности да би раскол у Православљу могао да прозиведе тешке последице на простору канонске јурисдикције Српске Православне Цркве, посебно у Македонији, Црној Гори и Хрватској, где већ делују парацрквене организације? Таква опасност, уколико би овај преседан „прошао”, претила би не само нашој помесној Цркви него, практично, свакој без изузетка, укључујући и сестринску Цркву у Грчкој. Будућност Косова и Метохије 4. Будућност Косова и Метохије питање је свих питања у Србији. Иницијатива председника Александра Вучића о разграничењу са Албанцима, чини се, највеће противнике стекла је у делу Српске Православне Цркве. Осим званично формулисаног става Светог Архијерејског Сабора о КиМ, видите ли још неки пут који би водио праведном решењу косовског питања? Ја разумем сву трагику ситуације са којом су суочени наша држава и сав српски народ, као и све муке и дилеме са којима се бори председник Вучић, али сматрам да не треба ићи на брза или, не дај Боже, провизорна решења. Не можемо и не смемо дати оно што је вековима наше, а што никад у историји није припадало албанској држави, без обзира на то што је то отето и сада под страном окупацијом. То је једнодушни став нашег Архијерејског Сабора и велике већине наших верника. Ми нисмо ни за какав конфликт, дакле ни за такозвани замрзнути конфликт, али нисмо ни за признавање свршеног чина постигнутог неправдом, агресијом, насиљем, злочинима. 5. Више пута сте рекли да Црква може и хоће да подржи државу, у труду да заштити пресудне интересе нашег народа. Говорили сте и да се Вучић лавовски бори за КиМ. Како видите положај СПЦ у случају да држава и Црква не постигну сагласност око најбољег решења за јужну покрајину? И сада мислим да се председник Вучић лавовски бори за Косово и Метохију, и то под невиђено неравноправним условима, али и да вековни непромењиви став Цркве свога народа и уједно своје властите Цркве доживљава као помоћ, а не као одмагање и отежавање ионако претешке ситуације. Наду и утеху улива то што он вишекратно изјављује да неће наметати своју вољу и своја евентуална решења већ да ће поштовати слободно изражену народну вољу, па макар се са њом интимно и не слагао. Црква, по својој природи, не доноси државне и политичке одлуке, али има право, а још више дужност, да укаже на вечна мерила и вечне вредности, пре свега на служење правди, слободи, миру и животу за све и сваког, па, не на последњем месту, и за свој народ, своје вернике. Европска унија и Русија 6. Србија, српски народ и његове власти изложене су великим притисцима и претњама које долазе из развијене Европе којој и сами стремимо. Видите ли у скорије време Србију у друштву држава Европске уније? Наш главни проблем и нису наши вековни суседи Арбанаси него управо „развијена Европа”, па и Запад уопште (част изузецима), јер се не бави превасходно решавањем кризе и превазилажењем сукоба, штетног и опасног за све, а не само за нас Србе, него се, нажалост, понајвише бави својим „вечним интересима”. У Европској унији, рекао бих, баш и не изгарају од жеље за нашим присуством, што због нашег пријатељства са Русијом што из својих унутрашњих разлога, и зато стално постављају нове услове, траже да прихватимо њихово „решење” за Косово и Метохију и одлажу ли, одлажу. Ако и када дођемо на ред, Европска унија ће бити сасвим другачија него што је данас, уколико, наравно, буде постојала. Рећи ћу шаљиво: бар за њену будућу судбину нећемо ми Срби бити криви. 7. Како тумачите то што нам из Брисела сугеришу да своју спољну политику ускладимо са ЕУ, што је параван за њихову стварну жељу да уведемо санкције Русији? На то сам вам већ одговорио. Маколико чланство у Унији изгледало привлачно са економског аспекта, не верујем да ћемо ми икада купити за себе чланску карту по цени увођења санкција Русији или било каквих аката непријатељства према тој великој, једноверној и братској земљи. 8. Да ли је у овим глобалним кретњима и оживљавању хладног рата позиција војно неутралне и самосталне Србије уопште одржива? Мислим да јесте одржива – штавише, и једина реална шанса за опстанак Србије на међународној позорници. 9. Како коментаришете најаве из света да Босну и Херцеговину чека процес унитаризације, што за нас значи нестанак Републике Српске? Да ли ће српски народ успети да спречи овај процес? Републику Српску је огромним жртвама створио српски народ и она неће, ако Бог дâ, ни нестати нити се утопити у унитарну Босну. Недавни избори то показују – грађани Републике Српске гласали су првенствено за Републику Српску. Положај српског народа у Црној Гори 10. Указали сте недавно на изузетно тежак положај српског народа у Црној Гори, на шта је са највишег места у овој држави Српска Црква оцењена као главни носилац великосрпског национализма и ударна песница идеологâ Велике Србије и империјалне Русије на Балкану. Како сте схватили и доживели ову поруку? Како видите будућност Српске Цркве у Црној Гори суочене са отвореним претњама тамошњег режима? Да бисмо било који проблем почели да решавамо, морамо се са њим суочити. Није, до сада, са одговарајућег места и на одговарајући начин, дефинисан положај српског народа у Црној Гори. Уколико је изјава коју помињете помогла да се отворено говори о проблемима Срба - асимилацији, дискриминацији по различитим основама, бруталном затирању и фалсификовању историје, покушајима отимања светиња, културног и верског наслеђа - више сам него задовољан. Пошто је Црна Гора историјски класична српска земља, наша Спарта, како се раније говорило, и Српска Православна Црква мора бити оно што јесте и што је одувек тамо била, под било чијом влашћу, турском, млетачком, комунистичком, стожер Православља и Српства, Српства у смислу чувања, неговања и унапређивања православне културе, али и јасне одбране угрожених права народа и појединаца. То никако не значи угрожавање државе и власти или њихових прерогатива. 11. Предстоји заседање Светог Архијерејског Сабора. Са којим мотивима је после више година заказано јесење заседање и која ће питања разматрати највиши великодостојници наше Цркве? Јесења заседања су, по правилу, тематска и трају дан или два, не више. Предстојеће је заказано ради унапређења црквене просвете. Ту има неких проблема, можда и лутања. Наравно, болна тема којом смо почели данашњи разговор биће, неизбежно, уврштена у дневни ред. Нацрт новог Устава Српске Православне Цркве 12. Велику пажњу је у јавности је изазвао предложени нацрт новог Устава Српске Православне Цркве. Како тече рад на унапређењу овог акта и када очекујете да буде усвојен? Да ли ће Пећка Патријаршија постати саставни део њеног званичног назива? Велика пажња јавности са једне стране је добра и сведочи да многи брину о својој Цркви, њеном унутрашњем устројству, положају у друштву и слично. Са друге стране, ради се о заиста уско стручној и интердисциплинарној проблематици, коју не познају, или је веома слабо познају, многи који су се оглашавали. Било је ту и помало комичних ставова, малтене да Устав Цркве иде и на референдум и слично. Црква овом питању приступа са највећом могућом пажњом. Текст у основи није споран. Чланови Сабора су на претходном заседању извршили увид, дискутовали и дали одређене сугестије, а потом је одлучено да се те и нове сугестије још једампут расмотре, тако да се усвајање новог Устава очекује на редовном заседању, 2019. године. И напокон, историјско име Српске Православне Цркве јесте Пећка Патријаршија. Тако је било, тако ће и бити. Уставом ће само формално бити васпостављено. Пећки патријарашки престо, историјско је, актуелно и трајно седиште Српске Православне Цркве. И назив Српска Православна Црква, мада новијег датума, свакако ће остати у употреби. Породица - домаћа Црква 13. Сведоци смо велике полемике у јавности поводом емитовања ријалити програма на изузетно гледаним телевизијама са националном фреквенцијом. Који је Ваш став о емитовању оваквих баналних, а све чешће и изузетно вулгарних садржаја у медијима? Честитам министру културе што је покренуо ово питање. Ономе ко такве ствари хоће да гледа, нека се приказује после поноћи на посебном каналу и нека плати! Рекли су ми да је таква пракса у свету. Уколико је проблем у законима, нека их промене! Деци и младима треба пружити добре примере, а не да им беспризорни служе за углед. Телевизија треба да служи просвећивању народа, култури, просвети, наравно и разоноди, хумору, али са мером и укусом. 14. Како се у савременом друштву борити против општег тренда отуђења и самодовољности? Долазимо ли до позиције да је породица превазиђена, што нам сугеришу идеолози неких нових покрета? Први благослов и прва заповест коју је Бог дао људима гласи: Рађајте се и множите се и напуните земљу! Апостол Павле тајну брака и породице у Посланици Ефесцима пореди са Христом и Црквом, а наш народ, који можда и не познаје довољно богословске науке, суштински следи апостола Павла па за породицу каже домаћа Црква. То довољно говори о значају породице. Морамо се, као народ, одупрети таквим идеологијама. Ту одговорност медијских посленика није мања од одговорности просветних радника. Црква има своју велику одговорност у промовисању породице као здраве заједнице у којој живе и васпитавају се здраве личности. Последице разбијања нормалне породице су наркоманија, алкохолизам, отуђеност, бежање у секте и друге девијације. Извор: Српска Православна Црква
  6. Интервју са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем за свечани број "Вечерњих новости", поводом 65. годишњице постојања листа: 1. Православни свет се налази у најделикатнијој ситуацији у новијој историји. Епископ бачки г. Иринеј оценио је тим поводом да Православљу прети раскол тежи од оног који је на вишевековни рок поделио хришћански свет на Исток и Запад. Да ли је, ако имамо у виду аргументе Московске и Васељенске Патријаршије, глобални црквени поредак неповратно промењен? Ето, принуђени смо да и разговор за овај јубиларни број „Вечерњих новости“ отпочнемо великим проблемима. Ипак, честитам Вама, редакцији и читаоцима велики, шездесетпетогодишњи јубилеј. Радујем се што је, напокон, дошло време да овај наш угледни дневни лист буде потпуно и без остатка гласило које заступа интересе српског народа, српске културе, просвете, спорта, па ─ зашто не? ─ и Српске Цркве. Криза о којој питате јесте већ ту, и то веома дубока, а може, нажалост, доћи и до трагедије дубоког и дуготрајног раскола. Али глобални црквени поредак није неповратно промењен. Црква не зна за неповратне процесе и коначне промене. Све се може излечити и превазићи, љубављу и милошћу Божјом, ако код нас људи иоле има добре воље и спремности на покајање. Црквени поредак је уствари суштински непромењив, а проблеми настају кад га ми људи, не искључујући ни оне најодговорније у Цркви, из било којих разлога и ради било каквих циљева нарушимо. Односи Васељенске и Московске Патријаршије 2. Имали сте прилику да се за веома кратко време сретнете са представницима обе древне Патријаршије, – патријархом Вартоломејем и митрополитом Иларионом, – што је протумачено као нека врста Ваше помиритељске мисије. Коју поруку сте пренели представницима ових Цркава и шта су Вам они рекли? Верујете ли да је могуће приближити ставове Васељенске и Московске Патријаршије и несугласице вратити у оквире искреног братског дијалога? Ја нисам био у некој специјалној помиритељској мисији, али сам, у име Српске Православне Цркве, чинио све што сам могао да се избегне најгори сценарио. Најпре је наш Сабор апеловао на Његову Светост цариградског патријарха да не пренагљује и да иде путем дијалога и свеправославног консензуса, затим је наш Свети Синод поново апеловао у истом духу, а најзад сам и лично изнео наш став приликом сусрета са Васељенским Патријархом у Солуну. Наравно, претходно сам разговарао и са Његовом Светошћу Патријархом московским, а став наше Цркве пренели смо и свим помесним аутокефалним Црквама. То је управо став да треба потпуно и неизоставно поштовати вековни црквени поредак и свете каноне, што наша Мајка Црква у Цариграду, нажалост, по мишљењу огромне већине епископа и теолога Српске Православне Цркве, сада не чини. Ми нисмо на клацкалици „за и против”. Ми смо за јединство Цркве, слогу, одговорност, верност канонском поретку, а против свега што дели и води у опасност раскола. Као потез који води до раскола, и то не само на канонском подручју аутономне Украјинске Православне Цркве, него директно и недвосмислено отвара могућност ─ готово и да потенцира ─ нове расколе у другим помесним Црквама, доживљавам и последње саопштење Светог Синода Цариградске Патријаршије од 11. октобра. То саопштење је словом, ставовима и духом супротно учењу и усторојству Православне Цркве. Његов последњи став који, наводно у духу мира и љубави Христове апелује на избегавање насиља, одмазде и преотимања цркава и манастира, личи ми на затварање очију пред лако предвидим последицама сопствених поступака, да не кажем баш на пилатовско прање руку. 3. Делите ли забринутост дела наше јавности да би раскол у Православљу могао да прозиведе тешке последице на простору канонске јурисдикције Српске Православне Цркве, посебно у Македонији, Црној Гори и Хрватској, где већ делују парацрквене организације? Таква опасност, уколико би овај преседан „прошао”, претила би не само нашој помесној Цркви него, практично, свакој без изузетка, укључујући и сестринску Цркву у Грчкој. Будућност Косова и Метохије 4. Будућност Косова и Метохије питање је свих питања у Србији. Иницијатива председника Александра Вучића о разграничењу са Албанцима, чини се, највеће противнике стекла је у делу Српске Православне Цркве. Осим званично формулисаног става Светог Архијерејског Сабора о КиМ, видите ли још неки пут који би водио праведном решењу косовског питања? Ја разумем сву трагику ситуације са којом су суочени наша држава и сав српски народ, као и све муке и дилеме са којима се бори председник Вучић, али сматрам да не треба ићи на брза или, не дај Боже, провизорна решења. Не можемо и не смемо дати оно што је вековима наше, а што никад у историји није припадало албанској држави, без обзира на то што је то отето и сада под страном окупацијом. То је једнодушни став нашег Архијерејског Сабора и велике већине наших верника. Ми нисмо ни за какав конфликт, дакле ни за такозвани замрзнути конфликт, али нисмо ни за признавање свршеног чина постигнутог неправдом, агресијом, насиљем, злочинима. 5. Више пута сте рекли да Црква може и хоће да подржи државу, у труду да заштити пресудне интересе нашег народа. Говорили сте и да се Вучић лавовски бори за КиМ. Како видите положај СПЦ у случају да држава и Црква не постигну сагласност око најбољег решења за јужну покрајину? И сада мислим да се председник Вучић лавовски бори за Косово и Метохију, и то под невиђено неравноправним условима, али и да вековни непромењиви став Цркве свога народа и уједно своје властите Цркве доживљава као помоћ, а не као одмагање и отежавање ионако претешке ситуације. Наду и утеху улива то што он вишекратно изјављује да неће наметати своју вољу и своја евентуална решења већ да ће поштовати слободно изражену народну вољу, па макар се са њом интимно и не слагао. Црква, по својој природи, не доноси државне и политичке одлуке, али има право, а још више дужност, да укаже на вечна мерила и вечне вредности, пре свега на служење правди, слободи, миру и животу за све и сваког, па, не на последњем месту, и за свој народ, своје вернике. Европска унија и Русија 6. Србија, српски народ и његове власти изложене су великим притисцима и претњама које долазе из развијене Европе којој и сами стремимо. Видите ли у скорије време Србију у друштву држава Европске уније? Наш главни проблем и нису наши вековни суседи Арбанаси него управо „развијена Европа”, па и Запад уопште (част изузецима), јер се не бави превасходно решавањем кризе и превазилажењем сукоба, штетног и опасног за све, а не само за нас Србе, него се, нажалост, понајвише бави својим „вечним интересима”. У Европској унији, рекао бих, баш и не изгарају од жеље за нашим присуством, што због нашег пријатељства са Русијом што из својих унутрашњих разлога, и зато стално постављају нове услове, траже да прихватимо њихово „решење” за Косово и Метохију и одлажу ли, одлажу. Ако и када дођемо на ред, Европска унија ће бити сасвим другачија него што је данас, уколико, наравно, буде постојала. Рећи ћу шаљиво: бар за њену будућу судбину нећемо ми Срби бити криви. 7. Како тумачите то што нам из Брисела сугеришу да своју спољну политику ускладимо са ЕУ, што је параван за њихову стварну жељу да уведемо санкције Русији? На то сам вам већ одговорио. Маколико чланство у Унији изгледало привлачно са економског аспекта, не верујем да ћемо ми икада купити за себе чланску карту по цени увођења санкција Русији или било каквих аката непријатељства према тој великој, једноверној и братској земљи. 8. Да ли је у овим глобалним кретњима и оживљавању хладног рата позиција војно неутралне и самосталне Србије уопште одржива? Мислим да јесте одржива – штавише, и једина реална шанса за опстанак Србије на међународној позорници. 9. Како коментаришете најаве из света да Босну и Херцеговину чека процес унитаризације, што за нас значи нестанак Републике Српске? Да ли ће српски народ успети да спречи овај процес? Републику Српску је огромним жртвама створио српски народ и она неће, ако Бог дâ, ни нестати нити се утопити у унитарну Босну. Недавни избори то показују – грађани Републике Српске гласали су првенствено за Републику Српску. Положај српског народа у Црној Гори 10. Указали сте недавно на изузетно тежак положај српског народа у Црној Гори, на шта је са највишег места у овој држави Српска Црква оцењена као главни носилац великосрпског национализма и ударна песница идеологâ Велике Србије и империјалне Русије на Балкану. Како сте схватили и доживели ову поруку? Како видите будућност Српске Цркве у Црној Гори суочене са отвореним претњама тамошњег режима? Да бисмо било који проблем почели да решавамо, морамо се са њим суочити. Није, до сада, са одговарајућег места и на одговарајући начин, дефинисан положај српског народа у Црној Гори. Уколико је изјава коју помињете помогла да се отворено говори о проблемима Срба - асимилацији, дискриминацији по различитим основама, бруталном затирању и фалсификовању историје, покушајима отимања светиња, културног и верског наслеђа - више сам него задовољан. Пошто је Црна Гора историјски класична српска земља, наша Спарта, како се раније говорило, и Српска Православна Црква мора бити оно што јесте и што је одувек тамо била, под било чијом влашћу, турском, млетачком, комунистичком, стожер Православља и Српства, Српства у смислу чувања, неговања и унапређивања православне културе, али и јасне одбране угрожених права народа и појединаца. То никако не значи угрожавање државе и власти или њихових прерогатива. 11. Предстоји заседање Светог Архијерејског Сабора. Са којим мотивима је после више година заказано јесење заседање и која ће питања разматрати највиши великодостојници наше Цркве? Јесења заседања су, по правилу, тематска и трају дан или два, не више. Предстојеће је заказано ради унапређења црквене просвете. Ту има неких проблема, можда и лутања. Наравно, болна тема којом смо почели данашњи разговор биће, неизбежно, уврштена у дневни ред. Нацрт новог Устава Српске Православне Цркве 12. Велику пажњу је у јавности је изазвао предложени нацрт новог Устава Српске Православне Цркве. Како тече рад на унапређењу овог акта и када очекујете да буде усвојен? Да ли ће Пећка Патријаршија постати саставни део њеног званичног назива? Велика пажња јавности са једне стране је добра и сведочи да многи брину о својој Цркви, њеном унутрашњем устројству, положају у друштву и слично. Са друге стране, ради се о заиста уско стручној и интердисциплинарној проблематици, коју не познају, или је веома слабо познају, многи који су се оглашавали. Било је ту и помало комичних ставова, малтене да Устав Цркве иде и на референдум и слично. Црква овом питању приступа са највећом могућом пажњом. Текст у основи није споран. Чланови Сабора су на претходном заседању извршили увид, дискутовали и дали одређене сугестије, а потом је одлучено да се те и нове сугестије још једампут расмотре, тако да се усвајање новог Устава очекује на редовном заседању, 2019. године. И напокон, историјско име Српске Православне Цркве јесте Пећка Патријаршија. Тако је било, тако ће и бити. Уставом ће само формално бити васпостављено. Пећки патријарашки престо, историјско је, актуелно и трајно седиште Српске Православне Цркве. И назив Српска Православна Црква, мада новијег датума, свакако ће остати у употреби. Породица - домаћа Црква 13. Сведоци смо велике полемике у јавности поводом емитовања ријалити програма на изузетно гледаним телевизијама са националном фреквенцијом. Који је Ваш став о емитовању оваквих баналних, а све чешће и изузетно вулгарних садржаја у медијима? Честитам министру културе што је покренуо ово питање. Ономе ко такве ствари хоће да гледа, нека се приказује после поноћи на посебном каналу и нека плати! Рекли су ми да је таква пракса у свету. Уколико је проблем у законима, нека их промене! Деци и младима треба пружити добре примере, а не да им беспризорни служе за углед. Телевизија треба да служи просвећивању народа, култури, просвети, наравно и разоноди, хумору, али са мером и укусом. 14. Како се у савременом друштву борити против општег тренда отуђења и самодовољности? Долазимо ли до позиције да је породица превазиђена, што нам сугеришу идеолози неких нових покрета? Први благослов и прва заповест коју је Бог дао људима гласи: Рађајте се и множите се и напуните земљу! Апостол Павле тајну брака и породице у Посланици Ефесцима пореди са Христом и Црквом, а наш народ, који можда и не познаје довољно богословске науке, суштински следи апостола Павла па за породицу каже домаћа Црква. То довољно говори о значају породице. Морамо се, као народ, одупрети таквим идеологијама. Ту одговорност медијских посленика није мања од одговорности просветних радника. Црква има своју велику одговорност у промовисању породице као здраве заједнице у којој живе и васпитавају се здраве личности. Последице разбијања нормалне породице су наркоманија, алкохолизам, отуђеност, бежање у секте и друге девијације. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј казао је у обраћању медијима у Цетињском манастиру да се радује што је у Црној Гори заједно са Патријархом антиохијским и цијелог Истока Јованом X. „Био сам пре 1969/1970 године управник у Острогу, те сам тада имао прилику да посетим готово целу Црну Гору из које је и моја мајка пореклом, тако да имам блискост са Црном Гором. Радује ме што је садашња Црна Гора у односу на тадашњу у погледу Цркве нешто што је нормално за Црну Гору, да има живу Цркву, да има свештенство, монаштво. Посебно ме радује што сам у прилици да будем овде заједно са Патријархом антиохијским, Патријархом древне хришћанске апостолске Цркве који нам свима доноси благослов свој и Његову жељу да у нашем народу владају слога, мир и љубав, оно што је нормално јер смо један народ, иако смо подељени. Али то не значи да смо раздељини. Треба једни друге да помажемо и да будемо народ какав Господ и наша историја очекује и жели“, поручио је Његова Светост. Весна Девић/Рајо Војиновић извор
  8. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј казао је у обраћању медијима у Цетињском манастиру да се радује што је у Црној Гори заједно са Патријархом антиохијским и цијелог Истока Јованом X. „Био сам пре 1969/1970 године управник у Острогу, те сам тада имао прилику да посетим готово целу Црну Гору из које је и моја мајка пореклом, тако да имам блискост са Црном Гором. Радује ме што је садашња Црна Гора у односу на тадашњу у погледу Цркве нешто што је нормално за Црну Гору, да има живу Цркву, да има свештенство, монаштво. Посебно ме радује што сам у прилици да будем овде заједно са Патријархом антиохијским, Патријархом древне хришћанске апостолске Цркве који нам свима доноси благослов свој и Његову жељу да у нашем народу владају слога, мир и љубав, оно што је нормално јер смо један народ, иако смо подељени. Али то не значи да смо раздељини. Треба једни друге да помажемо и да будемо народ какав Господ и наша историја очекује и жели“, поручио је Његова Светост. Весна Девић/Рајо Војиновић извор View full Странице
  9. ризница богословља

    Патријарх српски Иринеј стигао у Ковентри

    У пратњи Његове Светости Патријарха г. Иринеја су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена господа Епископи британско-скандинавски Доситеј, аустријско-швајцарски Андреј и нишки Арсеније, свештеник Ненад Поповић из Бирмингамске Лазарице, протођакон Дамјан Божић и г. Владимир Јелић. Патријарх Иринеј је, подсећамо, у посету Епархији британско-скандинавској дошао поводом 70-годишњице оснивања Црквене општине Бирмингам и 50-годишњце освећења цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму у којој ће 7. октобра 2018. године Патријарх са епископима из више православних Цркава служити свету архијерејску Литургију. Град Ковентри је тешко бомбардован 14. новембра 1940. године. Немачка авијација је уништила центар града и историјску градску катедралу Светог Михаила из 14. века. Од оригиналне катедрале данас су остали спољни зидови и торањ. Нова катедрала је подигнута 1962. године поред старе која је сачувана као опомена будућим генерацијама. И у овом стању, она делује импозантно и више од седам деценија сведочи о страдању, али и о васкрсењу. Град Ковентри је побратим са градом Београдом, управо због страдања у Другом Светском рату. Извор: Српска Православна Црква
  10. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 6. октобра 2018. године у поподнвеним часовима у Ковентри, један од историјских и културних центара Велике Британије, где га је дочекао преузвишени Бискуп Ковентрија г. Кристофер Коксворт. У пратњи Његове Светости Патријарха г. Иринеја су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Преосвећена господа Епископи британско-скандинавски Доситеј, аустријско-швајцарски Андреј и нишки Арсеније, свештеник Ненад Поповић из Бирмингамске Лазарице, протођакон Дамјан Божић и г. Владимир Јелић. Патријарх Иринеј је, подсећамо, у посету Епархији британско-скандинавској дошао поводом 70-годишњице оснивања Црквене општине Бирмингам и 50-годишњце освећења цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму у којој ће 7. октобра 2018. године Патријарх са епископима из више православних Цркава служити свету архијерејску Литургију. Град Ковентри је тешко бомбардован 14. новембра 1940. године. Немачка авијација је уништила центар града и историјску градску катедралу Светог Михаила из 14. века. Од оригиналне катедрале данас су остали спољни зидови и торањ. Нова катедрала је подигнута 1962. године поред старе која је сачувана као опомена будућим генерацијама. И у овом стању, она делује импозантно и више од седам деценија сведочи о страдању, али и о васкрсењу. Град Ковентри је побратим са градом Београдом, управо због страдања у Другом Светском рату. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 4. октобра 2018. године у Патријаршији српској у Београду градоначелника Копра (Словенија) г. Бориса Поповића са сарадницима и свештеником Дејаном Мандићем, парохом копарским Митрополије загребачко-љубљанске.
  12. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 4. октобра 2018. године у Патријаршији српској у Београду градоначелника Копра (Словенија) г. Бориса Поповића са сарадницима и свештеником Дејаном Мандићем, парохом копарским Митрополије загребачко-љубљанске. View full Странице
  13. ризница богословља

    Патријарх српски Иринеј богослужио у Хиландару

    Извор: Српска Православна Црква
  14. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 2. октобра 2018. године свету Литургију у хиландарској цркви Ваведењa Пресвете Богородице. Саслуживао је игуман хиландарски архимандрит Методије. Светој архијерејској Литургији присуствовао је велики број верника који су дошли на поклоњење чудотворној икони Богородице Тројеручице у Светој српској царској лаври. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. ризница богословља

    Патријарх српски Иринеј стигао на Свету Гору

    После доксологије у Протатској цркви, у згради Протата уприличен је свечани пријем. Из Кареје, Патријарх српски г. Иринеј упутио се ка Светој српској царској лаври манастиру Хиландару где га је дочекао хиландарски игуман архимандрит Методије са братијом. Хиландарски монаси отпојали су Многољествије Патријарху српском. Уследило је топло слово добродошлице игумана хиландарског архимандрита Методија. Патријарх српски г. Иринеј обишао је обновљени манастирски конак и присуствовао вечерњем богослужењу. Извор: Телевизија Храм Повезане вести:
  16. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј стигао је 1. октобра 2018. године на Свету Гору. Стигавши на Свету Гору, Његова Светост Патријарх г. Иринеј прво је посетио Кареју где су га свечано дочекали чланови Свете Епистасије као и гувернер Свете Горе г. Константинос Димча. После доксологије у Протатској цркви, у згради Протата уприличен је свечани пријем. Из Кареје, Патријарх српски г. Иринеј упутио се ка Светој српској царској лаври манастиру Хиландару где га је дочекао хиландарски игуман архимандрит Методије са братијом. Хиландарски монаси отпојали су Многољествије Патријарху српском. Уследило је топло слово добродошлице игумана хиландарског архимандрита Методија. Патријарх српски г. Иринеј обишао је обновљени манастирски конак и присуствовао вечерњем богослужењу. Извор: Телевизија Храм Повезане вести: View full Странице
  17. Амбасадор Скат је захвалио Његовој Светости за пријем током којег је вођен разговор о актуелним изазовима по међуверски мир и суживот у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом госту на посети и указаном поштовању, пожелевши му свако добро од Господа. Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  18. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 19. септембра 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Кајла Ската, амбасадора Сједињених Америчких Држава у Републици Србији. Амбасадор Скат је захвалио Његовој Светости за пријем током којег је вођен разговор о актуелним изазовима по међуверски мир и суживот у земљи и региону. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом госту на посети и указаном поштовању, пожелевши му свако добро од Господа. Пријему је присуствовао ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. У наставку свечаног чина освећења храма Патријарх је предводио је свето евхаристијско сабрање. Саслуживали су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и господа Епископи марински и јургински Инокентије из Руске Православне Цркве, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, славонски Јован, далматински Никодим и бихаћко-петровачки Сергије. Уз Његову Светост и архијереје евхаристијско учешће узели су и архимандрит Серафим (Кужић), јеромонах Севастијан из Епархије далматинске, протопрезвитер Стојко Стрика из Епархије бањалучке, презвитер Дејан Мандић из Митрополије загребачко-љубљанске, потођакон Стеван Рапајић из Архиепископије београдско-карловачке, протођакон Захарије из Руске Православне Цркве, протођакон Никола Перковић из Епархије милешевске, ђакон Драган Радић из Митрополије загребачко-љубљанске и ђакон Немања Рељић. На малом входу дугогодишњи парох бихаћки г. Далибор Ненић одликован је највишим чином свештенства - чином протопрезвитера-ставорофора. Благословом епископа Сергија, а руком Његове Светости, прота Далибор Ненић је награђен за пожртвованост и ревност Цркви Божјој у Бихаћу. Свјатјејши Патријарх г. Иринеј обратио се присутнима благословеним речима и поздравио све окупљене вернике и то први пут са олтарских двери цркве Свете Тројице у Бихаћу са које се, слава Богу, после више од седам деценија чује звоно и молитва упућена Господу. Епископ Сергије се такође обратио гостима и пригодним речима поздравио Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и све присутне. -Значај данашњег догађаја може се описати ријечима псалмопојца који каже: Ево дана којег створи Господ обрадујмо се и узвеселимо се у њему (Пс 117, 24), поручио је Владика и позвао на мир, љубав и слогу: -То је оно на шта нас је Господ својим Јеванђељем призвао. На крају свете Литургије орденом Светог Саве одликован је г. Хамдија Липовача из Бихаћа, дугогодишњи добротвори пријатељ Српске Цркве у Бихаћу и Епархије бихаћко-петровачке. Куму новоосвештаног храма Свете Тројице г. Младену Миловановићу и великом добротвору Цркве Христове г. Јову Турањанину уручен је орден Светог краља Милутина. Посебне архијерејске похвалнице уручене су свим доброчинитељима и добротворима светог храма у Бихаћу и за Епархију бихаћко-петровачку благословеног догађаја. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је, после свечане трпезе, посетио мученичко стратиште Гаравице где је у јеку Другог светског рата убијено око 12 хиљада Срба са простора Бихаћа и околине. (Опширније на интернет страници Епархије бихаћко-петровачке) Извор: Српска Православна Црква
  20. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј предводио је 9. септембра 2018. године, на дан када Епархија бихаћко-петровачка прославља своје заштитнике у лику Светих Срба Светитеља, свечани чин освећења храма Свете Тројице у Бихаћу. У наставку свечаног чина освећења храма Патријарх је предводио је свето евхаристијско сабрање. Саслуживали су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и господа Епископи марински и јургински Инокентије из Руске Православне Цркве, зворничко-тузлански Фотије, милешевски Атанасије, горњокарловачки Герасим, славонски Јован, далматински Никодим и бихаћко-петровачки Сергије. Уз Његову Светост и архијереје евхаристијско учешће узели су и архимандрит Серафим (Кужић), јеромонах Севастијан из Епархије далматинске, протопрезвитер Стојко Стрика из Епархије бањалучке, презвитер Дејан Мандић из Митрополије загребачко-љубљанске, потођакон Стеван Рапајић из Архиепископије београдско-карловачке, протођакон Захарије из Руске Православне Цркве, протођакон Никола Перковић из Епархије милешевске, ђакон Драган Радић из Митрополије загребачко-љубљанске и ђакон Немања Рељић. На малом входу дугогодишњи парох бихаћки г. Далибор Ненић одликован је највишим чином свештенства - чином протопрезвитера-ставорофора. Благословом епископа Сергија, а руком Његове Светости, прота Далибор Ненић је награђен за пожртвованост и ревност Цркви Божјој у Бихаћу. Свјатјејши Патријарх г. Иринеј обратио се присутнима благословеним речима и поздравио све окупљене вернике и то први пут са олтарских двери цркве Свете Тројице у Бихаћу са које се, слава Богу, после више од седам деценија чује звоно и молитва упућена Господу. Епископ Сергије се такође обратио гостима и пригодним речима поздравио Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и све присутне. -Значај данашњег догађаја може се описати ријечима псалмопојца који каже: Ево дана којег створи Господ обрадујмо се и узвеселимо се у њему (Пс 117, 24), поручио је Владика и позвао на мир, љубав и слогу: -То је оно на шта нас је Господ својим Јеванђељем призвао. На крају свете Литургије орденом Светог Саве одликован је г. Хамдија Липовача из Бихаћа, дугогодишњи добротвори пријатељ Српске Цркве у Бихаћу и Епархије бихаћко-петровачке. Куму новоосвештаног храма Свете Тројице г. Младену Миловановићу и великом добротвору Цркве Христове г. Јову Турањанину уручен је орден Светог краља Милутина. Посебне архијерејске похвалнице уручене су свим доброчинитељима и добротворима светог храма у Бихаћу и за Епархију бихаћко-петровачку благословеног догађаја. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је, после свечане трпезе, посетио мученичко стратиште Гаравице где је у јеку Другог светског рата убијено око 12 хиљада Срба са простора Бихаћа и околине. (Опширније на интернет страници Епархије бихаћко-петровачке) Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. ризница богословља

    Патријарх српски г. Иринеј у Босанском Петровцу

    Патријарх српски г. Иринеј по трећи пут долази у постету Епархији бихаћко-петровачкој како би осветио обновљени храм Свете Тројице у Бихаћу. Уз Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија Његову Светост дочекало је свештенство и монаштво са мноштвом верног народа у присуству господе Епископа горњокарловачког Герасима, пакрачко-славонског Јована и маринског и јургинског Инокентија из Руске Православне Цркве. Непосредно по дочеку Његове Светости уприличена је свечана доксологија у истоименом храму коју је предводио архимандрит Варнава (Дамјановић). Саслуживали су протопрезвитер Саша Црљић, протонамесник Бошко Максимовић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Рељић. Након свечаног чина доксологије служено је васкршње вечерње богослужење. На крају богослужења Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије обратио се Његовој Светости Патријарху г. Иринеју поздравним Словом, захваливши и заблагодаривши на исказаној љубави и благослову који доноси првојерарх Српске Православне Цркве. Његова Светост је, на поздраве епископа Сергија, одговорио пригодном беседом, захваливши Епископу домаћину на добродошлици. Патријарх је поздравио окупљени верни народ очинским речима утехе и подршке. Опширније на интернет страници Епархије бихаћко-петровачке. Извор: Српска Православна Црква
  22. У навечерје Сабора српских светитеља, 8. септембра 2018. године, у храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу, Катедралном храму Епархије бихаћко-петровачке, уприличен је свечан дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Патријарх српски г. Иринеј по трећи пут долази у постету Епархији бихаћко-петровачкој како би осветио обновљени храм Свете Тројице у Бихаћу. Уз Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија Његову Светост дочекало је свештенство и монаштво са мноштвом верног народа у присуству господе Епископа горњокарловачког Герасима, пакрачко-славонског Јована и маринског и јургинског Инокентија из Руске Православне Цркве. Непосредно по дочеку Његове Светости уприличена је свечана доксологија у истоименом храму коју је предводио архимандрит Варнава (Дамјановић). Саслуживали су протопрезвитер Саша Црљић, протонамесник Бошко Максимовић, протођакон Стеван Рапајић и ђакон Немања Рељић. Након свечаног чина доксологије служено је васкршње вечерње богослужење. На крају богослужења Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије обратио се Његовој Светости Патријарху г. Иринеју поздравним Словом, захваливши и заблагодаривши на исказаној љубави и благослову који доноси првојерарх Српске Православне Цркве. Његова Светост је, на поздраве епископа Сергија, одговорио пригодном беседом, захваливши Епископу домаћину на добродошлици. Патријарх је поздравио окупљени верни народ очинским речима утехе и подршке. Опширније на интернет страници Епархије бихаћко-петровачке. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×