Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'српских'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 51 results

  1. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин у недељу 9. септембра, јутро након освештавања обновљеног фрескописа и иконописа, освештао је новоизграђену велелепну Цркву Сабора Српских Светитеља, изграђену у византијском стилу у Обреновцу. Након освећења, Преосвећени Владика је уз саслужење свештенослужитља из свих Епархијских намесништава служио Свету Архијерејску Литургију у овом светом Храму уз појање обреновачког Црквеног хора „Свети Јоаким и Ана“. Импозантну унутрашњост богомоље испунила су бројна дечица, међу којима су се истицали малишани из дечјег Црквеног хора „Ваведење Пресвете Богородице“. Пре Свете Евхаристије Владика Милутин је беседио, веома радостан што је након 9 година градње, Црква Сабора Српских Светитеља засијала у свој својој лепоти, сјају и раскоши. Много људи је учествовало у изградњи светиње, неко је дао милион, неко сто, а неко динар, на шта је указао у својој проповеди и Владика Милутин. „Свако ко је дао лепту у овај свети Храм уградио је себе у Њега“, рекао је Преосвећени, додавши да је светиња изграђена од доброте и љубави многих. „Љубав Ваша изградила је овај Свети Храм и Љубав Ваша ће га одржати“, рекао је Владика Милутин који је исказао посебну радост што види много деце у Храму. Након беседе Владике Милутина и доделе одликовања најзаслужнијим за изградњу богомоље, верни су приступили Светом причешћу, а затим је Владика Милутин освештао жито и пререзао славски колач у славу Сабора Свих Срба Светитеља. Након службе приређена је богата трпеза љубави за све који су дошли да својим присуством увеличају прославу освећења новоизграђене Цркве. Извор: Радио Источник / Телевизија Храм View full Странице
  2. Свети Сава, први српски архиепископ, назван равноапостолним; Арсеније, наследник светога Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсију у кротости“ (Србљак); Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман Хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље“; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346 године патријарх, преминуо 1349 године; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376 године, и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388 године; Макарије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трапезарију при Пећском манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мустафе (Мехмеда) Соколовића, упокојио се 1574 године; Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака исјазаван за велеиздају и обешен 1656 године. Уз ове још се помињу Евстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије (епископ Рашки), Кирило (патријарх), Јован, Максим и Никон. Многи од њих подвизавали су се у Светој Гори, но сви беху „раби блази и вјерни, добри же дјелателије винограда Господња“. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  3. Овога дана спомињу се не сви српски светитељи уопште него само неколико архиепископа и патријараха, и то: Свети Сава, први српски архиепископ, назван равноапостолним; Арсеније, наследник светога Саве, велики јерарх и чудотворац; Сава II, син првовенчаног краља Стефана, живео у Јерусалиму подуже време, назива се „сличан Мојсију у кротости“ (Србљак); Никодим, подвизавао се у Светој Гори и био игуман Хиландарски, потом архиепископ „све српске и поморске земље“; Јоаникије, најпре архиепископ а од 1346 године патријарх, преминуо 1349 године; Јефрем, подвижник, изабран преко своје воље за патријарха у време кнеза Лазара 1376 године, и крунисао Лазара, потом се отказао престола патријаршијског и повукао се у самоћу; Спиридон, наследник Јефремов, скончао 1388 године; Макарије обновио многе старе задужбине, штампао црквене књиге у Скадру, Венецији, Београду и на другим местима, подигао чувену трапезарију при Пећском манастиру, и много урадио на унапређењу цркве уз припомоћ свога брата, великог везира Мустафе (Мехмеда) Соколовића, упокојио се 1574 године; Гаврило, по роду племић од Рајића, учествовао на Московском сабору при патријарху Никону, због чега буде од Турака исјазаван за велеиздају и обешен 1656 године. Уз ове још се помињу Евстатије, Јаков, Данило, Сава III, Григорије (епископ Рашки), Кирило (патријарх), Јован, Максим и Никон. Многи од њих подвизавали су се у Светој Гори, но сви беху „раби блази и вјерни, добри же дјелателије винограда Господња“. Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  4. Како се наводи у саопштењу, дечаци и девојчице су први пут у животу видели море, деца уче да пливају и баве се спортским и уметничким активностима. Они ће на мору остати од 3. до 10. августа, а организоване су им и екскурзије и одлазак у манастир Острог. Малишане је одабрала рашко-призренска Епархија по социјалним критеријумима у девет забачених села Косовског поморавља и централног Косова – Горње Кусце, Угљаре, Прилужје, Батусе, Радево, Лепина, Црквена Водица, Добротин и Шилово. – Усред бурног лета пуног тензија, одмор далеко од посебно тешке свакодневице је више него потребан деци. Ово путовање је прилика за најсиромашнију децу да прекину живот у изолацији, упознају другу децу, стварају пријатељства, и истовремено уживају у распусту на мирном месту, изјавио је председник организације Арно Гујон. Недавно је на својој Фејсбук страници Гујон објавио да су након његовог предавања на Факултету политичких наука у децембру прошле године, студенти из Центра за међународну јавну политику одлучили да се укључе у пружање помоћи Србима на Косову и Метохији. – Организовали су више прикупљања донација на факултету и током зиме однели ту помоћ деци из села Видање. Међутим, ношени овим првим успехом, студенти нису стали на томе, написао је Арно Гујона на свом Фејсбук профилу након што га је Радомир Јовановић, организатор пројекта, обавестио да су почетком јула 7 деце из Видања одвели на море у Игалу. митрополија црногорско-приморска
  5. Француска хуманитарна организација „Солидарност за Косово“ Арно Гујона организовала је летовање у Тивту на мору за 42 деце из српских енклава на Косову Како се наводи у саопштењу, дечаци и девојчице су први пут у животу видели море, деца уче да пливају и баве се спортским и уметничким активностима. Они ће на мору остати од 3. до 10. августа, а организоване су им и екскурзије и одлазак у манастир Острог. Малишане је одабрала рашко-призренска Епархија по социјалним критеријумима у девет забачених села Косовског поморавља и централног Косова – Горње Кусце, Угљаре, Прилужје, Батусе, Радево, Лепина, Црквена Водица, Добротин и Шилово. – Усред бурног лета пуног тензија, одмор далеко од посебно тешке свакодневице је више него потребан деци. Ово путовање је прилика за најсиромашнију децу да прекину живот у изолацији, упознају другу децу, стварају пријатељства, и истовремено уживају у распусту на мирном месту, изјавио је председник организације Арно Гујон. Недавно је на својој Фејсбук страници Гујон објавио да су након његовог предавања на Факултету политичких наука у децембру прошле године, студенти из Центра за међународну јавну политику одлучили да се укључе у пружање помоћи Србима на Косову и Метохији. – Организовали су више прикупљања донација на факултету и током зиме однели ту помоћ деци из села Видање. Међутим, ношени овим првим успехом, студенти нису стали на томе, написао је Арно Гујона на свом Фејсбук профилу након што га је Радомир Јовановић, организатор пројекта, обавестио да су почетком јула 7 деце из Видања одвели на море у Игалу. митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Данас у неким српским таблоидима видимо исто тако лажне докази да наводно радим за ЦИА, "А ми (само) проповедамо Христа распетога, Јудејима саблазан, а Јелинима лудост" 1 Кор 1.23. Проблем је што смо ми овде исту истину сведочили и за време Милошевића (који нас је сматрао агентима када смо говорили куда води његова политика и када смо спашавали овде и Косовске Албанце у рату) и у овом послератном периоду када је требало критиковати и нове властодршце посебно након нереда 2004. год. Сметња смо некима и данас када поделом КиМ хоће да направе хаос и отерају нам народ. Црква је са својом истином и народом увек била камен спотицања силама овога света зато што се наша истина не мења као овоземаљске идеологије, нити им служи. Већина домаћих медија нас игнорише, што из страха, што по директиви (разумем) али барем овако може нешто да се поручи и апелује на савест и свест људи који хоће да чују и виде шта се дешава.
  7. Пре неколико дана неки к-албански медији су ме лажно оптужили да сам "руски агент" и чак да сам наводно благосиљао Арканa (кога никада у животу нисам ни срео). Данас у неким српским таблоидима видимо исто тако лажне докази да наводно радим за ЦИА, "А ми (само) проповедамо Христа распетога, Јудејима саблазан, а Јелинима лудост" 1 Кор 1.23. Проблем је што смо ми овде исту истину сведочили и за време Милошевића (који нас је сматрао агентима када смо говорили куда води његова политика и када смо спашавали овде и Косовске Албанце у рату) и у овом послератном периоду када је требало критиковати и нове властодршце посебно након нереда 2004. год. Сметња смо некима и данас када поделом КиМ хоће да направе хаос и отерају нам народ. Црква је са својом истином и народом увек била камен спотицања силама овога света зато што се наша истина не мења као овоземаљске идеологије, нити им служи. Већина домаћих медија нас игнорише, што из страха, што по директиви (разумем) али барем овако може нешто да се поручи и апелује на савест и свест људи који хоће да чују и виде шта се дешава. View full Странице
  8. Замолио бих занитересоване да овде каче примере израбљивања српских радника/ца, како би сакупили доста тога на једном месту. Нек стоји. Почнимо са примером наших "турских пријатеља": http://www.politika.rs/scc/clanak/403729/Otkaz-krojacicama-zbog-slika-na-Fejsbuku
  9. 24 downloads

    Како се Срби множе дељењем. У овој сатиричној набрајалици српских подела Душан Ковачевић на себи својствен начин, духовито и неувијено, подсећа нас у колико смо се колона сврстали и колико нас има истих а толико различитих: небески и овоземаљски Срби, происточни и прозападни, патриоте и издајници, рационални и ирационални, ослободиоци и ослобођени, на –ић, –ов, –ац, –ски, –го и –ач, косовски и црногорски, босански и хрватски, подунавски и посавски, подрински и поморавски… и још много других и друкчијих. Поменуте поделе Ковачевић сагледава као наслеђе вековних и непролазних српских међусобица, па док читамо ове апсурдне редове увиђамо као у каквој гротески колико су српске свађе бесмислене и штетне и, истовремено, колико усађене у српски менталитет. Пођеднако саркастичан у прози као и у својим драмама и црним комедијама, писац Двадесет српских подела истовремено ће засмејати и забринути своје читаоце – свака од двадесет прича једна је нова опомена настала из запитаности над судбином свог народа. Ново издање изабраних дела нашег највећег живог драмског писца!
  10. Јесу ли тзв. заштитари, “они који су плаћени да воле животиње“, једини противници гајења крзнашица овде? И да ли им и зашто власти иду низ длаку, па све до репа или даље? Пуштајући тиме низ воду породице више стотина одгајивача чинчила у земљи Чији аргументи за даљи опстанак, у најкраћем, гласе: ми све извозимо, сами смо инвестирали, упослили наше породице, природа посла захтева највише стандарде добробити животиња, не тражимо субвенције…. Можда и баш зато? Иако су и овој, као и, али листом, свим претходним владама, била пуна уста приче о робној извозно оријентисаној пољопривреди као једном од стратешких опредељења, даља судбина гајења чинчила (крзнашица, у целини) није до краја извесна, почев од наредне године. Уз битну напомену да је реч о делатности која потпуно и у целости испуњава поменуте критеријуме с којима се годинама и деценијама задављују политичари. Док се, у пракси, делатницима тога истога не дају чак ни мрвице. Па тако ни одгајивачима чинчила, ускоро? Како, иначе, објаснити вишегодишње упорно (да ли и свесно или немарно?) одбијање надлежних да се на дневни ред стави питање укидање забране гајења животиња које се производе искључиво ради крзна и коже, кроз иницијативу коју готово, па пуних дванаест година воде управо сами одгајивачи чинчила? Крзнашице као прва „колатерална штета“ Једини, барем декларисани противници гајења крзнашица су тзв. заштитари животиња. Минорни део искључиво прозападно оријентисаног НВО. У суштини, вегански покрет. О коме се овде такође мало зна и говори. А требало би. Јер потенцијална опасност од њих далеко превазилази границе фарми крзнашица. При чему су грлатост, бахатост као и добре конекције с „господарима прстенова“ у обрнутој сразмери с њиховом бројношћу. А нарочито с прихватљивошћу идеологије коју дрско промовишу. Боље речено, коју покушавају да наметну. Све то кроз флоскуле цивилизованости, хуманости, прогреса, високих вредности и стандарда. Које, ето, нас већина „нишчих“, никако да утуви и прогута. Суштински, овде се ради о свеобухватном глобал(истичком) пројекту постепеног, али неминовног гашења свеукупног традиционалног сточарства, с преласком на алтернативне нетрадиционалне начине исхране људи, почев од инсеката, алги, па све до лабораторијски произведеног меса, те потпуног престанка коришћења животињских производа за људске потребе. И то не само млека, јаја и месних и млечних продуката, већ и вуне, свиле, меда, ако то може нормалном човеку да се објасни?! У чијој се првој фази ради на забрани гајења крзнашица. Пошто се (правилно?) проценило да ће се људи најлакше примити кроз гнев према богатима који крзнене прње поглавито пазаре. А које ми увозимо. И даље. Док сирове коже чинчиле, конкретно, као најнижи степен прераде, извозимо. Е, од идуће године не може ни то. Зашто? Онако, може им се! „Светионик цивилизованости“ као врхунац хипокризије Пошто смо све друго порадили, ма, до под конац, на дневни ред је још 2009. године дошла добробит животиња, кроз доношење истоименог закона. За којег су стручњаци одмах рекли да је чиста прокламација, јер је практично непримењив. Приде, непотребан, штетан чак. Замислите баку у неком планинском селу, коју храни једно кравче, да иде на обуку из добробити?! И то није све! Друга прича. И дуга. Сам концепт добробити гајених животиња сам по себи не може бити споран. Поготово не одгајивачима чинчила, где је савестан однос и пажња доброг домаћина основни услов да се профитира. Јер, свако занемаривање, о злостављању животиња да не говоримо, неизбежно производи шкарт. Због чега је добробит превасходно економски параметар, како су то прокламовали и у ЕУ, у изворним тумачењима те категорије. Пошто су остали без конкретних доказа да се крзнашице у фармама ужасно злостављају и муче, кроз гомилу неистинитих прича о дрању наживо, убијању електродама и сличним хорорима у fake news маниру, тзв. заштитари сада говоре да ће се ступањем на снагу ове забране Србија сврстати међу највише и најсјајније светионике хуманости и цивилизованости?! Где ће за собом оставити више од двадесет чланица ЕУ у којима се производи више од половине светске продукције крзна. И где предњаче Данска, Пољска, Мађарска, Шведска, али и мање битне чланице, попут Литваније, Румуније, Естоније. До увођења пројектоване забране на десетогодишњи период, 2009-2019. српска продукција чинчила чинила је једну седмину светске. Што је мало познат податак, чак и домаћим властима. Које су све више глуве за њега. Планирана забрана је тај биланс унизила, али су одгајивачи сачували производне потенцијале. Једноставно, нису могли да верују да ће се забрана одржати. Нарочито, зашто би?! Поготову кад је 2016. године изгласан измењени и допуњени Закон о сточарству. У ком се крзнашице третирају као домаће гајене животиње, а крзно као производ животињског порекла у смислу тог закона. За ког је у образложењу стајало да је кровни. И да се сви остали, а поготову онај о добробити (и ветерини) морају с њим ускладити и то у року од једне године. А возови пролазе… Одгајивачи су рачунали да је посао тиме завршен. И да ће се држава коју финансирају побринути да се тај нормативни део и одради. И то на време, пре истека забране планиране Законом о добробити. Јер су водили непрекидну кампању од 2013. године. С прекидима, још од 2006. Сем у периодима када су у власти били они који су за забрану најзаслужнији. А које су грађани у међувремену испратили из парламента. Па, сад, видите о коме се ради. При чему су се сви „горе“ чудом чудили коме је та забрана уопште и требала. Јесу ли, у међувремену, схватили њену „употребљивост“? Извозници као будућа социјала? Одгајивачи чинчила још увек не губе наду да ће уразумити надлежне. И да ће забрана бити укинута пре њеног ступања на снагу. Знају да се овде ствари углавном раде у задњи час и по убрзаној процедури. Да не кажемо, по скраћеном поступку, јер то може конотирати свашта. Углавном, увек се ради о политичкој вољи. Која неком испадне и невоља. Тако му то иде. Имају и снажну подршу Привредне коморе Србије, чији су орган, у нивоу групације, однедавно постали. Имајући у виду нова, знатно проширена коморска овлашћења, почев од лане. И верујући и даље да нико није јачи од државе. Чији је циљ да штити интересе грађана. Где спадају и заштитници животиња, дакако. Чак и када се по мрежама потписују као „На жалост, Србин“ или „Случајно, Србин“. Одгајивачи поручују да неће стати и да ће се борити до краја. И да не убијају животиње, него да их гаје. Не за бунде, већ за егзистенцију својих породица. Питајући се, можда сасвим наивно, коме је то у интересу да српске извознике претвори у социјалне случајеве? Што је питање од милион долара. Можда и више, ко зна… Сњежана Милосављевић, председница Скупштине Удружења АГУТИ за популаризацију фармерског гајења чинчила Видовдан http://patriot.rs/nvo-i-vegani-gase-farme-srpskih-uzgajivaca-cincile/
  11. Заменику секретара Џону Џ. Саливену Стејт Департмент САД, Вашингтон Поштовани Замениче секретара г. Саливен, Ми, Епископи српских православних епархија у Сједињеним Државама, пишемо како бисмо изразили озбиљну забринутост поводом јучерашњег напада косовске полиције на Марка Ђурића, директора Канцеларије за Косово и Метохију у српској Влади, као и на новинаре и ненаоружане грађане. Наша забринутост је утолико већа с обзиром на то да је овај брутални чин, изгледа, интегрални део оркестриране кампање против српског становништва на Косову, која се огледа у убиству Оливера Ивановића.У провокативној демонстрацији силе полицијске снаге су упале на састанак између грађана и Владиних функционера потпуно наоружане и са шок бомбама. Њих 34 људи је озбиљно повређено и хоспитализовано, док је Марко Ђурић незаконито ухапшен, претучен и вођен кроз Приштину пред гомилом која је звиждала. Јучерашњи догађаји још једном јасно показују да власти косовских Албанаца нису вољне да обезбеде минимум основих грађанских и људских права, међу којима и право на мирно окупљање, за српско становништво које живи на својој земљи. Штавише, ове акције показују безобзирно занемаривање обавеза које је сама Приштина преузела да би увела стандарде основних људских и грађанских права на основу Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, уз додатно супротстављање слову и духу Бриселског дијалога. Апелујемо на Вас, господине Замениче секретара, да покажете да Сједињене Државе и надаље остају посвећене заштити најтемељнијих права и основног људског достојанства Срба на Косову, тако што ћете осудити јучерашњу полицијску бруталност у Косовској Митровици и тиме упозорити власти у Приштини да САД неће никад дозволити пребијања мирних грађана, новинара и државних и јавних личности . С поштовањем, Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Максим Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Иринеј Епархијска саопштења | English
  12. Заменику секретара Џону Џ. Саливену Стејт Департмент САД, Вашингтон Поштовани Замениче секретара г. Саливен, Ми, Епископи српских православних епархија у Сједињеним Државама, пишемо како бисмо изразили озбиљну забринутост поводом јучерашњег напада косовске полиције на Марка Ђурића, директора Канцеларије за Косово и Метохију у српској Влади, као и на новинаре и ненаоружане грађане. Наша забринутост је утолико већа с обзиром на то да је овај брутални чин, изгледа, интегрални део оркестриране кампање против српског становништва на Косову, која се огледа у убиству Оливера Ивановића.У провокативној демонстрацији силе полицијске снаге су упале на састанак између грађана и Владиних функционера потпуно наоружане и са шок бомбама. Њих 34 људи је озбиљно повређено и хоспитализовано, док је Марко Ђурић незаконито ухапшен, претучен и вођен кроз Приштину пред гомилом која је звиждала. Јучерашњи догађаји још једном јасно показују да власти косовских Албанаца нису вољне да обезбеде минимум основих грађанских и људских права, међу којима и право на мирно окупљање, за српско становништво које живи на својој земљи. Штавише, ове акције показују безобзирно занемаривање обавеза које је сама Приштина преузела да би увела стандарде основних људских и грађанских права на основу Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, уз додатно супротстављање слову и духу Бриселског дијалога. Апелујемо на Вас, господине Замениче секретара, да покажете да Сједињене Државе и надаље остају посвећене заштити најтемељнијих права и основног људског достојанства Срба на Косову, тако што ћете осудити јучерашњу полицијску бруталност у Косовској Митровици и тиме упозорити власти у Приштини да САД неће никад дозволити пребијања мирних грађана, новинара и државних и јавних личности . С поштовањем, Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Максим Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Иринеј Епархијска саопштења | English View full Странице
  13. Version 1.0.0

    5 downloads

    Једна од корисних књига за упознавање наших комшија Мађара.
  14. СЗС примили највећу донацију од оснивања Данас је на рачун организације Срби за Србе стигла донација од 112.000 долара од донатора из САД који је желео да остане анониман, што је до сада убедљиво највећа донација коју је примила Хуманитарна оррганизација Срби за Србе. Овакве донације су велико признање за наш рад, али ништа мање важне нису бројне редовне месечне донације без којих ова организација не би ни постојала! Деца су наша будућност! Након енормног пострадања нашег народа у матици и њеном окружењу последњих 25 година, исељеничка популација и привремена емиграција данас добија своју изузетно важну улогу. Чињенице о постојању бројне и моћне српске дијаспоре, а која жели и има исконску потребу да допринесе и помогне матици, није неопходно посебно образлагати. Поред тога, извесно је да неповезаност људи појединачно, клубова, српских заједница и др., одсутност конкретних пројеката, недовољна, па чак и слаба информисаност, као и појаве одређенoг неповерења, доводе до тога да су помоћ и инвестиције недовољне, неадекватно дељене и неконтролисане, те најчешће бивају сурогат или претворене у своју супротност. С друге стране, разне идеје о убрзаном повратку младих, школованих стручњака у матицу, практично бивају сведене на решавање само сопствених или индивидуалних жеља појединаца. Не улазећи дубље у разлоге зашто и како дијаспора није више била ангажована у прошлости, већ у жељи да се окренемо будућности и савременом тренду комуницирања, Хуманитарна организација Срби за Србе успоставила је у свом раду основи мото и слоган организације који је уједно и стални пројекат под називом “Деца су наша будућност” у склопу којег је до данас је веома успешно реализовано низ акција помоћи за социјално угрожене породице и њихову децу широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, Крајине, Федерације БиХ и БЈР Македоније. Активности Хуманитарне организације Срби за Србе не подразумевају само пуко прикупљање донацијa и дистрибуцију потребних добара и средстава за потребе угрожених, већ и подизање свести младих људи у матици, региону и дијаспори кроз модерни и транспарентни приказ свих активности организације, кроз који се истичу историјске, световне и духовне вредности нашпег народа, уз сталну сарадњу са сродним удружењима и институцијама у матици и иностранству. Стални пројекат Хуманитарне организације Срби за Србе под називом “Деца су наша будућност” кроз неколико сегмента-етапа складно обједињује стратегију и правце активности, те конкретне начине ефикасног, рационалног и савременог повезивања српске исељеничке популације и матице око различитих видова хуманитарних, социјално-економских, духовних, културних и др. ангажмана. Све активности како на терену, тако и на развоју веза у мрежи учесника, подређене су свим видовима савремене информационалне технологије код обраде података, припреми презентација и остварења интерактивне комуникације са свим донаторима и учесницима у реализацији пројекта. Тиме сваки појединац стиче прилику да и индивидуално да свој додатни допринос, има увид у све сегменте пројекта индивидуално, посебно битно за све регистроване чланове организације у домену отворених комуникација, путем интернета, намењених предоминантно млађој популацији. Фундаментални оквир пројекта чини систематизовано ангажовање, организовање, прикупљање и конкретну дистрибуцију хуманитарне помоћи из дијаспоре ка економски и социјално угроженим породицама са четворо и више деце у Србији и земљама окруженја, кроз директну материјалну подршку, инвестирање у објекте, све видове радних садржаја са циљем директног запошљавања родитеља и старије деце. Стратешки циљ овог пројекта темељи се на разним видовима анимације, информисања, конкретног повезивања, укључивања и ангажовања матица исељеника, клубова и појединаца у свим деловима света, који би, свако у свом домену, сопственим искуством и радом прихватио одређени задатак, те у том домену исказао свој максимални и одговорни ангажман. Како се у једном, значајном делу пројекта обраћамо млађој популацији српске дијаспоре, њихов значајан део времена и искуства преусмеравамо у добротворни рад, подстичемо искрена родољубива осећања према земљи сопственог или порекла својих предака. Инсистирајући на ћириличном писму код свих комуникација покушавамо да очувамо језик и писмо. Родитеље учесника, стараоце или предпостављене, на тај начин уводимо у конкретне породичне везе са матицом, изналазећи најперспективније услове за инвестирања поридицама – корисницима помоћи, али и у разне друге потенцијално профитабилне садржаје у домовини. У том домену, кроз циљани, наменски маркетинг пројекат се обраћа дијаспори (кроз конкретне видео и фото репортаже исталацијом на YouTube и Facebook мрежи, PPT презентацијама статистичких и др. података) са представљањем ситуације у којој се налазе корисници овог пројекта, вршимо праћење прогреса током реализације пројекта, развојамо и нове идеје у ходу корисне за даље активности. Истовремено би овај пројекат, кроз различите ангажмане свих регистрованих и пре свега потенцијалних будућих чланова из дијаспоре, посебно из редова млађих категорија, омогућио подстицање свести за волонтерским радом и другим сличним друштвено-корисним активностима на тлу држава у којима се исти тренитно налазе (имају стални или привремени боравак). Коначни циљ пројекта био би везан и за окупљање једног “чврстог“ тима стручњака различитих специјалности, као професионално-техничка подршка овом пројекту, те све најискусније активисте-волонтере организације. Задаци тима били би везани за истраживачки процес на упознавању са конкретним социо-економским, здравственим и другим ситуацијама у којима се налазе корисници пројекта (породице), праћење ефеката реализације пројекта, али и израду даљих стратешких планова развоја. Циљне групе у овом пројекту су: 1. Популација исељеника, сталнa или привременa емиграција, срспки држављани на студијама и едукативном усавршавању у иностранству, вољних и спремних да сходно плану дају свој допринос, како кроз волонтерско добровољно ангажовање у разним сегментима или целокупном пројекту, тако и на прикупљању неопходних техничких средстава, те анимацији институција, фирми и појединаца у дијаспори на конкретном инвестирању и подршци социјално угроженим вишечланим српским породицама, као циљаних, крајњих корисника овог пројекта. 2. Социјално-економски угрожене породице са четворо и више деце у матици и земљама окружења, чије свакодневне животне активности мањкају у основним потребштинама неопходним за нормалан живот: храна, одећа, обућа, сигуран простор за становање, енергенте, што проузрокује и проблеме са здравственим збрињавањем свих чланова породице, школовању деце, миграцији и комуникацији са светом уопште. 3. Тим експерата (различитих специјалности), који би у садејству са најискуснијим активистима – волонтерима организације “Срби за Србе“, са стручног аспекта пратили, обављали посебне наменске анализе и вршили мониторинг реализације пројекта. 4. Волонтери на терену, различитог степена образовања и нивоа ангажмана – као регионални лидери, који би конкретно у оквиру сваког од изабраних домаћинстава имали да покривају основ неопходних активности. Било би корисно истаћи да ће пројекат кроз посебан техно-економски сепарат, а након реализованих социо-економских истраживања у сарадњи са породицама, омогућити добијање циљаних смерница за старије чланове породице (већ радно способне) у правцу директне мотивације и опредељења за самосталну производњу, занатску делатност, или стручно преусмеравање које би им веома брзо помогло да егзистенцијални проблеми и окружење у коме су живели не буду оптерећење за осамостаљивањем и формирањем сопствених породица, те с друге стране њиховој помоћи родитељима и млађим члановима породице, како би се иста ослободила свакодневне социјалне и хуманитарне помоћи и других водова донација из државног буџета. У овом делу, услови за инвестирање потенцијалних средстава из дијаспоре у мале радионице, агро-бизнис, трговину и сервисне погоне, биће јасно предочени. Пројекат из перспективе опште друштвених и социјалних питања, директне укључености дијаспоре у токове решавања животних проблема у матици и окружењу, али и стварања услова за инвестирањем у домовини, даје значајне основе и смернице за потенцијални шири ангажман у наредних неколико година. Учесници пројекта из дијаспоре ће имати широке могућности имплементације сопствених знања и искустава, те својим радом, активностима у својим заједницама конкретно допринесу решавању појединачних и групних проблема одабраних српских породица са петоро и више деце, према усаглашеним и складно прилагођеним интересима. Истовремено би успешност овог пројекта пробудило свест посебно млађе популације за друштвено-корисним радом, на подручју хуманитарне помоћи и социјалних питања, како у Србији и земљама окружења, тако и у срединама где живе. Крајњи корисници пројекта (угрожене вишечлане породице) ће кроз разне видове помоћи, ангажовања и саветовања од стране експерата и волонтера-активиста, побољшати свој економски и социјални статус. Како је циљ пројекта економско осамостаљивање породица са петоро и више деце, ток њиховог напредовања и независноти од хуманитарне и социјалне помоћи државних органа се може очекивати у периоду од најмање шест месеци, за које време ће се реализовати стални надзор. Својим свакодневним контактом са свим учесницима пројекта, без обзира у ком делу су света, кроз доступни преглед утрошка средстава на свим сегментима и етапама реализације пројекта, желимо да подигнемо свест о неопходности отвореног и транспарентног рада, као темеља јасног и поштеног удруживања матице и дијаспоре. Инсистирајући предоминантно на захтеву да се овим пројектом опредељујемо за бављењем и помоћи угроженим српским породицама са четворо и више деце, овим пројектом стварамо први, и изузетно значајан искорак у ширењу свести у јавности о алармантним подацима везаним за проблем беле куге у српском народу.
  15. Када је Хуманитарна организација "Срби за Србе", поставила циљ да у овој години прикупи 500 00 евра, многи су били скептични. Захваљујући изненадном добротвору циљ је премашен, а ви даље можете и малим прилозима током Божићних празника да помогнете да што већи број деце из вишечланих породица добије помоћ. Као што наши читаоци знају, Поуке су увек ту, када је информативна подршка "Србима за Србе" у питању. Циљ за 2017. годину: 500.000€ Прикупљено у току 2017. године - 510.687€ СЗС примили највећу донацију од оснивања Данас је на рачун организације Срби за Србе стигла донација од 112.000 долара од донатора из САД који је желео да остане анониман, што је до сада убедљиво највећа донација коју је примила Хуманитарна оррганизација Срби за Србе. Овакве донације су велико признање за наш рад, али ништа мање важне нису бројне редовне месечне донације без којих ова организација не би ни постојала! Деца су наша будућност! Након енормног пострадања нашег народа у матици и њеном окружењу последњих 25 година, исељеничка популација и привремена емиграција данас добија своју изузетно важну улогу. Чињенице о постојању бројне и моћне српске дијаспоре, а која жели и има исконску потребу да допринесе и помогне матици, није неопходно посебно образлагати. Поред тога, извесно је да неповезаност људи појединачно, клубова, српских заједница и др., одсутност конкретних пројеката, недовољна, па чак и слаба информисаност, као и појаве одређенoг неповерења, доводе до тога да су помоћ и инвестиције недовољне, неадекватно дељене и неконтролисане, те најчешће бивају сурогат или претворене у своју супротност. С друге стране, разне идеје о убрзаном повратку младих, школованих стручњака у матицу, практично бивају сведене на решавање само сопствених или индивидуалних жеља појединаца. Не улазећи дубље у разлоге зашто и како дијаспора није више била ангажована у прошлости, већ у жељи да се окренемо будућности и савременом тренду комуницирања, Хуманитарна организација Срби за Србе успоставила је у свом раду основи мото и слоган организације који је уједно и стални пројекат под називом “Деца су наша будућност” у склопу којег је до данас је веома успешно реализовано низ акција помоћи за социјално угрожене породице и њихову децу широм Србије, Републике Српске, Црне Горе, Крајине, Федерације БиХ и БЈР Македоније. Активности Хуманитарне организације Срби за Србе не подразумевају само пуко прикупљање донацијa и дистрибуцију потребних добара и средстава за потребе угрожених, већ и подизање свести младих људи у матици, региону и дијаспори кроз модерни и транспарентни приказ свих активности организације, кроз који се истичу историјске, световне и духовне вредности нашпег народа, уз сталну сарадњу са сродним удружењима и институцијама у матици и иностранству. Стални пројекат Хуманитарне организације Срби за Србе под називом “Деца су наша будућност” кроз неколико сегмента-етапа складно обједињује стратегију и правце активности, те конкретне начине ефикасног, рационалног и савременог повезивања српске исељеничке популације и матице око различитих видова хуманитарних, социјално-економских, духовних, културних и др. ангажмана. Све активности како на терену, тако и на развоју веза у мрежи учесника, подређене су свим видовима савремене информационалне технологије код обраде података, припреми презентација и остварења интерактивне комуникације са свим донаторима и учесницима у реализацији пројекта. Тиме сваки појединац стиче прилику да и индивидуално да свој додатни допринос, има увид у све сегменте пројекта индивидуално, посебно битно за све регистроване чланове организације у домену отворених комуникација, путем интернета, намењених предоминантно млађој популацији. Фундаментални оквир пројекта чини систематизовано ангажовање, организовање, прикупљање и конкретну дистрибуцију хуманитарне помоћи из дијаспоре ка економски и социјално угроженим породицама са четворо и више деце у Србији и земљама окруженја, кроз директну материјалну подршку, инвестирање у објекте, све видове радних садржаја са циљем директног запошљавања родитеља и старије деце. Стратешки циљ овог пројекта темељи се на разним видовима анимације, информисања, конкретног повезивања, укључивања и ангажовања матица исељеника, клубова и појединаца у свим деловима света, који би, свако у свом домену, сопственим искуством и радом прихватио одређени задатак, те у том домену исказао свој максимални и одговорни ангажман. Како се у једном, значајном делу пројекта обраћамо млађој популацији српске дијаспоре, њихов значајан део времена и искуства преусмеравамо у добротворни рад, подстичемо искрена родољубива осећања према земљи сопственог или порекла својих предака. Инсистирајући на ћириличном писму код свих комуникација покушавамо да очувамо језик и писмо. Родитеље учесника, стараоце или предпостављене, на тај начин уводимо у конкретне породичне везе са матицом, изналазећи најперспективније услове за инвестирања поридицама – корисницима помоћи, али и у разне друге потенцијално профитабилне садржаје у домовини. У том домену, кроз циљани, наменски маркетинг пројекат се обраћа дијаспори (кроз конкретне видео и фото репортаже исталацијом на YouTube и Facebook мрежи, PPT презентацијама статистичких и др. података) са представљањем ситуације у којој се налазе корисници овог пројекта, вршимо праћење прогреса током реализације пројекта, развојамо и нове идеје у ходу корисне за даље активности. Истовремено би овај пројекат, кроз различите ангажмане свих регистрованих и пре свега потенцијалних будућих чланова из дијаспоре, посебно из редова млађих категорија, омогућио подстицање свести за волонтерским радом и другим сличним друштвено-корисним активностима на тлу држава у којима се исти тренитно налазе (имају стални или привремени боравак). Коначни циљ пројекта био би везан и за окупљање једног “чврстог“ тима стручњака различитих специјалности, као професионално-техничка подршка овом пројекту, те све најискусније активисте-волонтере организације. Задаци тима били би везани за истраживачки процес на упознавању са конкретним социо-економским, здравственим и другим ситуацијама у којима се налазе корисници пројекта (породице), праћење ефеката реализације пројекта, али и израду даљих стратешких планова развоја. Циљне групе у овом пројекту су: 1. Популација исељеника, сталнa или привременa емиграција, срспки држављани на студијама и едукативном усавршавању у иностранству, вољних и спремних да сходно плану дају свој допринос, како кроз волонтерско добровољно ангажовање у разним сегментима или целокупном пројекту, тако и на прикупљању неопходних техничких средстава, те анимацији институција, фирми и појединаца у дијаспори на конкретном инвестирању и подршци социјално угроженим вишечланим српским породицама, као циљаних, крајњих корисника овог пројекта. 2. Социјално-економски угрожене породице са четворо и више деце у матици и земљама окружења, чије свакодневне животне активности мањкају у основним потребштинама неопходним за нормалан живот: храна, одећа, обућа, сигуран простор за становање, енергенте, што проузрокује и проблеме са здравственим збрињавањем свих чланова породице, школовању деце, миграцији и комуникацији са светом уопште. 3. Тим експерата (различитих специјалности), који би у садејству са најискуснијим активистима – волонтерима организације “Срби за Србе“, са стручног аспекта пратили, обављали посебне наменске анализе и вршили мониторинг реализације пројекта. 4. Волонтери на терену, различитог степена образовања и нивоа ангажмана – као регионални лидери, који би конкретно у оквиру сваког од изабраних домаћинстава имали да покривају основ неопходних активности. Било би корисно истаћи да ће пројекат кроз посебан техно-економски сепарат, а након реализованих социо-економских истраживања у сарадњи са породицама, омогућити добијање циљаних смерница за старије чланове породице (већ радно способне) у правцу директне мотивације и опредељења за самосталну производњу, занатску делатност, или стручно преусмеравање које би им веома брзо помогло да егзистенцијални проблеми и окружење у коме су живели не буду оптерећење за осамостаљивањем и формирањем сопствених породица, те с друге стране њиховој помоћи родитељима и млађим члановима породице, како би се иста ослободила свакодневне социјалне и хуманитарне помоћи и других водова донација из државног буџета. У овом делу, услови за инвестирање потенцијалних средстава из дијаспоре у мале радионице, агро-бизнис, трговину и сервисне погоне, биће јасно предочени. Пројекат из перспективе опште друштвених и социјалних питања, директне укључености дијаспоре у токове решавања животних проблема у матици и окружењу, али и стварања услова за инвестирањем у домовини, даје значајне основе и смернице за потенцијални шири ангажман у наредних неколико година. Учесници пројекта из дијаспоре ће имати широке могућности имплементације сопствених знања и искустава, те својим радом, активностима у својим заједницама конкретно допринесу решавању појединачних и групних проблема одабраних српских породица са петоро и више деце, према усаглашеним и складно прилагођеним интересима. Истовремено би успешност овог пројекта пробудило свест посебно млађе популације за друштвено-корисним радом, на подручју хуманитарне помоћи и социјалних питања, како у Србији и земљама окружења, тако и у срединама где живе. Крајњи корисници пројекта (угрожене вишечлане породице) ће кроз разне видове помоћи, ангажовања и саветовања од стране експерата и волонтера-активиста, побољшати свој економски и социјални статус. Како је циљ пројекта економско осамостаљивање породица са петоро и више деце, ток њиховог напредовања и независноти од хуманитарне и социјалне помоћи државних органа се може очекивати у периоду од најмање шест месеци, за које време ће се реализовати стални надзор. Својим свакодневним контактом са свим учесницима пројекта, без обзира у ком делу су света, кроз доступни преглед утрошка средстава на свим сегментима и етапама реализације пројекта, желимо да подигнемо свест о неопходности отвореног и транспарентног рада, као темеља јасног и поштеног удруживања матице и дијаспоре. Инсистирајући предоминантно на захтеву да се овим пројектом опредељујемо за бављењем и помоћи угроженим српским породицама са четворо и више деце, овим пројектом стварамо први, и изузетно значајан искорак у ширењу свести у јавности о алармантним подацима везаним за проблем беле куге у српском народу. View full Странице
  16. Литургији је присуствовао и амбасадор САД у Београду Кајл Скот. Представници верске службе Националне гарде Охаја имали су и јединствену прилику да обиђу и Спомен-костурницу храма у којој је поред 20.000 српских хероја, страдалих у Колубарској бици, сахрањено и више од 30.000 аустроугарских војника погинулих у једној од најважнијих бици Првог светског рата на простору Србије. Гости из Охаја су од локалних свештеника, могли нешто више да сазнају о значају битке која се и данас изучава у светским војним школама. Након Свете архијерејске литургије и обиласка Спомен-костурнице, Епископ шумадијски и војни Јован приредио је пријем за госте из Националне гарде Охаја, коме је, поред припадника Војске Србије, присуствовао и амбасадор САД Кајл Скот. Делегација верске службе Националне гарде Охаја ће у наставку посете обићи Музеј ваздухопловства и две протестантске цркве у Панчеву, затим ће бити гости на пријему код надбискупа Римокатоличке цркве Станислава Хочевара, посетиће Исламску и Јеврејску заједницу Србије, а примиће их и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.
  17. Делегација верске службе Националне гарде Охаја, која борави у седмодневној посети Србији, присуствовала је данас Светој архијерејској литургији коју је у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу служио Његово преосвештенство Епископ шумадијски и војни Јован, уз саслуживање свештенства Епархије шумадијске и војних свештеника међу којима је био и војни православни свештеник из Националне гарде Охаја Џејмс Сејзмор. Литургији је присуствовао и амбасадор САД у Београду Кајл Скот. Представници верске службе Националне гарде Охаја имали су и јединствену прилику да обиђу и Спомен-костурницу храма у којој је поред 20.000 српских хероја, страдалих у Колубарској бици, сахрањено и више од 30.000 аустроугарских војника погинулих у једној од најважнијих бици Првог светског рата на простору Србије. Гости из Охаја су од локалних свештеника, могли нешто више да сазнају о значају битке која се и данас изучава у светским војним школама. Након Свете архијерејске литургије и обиласка Спомен-костурнице, Епископ шумадијски и војни Јован приредио је пријем за госте из Националне гарде Охаја, коме је, поред припадника Војске Србије, присуствовао и амбасадор САД Кајл Скот. Делегација верске службе Националне гарде Охаја ће у наставку посете обићи Музеј ваздухопловства и две протестантске цркве у Панчеву, затим ће бити гости на пријему код надбискупа Римокатоличке цркве Станислава Хочевара, посетиће Исламску и Јеврејску заједницу Србије, а примиће их и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић. View full Странице
  18. Ових дана на друштвеним мрежама и на неким сајтовима промовишу се идеје извесне "Српске лиге" и њеног председника г. Александра Ђурђева. Не оспоравајући легитимитет, чак ни оправданост таквих захтева, преносимо их, а потом дајемо прву вест коју добијете кад изгуглате "александар ђурђев". Патријарх српски мора наизменично да столује у Пећи, Карловцима и Београду! 22. августа 2017. milos http://srpskaliga.rs/2017/08/22/patrijarh-srpski-mora-naizmenicno-da-stoluje-u-peci-karlovcima-i-beogradu/ Као свој јасан став према будућем статусу Косова и Метохије, али и Срба на целом простору Републике Србије, Српска православна црква мора да, још пре отпочињања унутрашњег дијалога о КиМ, и практично, властито седиште, као и трон српског патријарха,током сваке календарске године, на одређено време, почне да измешта из Београда и сели га у Пећ и Сремске Карловце – предлаже председник Српске лиге (СЛ) Александар Ђурђев, подсећајући да је пуна титула српског црквеног поглавара „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски“. Извор: spc.rs -Српска православна црква увек је, кроз историју, била заједно са својим народом, тамо где је српском народу и верницима било најтеже. Када је српском народу на Косову и Метохији тешко и када се, под притисцима моћних западних мешетара, доводи у питање статус још неких делова Србије, СПЦ и патријарх српски господин Иринеј, својим личним примером, морају да покажу какву и колику Србију виде у будућности, тако што ће највиша црквена тела и великодостојници, по четири месеца годишње, наизменично столовати у историјским седиштима СПЦ – у Пећи, Сремским Карловцима и Београду – истакао је Ђурђев. Мошти свих српских црквених поглавара пренети у Пећку патријаршију! 25. августа 2017. miloshttp://srpskaliga.rs/2017/08/25/mosti-svih-srpskih-crkvenih-poglavara-preneti-u-pecku-patrijarsiju/ Београд, 25.8.2017 – Паралелно са хитним наизменичним измештањем трона српског патријарха, по четири месеца годишње, у његова историјска седишта Пећ, Сремске Карловце и Београд, Српска православна црква треба да Пећкој патријаршији врати и статус маузолеја у који би били пренети мошти што више српских црквених поглавара, али и где би убудуће били сахрањивани српски патријарси – предлаже председник Српске лиге (СЛ) Александар Ђурђев, сматрајући да би то био најпримеренији и најефикаснији прилог СПЦ унутрашњем дијалогу, али и наставку разговора представника државе Србије са Бриселом и Приштином о статусу Косова и Метохије. Ђурђев подсећа да је, откако је 1219. године Свети Сава изборио прву аутокефалну архиепископију, тј. цркву у српским земљама (Жичко-пећка архиепископија), на њеном трону је било 87 архиепископа, митрополита и патријараха, да многи од њих почивају у комплексу Пећке патријаршије, али и да многи други, из објективних или неких других разлога, нису ту сахрањени и зато не би била добра порука српским верницима да се, убудуће патријарси сахрањују искључиво у београдском „кругу двојке“, у крипти испод Храма Светог Саве на Врачару. Према доступним подацима, у Пећи, између осталих, почивају српски архиепископи из периода 1219 – 1346: Свети Сава Други, Јевстатије Први, Свети Никодим Први, Свети Данило Пећки, Свети Јоаникије Други (иначе, од 1346, и први спрски патријарх); затим, поред осталих, српски патријарси из периода 1346 -1463: Сава Четврти, Свети Јефрем, Спиридон Први и многи други. Александар Ђурђев напомиње да је Пећка патријаршија била аутокефална црква са седиштем у Пећи од 1346. до 1463, а затим поново од 1557. до 1766. године и да садашња Српска православна црква представља обновљену Пећку патријаршију. Цар Стефан Душан је раширио њене границе и подигао јој углед уздигавши је 1346. године на степен патријаршије. Тада је српски архиепископ Јоаникије II проглашен за првог српског патријарха са престолом у Пећи. Српска лига (СЛ) предлаже да се, за почетак, у комплекс Пећке патријаршије пренесу посмртни остаци свих шест српских патријараха од времена откако је, 1920. године, организационо обновљена Пећка патријаршија под именом Српска православна црква. Према овом предлогу, у Пећ би требало да буду пренете мошти патријарха Димитрија (Павловића) које тренутно почивају у манастиру Раковица, поред Београда; затим мошти патријараха Варнаве (Росића) који почива у малом храму Светог Саве на Врачару, Гаврила (Дожића) који је, као и патријарх Викентије (Проданов) сахрањен у Саборној цркви у Београду; мошти патријарха Германа (Ђорића) које почивају у београдској Цркви Светог Марка, као и мошти покојног патријарха Павла (Стојчевића) који је сахрањен у манастиру Раковица. POLITIČARI KAO KAUBOJI Aleksandar Đurđev i Miroslav Ilić hteli da se biju u kafiću M. Stanić | 01. 10. 2015 - 18:46h | Komentara: 8 Aleksandar Đurđev, bivši generalni sekretar Treće Srbije i bivši izvršni direktor novosadske „Informatike“, tvrdi da ga je danas bivši stranački kolega iz Treće Srbije i zamenik predsednika Skupštine grada Novog Sada Miroslav Ilić fizički i verbalno napao u jednom novosadskom kafiću. Vreme sloge: Miroslav Ilić (drugi sleva) i Aleksandar Đurđev (treći sleva) Đurđev je opisao da je do incidenta došlo dok je on sedeo sa prijateljem, a Ilić je prišao njegovom stolu, prvo ga vređao, a zatim i fizički napao na zaprepašćenje gostiju lokala. Iz Srpske lige, nove partije koju Đurđev vodi, traže da Ilić bude smenjen sa funkcije u Skupštini grada, jer “svojim siledžijskim ponašanjem šalje jasan signal svim novosadskim siledžijama da mogu napadaju građane”. Oni su takođe zabrinuti zbog sve češćih napada na Đurđeva. - Naš predsednik je prvo medijski razapinjan, a onda je protivpravno otpušten iz preduzeća u kom je radio, da bi bili svedoci kako se uništavanje bilborda sa njegovim likom i to pucnjima u čelo mecima sa bojom - poručuju iz Srpske lige. Miroslav Parović, predsednik Treće Srbije, tvrdi da nije bilo nikakvog incidenta, te da je njegovog najbližeg saradnika Ilića, zapravo Đurđev izazivao na tuču. - Ilić je došao da se javi prijatelju sa kojim je Đurđev sedeo. Aleksandar je počeo da divlja i poručio Miroslavu da je izdajnik, te da se skloni od stola, ako neće da problem reše na drugi način. Đurđev je zapravo njega izazivao, ali do incidenta nije došlo - kaže Parović. Aleksandar Đurđev On dodaje da je Ilić izuzetno kulturan i miran čovek, ali da mu “Đurđev svojim potezima sve više liči na Šojića”. - Svakog dana njega neko navodno napada. To što se desilo sa bilbordima je isto sumnjivo i zaista počinje da me podseća na Šojića iz tv serije „Bela lađa“ - dodaje Parović. Iz Srpske lige su danas takođe poručili da je Ilić pretio i drugom članstvu te partije. Oni su rekli da je Ilić nedavno na društvenim mrežama pretio i direktoru Kulturnog centra Novog Sada Bojanu Panaotoviću, koji je prešao iz Treće Srbije u Srpsku ligu. Da podsetimo, Đurđev je dospeo u žižu javnosti kada je kao izvršni direktor novosadske „Informatike“ karticom preduzeća plaćao basnoslovne kafanske račune, kao i kada je zbog navodne buke razbio čajnu kuhinju u tom preduzeću. Početkom ove godine napao je konobara u Skupštini grada optuživši ga da mu je servirao otrovnu kafu, a njegovi telefonski računi za službeni mobilni bili su rekorderski i kretali su se čak do 200.000 dinara. Ilić je pak zavredeo pažnju medija nakon što je postao najplaćeniji gradski funkcioner, koji mesečno prima i do 150.000 dinara. Ovom, kao i drugim incidentima između nekadašnjih partijskih kolega prethodio je raskol u Trećoj Srbiji, kada je Đurđev izbačen, a potom je osnova svoju stranku i odborničku grupu u novosadskom parlamentu. Извор:(Блиц)https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwiPkvSIsvTVAhUDVhoKHZZqALQQFggvMAE&url=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2Fvesti%2Fvojvodina%2Fpoliticari-kao-kauboji-aleksandar-djurdev-i-miroslav-ilic-hteli-da-se-biju-u-kaficu%2Fzq2w0g7&usg=AFQjCNFwzbSJkZiouZJl0N5QjEHiPq0tMA
  19. Ми­ро Вук­са­но­вић је ду­го­го­ди­шњи ри­зни­чар Ма­ти­це срп­ске и СА­НУ, ака­де­мик, а нај­пре пи­сац, још од „По­ли­ти­ки­не“ на­гра­де за при­чу 1975. До са­да је на­пи­сао 20 књи­га. До­бит­ник је на­ших нај­у­глед­ни­јих на­гра­да за књи­жев­ност. Пре­по­зна­тљив је као чу­вар и ба­шти­ник срп­ско­га је­зи­ка, ка­ко са­вре­ме­ног, та­ко и ар­ха­ич­ног. Он је и тво­рац но­во­ство­ре­них ре­чи. Нај­ви­ше га зна­мо по Се­мо­љу, збир­ној ме­та­фо­ри ко­јом се име­ну­је мно­штво. За ње­га је то рас­ков­нич­ка реч ко­ја отва­ра пут до чи­та­ња. Та­ко је на­ста­ла три­ло­ги­ја пр­вих срп­ских ро­ма­на у ко­ји­ма је ју­нак – је­зик, што је и по­вод за овај раз­го­вор. По­е­ти­ка му је у са­мој ре­чи, у по­врат­ку у де­тињ­ство, у при­ча­њу о се­би, у сум­ња­ма и ме­сту ро­ђе­ња. Ка­же да су реч­ни­ци нај­бо­ље књи­ге, да је у њи­ма на­ше пам­ће­ње. Мо­же­мо ре­ћи да је це­ло­куп­но ње­го­во де­ло за­сно­ва­но на ре­чи­ма и њи­хо­вим мно­го­број­ним зна­че­њи­ма. Ства­ра га та­ко што од на­ђе­них, за­пи­са­них, упам­ће­них и сми­шље­них ре­чи пра­ви азбуч­ни рас­по­ред ко­ји ка­сни­је пре­ра­ђу­је и до­ра­ђу­је. У књи­зи Си­ла­зак у реч ка­же­те да се с на­ма ни­шта не за­вр­ша­ва, ни­ти с на­ма по­чи­ње, ни је­зик. Да ли је да­нас срп­ски је­зик угро­жен? Је­зик је жи­ва по­ја­ва. Рaђа се, ра­сте, гра­на се и не­ста­је. Не зна­мо ко­ли­ко је­зи­ка има свет. Не­ко ка­же око три хи­ља­де, а не­ко још то­ли­ко. Раз­ли­ке се ја­вља­ју јер ни­смо на­чи­сто шта је је­зик, а шта је ње­гов део. Ми смо то­ме до­да­ли ори­ги­на­лан при­лог. Сви љу­ди, у сва­ком за­ни­ма­њу, ства­ра­ју ре­чи. С не­стан­ком ста­рих за­ни­ма­ња и по­сло­ва гу­би­мо ро­је­ве ре­чи. С но­вим по­ја­ва­ма је­зик се об­на­вља. Ме­ђу­тим, глав­ни­на оста­је, ме­ња се и по­де­ша­ва. То је осо­би­на и срп­ског је­зи­ка, ко­ји је­сте угро­жен као и на­род ко­јем при­па­да; спо­ља од пре­те­ра­не слу­жбе ту­ђи­ца­ма, из­ну­тра на­шом не­у­ко­шћу. Ка­же­те да су ре­чи ма­ла чу­да, у њи­ма је на­ша су­шти­на, има ли кра­ја при­чи и при­ча­њу? Реч је ство­ри­ла ми­сле­ћег чо­ве­ка. Кад би нам не­ко од­у­зео моћ го­во­ра, не би се зна­ло да нас има. При­по­ве­да­ње је нај­при­род­ни­ја људ­ска по­тре­ба. Вељ­ко Пе­тро­вић је већ ре­као: „Раз­го­во­ру ни­кад кра­ја“. То је из­ре­ка, али и исти­на. Са­мо што би­смо ма­ло ви­ше мо­ра­ли да бри­не­мо о из­ре­ка­ма и исти­на­ма. Ка­ко пи­сац нај­бо­ље чу­ва свој је­зик и не­гу­је ње­го­во би­ће, бу­ду­ћи да сте Ви мно­ге ре­чи сво­га за­ви­ча­ја отр­гли од за­бо­ра­ва? И не­ка­да­шње и са­да­шње ре­чи има­ју два си­гур­на ме­ста. Јед­но обез­бе­ђу­ју лек­си­ко­гра­фи у реч­ни­ци­ма, а дру­го пи­сци у књи­жев­но­сти. Ве­ру­је се да има­мо око по­ла ми­ли­о­на срп­ских ре­чи, а да у сва­ко­днев­ном го­во­ру ко­ри­сти­мо не­што ма­ње од хи­ља­де. Пи­сцу је ду­жност да узи­ма све ре­чи из ма­тер­њег го­во­ра. Мо­је књи­ге су „не­ра­зу­мљи­ве” они­ма ко­ји ни­су на­у­чи­ли свој је­зик. Они не зна­ју да не­ма не­по­зна­тих но да има за­ту­ре­них ре­чи. Пи­сац је створ ко­ји мо­ра да пам­ти ка­ко збо­ре пре­дак и на­след­ник. Мно­ги да­нас оспо­ра­ва­ју де­ло и зна­чај Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, иако пи­шу ње­го­вим пи­смом и је­зи­ком. За­што је за Вас Ву­ков Срп­ски рјеч­ник „књи­га пред књи­га­ма“? Вук је свој по­сао оба­вљао пе­де­сет го­ди­на. На­ма је тре­ба­ло исто то­ли­ко, по­ла ве­ка, од 1964. до 2014, да об­ја­ви­мо ње­го­ва са­бра­на де­ла. Тек са­да Ву­ка има­мо у це­ли­ни. Ду­жност нам је да све то про­у­чи­мо и по­твр­ди­мо да по­врат­ка не­ма. Ње­гов Срп­ски рјеч­ник је књи­га пред књи­га­ма но­ви­је срп­ске књи­жев­но­сти, за­че­так на­шег ен­ци­кло­пе­диј­ског и реч­нич­ког ро­ма­на. Ни­ко од Ву­ка ни­је по­бе­гао и кад му се учи­ни­ло да је то ус­пео. У ва­шем чу­де­сном лин­гви­стич­ком на­по­ру ју­нак Се­мољ го­ре, Се­мољ зе­мље и Се­мољ љу­ди је реч. Шта је узрок та­квом ро­ман­си­ра­њу? По­сре­ћи­ло ми се да у 2.706 од­ред­ни­ца, на хи­ља­ду и по стра­ни­ца, у раз­ли­чи­тим ли­те­рар­ним по­ступ­ци­ма, при­ка­жем шта мо­же сло­бод­на реч. Глав­ни по­сао пи­сца је­сте да се бо­ри за та­кву сло­бо­ду. Ако је осво­ји, имао је раз­ло­га да пи­ше. Ка­ко са­гле­да­ва­те сло­је­ве срп­ског је­зи­ка као по­кре­тач и глав­ни уред­ник Ан­то­ло­гиј­ске еди­ци­је Де­сет ве­ко­ва срп­ске књи­жев­но­сти? По­сто­ји до­ку­мен­тар­ни филм у ко­јем Дра­го­слав Сре­јо­вић об­ја­шња­ва ка­ко су на­ста­ја­ле на­сла­ге у Вин­чи. Та­мо се ви­ди ка­ко је сва­ка ци­ви­ли­за­ци­ја оста­ви­ла свој траг и ка­ко је тло на­ра­ста­ло. Јед­на­ко та­ко по­сто­је на­но­си у срп­ском је­зи­ку. У ми­ле­ни­ју­му срп­ске књи­жев­но­сти ви­дљи­ви су сви сло­је­ви на­шег је­зи­ка, пред­ву­ков­ски и ву­ков­ски, ије­кав­ски и екав­ски, од­сва­куд где су Ср­би по сво­ме на­чи­ну оста­вља­ли за­пис. Све је то на­ше, а да би­смо га раз­у­ме­ли, пре­зен­ту­је­мо га са­вре­ме­ним пи­смом и пра­во­пи­сом, при­род­ним по­ступ­ком, као и сав учен свет. У сво­јој сту­ди­ји о Срп­ском рјеч­ни­ку из­не­ли сте сво­ју за­ми­сао „иде­ал­ног реч­ни­ка”. Да ли је та­кав по­сту­пак мо­гућ? Је­дан та­кав при­мер има­мо. Ура­дио га је Вук. Ме­ђу­тим, Вук ни­је узи­мао при­ме­ре из књи­га срп­ских пи­са­ца. Да­нас шко­ло­ва­ни лек­си­ко­гра­фи мо­гу струч­но да опи­су­ју сва­ку реч, а ан­то­ло­ги­ча­ри да им по­ма­жу (са де­се­так ми­ли­о­на ли­сти­ћа са ис­пи­си­ма) у би­ра­њу ре­че­ни­ца и сти­хо­ва ко­ји­ма се ре­чи об­ја­шња­ва­ју. Али, ни­су ан­то­ло­гиј­ски при­ме­ри при­ви­ле­ги­ја књи­жев­но­сти. У „Фло­ри Ср­би­је“, у опи­си­ма би­ља­ка, бес­крај­ни су ни­зо­ви име­ни­ца ко­је су за­во­дљи­ве као ре­че­ни­це Ми­лан­ко­ви­ћа или Сло­бо­да­на Јо­ва­но­ви­ћа. Зна­ју то на­ши лек­си­ко­гра­фи, али по­не­кад има­ју од­ви­ше по­ве­ре­ња у оно што су са­ми за­бе­ле­жи­ли. Да ли нам да­нас ин­тер­нет од­ма­же или по­ма­же? Где смо ми у ко­ри­шће­њу тог чу­да ка­да је реч о је­зи­ку? Ин­тер­нет је као огром­на пу­чи­на. На њој су све­тло­сни од­сја­ји и от­пад ко­ји пли­ва. До­ла­зи­мо до ве­сти бр­зо, али ако ни­смо опре­зни, мо­же­мо би­ти за­ве­де­ни. Та­мо се чи­ње­ни­це оста­вља­ју без ре­да и струч­не про­ве­ре. Осим то­га, ин­тер­нет­ске мре­же су је­ди­на ме­ста где љу­ди у тек­сто­ви­ма мо­гу би­ти псо­ва­ни, кле­ве­та­ни и ру­же­ни, а да се то не сма­тра кри­вич­ним де­лом. Та­кве рад­ње под­сти­чу мр­жњу и ру­жан је­зик. Ка­кво је ста­ње у на­шим елек­трон­ским и штам­­па­ним ме­ди­ји­ма гле­де је­зи­ка и пи­сма? Осим углед­них из­у­зе­та­ка, у ме­ди­ји­ма се чу­ју и при­ми­тив­на ка­зи­ва­ња, не­пра­ви­лан го­вор, ре­чи без сми­сла и с по­гре­шним на­гла­сци­ма. То­ли­ко се убр­за­ва­мо и да­је­мо днев­ној по­ли­ти­ци да уско­ро не­ће­мо уме­ти ни да пу­ном ре­че­ни­цом упи­та­мо шта нам се до­го­ди­ло и уме­сто ре­чи­ма спо­ра­зу­ме­ва­ће­мо се от­ку­ца­ји­ма ра­зних уре­ђа­ја. Мо­жда је у чу­ва­њу је­зи­ка на­ша шан­са у за­о­ста­ло­сти. http://www.politika.rs/scc/clanak/340592/Riznicar-srpskih-reci
  20. Стонотенисерке Србије првакиње света Женска екипа Србије освојила је златну медаљу на екипном Првенству света у стоном тенису за особе са инвалидитетом. На такмичењу у Братислави, наша екипа је наступала у саставу Борислава Перић-Ранковић, Нада Матић и Кристина Аранчић, а на великом успеху честитао им је министар спорта и омладине Вања Удовичић. „Честитам нашим Борислави, Нади и Кристини, њиховом стручном штабу и Параолимпијском комитету Србије освајање светске златне медаље! Хвала вам шампионке што сте овим сјајним вишегодишњим низом медаља још једном доказале да је Србија земља најбољих светских параолимијских спортиста!“, навео је у честитки министар Удовичић. Градоначелник честитао златним стонотенисеркама Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић честитао је женској екипи Србије која је освојила златну медаљу на екипном Првенству света у стоном тенису за особе са инвалидитетом у Братислави. „Борислава, Нада и Кристина заједно су са својим стручним тимом освојиле најсјајније светско одличје. Честитам нашим хероинама, јединственим борцима и спортистињама чији дух не посустаје ни пред највећим изазовима. Годинама смо сведоци њиховим изузетним спортским подвизима, а ово признање, након фантастичног успеха на недавно одржаној Параолимпијади, чини да су нам срца пуна. Хвала им на овој шампионској титули и што име Србије проносе светом на најбољи могући начин. Посебно смо поносни на чињеницу да су у такмичењу учествовале две Новосађанке, Борислава Перић-Ранковић и Нада Матић, које су нам већ много пута донеле радост са разних такмичења. Град Нови Сад ће наставити да улаже у обезбеђивање свих услова неопходних за њихово тренирање, за даљи развој параолимпијског спорта, као и да пружа снажну подршку онима који су понос нације“, нагласио је градоначелник Милош Вучевић. Српски стонотенисери -ТРЕЋИ НА СВЕТУ! Бронза за српске стонотенисере на СП у Братислави Митар Паликућа, Дарко Бабић и Будимир Малешић освојили су бронзану медаљу на Светском екипном првенству у стоном тенису за особе са инвалидитетом у Братислави, чиме су се придружили златним стонотенисеркама. Паликући, Бабићу и Малешићу честитке су на том великом успеху упутили председник Владе Србије Александар Вучић и министар спорта Вања Удовићић. „Данас је у Братислави освојена још једна медаља за Србију. Уз најискреније честитке, желим вам да и на наредним такмичењима постижете овако добре резултате“, истакао је у честитки председник Владе Александар Вучић, саопштено је из Владе. РТВ/РТС/ПАТРИОТ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...