Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'српских'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 51 results

  1. Власти у Сарајеву наложиле су радницима гробаља у том граду да прекопавају гробове давно умрлих, међу којима је највећи број Срба, јер њихова родбина расејана по свету после прогона током протеклог рата не плаћа редовно накнаду за одржавање гробова, пише бањалучки Глас Српске. Пртпарол Јавног комуналног предузећа „Покоп“, које има надлежност над седам гробаља у кантону Сарајево, Најда Вранић Беширевић рекла је да ће бити уништено између 12 000 и 13 000 претежно православних гробова чије ће се кости ископати и пренети у костурницу на спаљивање. Порушени споменици на сарајевском гробљу Вријешће Посмртно етничко чишћење За ово „посмртно етничко чишћење“ Беширевић се позива на одлуку о уређењу и одржавању градских гробаља коју је донела Скупштина града Сарајева. Њом је дефинисано да се гробно место или гробница могу прекопати десет година после сахране у случају да нису одржавани и да се за њих не плаћа накнада. Из Сарајева је током рата и после протерано око 150.000 Срба, који су данас расељени по свету и многи од њих не знају за ову одлуку. Годишња такса за одржавање гробних места износи 4,25 евра. То значи да се дуг протераних сарајевских Срба за 13 000 гробних места мери милионима евра Разлози за уклањање и спаљивање гробних остатака Као разлоге за спаљивање у сарајевском комуналном предузећу наводе: Непотпуна документација о гробном месту Десет година није плаћана накнада за њихово одржавање од стране рођака протераних из Сарајева Запуштени српски гробови нарушавају изглед гробља Српски гробови угрожавају безбедност. Како је ван сваке памети постављати услов накнаде за гробарину људима који су из Сарајева протерани, власти града Сарајева овим поступком показују своју намеру брисања свих трагова српског постојања у овом граду. У питању је лицемерно поигравање са законом и осећањима људи протераних из Сарајева. Позивати се на рат у једном случају, а правити се као да га није било у другом показује сво лицемрје тамошњих власти у односу према српском народу. Реакције Удружења породица несталих Председник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић каже да се ради о великом броју гробних места и гробница и да је међу њима највећи број оних у којима су посмртни остаци Срба. – Одлука највише погађа Србе јер њих више и нема у Сарајеву, па како онда неко може очекивати да се неко брине о гробовима њихових предака и чланова породица. То је још једно етничко чишћење, овога пута мртвих Срба, чиме се постепено бришу сва знамења која показују вјековно битисање Срба у Сарајеву – рекао је Мандић. Девет гробаља на којима се уклањају гробни остаци Срба Покоп“ управља с девет гробаља на подручју Кантона Сарајево – „Баре“, „Лав“, „Стадион“, „Свети Јосип“, „Свети Марко“, „Свети архангели Георгије и Гаврило“, „Свети Миховил“, „Обад“ и „Влаково“. Према сведочењу малобројних Срба који живе у Сарајеву, највеће је „одстарњивање“ гробова и посрмтних остатака Срба на највећем градском гробљу Баре. Бившем Сарајлији спаљени очеви гробни остаци Бивши Сарајлија који данас живи у Србији каже за „Глас Српске“ да је прекопан гроб његовог оца у гробљу „Баре“. – За ту страшну вијест сам сазнао од познаника. Када ми је јавио да је гроб прекопан отишао сам и једва дошао до посмртних остатака оца који су били склоњени. Отац је ту сахрањен осамдесетих година прошлог вијека, а моја породица и ја смо током рата и етничког чишћења истјерани из тог града. Због даљине нисам могао редовно да идем на гроб оцу, а ваљда би требало да буде разумијевања за ситуацију у којој су се нашли сарајевски Срби, а не да они буду најчешће на мети одлуке за коју многи и не знају. Шта ће бити са посмртним остацима преминулих чије су породице расуте широм свијета – каже наш саговорник, који због страха од нових непријатности у Сарајеву није желио да му откривамо идентитет. Реакције из скупштине Србије Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону скупштине Србије Иван Костић тврди да Србија под хитно мора да реагује на скандалозну одлуку власти у Сарајеву. – Ово је још један показатељ да Срби у федерацији нису добродошли и да тамо постоји велика мржња према нашем народу. Политика коју води ова власт у Босни и Херцеговини неминовно води у нове сукобе и у будућности од њих не можемо очекивати ништа боље или другачије. Мислим да Република Српска и Србија морају да се политички заложе да престане скрнављење гробова наших људи. Ако треба, нека ми као земља платимо дуг за гробна места тих људи, али ово не смемо да дозволимо – истиче Костић. Позивају грађане Позивамо грађане да се јаве у неку од гробних канцеларија да би употпунили документацију, јер уводимо географску информациону евиденцију гробних мјеста – навела је Вранић-Беширевић Прекопавање гробног мјеста или гробнице обавља се након што се о намјераваном ископавању објави обавјештење у „Службеном листу“ и у једном од дневних листова, а у случају да се у року од два мјесеца од објављивања обавјештења нико не јави. Ексхумације ради продубљења гробног места без захтева сродника у Сарајеву су већ рађене од 1992. до 1995. године на гробљима у кошевској долини, јер „Покоп“, како тврде, није имао на располагању других гробљанских површина за сахрањивање погинулих и умрлих особа. То је рађено тако што су после ексхумација посмртни остаци прелагани и спуштани на такозвано дупло или тројно копање. Данас се пракса из ратних дана наставља на још драстичнији начин. Пракса погребних предузећа у Европској унији је да странка може уплатити накнаду за одржавање гробља до 13 година унапред, док се у Сарајеву то може учинити само за годину. УПОЗОРЕЊЕ: На гробове лепе обавештења да гробно место није плаћено и да ће бити прекопано Сасвим другачија пракса у Бањалуци У Градском гробљу Бањалука кажу да не посежу за прекопавањем гробних места, иако има много гробница за које више од десет година није плаћена накнада. – Таквих радњи до сада нисмо имали – рекли су у том предузећу. Прекопавање гробних места регулише Закон о гробљима и погребној делатности РС. У том закону је наведено да се гробно место, односно гроб који није одржаван и за који нису плаћани трошкови одржавања гробља најмање десет година сматра напуштеним, али погребна предузећа због осетљивости тих случајева избегавају да га примењују. Срамна одлука сарајевских власти дала сигнал вандалима Сарајевске Србе узнемирили су и вандали који су протеклог викенда оборили и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у насељу Бријешће. Са сарајевских гробаља уклањају 13 000 српских гробова, а кости спаљују – РАСЕН WWW.RASEN.RS Власти у Сарајеву наложиле су радницима гробаља у том граду да прекопавају гробове давно умрлих, међу којима је највећи број Срба, јер њихова родбина...
  2. Сачувано 322.778 имена српских хероја који су пали у Великом рату недеља, 01.12.2019. (Фото Танјуг) Промоција капиталног пројекта „Попис војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату архивске грађе Војног архива”, одржана је у Дому Војске Србије у Београду. Изасланик председника Републике и врховног команданта, Никола Селаковић, истакао је да је то откривање до сада највећег споменика српском војнику, највећем хероју Великог рата, највећег сукоба које је човечанство до тада запамтило. „Управо је својом иницијативом, као министар одбране, данашњи председник и врховни командант Војске Србије Александар Вучић подржао овај пројекат, оспособио надлежне институције свиме оним што је било потребно да се реализује и угледао светлост дана. И као да смо чекали читав један век да обављамо многе одавно заборављене или скрајнуте националне задатке - пописати наше жртве у Великом рату и једном за свагда затворити уста онима који желе да оповргну истину да је малена Србија својим жртвама себе узвисила и показала читавом свету, како то Његош каже да 'бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака'”, рекао је Селаковић, преноси Танјуг. Према његовим речима, у Великом рату је победио српски војник, не зато што је био обученији, не зато што је био боље наоружан, већ из два разлога - Прво зато што је био најиздржљивији, а друго што га је од свих његових противника красио неупоредиво јачи морал. И управо је морал она вредност на којој се заснива снага војске у одсудним моментима њенога деловања и како то у својим успоменама каже велики војвода Живојин Мишић - некада није важно да ли си физички јачи и технички опремљенији, него да праву ствар урадиш у правом моменту и на прави начин, навео је Селаковић. Истиче да је данас тај моменат, моменат да многе праве ствари радимо на прави начин. Зато данас промовишемо ово капитално дело и стојимо поносни пред својим прецима, извињавајући се онима чија имена још ту нисмо уписали и дајемо себи задатак да у периоду пред нама, та имена допишемо, нађемо и класификујемо и објавимо, казао је Селаковић. Говорећи о значају пројекта, он је истакао да овај подухват није издавачки подухват године, деценије, већ издавачки подухват века, јер је успео да сачува од заборава 322.778 имена и презимена наших славних предака, славом овенчаних српских војника и њихових команданата, који су у биткама говорили не „напред” него „за мном” и први својим примером показивали шта су спремни да жртвују за част и слободу отаџбине. Изасланик председника Републике је на промоцији, како је саопштено, објавио и иницијативу коју је председник Вучић пре непуна три месеца покренуо управо са једним од три историјска института у Србији - да више од 20 година после НАТО агресије, будемо први пут одговорни у последњих 100 година и попишемо све жртве које су пале у НАТО агресији. Таква иницијатива је покренута и на томе се већ ради. Али нису то само жртве НАТО агресије, то су и ратови деведесетих и ту имамо обавезу и према синовима свога народа и отаџбине чија имена не смеју да остану заборављена. Оно чему би се радовали сви који су пописани овде и њихове сени јесте да виде Србију која се уздиже са колена, да виде Војску Србије која више не укида своје институције старије од једног века, већ јача постојеће, успоставља нове и обнавља старе, рекао је Селаковић. Радовали би се, наглашава, да виде и војску која је најопремљенија у претходних неколико деценија, да је Србија данас једина држава у овом региону у којој се у првих шест месеци ове године више деце родило него у истом периоду лане, радовали би се да виде да постоје они који се свим силама, као што су и они за Србију гинули, данас за Србију боре и за њу живе, нагласио је Селаковић Навео је да имамо још много тога да урадимо, али је важно да смо почели, а најважније да не одустајемо. Ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић подсетио је да је у односу на бројност популације, Србија у Првом светском рату имала највећи проценат страдалих, како међу војницима, тако и у цивилном становништву. Пројекат је реализован у Војном архиву од 2013. до 2018. године. Попис жртава рата који ни у ком случају није завршен, садржи имена свих српских грађана страдалих у Великом рату без обзира на верску и националну припадност, нагласио је генерал Радовановић. Он је додао да Војни архив оставља могућност да се предметна база у будућности допуни новим подацима из других архива из земље и иностранства. Захвалио је свима који су учествовали у изради овог капиталног пројекта, нарочито председнику Вучићу и министру одбране Александру Вулину који су подржали и помогли његову реализацију. Ово капитално дело представили су академик проф. др Мира Радојевић, проф. др Александар Животић и пуковник др Миљан Милкић, који су говорили о изазовима са којима су се сусретали током рада на њему, као и о значају тог изузетног истраживачког напора који је пројекат подразумевао. Пројекат, како се могло чути, садржи личне податке, време и место страдања, војну јединицу којој је жртва припадала и сам извор података, што податке чини проверљивим, и на тај начин, први пут у домаћој историографији имамо утврђен прецизан списак страдалих, у коме је постојање и страдање сваке жртве документовано. У завршном делу свечаности, изасланик председника Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, обишли су мултимедијалну поставку овог пројекта у Атријуму Дома Војске Србије.
  3. Пилоти Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије и њихове колеге из Ваздушно-космичких снага Оружаних снага Руске Федерације успешно су извели заједничку летно-тактичку вежбу БАРС 2019. Пету по реду заједничку вежбу, која је одржана у Русији и чији назив је скраћеница - братство авијатичара Русије и Србије, обележили су изузетна обученост, добра комуникација и дух пријатељства српских и руских пилота. Учесницима вежбе, по наредби министра одбране Руске Федерације генерала армије Сергеја Шојгуа, уручене су медаље за успешно учешће на вежби. Командант 204. ваздухопловне бригаде пуковник Бране Крњајић, који је предводио групу пилота Војске Србије, рекао је да је веома задовољан приказаним, посебно истичући демонстрирану обученост, али и велику мотивисаност припадника две војске. - У потпуности смо извршили задатке договорене на планској конференцији и на припремама, и сматрамо да смо битно унапредили сарадњу и обученост, што сведочи о напретку вежбе, али је и разлог више да наставимо у истом правцу, истакао је пуковник Крњајић. Изразивши задовољство због успешне реализације комплексних задатака, начелник 185. Центра за припрему и борбену примену јединица ваздушно-космичких снага Руске Федерације пуковник Алексеј Владимирович Ротко, вежбу је оценио високом оценом. - Ноћна дејства била су изузетно захтевна. Сви постављени циљеви су испуњени а посаде су оправдале поверење, али и унапредиле своја знања и искуства, у условима који су близу ратних, рекао је пуковник Ротко, и посебно истакао задовољство због веома добре сарадње између чланова мешовитих посада. Својеврсни домаћин припадницима Војске Србије, представник команде Ваздушно-космичких снага Русије пуковник Константин Суриков, захвалио је свим учесицима на поштовању мере безбедности, а посебно техничком особљу које је добро припремило вездухоплове и технику и омогућило успешно извршење свих задатака. Заменик команданта 890. хеликоптерске ескадриле, мајор Бојан Тркуља је први пут на вежби БАРС, али има доста искуства сарадње с руским колегама, јер је ове године провео шест месеци на усавршавању у Русији. - То је сарадња с пријатељима. Заиста видим озбиљан искорак у обуци, пре свега јер се руске колеге труде да нам презентују своје могућности и укажу на начине уз помоћ којих би унапредили ниво извршења задатака – каже мајор Тркуља, који посебно истиче велики значај ноћног летења на вежби, кога је сачињавало више комплексних задатака и елемената лета, од навигацијског летења, ванаеродромског полетања и слетања, до дејства из невођених ракетних зрна и топа, а све то током једног лета. Овогодишња вежба изведена је по теми „Припрема и реализација борбених дејстава у току извршења задатака спречавања ескалације оружаног сукоба на државној граници и спровођење акције трагања и спасавања". Према сценарију вежбе, оружани сукоб је почео на државној граници. Руководство вежбе је поставило команданту мешовите ваздухопловне групе задатак да конфликт локализује. Након детаљних припрема, пилоти авиона МиГ-29 и хеликоптера Ми-8, у мешовитим посадама реализовали су сложене летачке задатке, укључујући бојево гађање и летове у ноћним условима. Ловачки авиони ефикасно су пресретали ваздушне циљеве, док је задатак хеликоптерских јединица био неутралисање непријатељске живе силе ради припреме десантне просторије и искрцавање десанта, као и борбено трагање и спасавање.
  4. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 8.октобра, трећег дана централне прославе 800 година аутокефалности СПЦ, са више архијереја служио је, уз молитвено учешће више епископа, свештенства, монаштва и вјерног народа, Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, древном сједишту наше Цркве. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Митрополит Амфилохије: Историја свијета је у знаку Христовог распећа и васкрсења! Митрополит Амфилохије служио помен Епископу Виктору Михаиловићу У литургијској бесједи Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да 800 година ходимо путем који води у живот вјечни сљедећи свога првога учитеља, наставника и првопрестолника Светога Саву, путем који је вјечни пут, који је Христов пут. „Ходимо за оним који је пут истина и живот, за Христом Господом и не одступамо са тога пута кроз вјекове и зато нијесмо смоква коју је Господ проклео јер није доносила плодова. Ходећи тим путем, овај светосавски народ непрекидно је рађао плодове. Само Господ знаде колико је тих плодова унијето у Царство небеско, колико светиња од Жиче, Пећке патријаршије до других безбројних светиња подигнутих у славу Божију.“ Подсјетио је да су Свети Сава и отац његов Свети Симеон, који су утемељили нашу историју, опредјеливши се, један као владар, а други као епископ, за вјечно и непролазно Царство Божије, показали којим путем треба да ходе и они који владају и они који их слушају. „Тајна вечера, Христова вечера, је она вечера око које се сабирамо и ми као народ кроз вјекове слушајући ријечи Христове, када је узео хљеб у Своје руке и рекао: Примите, једите ово је Тијело Моје које се за вас ломи на отпуштање гријехова, и узео чашу рекавши: Пијте из ње сви ово је Крв моја Новога завјета, која се пролива за вас и за многе на спасење и на отпуштање гријехова.“ Нагласио је да је сва историја Цркве Божије, историја оних који се сабирају око Чаше живота и да тај сабор, који се темељи на крајеугаоном камену – Христу Богу нашем, траје 2.000 година. Сви земаљски народи су призвани да ходе тим путем који води у вјечно и непролазно Царство Божије, рекао је владика Амфилохије и додао: „Тај призив и тај позив хођења тим Светим Божјим путем никада није био тако снажан и јак, и никада се није толико широко чуо у свијету као данас и ова Црква Христова данас проповиједа Свету благу вијест Христову на свим земаљским језицима. Нема мјеста на земаљском шару гдје се не проповиједа Свето јеванђеље и гдје се не служи Света литургија, гдје се не сабирају душе око Тајне вечере Христове. И наша Црква светосавска данас се раширила по читавом свијету:“ Подсјетивши да су данас у Пећкој патријаршији епископи и из Аустралије, Америке – Сјеверне и Јужне. Канаде, Европе, Митрополит је рекао да је то значајно, али да је значајно и да се та Света ријеч Божја и проповијед наставља на светом косово-метохијском простору, гдје се и проповиједала непрекидно. Истакао је да је све што се догађало са Црквом Божијом у знаку Христовог распећа и васкрсења, као и сва историја овога простора, нашег народа и свијета. „Као што су Њега гонили, прогонили и разапели, тако и оне који су Његови гоне и прогоне и разапињу свуда у свијету, а посебно овдје на овом светом мјесту, али остаје то живо свједочанство овдје и остаће до краја свијета и вијека. И ова Црква Божја, Црква светосавска наставиће да свједочи Христа Бога нашега и спасење свему свијету, да свједочи Царство небеско свуда, а нарочито на овом косово-метохијском простору гдје је од овога народа склопљен Завјет косовски, завјет са Христом Богом.“ Митрополит је истакао да Косовски завјет није митологија, већ изданак Новога завјета, и као што је Нови завјет свједочанство Христа распетог а и васкрслога, тако и Косово-метохијски завјет свједочанство распетог Христа и силе Његовог васкрсења у бићу овога народа, кроз његово опредјељење да ходи тим путем који је Христов пут, пут распећа и васкрсења. „Наставља се то свједочанство живо и живоносно. Није снага у броју, него у Господу, давно је Свети пророк рекао. И није снага колико има оних који су овдје на овим просторима, него је снага у онима, нека их је и мало, који су живи свједоци те истине и који својим свједочанством просвећују и оне који живе заједно са њима. Бог их и призвао и оставио да буду свједоци и другима који се нијесу опредјелили за тај пут или су га се одрекли у своје вријеме, да се и они врате Светоме путу и тиме себи, и вјечном и непролазном људском и народном достојанству.“ Најдивнији свједоци тог свједочанства је велики број данас сабране дјеце, сестара монахиња, свештеника, сабор епископа, којих данас у нашој помјесној Цркви има више него икада што је било у нашој историји, бесједио је владика Амфилохије: „И Црква Божја је живи свједок истине Божије на сваком мјесту а посебно овдје на овом мјесту. И то свједочанство Цркве Божије ће наставити да буде живо и живоносно, не само за оне који су биолошки нашега поријекла, него за све људе и народе који живе овдје.“ Високопреосвећни Митрополит се посебно осврнуо на то колико је спасоносна и значајна ова светиња не само за овдје сабране, него и за друге, за нашу браћу Шиптаре, Албанце: „Нема ништа значајније за њих и за њихов живот од ових светиња које су сачуване: Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке… То су светиње које припадају свима, које Бог дарује свима и преко њих призива све који овдје живе и долазе на ове просторе, да проходају и крену путем Божијим, тим јединим правим и истинским путем којим је ходио учитељ наш Свети Сава, као насљедник Светих апостола и сви други Свети проповједници Христа Бога и оних који нас воде и руководе на том Светом божанском путу.“ Истичући да је жив Господ и да ће жива бити душа наша, Архиепископ цетињски г. Амфилохије је казао да је Господ жив свуда, на сваком мјесту, али да је посебно жив на КиМ кроз дивне и велике свједоке, Његове мученике и страдалнике и да је за ових 800 година било много оних који су се опредјелили за Царство небеско. Подсјетио је да је у најновије вријеме наша Црква тим живим свједоциима прибројала: Василија Пекара Пећкога, Григорија Пећкога, монаха ове свете обитељи и Свету дјевојку Босиљку. Казао је да су у наше вријеме прибројани и многи други који су себе жртвовали сараспевши се Христу: Стефан јеромонах и Харитон монах, затим Марица Мирић, над којом је извршено насиље четворице безбожника и несрећника у Белом Пољу, а која је, по благослов мати Февроније сахрањена у Пећкој патријаршији, затим Милева Вујошевић, заклана и убијена у Пећи. „То свједочанство Цркве Божје се наставља, а ево свједока и вас овдје сабраних, и наших архијереја, и наставиће се у сва будућа времена ,ако Господ даде. Велика је наша одговорност, а посебно вас који сте остали на овом Светом косовском пољу и метохијском, за све оне који овдје живе, долазе и пролазе. Да будемо и будете свједоци тога пута, и преко вас да и други, без обзира коме земаљском народу припадали, ходе тим путем и да се уче како треба ходити путем који води у живот вјечни. Господу нашем који је пут истина и живот, посвједоченом безбројним свједоцима од времена апостолских до наших времена, посвједочином и овим Косовским завјетом, нека је слава и хвала у вијекове, вјекова, амин“, Казао је на крају своје литургијске проповједи Митрополит Амфилохије. На крају Литургије освештан је и пререзан колач у част Светог Сергија Радоњешког, имендана Његовог преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија. Честитајући празник и имендан, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски г. Амфилохије је још једном указао на значај 8. вјековног сабора наше Светосавске цркве: „Осам вјекова она сија сјеме Божије, сјеме Христово на овим просторима, али и у свим земаљским народима, заједно са осталим наследницима Светих апостола и пророка. Велики је то догађај, велики је то сабор на челу са нашим Патријархом, Његовом светошћу Патријархом г. Иринејем, велики и благословени сабор наших архијереја, и овдје присутних, и оних који су у Београду и на другим мјестима. И нека би Господ благословио да се овакви сабори настављају, сабори око Тијела и Крви Господа и Бога и Спаса нашега и Исуса Христа, ова Тајна вечера, која траје 2 000 година, која ће се наставити, ако Бог да, и овдје и широм васељене до краја свијета и вијека“, поручио је на крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска / Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  5. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас, 16. септембра, посјетио је током свог боравка у Београду манастир Раковицу, Цркву Светог Николаја Жичког у Реснику и манастир Богородице Тројеручице у Рипњу под Авалом. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је приликом посјете манастира Раковица обишао гробове блаженог спомена Патријарха Павла и Патријарха Димитрија, првог патријарха обновљене Патријаршије Српске православне цркве. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Слава храма Саборa српских светитеља на Карабурми прослављена је 15. септембра 2019. године светом Литургијом којом је началствовао Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског. Саслуживали су архимандрит Филимон из манастира Каоне, протонамесник Милутин Илић, јереји Драган Кирић и Љубиша Јовановић, протођакони Стеван Рапајић и Младен Ковачевић, ђакони Драган Танасијевић и Немања Ристић, као и чтечеви Милош Шарић и Милош Стаменковић у молитвеном присуству старешине храма протојереја-ставрофора Живадина Протића, братства храма и благочестивог народа престонице. Извор: Инфо-служба СПЦ
  7. Део беседе преподобног Јустина Поповића изговорене 1973. године, у манастиру Ћелије код Ваљева, на дан празновања Сабора српских светитеља: Душа често заспала у гресима. А око нас, изнад нас бруји благовест Господа Христа: „Хајдете, све је готово”. Царство небеско је сишло на земљу, јер је Бог сишао на земљу. Господ Христос је постао човек и, гле, Царство небеско спустило се на земљу. А ви људи, ви спавате мртвим сном греха! Дивни светитељи наши – од Светога Саве до данашњега дана – сви се они одазваше позиву Господа Христа: „Хајдете, Царство небеско је готово, дошло је, уђите у њега”. И дивни светитељи српски уђоше у њега да би и нас, све Србе, повели у то чудесно, у то беспрекидно славље Господње. И сви наши светитељи сведоче да је заиста Господ дошао у овај свет, дошао је да човека васкрсне из свих његових грехова, васкрсне из свих његових смрти. Јер сваки грех је мала смрт, сваки грех је мали гроб. Светитељи српски, васкрсавајући себе из свих својих грехова, побеђујући све грехе и све страсти, очистили су себе и служили Господу и стекли живот вечни још на земљи, стекли истину вечну, правду вечну и то дали српскоме роду, отворили Царство небеско за српски род и народ. Сетите се светога кнеза, великога цара Лазара на Косову. Шта је урадио? Он се определио за Царство небеско и цео народ са њим, сав српски народ – причестивши се, испунивши себе Господом Христом – пошао је на велику голготску жртву косовску и положио живот свој за Царство небеско, за истину вечну, за правду вечну, за живот вечни. То су нам дали наши велики свети цареви и краљеви. Одазвали се Господу Христу. А ми Срби данашњи, шта ми данас радимо? Ми поступамо ко оне рђаве слуге Божје. Ми прогонимо из душа својих и са земље своје светитеље своје. Ко се данас држи Светога Саве, ко се данас држи светитеља српских? Гле, и ово је њихова задужбина, светог краља Драгутина и све српске велике обитељи, сви велики манастири су нам од тих великих светитеља Божјих остали. Ради чега? Да ми у њима, вођени српским светитељима, и сами стекнемо Царство небеско, јер Црква Божја на земљи јесте Царство небеско. Нека би Благи Господ, преко српских светитеља, покајао српски народ, у целини га покајао да нађе свој пут у Царство небеско. А наћи ће га идући за свим својим светитељима, ако слуша њихове наредбе, њихове заповести, јер за све њих, браћо моја, важила је једна велика и света истина: свето Еванђеље Христово. Они су живели по једноме правилу: све за Христа, Христа ни за шта! И ми, ако хоћемо да будемо достојни Срби, достојни потомци тако славних и вечних Срба, онда да одбацимо у себи сваки грех, да пригрлимо Еванђеље Господа Христа и спасавамо себе од свакога греха, вођени и руковођени дивним светитељима српским, на челу са Светим Савом. Амин. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  8. На празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља, 11. септембра, у цркви Светог Ђорђа под Горицом служена је Света литургија. У литургијској бесједи протојереј-ставрофор Драган Станишић је указао на актуелност јеванђелске приче о страшном страдању праведника – Претече и Крститеља Господњег Светог Јована, кроз данашње страдање српског народа на Косову и Метохији. Он је поручио да је Свети Јован претеча свих тих наших мученика. „Спомен страшног чина, одсјечена глава Јована Крститеља на тањиру у рукама Иродијаде, а у царском дворцу, око ње, сви пијани. Сами цар Ирод жали Јована, али игра и плес Иродијадине кћерке засјењују све што је поштовао код пророка и каткад слушао. Јован му је говорио да не може имати жену брата својега и Иродијада је била бијесна због тога“, подсјетио је прота Драган. Појаснио је да данашње Јеванђеље цијелу причу обзнањује поводом Иродове недоумице и томе ко је Исус – да није Јован којег је посјекао!? „Кроз ову помисао несрећног цара, пројављује се страх сваког злочинца, кроз све епохе, у свим крајевима, да ће крв проливену на правди Бога платити најстрашнијом цијеном, како се то десило и Ироду и Иродијади.“ Слушајући ову причу, истакао је свештеник Драган, не можемо, а да не споменемо и злочинце који су у новије вријеме из удобних свјетских палата тражили да се у Жутој кући у Албанији сијеку главе Србима и „на тањиру“ доносе органи – како би своја болесна тијела из самртног ропца усправили. „Свети Јован је претеча свих тих наших мученика, који се сада појављују као младенци Христови, за које се џелати се питају: да није то онај чије срце, бубрег, јетру носих и главу му посјекох. Свети Јован Крститељ са својом посјеченом главом нас подсјећа да у овом свијету гдје се све више истичу изопачености, треба неко да каже: Шта то радите, не можете узимати све што хоћете и уништавати! Наша вјера је вјера Јована Крститеља и Црква се не боји да свједочи и брани оно што је Божије, што је Христово“, поручио је на крају пастирског слова протојереј-ставрофор Драган Станишић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Темеље новоподигнутог храма, који је реплика цркве Светог Јована Канео на Охридском језеру, пре шест година је осветио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Црква се налази у манастирском комплексу Светог владике Николаја Охридског и Жичког у Соко Граду. Од ње се пружа поглед на цркву Светог владике Николаја, Дом владике Николаја и Дом патријарха Павла. Цркву је живописао академски сликар и вајар Владимир Спасојевић. Задужбинари велелепне цркве су угледни Шапчани: Радослав Веселиновић, власник компаније „Галеб“, са супругом Весном, децом Слободаном, Јанком, Наташом, Александром и Јеленом, унучадима Стефаном, Игором, Ником, Ланом, Максимом, Страхињом и Луком, и пријатељима: др Милошем Ранковићем, анестезиологом, и његовом супругом др Зором и синовима др Немањом и др Стефаном - они су одлучили да саграде и дарују цркву Сабора српских светитеља Српској Православној Цркви и српском роду. Иначе, Охридска црква Светог Јована Канео била је мила и владици Николају, тадашњем Епископу охридском, тамошњем народу, као и његовом синовцу епископу Јовану (Велимировићу), који је пре епископа Лаврентија био на трону Епархије шабачке. Архитекта Предраг Ристић учествовао је у самом почетку градње храма. Чин освећења цркве обавио је у недељу 8. септембра 2019. године Епископ шабачки г. Лаврентије. У наставку је служена света Литургија. Саслуживали су архимандрити Нифонт (манастир Богородице Тројеручице у Богоштици) и Филимон (манастир Каона); протојереји-ставрофори Мирко Вилотић, архијерејски заменик; др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; универзитетски др Драгомир Сандо, директор Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке; Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; старешина цркве у Линцу протојереј-ставрофор Драган Мићић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић; протонамесник Никола Милошевић из Богатића, парох мајурски Александар Арсеновић, јереј Михаило Рапајић, протођакон Стеван Рапајић, ђакони Никола и Јован Јанчић и чтец г. Ђорђе Мијајловић. Крупањски хор Света Три Јерарха, вођен диригентском руком Горана Андрића, допринео је својим велелепним пјенијем торжественој Литургији. После свете Литургије епископ Лаврентије је осветио и преломио славски колач, а потом се обратио верном народу: „На данашњи дан желим да се одужим мислима и молитвама, и срцем свима, онима који су целу протеклу годину били с нама у овој светој обитељи, решавали све њене проблеме, бдили над њом као над својом рођеном кућом и улагали у њу као у свој сопствени дом. Не зна се ко је више волео и ко више воли своју Цркву, али, међу нама су највише били и интересовање за ову светињу исказала два велика Србина: Мишко Ранковић и Раде Веселиновић. Црква их је више интересовала и више су живели о небу него о хлебу. Желим да истакнем њихов пример какав би требало да буде сваки Србин у очима своје Цркве." На предлог Епископа шабачког Лаврентија, Свети Архијерејски Синод је донео одлуку о додели ордена Светог краља Милутина задужбинарима нове цркве на Соко Граду господи Радету Веселиновићу и Милошу Ранковићу. Одлуку о високим одликовањима Српске Православне Цркве потписао је Патријарх српски г. Иринеј. После торжествене Литургије и ломљења славског колача обратио се протојереј-ставрофор Стојадин Павловић: „Ваше Преосвештенсво, имамо незаслужену част да Вам у име Његове Светости Патријарха г. Иринеја, који из оправданих разлога није данас физички с нама, али молитвено јесте, честитамо 30 година на трону Епархије шабачке. Радујемо се и што је данас стигла и ова честитка с неба које је своје парче спустило овде, у Соко Град, подно њега, у манастир који сте Ви створили као образац задужбинарства и показали свима нама како се у пракси постаје задужбинар. Сабор српских светитеља, коме је посвећен овај храм, издвојио је Вашом заслугом на нашим просторима Светог владику Николаја кога сте нам Ви донели из Америке. Претходно сте нам доносили штампана дела Светог владике Николаја које сте са својим блиским сарадницима учинили доступним најширој читалачкој публици, у време док сте били епископ у Немачкој. Овај новоподигнути и освећени храм је такође дошао са владиком Николајем из Охрида, својом архитектуром, Светог Јована Канеа, и зато је овде, Свети владика Николај приближен нама више него другима. Дугујемо Вам, Преосвећени Владико, неизмерну захвалност." Затим је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић прочитао одлуку Светог Архијерејског Синода о додели високог признања Српске Православне Цркве задужбинарима из Шапца за исказано добротољубље према Епархији шабачкој, нарочито показаном приликом изградње цркве Сабора српских светитеља. Епископ Лаврентије је уручио орден Светог краља Милутина господи Радославу Веселиновићу и Милошу Ранковићу, а верни народ са свештенством узвикивао је: Достојан!. Богомоља је предата на коришћење Епархији шабачкој, а текст повеље која се чува као сведочанство о времену и учесницима градње и дану освећења прочитао је протојереј-ставрофор Мирко Вилотић. После чина уручења високих црквених признања, своју захвалност у име обојице ктитора исказао је г. Веселиновић, који је недавно је започео изградњу цркве у родном селу Церовцу код Шапца, чије је темеље освештао владика Лаврентије. На предлог задужбинара, са благословом епископа Лаврентија, грамате су уручене господи Миливоју Пуцаревићу из Шапца, Драгољубу Милутиновићи из Варне, фрескописцу цркве Сабора српских светитеља г. Владимиру Спасојевићу и г. Ђукићу из Штитара. За трпезом љубави обратио се и др Милош Ранковић. Освећењу цркве Сабора српских светитеља присуствовали су верни из Републике Србије, као и из Републике Српске, српског расејања, свештенство и монаштво Епархије шабачке, представници локалних власти, историчар Сретен Цветојевић, директор Ризнице српске духовности Миле Пајић, уметник који је својим акварелима украсио Дом патријарха Павла, чланови Друштва пријатеља манастира Соко, многобројни сарадници, личности јавног и културног живота. О свему се старао архијерејски намесник азбуковачки протојереј-ставрофор Драган Секулић са братијом свештеницима, настојатељем манастира Светог Николаја Српског јерејем Немањом Станојевићем и архијерејским намесником посавско-тамнавским протојерејем Зораном Ристивојевићем. За чин освећења, недељу дана су манастир украшавале и цео комплекс уређивале вредне руке жена из Љубовије, као и запослени у компанији Галеб груп. Трпеза љубави је приређена за шест стотина званица у неколико манастирских сала. Извор: Инфо служба СПЦ
  10. САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЕДАВАЈУЋИХ ЦРКВЕНОГ САБОРА У ВЕЗИ СА УСТАВОМ И ОДНОСНИМ УПРАВЉАЈУЋИМ ДОКУМЕНТИМА Високопречасним и пречасним презвитерима и ђаконима, преподобном монаштву, члановима и парохијанима црквено-школских општина и мисионарских парохија Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама Возљубљено свештенство, браћо и сестре у Христу, Пошто смо примили многобројна питања и недоумице у вези са допуњеним и јединственим издањем Устава, Општих правила и Једообразних правила и уредаба за парохије и црквено-школске општине Српских Православних Епархија у Сједињеним Америчким Државама које је објављено и као такво примљено на 22. Црквеном Сабору, дана 16. јула 2019. године, а затим подељено свим учесницима, налазимо за сходно да широј јавности пружимо разјашњења шта је заправо допуњено у поменутом издању и зашто. Ново издање, штампано у белим корицама, обједињује сва три горе наведена ранија документа, укључујући амандмане и допуњене верзије истих које су донете како на Црквеним Саборима тако и заседањима Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Ово је учињено у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве САС бр. 45/зап. 171 од 7./24. маја 2018. Поступајући по одлукама Српске Православне Цркве, ми јесмо и бићемо заувек, њена верна чеда. Говорећи о допунама, постоје две основне категорије: 1) промена имена (тј. промена територије на којој Устав важи), и 2) малобројне мање, не-суштинске допуне. Конкретне допуне и разлози њиховог настанка су следећи: 1. Име Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци промењено је у Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама из следећих разлога: а) Најпре, име је промењено да би одговарало нашем географском простирању и да без сумње потврди да смо ми интегрални део Српске Православне Цркве-Патријаршије са Седиштем у Београду, будући да смо Епархије Српске Православне Цркве, а никако посебна „Црква“; б) Свети Мардарије је својевремено успоставио административни центар у Либертивилу, у савезној држави Илиној, те стога подлежемо законима Сједињених Америчких Држава, где правни, порески и осигуравајући ентитети постају све више непријатељски настројени ка верским организацијама. Настављајући да функционишемо под именом које укључује Северну и Јужну Америку, аутоматски преузимамо правну одговорност за све активности у Епархији канадској и Епархији јужно-централноамеричкој. Такође, Епархија канадска и јужно-централноамеричка могу бити правно одговорне за активности Епархија у САД; в) Име Српска Православна Црква у САД и Канади престало је да постоји 2007. године када је промењено у Српска Православна Црква у Сверној и Јужној Америци. Важно је напоменути да је Епархија канадска 1995. године усвојила и почела да примењује сопствени управни документ, Статут, који је захтевало канадско законодавство и који је одобрен од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Од тада, Епархија канадска учествовала је у нашим Црквеним Саборима само спорадично, а у раду Централног Црквеног Савета – минимално. Од 1995. наовамо, канадско законодавство забранило је Епархији канадској да плаћа епархијски разрез Цетралној благајни која се налази у САД; г) Српска Православна Епархија буеносајреска и јужно-централноамеричка законски је регистрована у Аргентини у складу са аргентинским законом и зато ће се у будућности управљати на основу сопственог Статута. Дакле, имајући у виду број националних/интернационалних правних система укључених у овај случај, Свети Архијерејски Сабор препознао је наведене чињенице и одобрио промену имена како би исто тачно осликавало тренутно стање наших епархија у САД и како бисмо се усагласили са законом САД и заштитили се у оквиру истога. То је једини разлог промене имена – и ништа више од тога. 2. Ово што следи је аутентична листа мањих, споредних допуна, које су у складу са горе наведеним учињене зарад јасноће и ажурирања докумената. а) Промена имена Српска Православна Црква у Северној и Јужној Америци у Српске Православне Епархије у Сједињеним Америчким Државама у документу учињена је на основу одлуке Светог Архијерејског Сабора донесене у мају 2018. године, како би се територија Устава прилагодила Сједињеним Америчким Државама. б) Промене јерархијске природе учињене непосредно од стране Светог Архијерејског Сабора: I. Страна 41: Свети Архијерејски Синод замењен je Великим Црквеним Судом (Апелациониом Судом); и II. Страна 17: Велики Црквени Суд je прибројан управним органима; в) Промене јерархијске природе које је извршио Епископски Савет и одобрио Свети Архијерејски Сабор: Страна 49: Црквени Сабор сазива се сваких пет година, уместо сваке три године; и Страна 61: Сваки епископ има право да сазива Епархијску Скупштину сваке године, или сваке друге или треће, уместо на годишњем нивоу; г) Повесне допуне и измене: I. Странице 89-91: Историја Устава је допуњена и измењена како би одразила све оно што се догодило од штампања Устава (смеђа књига) 2008. године; II. Странице 105-107: Историја Општих Правила и Уредаба је допуњена и измењена како би одразила све што се догодило од штампања Једнообразних Правила и Уредаба (жута књига); и III. Странице 167-169: Историја Једнообразних Правила и Уредаба је допуњена и измењена како би одразила све што се догодило од штампања жуте књиге; д) У Једнообразним Правилима и Уредбама, слова а, б, в, г итд. су замењена бројевима, како би се директно подударала са енглеским текстом (с обзиром на разлике у азбучнном реду); и ђ) Додате су слике у боји грба и заставе Српске Православне Цркве. У будућности се морају извршити додатна ажурирања. На пример, наш Устав, Једнообразна Правила и Уредбе не спомињу електронске облике комуникације или одржавање састанака путем телеконференција и слично. Настојаћемо да будемо што је више могуће отворени за приступ сарадње са нашим епархијским саветима, црквено-школским општинама и мисионарским парохијама, с обзиром да стручни Законодавни одбор Централног Црквеног Савета дорађује предложене измене и допуне како би вам се пружила могућност да пошаљете ваш повратни одговор пре његовог усвајања на следећем Црквеном Сабору. Оно што је јако важно, невезано за сам Устав, је то, да услед географских контура Епископски Савет Епархија Српске Православне Цркве у Северној, Централној и Јужној Америци остаје потпуно неокрњен, као целовито обједињујући, духовни и еклисиолошки фактор у Америци. Браћо и сестре, надамо се да је горе наведено појаснило учињене промене, због чега су оне извршене, као и њихову неопходност. Ми смо Епархије наше Мајке Цркве, Српске Православне Цркве-Патријаршије, и верни смо и под канонско-хијерархијским ауторитетом Светог Архијерејског Сабора, чији Председник је Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски. Ваши молитвеници пред Господом, ЛОНГИН, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички МАКСИМ, Епископ западноамерички ИРИНЕЈ, Епископ источноамерички
  11. Данас је у селу Старо Грацко код Липљана обележено 20 година од убиства 14 српских жетелаца. “Обележавање спомена њиховог страдања није само тренутак када ћемо их жалити и оплакивати, већ је прилика да обновимо свој Косовски завет и обавезу да нећемо своје давати туђину, да нећемо спуштати своју главу пред неправдом, лажима и претњама”, поручио је у својој беседи Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије који је служио парастос пострадалим жетеоцима у центру села, код спомен плоче, заједно са парохом липљанским протојерејем-ставрофором Срђаном Станковићем и свештенством. Владика је казао да је крв мученика увек била семе хришћана кроз векове: „Тамо где су хришћани највише страдали, правда и истина Божија, пре или касније, победиле су пролазну силу овога света. Након парастоса и полагања венаца, окупљенима су се обратили заменик директора Канцеларије за КиМ Петар Петковић и градоначелник Грачанице Срђан Поповић. “Од овог страшног злочина златно класје у Старом Грацку рађа пшеницу боје крви и тако ће бити све док не буду приведени лицу правде сви они који су починили овај злочин, било да је реч о налогодавцима или убицама. Овај злочин представља неизбрисиву мрљу на образу међународне заједнице која до данашњег дана није ништа учинила да се он расветли. Од њих смо пре 20 година чули како ће преврнути сваки камен и пронаћи убице, од тога је остало само голо обећање”, казао је Петковић. “Прошло је двадесет предугих година од страшног злочина, а сви ми заједно још чекамо правду и никада не смемо и нећемо одустати од ње. То је најважније порука, то је снажно осећање, то је поглед у нормалнију будућност свих нас”, рекао је градоначелник Грачанице. На парастосу је прочитано писмо Његове светости Патријарха српског г. Иринеја који из оправданог разлога није могао да присуствује парастосу, као и писмо министра за заједнице и повратак у оставци Далибора Јевтића. Поред чланова породица страдалих, парастосу су присуствовали и преостали Срби у Старом Грацку и представници локалних српских институција на Косову и Метохији. Пре две деценије, на данашњи дан, током жетве на својим њивама убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић. Специјално тужилаштво у Приштини у мају 2017. године обуставило је истрагу о овом злочину. У Старом Грацку данас живи око 200 Срба, а пре 1999. године било их је више од 500. ПОРУКА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ИРИНЕЈА БЕСЕДА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА Окупили смо се данас овде у мученичком Старом Грацку да бисмо молитвено обележили двадесету годишњицу од мучког убиства 14.оро Срба, мештана овог села. Тог 23. јула 1999. године и поред присуства међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, припадници тзв. ОВК стрељали су на пољу и потом масакрирали ове новомученике само зато што су били православни Срби. Изашли су да пожању своје жито на њиве, а Господ их је примио као невине жртве у житнице Господње заједно са бројним мученицима и новомученицима који су крвљу посведочили своју верност Богу и светосавском роду. Најмлађи међу њима Новица Јанићијевић имао је само 17 година. Сваке године се редовно овде молитвено окупљамо и подсетимо се да за овај мучки злочин до сада нико није одговарао. „Специјално тужилаштво у Приштини“је маја 2017. године чак обуставило истрагу поводом овог незапамћеног злочина тобоже због недостатка доказа иако је познато британски КФОР извршио детаљну истрагу, идентификовао починиоце и своје резултате истраге предао мисији УН где им се наводно губи траг. Можемо само да поставимо питање коме је стало да се починиоци овог кукавичког недела поштеде суда и зашто, ево већ 20. година њихова невина крв вапије из ове плодне косовске земље тражећи правду. Починиоцима овог злочина као да није било довољно што су побили невине људе, већ су неколико година касније минирали гробље на коме су сахрањени, а потом и брутално порушили ову спомен плочу на којој су исписана њихова имена. Ово није ни први ни последњи случај да се они којима савест није мирна покушавају обрачунати и са покојницима иако њихов спомен и даље живи и живеће, а суд Божији неће оставити без одговора оне који мисле да се злочин злочином може сакрити. Ипак, остајемо у нади да савест великих моћника у свету није сасвим угасла и да ће можда нови специјални суд за злочине ОВК коначно расветлити овај и бројне друге нерешене послератне злочине над Србима који су почињени не у рату, већ у време међународно гарантованог мира. Иако то не би вратило наше пострадале жетеоце својим породицама којима тако много недостају, барем би им правда ублажила њихов бол и свима другима показала да се не може градити друштво на неправди и скривању злочина. Као хришћани и деца Светог Саве дубоко знамо и верујемо да су наши новомученици Старог Грацка, заједно са о. Харитоном и о. Стефаном и бројним другим невиним жртвама којима чак ни кости нису пронађене живи у Христу и живеће вечно. Обележавање спомена њиховог страдања зато није само тренутак када ћемо их поново ожалити, већ када ћемо узвеличати Господа који се тако чудесно прославио у својим светим мученицима, али и прилика да обновимо свој косовски завет и обавезу да нећемо своје давати туђину и да нећемо спуштати своју главу пред неправдом, лажима и претњама. Крв мученичка увек је била семе хришћана кроз векове и тамо где су хришћани највише страдали правда и истина Божија пре или касније победили су пролазну силу овога света. Ови свети простори дали су много таквим мученика, од Св. Флора и Лавра који овде недалеко пострадаше у трећем веку, до бројних мученика османског времена, а посебно новопрослављених мученика Св. Босиљке, Св. Григорија монаха и Василија пекара и других, знаних и незнаних који заједно са косовским јунацима чијим костима су посејане косовске њиве представљају залог новог живота и који живе у наручју Божијем и моле се за нас. Зато им певамо „Вечан спомен“јер они који у Христу умреше, вечно ће живети у њему. Бог да им подари вечни спомен, рајска насеља међу светима, а они да се моле за нас да устрајемо у очувању онога што су нам наши свети преци оставили у завет. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  12. Дом Кола српских сестара у Неготину обновљен је након скоро век постојања донацијом организације „Наши Срби“ из Чикага. У суботу 22. јуна 2019. године Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион освештао је просторије обновљеног Дома Кола српских сестара у Неготину. Саслуживали су архимандрит Козма игуман манастира Буково, протојереј-ставрофор Радивоје Панић свештеник храма Светог Саве у Београду, неготински свештеници протојереј-ставрофор Ранко Јовић, протојереј Милан Радовић, јереј Марко Пајчин, ђакон Урош Памучар секретар ЕУО и јерођакон Илија (Јовановић). Почасни гост била је председница хуманитарне организације „Наши Срби“ из Чикага г. Кети Фенслоу, која се бави хуманитарним радом дуги низ година и учествује у многим акцијама широм Србије, а посебно на Косову и Метохији. Она је дошла са својим блиским сарадницима г.Миром и г.Зораном Гушићем и американком г. Лином Свилар. У Неготин су стигли са оцем Радивојем Панићем управо након посете Косовским енклавама. Поред многобројних гостију, свечаности су присуствовали г. Владимир Величковић, председник општине Неготин и његови сарадници Мерлина Селенић, заменица председника општине и Татјана Панић, члан општинског већа. Владика је у свом обраћању изразио захвалност свим чланицама Кола и председници Александри Петровић, које су и у тешким временима смогле снаге да организују бројне хуманитарне акције протеклих година, иако нису имале своје просторије. Посебну захвалност упутио је г. Кети Фенслоу и њеном тиму хуманитараца, без чије помоћи Дом Кола не би био обновљен. Захвалио је и представницима локалне самоуправе, који су примерено својим могућностима помагали рад овог хуманитарног удружења. Благословио је даљи успешан рад и пожелео да се Колу придружи још више нових чланица како би се предвиђене активности успешно оствариле у будућем периоду. Председница Кола г. Александра Петровић уручила је захвалнице донаторима и пријатељима који су помагали рад чланица Кола и захвалила свима који су својим доласком увеличали данашњу прославу. У просторијама Дома уприличена је изложба фотографија, која је подсетник како је текао пут реновирања зграде Дома у протеклом периоду до данас. Приређен је и концерт поводом данашње прославе који су извели хор Саборног храма Свете Тројице, дечији хорови „Вивак“ и „Класје“. Чланице Кола верују да ће Дом Кола српских сестара постати истински дом за све оне којима је помоћ потребна. Извор: Епархија тимочка
  13. Коло српских сестара из Неготина представљала је проф. Весна Станковић, заменица председнице неготинског Кола, која је активно учествовала на првој радној скупштини Сабора, пратећи и све остале активности у току три дана изузетно богатог Саборског садржаја које су организовале чланице Кола сестара из Ниша. Сабор Кола српских сестара Републике Србије, региона и дијаспоре, одржан је у Нишу 17, 18. и 19. маја уз учешће 65 Кола српских сестара из 65 градова Србије, Црне Горе, Македоније, Републике Српске, Хрватске и дијаспоре. Овим поводом градоначелник Ниша Дарко Булатовић примио је у Градској кући учеснице овог скупа. Такође је Епископ нишки г. Арсеније после заједничке литургије у Саборној цркви примио све представнице Кола у владичанском двору и дао благослов за ово хумано сабрање. У културној историји српског народа мало је организација и удружења којима ток политичких промена није прекидао рад и континуитет. Међутим, посебно је мали број оних који су успевали да обнове рад и врате се на друштвену сцену Србије. Коло српских сестара спада у те малобројне. “Година 116 на путу доброчинства, путем којим се ређе иде, где пута нема а остаје траг, траг за сутра, то су трагови Кола српских сестара где год да постоје у Србији, региону и дијаспори. 116 година су озбиљне године, ишле смо некада брже, некада спорије, али увек напред, уз оне и са онима којима је помоћ била најпотребнија” рекла је Љиљана Стојановић председница Кока српских сестара у Нишу. У раду Сабора учествоваће Кола из Ниша, Пожаревца, Прокупља, Врања, Ужица, Суботице, Сомбора, Новог Сада, Зрењанина, Чачка, Смедерева, Београда, Куршумлије, Неготина, Зајечара, Александровца, Петровца на Млави, Старе Пазове, Куле, Меленца, Милошевца, Призрена, Приштине, Куманова, Белог Манастира, Савез од 18 Кола српских сестара из Црне Горе, из Републике Српске – Брчко, Прњавор, Црњелово, Угљевик, Доњи Жабар, Пелагићево, Петрово, Шамац, Ораховљани, Приједор, Бања Лука, Источно Сарајево, Бијељина, Братунац, Добој, Голубињци, из Швајцарске – Цирих… Први Сабор КСС је био у Крагујевцу прошле године, ове године се одржао у Нишу, а следеће ће бити одржан у Пожаревцу. Коло српских сестара из Ниша је било диван домаћин. Одлично је осмишљен и организован низ активности. Уприличена је и Свечана академија и позоришна представа у Нишком позоришту. Изузетно је занимљиво и поучно било и предавање на Чегру где је погинуо Стеван Синђелић са 4000 Срба од чијих глава је и направљена Ћеле кула. Посета Ћеле кули је још један подсетник да не заборавимо страдање српског народа, али и неслогу која је чест узрок наших додатних мука. Извор: Епархија тимочка
  14. У четвртој емисији серијала о знаменитим женама Средњег века говоримо о царској кћери Евдокији Анђео и Венецијанки Ани Дандоло, унуци Енрика Дандола, једног од највећих дуждева Средњега века, инспиратора Четвртог крсташког похода и зачетника млетачке империје на Леванту. Евдокија и Ана биле су прва и трећа супруга великог жупана Стефана Немањића, Првовенчаног српског краља. Извор: Радио Беседа
  15. У трећој емисији циклуса Жене српских владара говоримо о најзначајнијих жени средњовековне Србије, супрузи утемељивача српске државе, Стефана Немање, мајци оснивача самосталне Српске Цркве, Светог Саве, као и мајци првог српског краља, Стефана Првовенчаног. Реч је о знаменитој Ани Немањић, потоњој монахињи Анастасији.
  16. У другој емисији циклуса Жене српских владара испредамо приче о двема кћерима и једној унуци рашког великог жупана Уроша I, од рода Вукановића. Водимо вас на угарски двор у Будим, у моравски град Знојмо, стижемо до Прага, Пољске и Регенсбурга да бисмо се спустили до густих шума Штајерске и древне бенедиктинске опатије Адмонт. Представљамо вам животе угарске краљице Јелене, моравске кнегиње Марије и принцезе Софије, која је у једном тренутка могла да постане римско-немачка царица...
  17. Послушајте прву у низу емисија новог циклуса на радију Беседи, који је посвећен српским владаркама, од времена древне Дукље, па све до коначног пада Деспотовине. У првој емисији говоримио о кнегињи Косари, супрузи првог српског светитеља, Јована Владимира, затим о краљици Јаквинти, супрузи дукљанског краља Бодина и о кнегињи Десислави, супрузи последњег дукљанског кнеза Михајла. Пред вама су занимљиве и веома поучне животне приче о почецима националне прошлости, исприповедане кроз личности и историјку заоставштину наших првих владарки.
  18. Гост радија Светигора био је игуман манастира Студеница- архимандрит Тихон (Ракићевић) са којим смо разговарали о манастиру Студеници, о животу у „манастиру свих српских цркава“, о моштима светог Симеона миротичивог и њиховим чудесима. Тема разговора је такође била везана за ново, цјелокупно издање Типика светог Саве. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  19. Српски средњи век обележиле су многе знамените жене, како у Србији тако и у Византији, посебно оне из виших слојева, које су заузимале значајно место у друштву. У Србији су то махом биле владарке и властелинке, чији је утицај на политику, културу, уметност и образовање био велики. Многе од њих су уздигле достојанство и светост жене на средњовековни начин и својим деловањем промениле став о подређеном и робовском положају жене у Средњем веку. Жене су, у једном строго хијерархијски постављеном друштву, имале прилично значајну позицију и, како нам историја открива, заиста жртвену, тешку и одговорну улогу. Династија Немањића подарила је Србији и српском народу идентитет, културу, државност. У свему томе, улогу су узеле и многобројне жене. Прва жена која нам пада на ум је Ана, Света Анастасија, супруга родоначелника династије Стефана Немање. О концепту ове емисије, говорила је за Јутарњи програм др Катарина Митровић, научни сарадник при Философском факултету у Београду, на Одсеку за историју. Емисија ће се емитовати на Радију Беседи, премијерно у петак, 1. марта у 16h и у уторак у репризном термину у 10h. Извор: Радио Беседа
  20. Стварност је данас таква да појмове о европској култури гради западни свет. А да то није само тако, речито говоре српски атласи. Однос Европе и Срба много је шири и комплекснији од присуства српске државе на Балкану. У новом циклусу емисија Жене српских владара говоримо о животима, заслугама и доприносима супруга српских владара, како српској тако и европској култури и историји. Реч је о женама које су живеле и утицале на историју средњег века пре, за време и после Немањића. Дукљанке од рода Војислављевића, Рашанке из династије Вукановића, Ана Немањић, Ана Дандоло, краљица Јелена, Симонида, кнегиња Милица, царица Јелена Драгаш, султанија Мара Бранковић, Мати Ангелина... само су нека од имена о којима ће говорити др Катарина Митровић, научни сарадник Философског факултета Универзитета у Београду, са Одељења за историју. Петак у 16h, премијерно и уторак у 10h у репризном термину. Извор: Радио Беседа
  21. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је 9. септембра 2018. године, поводом храмовне славе, свету архијерејску Литургију у храму Сабора српских светитеља на Карабурми. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин у недељу 9. септембра, јутро након освештавања обновљеног фрескописа и иконописа, освештао је новоизграђену велелепну Цркву Сабора Српских Светитеља, изграђену у византијском стилу у Обреновцу. Након освећења, Преосвећени Владика је уз саслужење свештенослужитља из свих Епархијских намесништава служио Свету Архијерејску Литургију у овом светом Храму уз појање обреновачког Црквеног хора „Свети Јоаким и Ана“. Импозантну унутрашњост богомоље испунила су бројна дечица, међу којима су се истицали малишани из дечјег Црквеног хора „Ваведење Пресвете Богородице“. Пре Свете Евхаристије Владика Милутин је беседио, веома радостан што је након 9 година градње, Црква Сабора Српских Светитеља засијала у свој својој лепоти, сјају и раскоши. Много људи је учествовало у изградњи светиње, неко је дао милион, неко сто, а неко динар, на шта је указао у својој проповеди и Владика Милутин. „Свако ко је дао лепту у овај свети Храм уградио је себе у Њега“, рекао је Преосвећени, додавши да је светиња изграђена од доброте и љубави многих. „Љубав Ваша изградила је овај Свети Храм и Љубав Ваша ће га одржати“, рекао је Владика Милутин који је исказао посебну радост што види много деце у Храму. Након беседе Владике Милутина и доделе одликовања најзаслужнијим за изградњу богомоље, верни су приступили Светом причешћу, а затим је Владика Милутин освештао жито и пререзао славски колач у славу Сабора Свих Срба Светитеља. Након службе приређена је богата трпеза љубави за све који су дошли да својим присуством увеличају прославу освећења новоизграђене Цркве. Извор: Радио Источник / Телевизија Храм View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...