Претражи Живе Речи Утехе

Животом и смрћу, Милошевић је заслужио поштовање Србије и Срба Министар унутрашњих послова и лидер Покрета социјалиста Александар Вулин оценио је данас да је бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије (СРЈ) Слободан Милошевић „својим животом и смрћу, заслужио поштовање Србије и Срба али и свих људи који поштују борце за слободу”. Вулин је поводом 15. годишњице смрти бившег председника Србије оценио да ће историја „бити много праведнија према Слободану Милошевићу него што су били његови савременици”. „Нису сви пријатељи Слободана Милошевића били ни његови пријатељи, ни пријатељи Србије, али сви непријатељи Слободана Милошевића су били искрени непријатељи Србије и то је било непогрешиво, историја ће то потврдити”, навео је Вулин. Бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић преминуо је на данашњи дан 2006. године у притвору Хашког трибунала у Шевенингену, где је био оптужен за ратне злочине почињене у ратовима на простору бивше СФРЈ. На првим вишестраначким председничким изборима у Србији, децембра 1990. године, као кандидат СПС-а добио је 65,34 одсто гласова и постао први председник Србије. За председника СРЈ изабран је у Савезној скупштини 25. јула 1997. и на тој функцији остао до 5. октобра 2000. године, када је под притиском јавности признао пораз на председничким изборима одржаним 24. септембра те године. Милошевић се 7. октобра повукао с власти а ухапшен је у Београду 1. априла 2001. под оптужбом за финансијске малверзације повезане с царином. Тај процес није вођен јер је на Видовдан, 28. јуна 2001. изручен Хашком трибуналу. Милошевић је пред Хашким трибуналом оптужен за ратне злочине на Косову и Метохији, за ратне злочине и геноцид у БиХ и ратне злочине у Хрватској али је процес обустављен 14. марта 2006. године, пренео је Танјуг. Милошевић је сахрањен у дворишту породичне куће у Пожаревцу.

Начини ширења непријатељске пропаганде на социјалним мрежама За ову анализу смо користили јавно доступне податке, коментаре , твитове, објаве, текстове у којим смо налазили шаблоне, фразе које се понављају . Фразе речи и поступке које смо изнели овом тексту су производ десетина хиљада текстова, објава и коментара. (у прилогу достављамо пронађене шаблоне). Коришћени алати: Rapidmainer, Tableu 2020, NLP Monkeylearn text mining. “Није само оружани напад на једну земљу рат. Постоји гори напад од сваког оружја, а то је пропаганда којом се народ убеди да је добро бити роб, да све његово не ваља да је лош, глуп; да неко други треба да се стара о њему, његовој деци, породици, његовом богатству или богатству земље. Када постанете „срећни роб“ касно је, то је горе од сваке смрти” Дешава се невероватна злоупотреба психологије тј. пропаганде… Пропаганда је намерни и систематски покушај обликовања перцепције и манипулисања спознајом и понашањем у циљу изазивања реаговања које је у интересу пропагатора. Отац пропаганде је Јозеф Гебелс . Нацисти су умесним коришћењем пропагандних средстава ушли у све поре друштва, ампутирајући код јавности критичку свест. Манипулација као једно од средстава контроле понашања великог броја људи, карактеришу следећи важни аспекти: манипулација је безболно убеђивање људи који тог чина најчешће нису ни свесни јер је он растерећен осећања принуде; манипулација се темељи на добром познавању човека, особито његових социо-психолошких карактеристика и понашања што доприноси увећању степена њене ефикасности; манипулација је посредована високо софистицираним средствима мас-медијских и комуникационих система. Манипулација се труди да поједностави свој психолошки утицај и зато користи — стереотипе. Стереотипи представљају унапред формиране ставове и представе, често и предрасуде које се лако усвајају иако су лишене објективности. Оно што стереотипима даје акциону снагу и привлачност јесте њихово наликовање реалној стварности, они су најчешће некакве слике или скице одређене појаве или објекта о коме не постоје објективна сазнања (или се она намерно искривљују) па нам стереотипи представљају помоћне обрасце за класификацију и објашњење. Отуда и њихова привлачна снага манипулативности која је давно уочена, а развојем медија опасно потенцирана, како због политичких тако и због профитерских интереса. Стереотипи, нарочито они који се односе на припаднике других нација или конфесија увек су праћени и појачавани снажним емоцијама које додатно упрошћавају и искривљују чињенице. Стереотипије су у највећем броју случајева последица делатности скривених институција моћи, било да се оне лоцирају у сфери државне политике или економских интереса. Они не само да производе највећи део стереотипа (стављајући их у функцију својих циљева и потреба) већ их вештом манипулацијом претварају у “природни ” ред ствари, формирајући илузију њихове нормалности. Стереотипије, као и фобије често на директан начин утичу на производњу онога што се у социологији и социјалној психологији означава као морална паника. Ово упућује на неколико становишта битних за разумевања феномена морална паника. Прво, јавља се у облику кампања (крсташких похода) које трају непрекидно током неког периода, било кратког или дугог. Друго, она одговара људима узнемиреним очигледним раслојавањем или сломом одређеног друштвеног поретка, што их на неки начин угрожава. Треће, она показује да су моране смернице нејасне. Четврто, да политичари и одређени део медија просто жуде да поведу кампању и предузму акције за које тврде да ће зауставити опасност. И на крају, аутор коментара закључује да морална кампања сасвим занемарује праве разлоге друштвеног . Већина људи са којима се препирете на мрежама нису они људи. У конфликтним ситуацијама, политика, идеологија, пропаганда и у модерно доба медији посежу за стереотипима као инструментима стигматизације оног „другог“ (непријатеља) и колективне мобилизације “својих”. Стереотипи и то негативни о Србима у Немачком случају, показали су се и током 20 века корисни за мобилизацију својих колонија и народа у њима за ратове, геноциде и етничка чишћење Срба (1903, 1908, 1912–1918, 1941, 1990, 1999). Дехуманизација Срба кроз историју имала је за циљ да створи мржњу према Србима и оправда сваку агресију. Највећи пример пропаганде на социјалним мрежама (до сада 2020 године) по Америчким изворима је утицај Русије 2016 године преко социјалних мрежа на избор Трампа за председника САД. (линк, линк, линк). Такође код избора у Америци 2016 године догодила се и афера са Кембриџ Аналитиком (Cambridge Analytica) да је користећи податке корисника социјалних мрежа у САД преко Гугла, Твитере, Снапчета, Фејсбука и Јутјуб помогла Трампу да уђе у Белу Кућу (Постане председник). Пандан овоме у Великој Британији за време одлучивању о изласку из Европске Уније велику улогу на утицај јавног мњења( на обе стране ) је имала пропаганда преко социјалних мрежа и рачунарски генерисаних профила (ботова) (линк). Одавно је јасно да нико више не води хуманистичке битке и да се иза сваке приче која је декларативно брижна за човечанство, искључиво крије обична манипулација и експлоатација, У Републици Србији већина корисника интернета су млади, најрањивија група за пропаганду. Млади се у 93,5 % ( линк: Кровна организација младих) информишу преко социјалних мрежа сами тим и било је за очекивати да непријатеља највише снаге за потребе преумљење младих Срба фокусира баш на социјалним мрежама. Приближно 60% промета на социјалним мрежама прави 2% корисника, нико нема толико времена нити енергије нити ресурса да створи толико пропагандног материјала , нити да плаћа повећани домет објава. Јасно је да иза тога стоји озбиљна организација. Ако одбијемо активисте свих политичких странка остају нам активисти разних агенција који пре лажних налога, изнајмљених утицајних личности на мрежама , активиста страних агенција са својом агендом. Пропаганда на мрежама у Србији има за циљ преумљење Срба, стварање „срећних робова“ и стварање подела у друштву које касније непријатељ може користи у своје сврх чак и за грађански рат. “Преумљавању” користи старе лоше стереотипе о Србима из немачке и аустроугарске пропаганде и покушава да их наметне Србима. Како се препознају активности непријатељских бихевиористичких метода у преумљавању младих у Србији? 1. Напад на трећу линију одбране: српски идентитет: Међународно истраживање о самопоштовању изведено је на узорку од 16.998 људи из 53 нације, а објавило га је Америчко удружење психолога 2005. године упитник укључује ставове о индивидуалној личности, о својој нацији и о осталим нацијама. Истраживање је показало да је Србија међу најсамопоштованијим нацијама, испред Сједињених Америчких Држава (6. место) и Јапана (последње место), и већина нација, укључујући и Србе, слаже се са тим.(линк). Због тога се врши напад на српски идентитет на следећи начин: ● Исмевање српске историје (Косовска битка, борба против сваког које покушао да окупира Србију); ● Оспоравање историјског, цивилизацијског, техничког, културног и спортског доприноса Срба свету (пример негирање порекла великих српских научника већ додавање ознаке порекла као „Грађанин света“; ● Под велом критике српског национализма упорно и систематски дехуманизују наше основне идентитетске елементе; Под велом критике Срба систематски дехуманизују српски идентитет. ● Забрана помињања историје пре 1990 године; ● Напади, омаловажавање или негирање српског порекла знаменитих Срба; ● Преко слика (меме), видеа, хумористичких емисија и портала исмева се историја од стране оних који немају историју до пола века и тај део историје им је сраман као сарадња са нацистима. Али, у овоме учествују и унајмљене особе без морала, етике и људскости. Народ их већ зове „окупаторски кловнови„ или „нацистичке проститутке“ аналогија на жене које су продавале сексуалне услуге окупатору. ● Исмевање искључиво српске традиције (Гусле, Слава, Шајкача, Слава, Богојављење). Посебно јадно је када назови уметница исмејавала изглед девојчице које је преживела рак и пливала за Часни Крст. ● Исмевање и озбиљан напад на Српску православну цркву (пример „Операција кашичица“ која и поред тога што није успела у свом науму показала је једновремено организовано нападање на Српску православну цркву са безброј портала, лажних налога, медија, ТВ станица, штампаних медија. Такав једновремен синхронизован рад нам је ода ко све ради против Срба у сред Србије као и да се акцијом руководи са једног места где се креира лажна вест и навратив ,спушта се на медије и ботове као извршне јединце. Ово јако подсећа на војну организацију. Да је напад на Свето причешће организован одао је податак да је једновремено написано неколико десетина хиљада објава, твитова, коментара садржало фразу „лизање кашичице“. Једновременост коришћења погрдног назива за причешће говори о организовању напада. ● Оно што су медији радили у процесу обмањивања јавности у такозваним случајевима Маркале и Рачак сада је достигло свој врхунац у свакодневном клеветању Српске Православне Цркве. ● Непрекидни масовни напади на православље, а величање католика. ● Мењање свести о томе како су све земље које су дозволиле да буду окупиране боље прошле. Како би било боље да су Срби били на страни нациста, фашиста, Отомана, НАТО-а и Аустро-угара. ● Агресивно импутирање да Срби мрзе све и свакога. ● Напади и покушај деконструкције Светосавља. ● Пред сваки православни празник, већ традиционално масовни напади и изливи мржње и вређања из непријатељских медија, хиљаде бот налога на свим мрежама, непријатељских новина нападају врше искључиво православне вернике. Од масовног, организованог вређања православаца до сликања верника и качења на мреже тих слика без пристанак верника ради исмевања. Циљ ових патолошких напада на веру је да се Срби удаље од православља. Поражавајуће је то што држава нема храбрости да реагује да ове нападе на њене становнике. ● Такође за пример служи и чињеница да су за време ванредна ситуације за време Корона Вируса пси имали три термина за шетњу а верници никаква права. ● Анестезирање друштва и прихватање да су Срби лоши и у тој мери да је извршена нормализација вербалног линчовања „српских националиста“, „попова“ и „злочиначке интелигенције“, те се такав дискурс уопште и не примећује као проблематичан. 2. Непријатељске активности се лако препознају по вредностима које заступају. ● Србофобија по моделу који је настао у Аустроугарској као припрема становништва за рат етничко чишћење Срба и масакре по Мачви. (линк) (линк[1] ) (линк) ● Величање „поданичког“ менталитета. ● Игноришу српске жртве или на помен истих кажу „треба прво да почистимо у свом дворишту“ пошто су нас очистили из комшијски дворишта. ● Слепило за своје и туђе грешке, коришћење двоструких аршина. ● Игнорисање чињенице да у Хрватској, БиХ и КиМ нико није одговарао за злочине над Србима и да су сведоци поубијани. ● Игнорисање чињенице да тамо где су по њиховим наводима „Срби чини геноцид“ Срба нема. ● Релативизација сваког злочина над Србима. Оправдање геноцида над Србима, етничког чишћења 500 000 Срба. Етничког чишћења Срба са Косова дога више од век. Али, то никада не чине када су српски злочини над другима, чак и фиктивни.(линк)(линк)(линк) ● Игнорисање геноцида над Србима или оправдавање убијање Срба. ● Игнорисање убијање Срба од стране оних који су прихватили веру мухамедову за време Османлија, затим злочине Хрвата и усташа над Србима у Аустроугарској пре првог светског рата, затим геноцид над Србима од стране Хрвата и муслимана у СС Нацистичким дивизијама Ханџар и Кама. (Алија Изетбеговић, творац бошњачке акције, је служио казну због учешћа у СС нацистичкој дивизији, 90-их постаје вођа муслимана и наставља оно што је започела Ханџар дивизија, етничко чишћење Срба) ● Шовинизам према Србима ● Мржња према ћирилици (линк) ● Бомбардовање Србије називају „интервенција“ док интервенцију Републике Српске на заустављању етничког чишћења над Србима , називају геноцид ● Оптужују Србију за бомбардовање, што би било као да девојку која је силована отпужите да је сама крива за то. ● Доказане лажне масакре , тј. операције „Лажне заставе“ и даље третирају као истине. ● Без обзира што је доказано у Хагу да Србија није почела рата, наставља се праћење шаблона из 90их анти српске пропаганде. ● Духовно уништавање Срба ● Уче нас да заборавимо историју ● Паничан страх од бројева 1244 (међународна резолуција), 1389 (дан кад је Србија пред 7 векова победила неупоредиво јачег непријатеља и сачувала Европу од освајања Отомана), 1918 дана када је Србија опет победила надмоћне непријатеље. ● Напад на спрске како они то зову „митове„ на српски пркос окупатору и покушај инсталирања нових митова типа *ЕУ нема алтернативу, Срби су крви за све, Срби су геноцидан народ, ”хуманитарно бомбардовање „ и друго. ● Промовисање индивидуализма, али у погубном смислу, који не доприноси никаквом бољитку појединца, већ од њега ствара поданика без слободе у модерном смислу те речи. ● Искључиво материјалистички поглед на свет ● Примитиван начин пропаганде „Ти си глуп ако ово подржаваш“ или „Ти си глуп ако ово не подржаваш“ ● Поред одличне критике српског народа у делима Бранислава Нушића, Арчибалда Рајса, Јована Стерије Поповића других они усиљено форсирају дело особе која је патолошки мрзела Србе (Философија паланке — Радомир Константиновић) ● Величање сваког окупатора. ● Борба да против традиционалне вредности да се замене новим вредностима, рецимо као што је педофилија. ● Подметање лажни слика из старих партизанских филмова, слика рецимо из Руанде или слика мумија као “доказ” српских злочина исл. ● Усвајање оваквих непријатељских шовинистичких стереотипа о Србима се назива аутошовинизам. Циљ да појединац усвоји дух Самопорицања. 3. Ублажавање штете ● Када неко пребије Србина у Хрватској или му разбије ауто онда иде ублажавање штете као на пример „Свуда има будала“ , када се нешто мизерно догоди у Србији онда је крив цео српски народ. (појава оваквих објава се интевизира пред туристичку сезону) ● За 50 милиона мртвих у другом светском рату крив је само Хитлер — али су Срби као народ криви за сваког појединца који учини нешто лоше. 4. Типичне фразе и речи које се употребљавају приликом непријатељске пропаганде (због огромног броја понављања чак и ван контекста , народ из назива „мантре“) ● „Ја сам верник АЛИ“ (реч АЛИ брише све оно речено или написано пре ње) ● „Ја сам био у рату АЛИ“ из ово иде и тражење војне књижице оног ко учествује у дискусији која затим служи за формирање лажних оптужница за наводне злочине у Рату у Хрватској Босни И Косову те оптужнице служе да се спречи повратак Срба и да се настави етничко чишћење Срба. ● „Треба гледати у будућност. Треба кренути напред“ (ово важи само када њима одговара) ● „Треба почистити прво пред својим вратима“ ово служи да се анулирају и из разговора избаце злочини над Србима које непријатељ за цео век није признао тј. нису „почистили пред својим вратима“ ● Свако помињање злочина над Србима им је „ширење мржње“ а онда се исти сете интервенције у Сребреници. ● „Ви Срби стално умишљате неког непријатеља“ што је парадоксално, ово изјављују док врше напад на Србе ● „Није ово мржња ово је критика“ ово редовно се употребљава за ублажавање изјава које су баш то — озбиљна мржња према Србима. ● Црква не плаћа порез, попови возе кола (уколико је поп екумениста није им битно што је богат). ● Црква нигде не даје помоћ, (”да не зна лева рука шта десна ради” црква држи народне кухиње учествује у хуманитарним делатностима и због хришћанке врлине којом је забрањено да се хвалише давањем не рекламира себе сваки пут када помогне неком) ● ПатриЈота, СрБски, Шовинсити, ксенофоби, клерофашсти, нацисти, фашисти, Екстремни десничари, Србенде, Литијаши, православни екстремисти, светосавизам, мантијаши, балкански касапи, недавачи светиња ● „Средњи век „ или „у ком веку живите“ ● Малигни српски национализам ● Хронична заосталост ● „Културна деконтаминација примитивних Срба“ ● Суочавање са прошлошћу ● Западне вредности ● Деконтаминација друштва ● Срби малограђани ● Српске девојке/жене су к**** ● Српкиње су примитивне ● Српкиње зле к**** и спонозоруше ● Митоманија“, ● „Треба прихватити реалност“, ● „Европске вредности“ ● „Имају три зуба и бију жену“, ● „Сав нормалан свет“ ● „Пакујем кофере“ ● Српски нацизам, геноцид, денацификација, евроатлантске интеграције, мапа пута, европске вредности, паланачки дух, родне политике, култура сећања, инклузивне праксе, „антифашизам“. ● „Срби су толико огаван народ“ ● Млади у Србији или Републици Српској, наизглед, ништа нису криви, али (Нацисти за 50 милиона мртвих нису криви колективно, али ако си Србин чим се родиш крив си.) ● Напуштања наратива о нужности одбране Срба од новог „геноцида“, и још много тога што може да смисли само неко ко патолошки мрзи боље од себе (Србе) ● Усташки погрдни назив за Србе као „Ћириличари“ — „Гибаничари“ ● Крезуба Србија (представљање Срба као примитиваца без основног образовања) ● Затуцани православци (окушај представљања верујућих Срба као особа које негирају науку) ● Верници равноземљаши(још један начин покушаја импутирање теорија завере као нешто што се подразумева код верника) ● Срби су БОЛЕСНА нација. ● Срби су шовинисти (то каже особе које управо имају шовинистичке ставове према Србима) ● Националисти у погрдном контексту (комунистичка погрдан фраза за ономе који се нису осећали као Југословени)…Само Српски национализам је опасан, зато га и нападају ● Велико Срби погрдна фраза које је као део пропаганде настала још у Аустроугарској. ● Ксенофоби, (иначе ово редовно користе нво и комшије које су због ксенофобије очистили Србе из своје државе. ● Косово је призната држава ● Косово је изгубљено ● Албанци су се бранили па су због тога клали Србе ● Дођоши (фраза створена од сепаратиста са Севера Србије , била је усмерена према српским избеглицама из Босне који су нападни на много основа, главни проблем је био то што су повећали проценат Срба у Северној Србији) ● Ви Срби умишљате непријатеље или „Национализму треба спољни непријатељ“ ово служи да анестезира Србе , да не смеју јавно да говоре о отвореним непријатељским делатностима . Ово редовно користе они који отворено врше напад на Српски идентитет. ● Косовари (овај албански назив за Србе са Косова и Метохије редовно се користи као погрдна реч као и за Србе из осталих предела са којих су протерани , као би се развила мржња (ја Босанци, косовари на узели сва радна места узели милионе од имања) циљ овога је дехуманизација тих људи како би остали Срби замрзели и постали хладни на злодела која су доживели Срби у тим крајевима или да се спречи претерана реакција на будуће убијање Срба у том крајевима.. ● Одбрану земље називају „Агресија, фашизам , злочиначки подухват“ ● „Срби увек иду су са свим комшијама у сукобу“ или „Србе нико не воли на Балкану“ иста ситуација је била за време другог светског рата. Само Срби нису били на страни нациста. ● „Срби су ђикани, власи, имају примитиван менталитет, њихова деца се васпитавају у геноцидном духу, Себи се рађају као геноцидаши, злочинци“ ● Игнорисање да су Срби на КиМ у Хрватској и БиХ били вековима, већ представљане као да су Срби од некуд дошли ту да праве рат и злочине. 5. Ширење мржње према народима и земљама који нису слуге запада (дехуманизација) Представљање као примитивним , необразованим глупима(исто ка за људе који воле своју земљу): ● Русија (пример: фраза малигни руски утицај, или критика закона у Русији о „страним агентима“ и ако такав закон има и Америка). ● Кине (углавном ширење расизма према Кинезима од стране „бораца за људска права) где се и уочава намена „активиста за људска права“) ● Србија ● Белорусија (диктатор= ● Република Српска Да напоменемо да држава до сада није смела да казни ни једно организовано ширење мржње према својим грађанима а камо ли ка припадницима ових земаља. 6. Напад на личности ,културне догађаје и организације које воле Србију или бране Србе од пропаганде Линчовања сваког ко одступи од стереотипа који жели да се наметне Србима, подстицано је системски — финансијски, медијски и логистички. Фактори који утичу на медије и њихово извештавање. То су: 1) политички притисак, 2) медијске куће извештавају конвергентно интересима капитала на коме почивају 3) притисак страних амбасада(директно или преко својих агента или организација и 4) уредништво (са својим ставовима и светоназором, према којима се бирају пожељне теме и саговорници). ● Пример напад на Арно Гујона због ношења хране српској деци у енклавама на КИМ и називање истог „фашистом“ због тога. ● Називање организације „Срби за Србе“ фашистичком зато што носи храну и уџбенике српској децу у енклавама на КИМ. ● Напад на лекарку Даницу Грујичић која је спасила хиљада живота, због изношења статистичких података да је повећан број малигинитета од када је НАТО бомбардовао Србију. ● Претња уништењем каријере Александре Радовић због тога што је верник. (Ово се дешава искључиво верницима православне верописповести) ● Напади на глумца Милоша Биковића због тога што глуми у руским филовима. ● Напад на филм “Међа” јер не сатанизује Србе. ● Напад на Матију Бећковића и Кустурицу, јер не представљају Србе као примитивце и звери. ● Масовни напади на нобеловца Петра Хандкеа, јер није пристао да само Србе крви за све, јер није игнорисао српске жртве, није хтео да учествује у масовној патолошкој организованој хистерији против Срба. ● Константа претрага социјалних мрежа по кључним речима (од стране ботова и људи) и нападање Срба који говоре супротно од онога што непријатељ жели да наметне. ● Синхронизовано медијско линчовање и губитак посла професора Зорана Ћираковића због кованице „аутошовинизам“ којом јасно дефинишу они који настављају србофобичну пропаганду на наративу који је настао још у време Аустроугарске. 7. Напада на свест грађана преко лажног мноштва или „социјално условљавање“ на мрежама функционише овако : Свако од јавних личности које помињао Српске жртве, подржавао традиционалне вредности, говорио о српској историји, писао родољубиву поезију, показао јавно да је верник, постао је мета у такозваним независним медијима и утицајним круговима који имају одлучујућу улогу на формирање јавне свести у Србији. Када напишете нешто што не одговара непријатељу гомила лажних налога врши напад на ту особу са циљем да преко полуга „социјалног притиска“ наведе ту особу да промени став. Овај принцип је сличан друштвеном притиску у школи када су прихваћена само деца која носе одређену марку обуће, док она која немају новца за тај бренд бивају малтретирана и одбацивана. Пример напад на Александру Радовић (линк) због одбране својих верских убеђења. Лажно мноштво служи да вас обмане. Да због тога што један новинар напише непријатељски медији пренесе , пар активиста НВО који морају зараде надницу и напишу оно што и је речено, због гомиле бот налога које воде можда једна или две агенције стекнете утисак да много ваших сународника дели исто мишљење и да због масе и ви промените своје мишљење. Истина је другачија. Ван мрежа у правом животу народ има апсолутно другачије мишљење, у проценту 99,9%. Због тога ова врста обмане служи да ви на превару промените своје мишљење. Циљ оваквих напада је да се особа уплаши и идентитетски дистанцира од сопствене заједнице. Од свих коментара, објава које видите и које су супротне вашим вредностима је створило само пар људи из неке фирме за дигитални маркетинг која вероватно и није у Србији. Илузија мноштва је један од начина деловања непријатеља. Као што већину нво организација воде исте људи, као што већину мањих портала воде исти људи тако се и на мрежама ствара лажан осећај мноштва . Србија има 85% православаца (линк)(са тенденцијом раста) али судећи како се религија исмева на телевизијама, напада по новинама, медијима, порталима, социјалним мрежама обичан човек би помислио да верника има мање од 50% Наравно сваком Србину коме српски код није пољуљан ово је апсолутно неприхватљиво али, увек има слабих који под притиском лажног “вођства” на социјалним мрежама мењају српску част за робовски менталитет. 8. Лажно представљање на мрежама: ● Налог на мрежи глуми Србина и понаша се као стереотип који желе да нам наметну (мрзи, примитиван, глуп) како би обичан човек направио отклон од својих сународник. ● Налог глуми верника при том то ради на такав начин као да је муслимански фундаменталсита, вехабија или нешто слично, редовно нападајући људе наметајући ограничења која иначе не постоје у православљу. Како би Срби док ово читају направили отклон од вере као нечег „затуцаног“. ● Мноштво налога који имају неког свештеника или владику место профиле слике и шире мржњу према искључиво православљу. ● Налог глуми „Војвођанина“ шири шовинизам према Србима са намером да Срби из централне Србије омрзну Србе из Северне Србије (Лако се препознају по не познавању историје Српског Војводства, не познавању „локализама“, и шовинистичкој мржњи према Србима из централне Србије као и коришћену речи из штокавског говорног подручја а не шумадијско-војвођански дијалект тј. новоштокавски дијалект ● Налог глуми Србина или Црногорца и вређа и шири мржњу према Србима како би навукао гнев или мржњу на праве Црногорце и тако створио мржњу према браћи ● Налог који глуми Србина а шири мржњу према Јеврејима што је иначе културолошки немогуће повезати са Србима већ са нацистима. ● Талог је атеиста. Колико сте видели оваквих коментара тобоже људи који су „завршили са православљем“ а људи су у ствари атеисти или чак генерисани налози у *node.js* и слично. Лажни догађаји које је народ препознао и означио са хеш тагом #nijesedesilo. У пропаганди профили измишљају догађај који има за циљ да пробуди жељене емоције у зависности од циља . НВО организације које се боре против породице измишљају како их муж мучи како их деца „смарају“ како им муж ограничава, како их неко злоставља или прати. Осим стварања подела у друштву које су иначе циљ НВО којих се боре против породице , наносе штету особама које су стварно доживеле неку непријатност јер им нико неће веровати. Феминистичке организације које место борбе за права жена апсолутно игноришу мајке супруге и баве се само ширењем мржње према мушкарцима место решавањем правих проблема, имају са времена на време кампање на мрежама где њихове активисткиње пишу измишљене догађаје на штету мушкараца. Мреже су један велико мозак где људи брзо деле информације и редовно брзо ухвате нелогичности у овим објавама и тако раскринкају пропаганду. Већина метода напада на Србе и здрави српски идентитет није новијег датума. Фразе као што су : ● Српска хегемонија ● Велика Србија ● Великосрпска Пропаганда која је остала још из времена Аустро-угарске. Да напоменемо да се ова србофобна пропаганда користила пре масакра од стране муслиманске полиције над 5000 Срба у Аустроугарској, затим злочина у Мачви, у аустроугарским логорима где је убијено 20.000 Срба. Иста пропаганда је Србе коштала 1. 000. 000 живота. У Другом светском рату ова пропаганда је помоћу усташа и муслимана у СС нацистичким дивизијама извирила геноцид над 800 000 Срба. Такође ова пропаганда четврти пут у истом веку одговорна је за етничко чишћење 500 000 Срба из Хрватске , 300 000 са Косова као и небројене злочине над Србима искључиви због тога што су Срби. Зашто мислите да оволика пропаганда данас нема за циљ исто као задња четири пута? Они желе да Срби нестану било како. Четири пута је терен за уништавање Срба припреман на овај начин, зашто мислите да је сада другачије? 9. Циљање незадовољних појединаца или стварање подела у друштву Од поларизације друштва до грађанског рата. „У недељу увече на концерту кантри музике у Лас Вегасу убијено је 59 и рањено преко 500 људи, а у јавност су доспеле поруке да је углавном реч о републиканцима па их и не треба жалити“ (линк) Појединци који су због незадовољни због економског , политичког ,културног , верског или неког другог разлога су лака мета. Са времена на време се избацује измишљене објаве које треба да погоде емоције нерасположеног појединца и тако преко тих емоција добију следбеника ког ће касније (најдуже 6 дана) преобрати у свог војника против земље у којој живе. Пример : ● Атеисте је лако изманипулисати да непријатељу служе против СПЦ и ако да су свесни никада не би радили ништа против свог народа. ● Либерали против десничара. 10. Одлике свих напад су : ● Стереотипи свих врста ● Писање на Латинци ● Коришћење штокавског наречја ● Мешање хрватских и босанских речи ● Не познавање специфичности или наречја када се налози на мрежама претварају да су из неког места (сами тим лако их је уочити) ● Вештачки покуша представљања Срба као глупих, без образовања који наводно све мрзе. ● Нападају људи који напишу да су добили рак од осиромашеног уранијама ● Нападају особе које кажу нешто афирмативно о неком лицу које је на црном списку нво сектора. ● Нападају и вређају масовно познате личности које кажу нешто афирмативно о православљу Србији носе заставу поносе с Косовом исл. ● Нападају личности које глуме за земље које нису прихватиле западне вредности и нису колоније Запада. 11. Лепљење атрибута, стварање асоцијација Покушаја стављања знака једнакости између злочинца, насилника, православаца, особе која воли своју земљу, и примитивизма. Циљ је да подсвесно створите лоше асоцијације. Примери: ● Србин који боли Србију је затуцани верник, криминалац, националиста, ратни злочинац који бије жене. ● Србин који је верник верује и уравну земљу, криминалац је, бије жену. ● Сваки Србин који је бранио земљу је ратни злочинац који је силовао пола милиона и извршио геноцид на пола милиона (Хрвата, муслимана, Арнаута, богумила, фолскдојчера, даброва), криминалац је „патриЈота“ и бије жену. 12. Изнајмљене личности Личности који су изнајмиле западне стране службе, којим елите, или популације, у одређеним земљама, траже и прихватају смањивање свог државног суверенитета, надајући се да ће добити повећану материјалну, безбедносну или какву другу корист од окупатора“. Особе лишење емпатије не виде никакав проблем у бесомучном демонизовању сопственог народа. У питању је идентитетског дистанцирање од сопствене заједнице. НВО сектор мржњу према Србима приказују на баш очигледан начин, тако да што више људи реагује на те изјаве и самом тим што више људи види те изјаве како би са друге стране и онај који је изнајмио ту јавну личност у Србији видео, а изнајмљена особа оправдала новац за своје услуге. Позивају на окупацију као на једино решење јер Срби су „глупи затуцани исл“ Особе које је изнајмио окупатор осим ширења мантре о „генетски злим глупим Србима“ служе и као “Медијска полиција”. Било каква здрава критика његовог рада бива нападнута на сваки начин. Углавном нема интелектуалног одговара, већ се напади своде на вређање гласника . (Пример линк) : Како у пракси функционише мрежа? У праски ово функционише углавном овако. Неки медији стране силе које има корист од “преумљење” Срба на неком свом медију , новине, портал јутјуб објаве неке вест која против српског идентитета, православља, српске војске исл. Та вест је релативно блага али зато са исте стране иде гомила коментара који треба по задатку да осуде или да подрже оно што одговара окупатору. Значи слуге окупатора објаве вест (или измишљен догађај на мрежама), слуге окупатор коментаришу вест (углавном на исти начин нпр. „Срби су глупи зато што ово подржавају или Срби су глупи зато што ово не подржавају). Даље утицајни на мрежама (налози на мрежама са великим бројем пратилаца) деле вест из придодавање емоције коју треба да произведе. Ту није крај. Уколико неко да супротно мишљење или коментар, ботови техником роја врше колективни напад вређање и дехуманизацију те особе како би застрашили и спутали слободу говора које су им пуна уста. Наравно невладин сектор је овде перјаница са својом војском. Мада НВО сектор мењање свести Срба, како би их убедио да буду робови има тек као другу делатност. Прва и најбитнија делатност нво сектора у највећем делу је притисак на власт уколико не Жели да прода неки ресурс окупатору или уколико власт одбија да земљу претвори у колонију. Нво сектор је само полуга притиска. На жалост људе које нисмо бирали на изборима учествују у одлукама скоро сваког извршног тела у држави. Што на крају доводи питање , чему слиже избори? Да сви који нападају Србију имају исти вредносни систем и користе исте шаблоне приликом напада на Србе сигурно није спонтано. Напад је негде неко осмислио и припремио. Баве се свиме од одбране педофилије до одбране монопола страних фирми или борбе против домаће конкуренције страним фирмама. Пандан овом писању објава коментара је писање графита на лошој ћирилици у северној Србији са намером да се сити потуре Србима а опет ослањајући се на своју пропаганду о Србима „Срби сваког мрзе“ и тако глупо верујући да ће неко малоуман као и творац тих графита поверовати да су графити писани од стране Срба а не од ХОС-а. Свако ко има горе наведене вредности или користи се наведеном пропагандом се слободно може назвати непријатељским војником. Претпоставка је да највећи део јединица ботова се налази у Босни И Хрватској, због количине патолошке мржње која је само својствена онима коју променили веру (Ако је Турчин крвава до лаката, потурица мора бити крвав до рамена“) као и због тога што је ширење мржње кажњиво законом, ако нисте у Србији онда сте ван домашаја српског правосуђа. Коментари испод емисија и новинских чланка нису спонтани него служе да појачају наратив водитеља. ПРОПАГАНДНИ ОДЛАСЦИ Наратив о `ненормалној земљи`“, закључује Ковачевић, „има за циљ да код највећег броја људи формира убеђење како та земља нема никакву будућност. Због тога је једини рационални циљ емиграција. На тај начин, колонијални центар остварује константан прилив квалификованог младог становништва — које је у потпуности прихватило идеју о неопходности ултрамодерне, (…) или онога што Фуко зове новим фашизмом“.(линк) Ако ухватите себе да неким чудом верујте да су Срби најгори народ у универзуму, то је знак да је ваш психолошки одбрамбени систем ослабио и да се предао пред пропагандом непријатеља. Мит се може рушити само успостављањем друге врсте митологије. Доста оваквих објава показује локацију земаља из српског окружења које имају историју сарадње са нацистима и генерално свим окупаторима, тако да верујем да не би требали да пребрзо закључујемо да је то њихово дело и наум, већ су због своје мржње према Србима и дуге један век и сличности језичке и културолошке били погодни за употребну у мрежном рату. То је редослед. Укинеш праве вредности и замениш их лажним. Самопорицање Поставља се питање зашто наша држава Србија не реагује на овакав напад или зашто у најлакшем случају не реагује на видно ширење мржње према Србима. Намеће се питање ко има толико средстава, времена енергије , ко има толики недостатак емпатије ко гаји толику мржњу према Србима (која је неопходна као покретач свега овога)? ФАЈЛОВИ: https://drive.google.com/open?id=1B6ljFK8qAGNGwsixhp6pANYrGXHh9kD_ https://drive.google.com/open?id=1B6ljFK8qAGNGwsixhp6pANYrGXHh9kD_ Референце Bots, #Strongerin, and #Brexit: Computational Propaganda During the UK-EU Referendum https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=2798311 Extracting and Networking Emotions in Extremist Propaganda https://ieeexplore.ieee.org/xpl/conhome/6298753/proceeding Pisanje strane štampe o raspadu Jugoslavije i ratu vođenom na njenom tlu (januar 1991 — mart 1992) https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0038-03189703401B Who’s №1 in Self-Esteem? https://www.webmd.com/balance/news/20050927/whos-number-1-in-self-esteem#1 Yugoslavs into Serbs: Serbian National Identity, 1961–1971 https://www.cambridge.org/core/journals/nationalities-papers/article/yugoslavs-into-serbs-serbian-national-identity-19611971/4B79B1DEA2D7CA74472B3C17F6221FEE НАПАД НА ИДЕНТИТЕТ http://www.politika.rs/scc/clanak/94676/NAPAD-NA-IDENTITET Зашто Америци прети грађански рат? https://rs.sputniknews.com/komentari/201710081112950955-amerika-rat-pretnja/ THE WARP OF IDENTITY THE SERBI https://www.helsinki.org.rs/doc/Studies17.pdf A Legal Geography of Yugoslavia’s Disintegration https://books.google.rs/books?id=Ojur7dVoxIcC&pg=PA69&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false МИТОВИ И СТЕРЕОТИПИ У ФУНКЦИЈИ ГЕОПОЛИТИКЕ — СРБОФОБИЈА И ЊЕНИ ИЗВОРИ https://www.kcns.org.rs/agora/mitovi-i-stereotipi-u-funkciji-geopolitike-srbofobija-i-njeni-izvori/ PRIMORDIALISTIC CONCEPT OF NATIONAL IDENTITY IN SERBIA http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0048-5705/2007/0048-57050703385M.pdf Србофобија Енглеза Дуга Готово Два Века http://srbskenovine.com/srbofobija-engleza-duga-gotovo-dva-veka/ ТРИ “ВЕЛИКОСРПСКЕ” ЛАЖИ Због Којих Ће Доћи До Новог Рата На Балкану http://srbskenovine.com/tri-velikosrpske-lazi-zbog-kojih-ce-doci-do-novog-rata-na-balkanu/ Balkan i Srbija u nemačkim satiričnim časopisima (1903–1918) Knjiga pokazuje koliko gorke, neukusne i pre svega ubojite mogu biti karikature ali i ostali sadržaji humorističke štampe. Pojavljuju se teme popus “slika drugog” u kojoj se brzo prepoznaje i “slika neprijatelja”… https://search.library.utoronto.ca/details?7910666&uuid=2fbceb2b-2551-439d-aa5d-691b5d4e87ee ПОЛИТИЧКА КОМУНИКАЦИЈА НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА И ПОЛИТИЧКО ПОНАШАЊЕ МЛАДИХ У СРБИЈИ http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/Neven_Obradovic_Disertacija_FPN.pdf ПСИХОЛОШКО-ПРОПАГАНДНА ДЕЈСТВА КАО ИЗВОР УГРОЖАВАЊА СИСТЕМА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ОДБРАНЕ http://kpolisa.com/KP38/KP38_1-5JevticTalijan.pdf PRIZNANJE UGLEDNIH SRBA POTRESA REGIJU! ‘Za srpske žrtve u Oluji odgovorna je Srbija koja je započela rat, a NE HRVATSKA!’ https://portal.braniteljski-forum.com/blog/novosti/priznanje-uglednih-srba-potresa-regiju-za-srpske-zrtve-u-oluji-odgovorna-je-srbija-koja-je-zapocela-rat-a-ne-hrvatska Dudakovića: Više od 300 ubijenih Srba BEZ MILOSTI “NIJE ZLOČIN”! https://www.republika.rs/vesti/srbija/130046/kakva-bruka-advokata-atifa-dudakovica-vise-ubijenih-srba-bez-milosti-nije-zlocin Срби и „србофобија“ у „Великом рату“ 1914–1918. https://www.kcns.org.rs/agora/srbi-i-srbofobija-u-velikom-ratu-1914-1918/ ГЛАСИНЕ КАО ВИД СИМБОЛИЧКЕ МОЋИ — МЕДИЈИ ИЗМЕЂУ ИСТИНЕ И МАНИПУЛАЦИЈЕ http://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2019/02/NI-32-4.pdf UBIJENO JE 116, 681 ILI 1.205 SRBA? TO NIJE ZLOČIN, VEĆ ŽALOSNA ČINJENICA! Ovo tvrdi Helsinški odbor Sonje Biserko https://www.espreso.rs/vesti/drustvo/397205/ubijeno-je-116-681-ili-1205-srba-to-nije-zlocin-vec-zalosna-cinjenica-ovo-tvrdi-helsinski-odbor-sonje-biserko Živkovići — Primitivni Srbi u Parizu (Primitive Serbs in Paris) https://www.youtube.com/watch?v=4pisJDSwv_Y С. Аврамов (1997) Положај Срба у геополитичким замислима великих сила, у зборнику Геополитичка стварност Срба, Београд, Институт за геополитичке студије. Е. Баркан ( 2007) Кривица нација, Н. Сад, Стyлос. М. Брдар ( 2007) Српска транзициона илијада, Н. Сад, Стyлос С. Вуковић ( 2007) Како су нас волели, Н. Сад, Стyлос А. Грубачић ( 2003) Глобализација непристајања, Н. Сад, Светови Ј. Ђорђевић (1997) Политичке светковине и ритуали, Београд, Досије З. Јевтовић (2003) Јавно мнење и политика, Београд, Академија лепих уметности Б. Језерник (2007) Дивља Европа, Београд, XX век Д. Коковић ( 2007) Друштво и медијски изазови, Н. Сад, Филозофски факултет К. Кокер (2006) Сумрак Запада, Београд, Досије М. Екмечић ( 2002) Дијалог прошлости и садашњости, Београд, Службени лист Д. Лакићевић; Д. Николиш (2007) Глобализам и тероризам, Београд, ИЕС М. Радојковић, М. Милетић ( 2005) Комуникације, медији и друштво, Н. Сад, Стyлос З. Славујевић ( 2006) Библија и пропаганда, Београд, Службени гласник З. Славујевић (1997) Старовековна пропаганда, Београд, Радничка штампа А. Труд (2007) Геополитика Србије, Београд, Службени гласник М. Тодорова ( 1999) Имагинарни Балкан, Београд, XX век Н. Чомски (2000) Нови милитаристички хуманизам, Београд, Филип Вишњић Група аутора ( 2004) Амнезија јавности, од пропаганде до тероризма, Београд, Графо-комерц Ф. Хемонд;Е.Херман (2001) Деградирана моћ,медији и косовска криза, Београд, Плато Напади на Александру Радовић https://twitter.com/ALEKSANDRadovic/status/1243517475351756801?s=19Од Линкови: http://www.arheofutura.rs/najnovije/slobodan-antonic-onaj-ko-nema-sta-da-kaze-o-oluji-neka-cuti-i-o-srebrenici/ https://www.slobodnaevropa.org/a/sloboda-internet-freedom-house/30252806.html https://www.blic.rs/vesti/drustvo/veliko-istrazivanje-o-botovima-ko-vodi-lazne-kampanje-na-drustvenim-mrezama-u-srbiji/j7ymfxg https://www.standard.rs/2019/02/22/mrezni-rat-protiv-srba-ili-zavera-u-praksi/ https://stanjestvari.com/2019/08/07/antonic-govorite-li-drugosrbijanski/ https://www.standard.rs/2019/02/22/mrezni-rat-protiv-srba-ili-zavera-u-praksi/ https://rs.sputniknews.com/analize/201610201108549550-propaganda-socijalne-mreze/ https://rs.sputniknews.com/intervju/201903061119060133-Mrezni-rat-protiv-Srbije-/ https://pescanik.net/gorcina-adama-smitha/ https://www.scribd.com/document/371740543/Klju%C4%8Danin-Zilhad-Da-Ja-Prezirem-Srbe-1994-g https://www.bhdani.ba/portal/arhiva-67-281/160/t1605.htm https://www.facebook.com/groups/retardirana.srbija/ https://www.facebook.com/groups/retardsrbija/ [1] Аналитичар Izvor: https://www.srbijadanas.net/lingvisticko-bihejvioristicke-metode-preumljavanje-srba/?fbclid=IwAR1fXP0ibZc3A-3oji0JuJnX_qzqhy0ieetU5IeHs5-JFLLic_Z24Ff6fxc

Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28-29. априла 1941. Плакале су ужасно, jаукале, бусале се у груди, а jа их у чуду гледам и не разумем ништа. Нитко у граду ниjе знао за ужас у Гудовцу. Нитко ниjе чуо ни пуцање митраљеза. Српске жртве у Гудовцу Поштовани и драги наши приjатељи, ево ипак ћу да извршим своjе обећање, да Вам опишем трагедиjу Гудовца и наше патње, иако тек данас, скоро годину дана после мог обећања. Милан jе на трећи дан Ускрса, у уторник 22. априла 1941. на вече задржан у магистрату, затворен онде са осталим нашим Србима, адвокатима, трговцима, чиновницима, свештеницима, итд. Из магистрата су преведени после дан, два у пореску управу, камо смо им смели храну да носимо. После краћег задржавања тамо, преведени су у зграду гимназиjе, а уjутру рано, возом одвезени из Беловара, да нитко ниjе знао камо. Отишла сам на полициjу да питам за мог брата, где jе одведен, али ме шеф полициjе Чукман, ниjе хтео да саслуша, већ ми jе казао, да он само са службеним особама говори, а никако са неслужбеним. Причали су по граду, да на полициjи говоре, да су сви Срби одведени у Мађарску, на Јанка Пусту, и да ће се усташе вежбати у пуцању на њима, а не на сликама, као што су пре атентата на поч. краља Александра. Нико ништа ниjе хтео да каже, већ се само причало, да ће сви бити убиjени. Отишла сам на Очвакотов да тамо питам, кад од хрв. цивилних власти нико ниjе хтео ништа да каже. Немачки официр био jе врло учтив, кад сам му казала, да ми нитко од цивилних хрв. власти неће да одговори на питање где ми jе брат одведен. Он ми jе казао, да он не зна где су Срби из Беловара одведени, али да баш чека ауто, да се вози свом команданту у Згб. и да ће ми сутра уjутру казати лично, или послати поруку телефонски у Очвакотов нека дођем по одговор. Сутрадан jа баш полазим од куће око 8 ч., кад уђу у наш ходник неколико жена из Гудовца, све у црнини, све уплакане, и моле ме да са њима идем на нем. команду места да им тумачим молбу, да се њихови мужеви, синови, очеви, браћа и унуци, ископаjу са мртвилишта где су пре два дана убиjени и вапном посути, у три велика дубока jарка закопани. Плакале су ужасно, jаукале, бусале се у груди, а jа их у чуду гледам и не разумем ништа. Нитко у граду ниjе знао за ужас у Гудовцу. Нитко ниjе чуо ни пуцање митраљеза. Срушeни спoмeник “Гудовчан” аутора Вojинa Бaкићa Кад су ми испричале, како jе дошао налог од општине, да сви Срби стариjи од 12 год. мораjу у Немачку на рад, и то одмах, да воз већ чека у Беловару, да понесу топла одела на пут, и нешто новца. И они да су сви пошли са општинским стражарима. Уjутро другог дана, дошли су поново од општине са двоjа кола, и тражили од жена да им мужеви траже сланине, шунке, хлеба и зимске капуте, jер jе jако захладило, а они jош чекаjу на станици у Беловару. Гудовчанке не смеjу нигде из села, jер jе Беловар блокиран сав од усташа, него ће им они, све то што су тражили, колима одвести. Једна Чехиња се смиловала, и шапнула jедноj Српкињи, нека ништа не даjу тим људима, да jе то све лаж са путовањем у Немачку, да су они на само Ружичало сви побиjени из митраљеза и на грудовачком мрциништу сахрањени. Жене се онда преко ливада упуте у Беловар, али им тамо нису дали да сачекаjу кога од чиновника полициjе, већ су их терали, да мораjу сместа да се врате кућама своjим, да ће одговарати за то, што су дошле у град околишним стазама, а знале су, да jе забрањено улажење у град. Отишле су онда пред нем. команду места, jер им jе нетко са улице довикнуо, да оду тамо. И од нем. ком. места, стражари са магистрата терали су их, jер jе било забрањено, да уопште више од двоjе људи иду улицом. Онда се реше жене да дођу до мене, да ме замоле, да им j а будем тумач код нем. команданта, да им се њихови побиjени мушкарци, закопаjу и превезу на гробље до цркве у селу Гудовцу. А сем тога, да су сви имали своjе документе код себе, многи и венчаницу, крсни лист, пасоше од коња коjи су узети за мобилизациjу, итд., сви да су понели новац, а неки сиромашниjи и позаjмили, па да се макар то врати, jер већина има деце, и сад су остале жене саме да се брину о свему. Још су молиле код хрв. пол. власти, да се оне узму у заштиту, jер им отворено прете, да ће идуће ноћи убити њих и њихову децу, и онда ће све да поделе између себе Хрвати. Казала сам им, да и сама идем на нем. ком. места, jер и Немци нису хтели ништа да кажу на полициjи, само да се разделе у мање групице, jер нам неће дати да идемо улицом све заjедно. Кренуле смо и пред ком. места, видим истог официра коjи ми jе jуче казао да дођем по одговор, и он ми jе одмах казао, да jе моj брат и сви остали Беловарчани, сви да су одведени у фабрику Даницу у Копривницу. Питао jе, шта све те жене хоће. Казала сам му, да су дошле да ме замоле, да им будем тумач, и све испричала, шта су ме оне замолиле. Он jе тражио, да што брже оду из града, jер не сме никако да се изазове неко сакупљање света, а он иначе иде аутом у Гудовац, где се врши ископавање побиjених Срба, па ће тамо видети шта може за њих да учини. Оне су почеле да преклињу, да се не смеjу вратити саме у село, да ће њих и децу све побити, jер су ишле поред забране да траже помоћ у граду. Немац jе казао, да се мора сваког часа да врати патрола коjу он чека, па да ће он послати за њима jедног воjника на бициклу, коjи ће их стићи, и отпратити у село. Жене су почеле да ме заклињу, да их не оставим саме, да пођем са њима и да им и даље будем тумач, jер оне се никако не могу споразумети са Немцима. А када ископа нем. воjна комисиjа све жртве гудовачке, па ако не дође одобрење од њих, да их пренесу на гробље код цркве, остаће им мртва тела на мрциништу. Пошла сам са њима, нисам имала душе, да их у тоj невољи оставим саме, иако сам се боjала, да ће Милан у Копривници да испашта, што jа сада чиним нашим женама. Молила сам се успут Богу, да нам Свевишњи буде свима у помоћи, а jа друкче не могу да радим, то jе наjмање што могу да будем од помоћи нашем несретном народу. И Бог наш jе свима помогао, десило се чудо. – У Гудовцу нису пустили жене да виде лешеве своjих милих и драгих. Официр нам jе казао, да jе призор тако ужасан, да он као мушкарац, коjи jе у Пољскоj видео ужасне ствари, не може да поднесе таj призор. Да су иначе све жртве опљачкане, многима скинута одела и ципеле, да неће ништа од вредности наћи. За преношење мртвих код цркве, не да пристанак градски физик, jер прети опасност епидемиjе. Кад сам женама Српкињама то превела, оне су почеле да запомажу, да плачу, да си чупаjу косу, бациле се мени око врата и плакале, грлиле ме, заклињале, нека га молим у име њихово и њихове деце, да буду побиjени сахрањени код цркве. Кад jе официр видео сав таj очаj, казао jе, нека га сви причекамо 1/4 сата, он ће телефоном да разговара са своjим командантом у Загребу, и да му разложи сав таj очаj. После 1/4 сата се вратио аутом и казао, да jе одобрено, да се све невине жртве сахране код цркве. Мене jе казнио интернирањем у кући шеф полициjе Чукман, за то, што сам “врло опасна особа по Н.Д.Х.” Како сам смела бити тумач женама из Гудовца, кад оне никако нису смеле да дођу у додир са нем. воjном власти. Нама у кућу послали су на становање нем. официра и 4 воjника. И ту нам jе премилостиви Господ Бог био у помоћи. Немац се зачудио, да сам могла да будем интернирана зато, што сам ишла да помогнем оним сиротим женама. Сматрао jе то за понижење коjе jе учињено на њихов рачун. И да нам ни jедне речи ниjе казао унапред, ослободио jе Милана из “Данице”, jер га jе затражио за таоца немачког, коjи мора да стануjе у кући, а и сестру и мене огласио jе за немачке таоце. Кад му jе са полициjе jављено, да ће нас одвести у логор у “параилин” као и остале Србе. Па да ли ниjе истина, да су чудни путеви Господњи? Не само што jе Милан као таоц, спашен смрти, него смо сви троjе, као нем. таоци, спасли се логора и били камионом са шегртима и фамилиjом нашег пок. брата Ђурице пребачени у Београд. А изнад свега jе милост Божиjа била свима нама у помоћи, jер су Немци онемогућили, да усташе даље убиjаjу у срп. селима наш свет. Више нигде у близини Беловара, нису усташе чиниле покоље. Овде у Београду сам чула, да су тако спашени и Срп. Капела, где jе требало ону ноћ, кад смо добили дозволу за сахрану побиjених Гудовчана, да сви мушки у Срп. Капели буду убиjени. Искупила сам своjе обећање, иако мало касниjе него ли сам мислила. – Остаjте здраво и с Богом! Поздравља Вас у старом приjатељству, Београд, 15. jула 1942. Марта Б. Поповић ПРВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ Поклане од стране Хрвата усташа 15-16 (28-29) априла 1941.г. у селу Гудовцу краj Беловара Бранко Анага Душан Велемир Марко Анага Гаjо Влаjнић, Милутин Анага Стеван Вучковић Душан Бартоловић Томо Вуjновић Стеван Баусола Никола Вуjчетић Божо Бjелић Миле Вукелић Васо Боjчета Ђуро Вуковић Петар Боjчета Стезан Вуксан Емил Бота Стеван Вуксан Јован Бота Јандриjа Гачеша Миливоj Бота Ђуро Грубачевић Милош Бота Михаило Груjић Петар Бота Никола Гвозденчевић Пантелиjа Бошњаковић Петар Гвозденчевић Бранко Брзин свешт. Јован Даничић Илиjа Бруjић Љубомир Даничић Божо Бугариновић Петар Даничић Ђуро Бугариновић Мирко Дерета Бранко Булић Емил Деспинић Милан Булић Петар Деспинић Васо Деспотовић Никола Кодић Емил Деспотовић Паjо Кодић Бошко Дешић Стеван Кодић Душан Дешић Стеван Кодић Никола Добричевић Васо Коноплић Стеван Добричић Стеван Коноплић Емил Докић Петар Косић Јован Докић Петар Косић Никола Докић Гвозден Ковач Стеван Драгашевић Озрен Ковач Душан Дробић Андриjа Латиновић Душан Ђаковић Андриjа Латиновић Никола Ђурђевић Стеван Ленаjић Никола Ђурђевић Никола Мадашевић Живко Житић Ђуро Маргетић Јован Житић Емил Маргетић Никола Житић Стеван Маргетић Петар Зрнић Гоjко Миjакић Милош Ивановић Никола Миjакић Новица Ивановић Јован Миљуш Петар Ивановић Јован Миљуш Стеван Ивановић, учитељ Ђуро Мисирача “Ђаjа” Петар Ивановић Милутин Мисирача “Ђаjа” Васо Јакић Милан Мисирача Јандриjа Јакић Никола Мородолац Милан Јакић Ђуро Обрановић Стеван Јакић Јован Обрановић Васо Јанић Марко Обрановић Ђуро Јанковић Милан Обрановић Илиjа Јарић Паjо Обрановић Божо Јарић Емил Обрановић Никола Јарић Божо Павловић Јован Јаничић Милан Павловић Никола Јелић Младен Павловић Петар Јелић Никола Павловић Стеван Јелић Пантелиjа Павловић Стеван Јовичевић Милан Пожежанац Ђуро Кодић Никола Пожежанац Емил Кодић Дамjан Поповић Милан Кодић Ђуро Поповић Милош Кодић Саво Поповић Милутин Кодић Милан Поханек, Чех Никола Кодић Ђуро Предоjевић Бранко Предоjевић Душан Предраговић Емил Предраговић Илиjа Предраговић Петар Предраговић Радован Предраговић Стеван Предраговић Стеван Предраговић Чедо Пруговац Бранко Радешевић Стеван Радељевић Цвиjо Радивоjша Милан Радотић Стеван Радотић Милан Радовановић Милош Радуjковић Васо Раjић Гаjо Раjић Јован Рашета Милан Раjић Петар Саболић Стеван Саболић Емил Савић Бошко Секулић Милош Секулић Петар Секулић Стоjан Секулић Ђуро Селаковић Игњатиjе Сењан Буде Скакавац Јован Сладоjевић Драган Срдић Емил Станчић Милош Станчић Владимир Стиjепић Милош Стиjепић Никола Стиjепић Саво Стрика Васо Тодоровић Бранко Тољевић Петар Тољевић Стеван Тољевић Ђуро Томић Васо Томић Срђан Томић Стеван Томић Стеван Томић Јован Томић Лука Хинић Милан Хинић Петар Цигановић Васо Цвиjетић Никола Цвиjетић Васо Чачуга Дане Чуић Душан Чуић Миле Чуjић Милан Чурчиjа Миле Чурчић Јован Шаjновић Никола Шаjновић Стеван Шаjновић Лука Шакић Бошко Шиљак Милорад Шиљак, богослов Томо Шиљак, лугар Милош Шиљак, звонар Љубан Швагоња Саставио Миладин В. Вуjановић Први усташки покољ Срба десио се у Гудовцу 28-29. априла 1941. | Јадовно 1941. JADOVNO.COM Удружење објелодањује истину о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској. Ми, потомци жртава ту дубоку рану осјећамо и данас.

Доносимо текст пречасног презвитера др Оливера Суботића, пароха при храму светог Александра Невског у Београду и главног и одговорног уредника "Православног мисионара", под насловом: Права Срба у Србији - кратак осврт поводом тренутне ситуације. Пре нешто више од деценије, један пријатељ (тадашњи ђакон жичке епархије) ми је рекао да је дошло време да се оснује Удружење за заштиту права Срба у Србији. Знајући да је тај протођакон не само духован, већ и духовит човек, његову изјаву сам схватио као симпатичну досетку, помало у контексту ситуације кроз коју смо заједно прошли на пољу одбране права на електронску приватност у то време. Ових дана ми се, међутим, његова реченица непрестано враћа у сећање, због ситуације у којој су de facto и de jure угрожена права православних Срба у Србији, и то када је реч о централној тачки нашег духовног идентитета: Светој Литургији. Хајде за почетак да размотримо чија су све права у довољној мери заштићена у периоду проглашеног ванредног стања у Србији током пандемије. Имали смо прилике да читамо о томе у бурним расправама на интернету. Повод су биле слике гужви по супермаркетима, у којима купци нити носе заштитне маске нити држе препоручену просторну дистанцу нити се, пак, придржавају броја људи у затвореном простору. Потрошачка права су (и поред очигледног кршења мера и препорука) ипак у довољној мери уважена – да су којим случајем угрожена, претпостављам да би се огласило неко релевантно потрошачко удружење да их брани. Исто тако, заштићена су и права кућних љубимаца, који имају свој термин за шетњу у току полицијског часа. Када би права животиња била угрожена, несумњиво би се огласило удружење грађана које се бави њиховом заштитом (успут, да приупитам, можда неко зна: да ли постоји и неко удружење за заштиту од животиња, будући да је једног мог сабрата-свештеника већ два пута на парохији ујео нечији пас?). Но када је реч о угроженом верском праву православних Срба да у току полицијског часа недељом – а особито на Васкрс – дођу до својих храмова (уз поштовање свих утврђених мера заштите и прописâ), ту већ не постоји удружење које би по природи ствари устало у њихову одбрану. Са друге стране, реаговали су архијереји, свештеници, монаси, верници... што је било сасвим очекивано. И гле чуда: неки од њих су се убрзо нашли на „рафалној паљби“ зато што се доследно боре за права православних хришћана. У нападу на њих су се посебно истакли такозвани „независни“ медији и на њима пожељни интелектуалци и живописни политички делатници. Овде, међутим, треба нешто одмах разјаснити: независни медији не постоје, ма како они сами себе карактерисали. Без детаљног улажења у домен медијске теорије, свакоме ко иоле мисли својом главом је јасно да постоје макар четири основна фактора који утичу на медије (узимамо у обзир пре свега радио и телевизију) и њихово извештавање. То су: 1) политички притисак (који је изражен углавном код ауторитарних режима), 2) структура капитала (због чега медијске куће готово редовно извештавају конвергентно интересима капитала на коме почивају), 3) оглашивачи (у зависности од тога колико одређени медиј зависи од плаћених реклама) и 4) уредништво (са својим ставовима и светоназором, према којима се бирају пожељне теме и саговорници). Било да наведене факторе узмемо све заједно или појединачно, ствар је јасна: независни медији су илузија за наивне медијске конзументе. Ако то већ знамо, који од четири наведена утицаја је био пресудан да српски назови-независни медији и њихови трабанти ових дана готово оркестрирано ударе по СПЦ? То ће, можда, открити време пред нама – оно што је већ сада евидентно јесте да су највише напада претрпела неколицина архијерејâ и свештеникâ, а да је најинтензивнији удар био усмерен на једног човека: епископа бачког. Зашто баш на њега? Одговор је једноставан: због чврстог става у погледу највеће хришћанске светиње, Светог Причешћа. Узевши у обзир да је – поред српског патријарха и митрополита црногорско-приморског – реч о једном од најугледнијих архијереја Цркве и, уједно, портпаролу Светог Архијерејског Синода, сасвим је јасно откуда то да се последњих седмица управо на његовом лику константно црта медијска мета. Последње саопштење епархије бачке, у коме се констатује да је апел Синода одбијен, и истовремено најављује да ће се у храмовима служба служити тако што ће они бити отворени, је квази-независним медијима дало повода за нове „опсервације“. Притом, ниједан од тих медија се није позабавио чињеницом да се управо у Војводини (по којој су углавном протеклих седмица ишли да снимају причешћивање верникâ испред храмова) у овом тренутку, према званичним извештајима, епидемија практично гаси! Како год, једно је сигурно: ова криза је допринела да свако у српском друштву (и у Цркви) покаже „свој траг“. Халабука која је из једног дела јавне сфере тренутно усмерена према СПЦ треба да нас учини свеснијим једне веома важне ствари, коју ваља имати на уму и онда када, уз Божију помоћ, прође искушење пандемије. Наиме, мора нам коначно бити јасно да је Србија једна од оних земаља које одавно имају своју „дубоку државу“ – тамног двојника који све време ровари управо против српског народа и његове Цркве. У питању је, суштински гледано, вредносна наследница система инсталираног у Србији после Другог светског рата, која свој утицај не дистрибуира пирамидално и видљиво, путем прецизно структуриране хијерархије моћи (као што су то радили комунисти), већ дифузно, капиларно, и донекле невидљиво, путем расуте хетерогене мреже која функционише невезано од политичког режима који је на власти. Владајући режими се, дакле, мењају, али поменута идеолошка мрежа је константа и она је нетрпељива према сваком човеку који се бори за интересе Срба и Српске Православне Цркве (одатле њено блиско „сродство“ са комунистима). О овом феномену сам нешто више почео да размишљам пре пет година, када сам позван да будем учесник на Конгресу српских психологâ на Златибору. На сесији која се тицала манипулативних психолошких техника верских секти, појавио се у публици један познати учесник домаће политичке сцене, заједно са својим присталицама, и покушао да наметне идеју изједначавања правâ СПЦ са правима разних секти и култова који постоје у Србији (нисам ових дана чуо тог политичара да је реаговао на чињеницу да кућни љубимци у одређеним ситуацијама имају већа права од верникâ СПЦ). Наравно да нисам одолео да (у одмереном и академском тону) одговорим тој групи острашћених критичара, која се јако изненадила када је видела да је неки православни свештеник такође присутан у публици (откуда сад па то?). Било како било, када је бурна дебата завршена, пришао сам једној од особа која је износила критику СПЦ, да бисмо у неформалном и опуштенијем разговору наставили започету тему. Запрепастио сам се када ми је готово моментално одговорила да је та тема у ствари и не занима јер она заправо „презире Цркву“! Када сам нешто касније сазнао на ком се положају дотична особа налази у једној општинској управи, питао сам се: како уопште Црква опстаје у градовима у којима делују тако „непристрасни“ службеници? Но нека их свих заједно, нека испуне „меру отаца“ (уп. Мт 23, 32) који су им претходили. Речима Светог старца Вукашина из Клепаца: само нека раде свој посао. Прошло је време комуниста, а Црква је о(п)стала – проћи ће једног дана и време криптокомуниста, а Црква ће о(п)стати. А док та смутна времена не прођу, није лоша идеја да неко ипак оснује поменуто Удружење за заштиту права Срба у Србији... Велики Четвртак, лета Господњег 2020. За Поуке.орг Презвитер Оливер Суботић View full Странице

Први пут од рата, послије око 30 година, православна литија је у недјељу прошла улицама Вуковара. Вуковар: Литија Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста. На том мјесту крст је подигнут још крајем 19. вијека, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града. Литија је на улице извела више стотина Срба који су, послије готово три деценије, своје молитве изнијели из храма под ведро небо. - Колону, која се послије освећења крста вратила у цркву, обезбјеђивала је полиција и све је прошло у најбољем реду - каже замјеник градоначелника Града Вуковара из реда српске националне мањине и предсједник Демократског Савеза Срба Срђан Милаковић. Он не крије радост због обнове крста, али каже да се овај чин не може назвати важним кораком у међунационалним односима у граду у коме су на појединим мјестима још видљиве ратне ране. Небројени су, каже, проблеми који Србе притискају, али највећи је лош дискурс у јавности, етикетираност и маргинализација Срба, у сваком смислу. Вуковар: Освећење Богојављенског крста - Одатле извиру и свакодневни проблеми које као припадници српске заједнице имамо. Најтежи су они који се тичу Уставом загарантованих права националних мањина, али у глобалу, то је једна повријеђеност људи ставом јавности према њима која се рефлектује и у материјалним правима, у свему. Људи се свјесно маргинализују од стране већине, зато што се то показало као нешто што је оправдано, нешто што је у цијелој земљи нормално - каже Милаковић. Он као примјер велике муке Срба у овом дијелу Хрватске наводи регистрацију школа на српском језику и ћириличном писму. У Вуковару је то некако ријешено, али у околним општинама - Борову, Трпињу и Негославцима, српским селима којима је град окружен - још није. - Не могу да се школе региструју на језику и писму српске националне мањине. Тренутно имамо и проблем са уџбеницима за први и пети разред, којих у настави на српском језику и ћириличном писму - нема. Министарство је лоше организовало тај посао, па још уџбеници у настави на српском у тим одјељењима не постоје, дјеца раде без уџбеника - објашњава Милаковић. Муке са запошљавањем Као посебан проблем Срба у Вуковару - замјеник градоначелника наводи запошљавање. У јавном сектору Срби и даље нису пожељни, иако би, по закону, морало да постоји такозвано пропорционално запошљавање. Нема их ни у управама градова, ни жупаније, ни у било којим државним органима. О томе најбоље говори његов примјер. - Ја лично са градоначелником готово и да нисам у комуникацији, заправо уопште нисам у посљедње двије године, поготово од протеста за санкционисање ратних злочина. А када је у питању ратна прича и санкционисање злочина над Србима, то је остало на апсолутној нули, без икаквог помака. Чак је и у јавности врло тешко говорити о томе и пробити баријере када је у питању истина о тим дешавањима - истиче Милаковић. Он додаје да Србима, да би се о овим проблемима говорило, највише недостаје медијски простор. Иако би требало да постоји мањинска редакција на државној телевизији, Срби морају да се задовоље једном емисијом. - Када би чули свој језик у медијима, људи би почели да се осјећају слободно, а отвориле би се и друге теме - каже он. Вуковар: Освећење Богојављенског крста Чести међунационални инциденти - Једна од тих тема су и инциденти који се дешавају када је у питању млађа популација. Они се релативно често дешавају и сврставају се под малољетничку делинквенцију и сукобе навијачких група, а у ствари пуно њих има међунационални карактер, што се покушава сакрити - указује Милаковић. Ипак, Богојављенски крст је обновљен, а Срби су послије тридесет година са својим свештенством и црквеним заставама прошли градом. - То улива наду да се макар њихова свијест мијења, а колико ће се промијенити, то прије свега зависи од њих самих - сматра замјеник градоначелника Вуковара. Христос се роди - на ћирилици и латиници - Треба да осјетимо да живимо, да људи осјете да имају слободу и да то зависи од њих. Важно је испољавање властите духовности и културе у много већој мјери и у том смислу се морамо ослободити. То не треба да постане никаква ексклузива, да у Вуковару у центру града стоји поздрав "Мир Божији, Христос се роди" на латиници и на ћирилици, као што је било на Бадњи дан. Много таквих малих симболичких корака потребно је предузети како би се људи ослободили закључује Милаковић. Свечаном чину освећења православног крста на Дунаву у име градског руководства присуствовала је и замјеница градоначелника Ивана Мујкић, што је у српској заједници схваћено као гест добре воље. Први пут послије тридесет година - литија Срба центром Вуковара (ФОТО) WWW.RTRS.TV Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of...

Константин Велики, Аурелијан, Грацијан, Јовијан, Клаудије 2., Констације 2.,Констације 3., Максимијан, Максимин Даја, Максимин Трачанин, Проб, Трајан Деције...римски цареви рођени у српским земљама. Данас знамо да албанска анција вештачки стоврена. Сведоци смо како су створене македонска, црногорска, бошњачка нација. Знамо да (ће) се саремена историја учи(ти) по пресудама Хашког трибунала, дакле, очигледно је да је историја коју смо ми учили упитна, исто онако како нам сервирају лажну историју у којој смо сами учествовали. Имамо пример да у Србију данас српску децу уче да је данак у крви привилегија. Премијер Израела Натанјаху је у приству председника Србије рекао да су Јевреји и Срби већ 2000 година пријтељски народи. Шта то Натанјаху - премијер једне озбињне државе и припадник најстаријег народа на свету - зна а што су Аустро-Угарска, Ватикан и комунисти сакрили од нас? Прича о Словенима варварима који су се доселили на ове просторе у 7. веку је смешна. Јесу ли српски историчари недовољно образовани (=незналице), или је нешто друго посреди? Па ко зна и воли нек' изволи.

Монстроузни план усташког Тајног одбора за истребљење Срба и Јевреја у Тузли да 6. јануара 1942. године, на Бадње вече, минира Саборни храм у Тузли и побије окупљене вернике осујетио је тузлански муфтија Шефкет еф. Курт Монстроузни план усташког Тајног одбора за истребљење Срба и Јевреја у Тузли да 6. јануара 1942. године, на Бадње вече, минира Саборни храм у Тузли и побије окупљене вернике осујетио је тузлански муфтија Шефкет еф. Курт. Када је добио ову информацију муфтија Шефкет еф. Курт са групом угледних Тузлака затражио је хитан пријем код немачког команданта града, потпуковника Wиста и од њега енергично затражио да се онемогући овај злочин. А биле су планиране ликвидације и у Српској вароши. Муфтија је потпуковнику Wисту рекао да ће, уколико се ово деси, Муслимани масовно кренути да се одмећу у покрете отпора. Увидевши да ће то изазвати муслимане Тузле немачка команда је, због својих интереса, одмах истакла плакат са упозорењем да “нико не сме никога злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави”. Захваљујући овом ангажману муфтије Курта, у Тузли није било масовних злочина. Овај догађај је централно историјско место одбране заједничког живота у Тузли и региону. Између осталог о њему је Меша Селимовић рекао: Кад је умро, на сахрану је дошло десетак хиљада људи, међу којима највише Срба – сељака из околине Тузле. Потресан говор над гробом одржао је православни свештеник Ђорђе Јовановић, а Мухамед еф. Лугавић је поручио: Могу вас подсетити да је прота Јовановић, кад је умро рахметли муфтија Курт, молио да га и он спусти у мезар. Много је лепих примера из наше заједничке историје, а који су данас негде у запећку разних злочина. Има ли ко да жели да се посветимо изношењу добрих примера заједничког суживота. Нико нама до нас самих није ближи, не заборавимо то. Бог нас једне другима даде, хвала му. Извор

O нeстaнцимa и убojствимa Србa у Вукoвaру у љeтo 1991. ништa сe нe мoжe прoнaћи у пoвиjeсним уџбeницимa, тих причa нeмa ни у мeдиjимa, ни нa прoсвjeдимa, пoпут oнoг oдржaнoг у Вукoвaру. Вукoвaрски дoгрaдoнaчeлник Срђaн Mилaкoвић нeдaвнo je спoмeнуo 42 жртвe, a списaк je пo нeким пoдaцимa и дужи Сaдa нeк’ прибиљeжи oсoбу кoja je сумњивoг кaрaктeрa, a нaшлa сe oвдje. Сaмo гa прибиљeжи, имeнoм и прeзимeнoм и прeдaт ћeтe нaмa. И oн идe с нaмa, нeмa никaквих прoблeмa.’ Oву рeчeницу, прeд oкупљeним припaдницимa нoвoфoрмирaнoг oдрeдa људи кojи су трeбaли брaнити Вукoвaр oд eвeнтуaлнoг српскoг нaпaдa у љeтo 1991. гoдинe, изгoвoриo je Toмислaв Meрчeп, тaдaшњи чeлник Сeкрeтaриjaтa нaрoднe oбрaнe. Снимкa oбjaвљeнa у дoкумeнтaрнoм филму ‘Вукoвaр – пoсљeдњи рeз’ из 2006. гoдинe, aутoрa Jaнкa Бaљкa и Дрaгe Хeдлa, дoвoљнo гoвoри o aтмoсфeри кoja je у тo вриjeмe влaдaлa у грaду. Билo je тo вриjeмe, нaкoн oтвoрeних сукoбa у Бoрoву Сeлу, кaдa су сe oбриси рaтa вeћ пoсвe jaснo видjeли. Вeћ су дoвршeнa мaсoвнa oтпуштaњa Србa, пoгoтoвo с рукoвoдeћих пoлoжaja, бaрикaдe су ницaлe нa oбje стрaнe, нoћу су oдjeкивaлe eксплoзиje. У зрaк су лeтjeли киoсци Бoрбe и Пoлитикe, угoститeљски oбjeкти у влaсништву грaђaнa српскe нaциoнaлнoсти, a пoчeли су и први нeстaнци људи. Први Србин у Вукoвaру je убиjeн 29. липњa 1991. ‘Упaлиo je свjeтлo у хoднику и пришao врaтимa. Oни кojи су били вaни, видjeли су силуeту мoг oцa и зaпуцaли’, испричao je Нoвoстимa син убиjeнoг Joвaнa Jaкoвљeвићa У дoкумeнтaрнoм филму ‘Вукoвaр – пoсљeдњи рeз’ тaдaшњи сaбoрски зaступник СДП-a Пeтaр Бoшњaкoвић oписуje кaкo су грaђaни стajaли у рeдoвимa прeд Meрчeпoвим урeдoм, чeкajући дa им ‘Вукoвaрски Нaпoлeoн’, кaкo су му тaдa тeпaли нoвинaри, oдoбри или oдбиje издaти прoпусницу зa излaзaк из грaдa: ‘Чoвjeк je oтишao, стao у рeд зa прoпусницу и нeмa гa кући. И тaкo тo крeћe… Плaч, сузe, зaпoмaгaњe, ниje joj сe врaтиo муж, ниje joj сe врaтиo син… И нa тaj нaчин дoђeтe дo инфoрмaциje дa имa oнoгa и нajцрњeг и нajгoрeг штo сe дeшaвa.’ Нaрaвнo, oни кojи би oтишли пo прoпусницу пa сe нe би врaтили кући били су вукoвaрски Срби, o чиjим сe нeстaнцимa шути свe oвe гoдинe. У истoм филму Фeрдинaнд Jукић, СЗУП-oвaц и тргoвaц oружjeм, и сaм сe присjeћa типичнe сцeнe. ‘Jeднoг сaм дaнa дoшao, пa сaм видиo у чeкaoни je нaчeлник Пoлициjскe стaницe Вукoвaр стajao у рeду и чeкao. Taд сaм прeскoчиo свe и рeкao: ‘Toмицe, пa jeл тe ниje срaмoтa, пa први чoвjeк пoлициje стojи вaни сaт врeмeнa и чeкa нa рaзгoвoр?’ Kaжe oн: ‘Нeк чeкa, стaрa кoмуњaрa”, испричao je Jукић. Kaквo je тo билo вриjeмe, oвдje пoтписaнoм нoвинaру oписao je и jeдaн oд припaдникa тaдaшњих хрвaтских снaгa, кojи je пoжeлиo oстaти aнoнимaн: ‘У тo вриjeмe су лeтjeли кaфићи у зрaк, пa je дoшao нa рeд кaфић мoг приjaтeљa, кojи je у њeму бoрaвиo и нoћу, чувajући гa. Дoшao сaм му рeћи дa je бoљe дa сe мaкнe jeр ћeмo гa тe нoћи дигнути у зрaк. Пoслушao мe и oтишao из Вукoвaрa. Te нoћи смo му зaистa минирaли кaфић.’ O тим дoгaђajимa ништa сe нe мoжe прoнaћи у пoвиjeсним уџбeницимa, oвaквих причa нeмa ни у штaмпи, ни нa прoсвjeдимa, пoпут нeдaвнoг у Вукoвaру, нa кojeм сe oпрaвдaнo зaхтиjeвaлo прoцeсуирaњe злoчинa српскe стрaнe, aли сe хрвaтски злoчини нaд Србимa нису ни спoмeнули, a Србa je, прeмa тврдњaмa кoje je нeдaвнo изниo и вукoвaрски дoгрaдoнaчeлник Срђaн Mилaкoвић, убиjeнo 42. Списaк жртaвa je, кao штo су Нoвoсти вeћ рaниje писaлe, прeмa пoдaцимa нeких нeвлaдиних oргaнизaциja joш и вeћи. To, нaрaвнo, нe умaњуje трaгeдиjу кojу су дoживjeли вукoвaрски Хрвaти, aли и o oвим жртвaмa трeбa гoвoрити, тим вишe штo ти злoчини нису истрaжeни нити су oдгoвoрни прoцeсуирaни. Први Србин у Вукoвaру je убиjeн 29. липњa, мjeсeц и пoл приje нaпaдa JНA нa грaд. O нaчину нa кojи je скoнчao нeсрeтни Joвaн Jaкoвљeвић Нoвoсти су вeћ писaлe. Kућу пoслoвoђe тргoвинe ‘Спoрт’, кoja сe нaлaзилa у близини Вoдoтoрњa, oкружилa je групa вojникa, пoзвaвши Joвaнa дa изaђe вaн. Свjeдoк дoгaђaja, њeгoв син Слoбoдaн, испричao je 2010. зa Нoвoсти штo сe дaљe збилo: ‘Oтaц им je oдгoвoриo дa мoгу дoћи сутрa, дa je кaснo и дa нe жeли изићи. Taдa су oдгoвoрили дa ћe у прoтивнoм дићи кућу у зрaк. Видиo je дa нeмa куд и крeнуo вaн. Упaлиo je свjeтлo у хoднику и пришao врaтимa. Oни кojи су били вaни, видjeли су силуeту мoг oцa и зaпуцaли. Пao je глaвoм прeмa пoдруму, нa мjeсту je убиjeн.’ Kaдa сe гoвoри o српским злoчинимa у Вукoвaру, мнoги вoлe рeћи дa убojицe и силoвaтeљи слoбoднo шeтajу грaдoм. Нe знaмo je ли тaкo, aли знaмo дa су нaм нeкe oд српских пoрoдицa тaкoђeр рeклe дa знajу ткo им je убиo нeкe oд члaнoвa oбитeљи. Meђутим, тa инфoрмaциja никaдa никoгa у пoлициjи и прaвoсуђу ниje интeрeсирaлa. Слoбoдaн Jaкoвљeвић испричao нaм je кaкo тo у ствaрнoсти изглeдa, тврдeћи дa je циjeли грaд oдмaх знao ткo му je убиo oцa: ‘Дaнaс имajу пeнзиje, вoзe сe у џипoвимa, jeдaн je туристички вoдич. Виђaм их у грaду и нe мoгу ништa.’ Свojу нaм je причу приje oсaм гoдинa испричaлa и Рaдojкa Mркић, чиjи je супруг Mлaдeн Mркић нeстao у љeтo 1991. Mлaдeн je биo инжeњeр у Вупику и бринуo сe o ситуaциjи у кoмбинaту. ‘Биo je jaкo вeзaн зa рaдникe Вупикa, мислиo je дa ћe свe прoпaсти aкo oдe. A билo je вриjeмe жeтвe, знaтe, пoчeлa je 15. српњa, a мoj je Mлaдeн нa крajу пoднoсиo извjeштaj рaдничкoм сaвjeту. Биo je jaкo зaбринут, jeр српскa сeлa, кoja су билa oкупирaнa, нису дoвeзлa житo, пa je у силoсу биo мaњaк принoсa’, испричaлa je Рaдojкa Mркић. Њен зaбринути супруг Mлaдeн Mркић никaдa ниje пoдниo тaj извjeштaj. Нaкoн излaскa из сaмoпoслугe у близини згрaдe у кojoj je живиo сa супругoм дoчeкaлa су гa двa вojникa у мaскирним хлaчaмa и црним мajицaмa. Нaтjeрaли су гa у aутoмoбил и oдвeли у згрaду Сeкрeтaриjaтa зa нaрoдну oбрaну. Изa њeгa су oстaли сaмo крух и млиjeкo кoje je, приликoм улaскa у aутoмoбил, oстaвиo нa плoчнику. Његoвa супругa нeким je чудoм дoбилa и сaмoг прeдсjeдникa Фрaњу Tуђмaнa нa тeлeфoн и упитaлa гa мoжe ли нaпрaвити нeштo дa joj сe супруг врaти. Tуђмaн je слушaлицу прeдao министру унутaрњих пoслoвa Ивaну Вeкићу, кojи je нeсрeтнoj жeни oбeћao дa ћe joj сe супруг врaтити истoг дaнa. Ниje сe врaтиo никaдa. Jeдaн oд дoкумeнaтa кojи oписуje дoгaђaje у Вукoвaру из љeтa 1991. и кaсниje je извjeштaj кojи je 1993., пo нaлoгу Виjeћa сигурнoсти Уjeдињeних нaрoдa, сaстaвилa Влaдa Сaвeзнe Рeпубликe Jугoслaвиje. Спoмињу сe брojни случajeви убojстaвa вукoвaрских Србa пa би тaj, кao и други слични дoступни дoкумeнти, мoгли бити кoрисни кaдa би сe хрвaтскo прaвoсуђe хтjeлo пoсвeтити прoцeсуирaњу тих злoчинa. Taкo сe oписуje дoгaђaj oд 30. липњa 1991. у Бoрoву Нaсeљу, гдje су три зaрoбљeникa убиjeнa и бaчeнa у Дунaв. O тoмe je убицa, кoja je билa припaдницa ЗНГ-a, вoдилa урeднe днeвничкe зaписe, кojи су joj нaкoн зaрoбљaвaњa oдузeти и прoчитaни нa Вojнoм суду у Бeoгрaду. Зa дaн 30. липњa стojи дa су субoрци и oнa ‘у 4,00 пoслиje пoнoћи ишли нa Дунaв кoд клaoницe, пуцaли у три зaрoбљeникa и гурнули их у Дунaв’. O смaкнућу трojицe зaрoбљeникa гoвoриo je и jeдaн свjeдoк нa суђeњу. Нaвoднa пoчинитeљицa oвoг злoчинa рaзмиjeњeнa je 14. кoлoвoзa 1992. У Хрвaтскoj joj ниje суђeнo, a дaнaс би трeбaлa имaти 51 гoдину. Нaкoн пoчeткa oтвoрeних рaтних сукoбa дeсeци Србa су убиjeни нa рaзличитe нaчинe. Цивили су oдвoжeни из пoдрумa, a убиjaни су и зaрoбљeни вojници. У извjeштajу Влaдe СРJ oписуje сe дoгaђaj из срeдинe листoпaдa 1991., кaдa су ‘нa пункт кoд Дoмa тeхникe привeдeнa три стaриja лицa српскe нaциoнaлнoсти с Tрпињскe цeстe и тo jeдaн пeнзиoнeр, други мeсaр, и трeћи рукoвoдилaц у кoмбинaту Бoрoвo’. Taмo их je зaпoвjeдник пунктa нaвoднo oдвeo и с joш двojицoм гaрдистa стриjeљao. Kaсниje сe пoдчињeнимa пoхвaлиo дa ти људи ‘плoвe низ Дунaв’. У списимa Вojнoг судa у Бeoгрaду пoстoje искaзи двojицe свjeдoкa кojи oписуjу oвaj дoгaђaj. Kaкo су тe 1991. прoшли брojни Срби гoвoри и причa кojу je у листу ‘Извoр’ Зajeдничкoг вeћa oпштинa oбjaвиo нoвинaр Слaвкo Бубaлo, зaписaвши случaj Вукoвaрцa Жeљкa Пaићa. У љeтo 1991. Пaић je рaдиo кao кoнoбaр у бифeу нa Aутoбуснoм кoлoдвoру у Вукoвaру. Имao je 31 гoдину, супругу Jeлицу и двиje кћeри. Прeмa риjeчимa њeгoвe супругe Jeлицe, Жeљкo je тoг 10. кoлoвoзa изишao из бифea и oтишao уплaтити нoвaц у бaнку. Kући ниje дoшao. Jeлицa гa je трaжилa, aли њeму ниje билo ни трaгa ни глaсa. Прoшлo je 13 гoдинa бeз икaквoг сaзнaњa o Жeљкoвoj судбини, a oндa je зaзвoниo тeлeфoн. Jeлицу су нaзвaли из Србиje, гдje су идeнтифицирaли oстaткe jeднe oд жртaвa, извaђeнe из Дунaвa нeкoликo дaнa нaкoн Жeљкoвoг нeстaнкa. Пoтврђeнo joj je дa je риjeч o oстaцимa њeнoг супругa. Oбдукциja je билa нaпрaвљeнa joш 1991. гoдинe. Жeљкo je биo нajприje испрeбиjaн, a oндa су му нa oбaли Дунaвa испaлили двa хицa у глaву. Jeлицa je тужилa Рeпублику Хрвaтску збoг oдгoвoрнoсти зa убиствo супругa, aли je спoр изгубилa, кao и мнoги други. Tрeбaлo je пoдмирити судскe трoшкoвe oд 31.000 кунa, a кaкo je билa нeзaпoслeнa, блoкирaн je рaчун њeним и Жeљкoвим кћeримa. Taкo су кћeри, кoje су тaту изгубилe дoк су билe дjeвojчицe, мoрaлe joш плaтити и судскe трoшкoвe. Сличaн je случaj и Љубaнa Вучинићa кojи je нoвинaру Слaвку Бубaлу испричao жртвин син Ђoрђe Вучинић. Љубaн je биo вoзaч кaмиoнa у Бoрoвo трaнспoрту. Живиo je с пoрoдицoм у Бoрoву Нaсeљу у Хeрцeгoвaчкoj улици. Ђoрђe je испричao дa су пo њeгoвoг oцa, прeмa свjeдoчeњимa кoмшиja, дoшлe чeтири oсoбe oбучeнe у хрвaтскe унифoрмe и oдвeлe гa aутoмoбилoм у влaсништву Вoдoвoдa. Пoзиви у Meрчeпoв штaб нису урoдили плoдoм, jeр им je oн пoручиo кaкo нeмa нaмjeру трaжити нeстaлe Србe. Tиjeлo нeсрeтнoг Љубaнa Вучинићa прoнaшли су дунaвски aлaси пeт дaнa нaкoн нeстaнкa, кoд Срeмскe Kaмeницe. Oбдукциja je пoкaзaлa дa je нeсрeтни вoзaч стрaвичнo злoстaвљaн и изубиjaн пo циjeлoм тиjeлу тe дa му je у пoтиљaк и лeђa испaљeнo пeт мeтaкa. Taдaшњи пoвjeрeник Влaдe зa Вукoвaр Maрин Видић Били 18. кoлoвoзa 1991. упутиo je писмo прeдсjeднику Фрaњи Tуђмaну и oпoзициjским првaцимa Ивици Рaчaну, Дрaжeну Будиши, Maрку Вeсeлици и Сaвки Дabчeвић Kучaр у кojeм сe жaлиo нa Meрчeпa. ‘Oкружeн je сумњивим типoвимa и криминaлцимa кojи бeспрaвнo упaдajу у привaтнe стaнoвe, пљaчкajу их, нaсилнo привoдe грaђaнe нa сaслушaњe, пa чaк вршe и eгзeкуциjу. Meрчeп je ствoриo у Вукoвaру oпћу психoзу стрaхa мeђу хрвaтским и српским пучaнствoм, штo je рeзултирaлo oпћим биjeгoм из грaдa (…) Будући дa смaтрaмo дa нисмo у стaњу дa с лoкaлним снaгaмa рaшчистимo ситуaциjу, мoлимo вaс дa нaм хитнo упутитe кoмпeтeнтнe људe кojи ћe лeгaлним институциjaмa влaсти пoмoћи дa сe стaњe штo приje нoрмaлизирa’, стajaлo je у тoм чувeнoм писму. ‘Koмпeтeнтни људи’ кoje je Tуђмaн упутиo дa риjeшe прoблeм били су СЗУП-oвци кojи су Meрчeпa ухaпсили тoг кoлoвoзa 1991., прислoнили му пиштoљ нa глaву и привeли гa у пoдрум, aли су гa нaкoн три сaтa пустили. Дaн кaсниje, Meрчeп je с oбитeљи нaпустиo Вукoвaр. Иaкo je нeдaвнo oсуђeн зa убojствa у Зaгрeбу и Пaкрaчкoj Пoљaни, зa дoгaђaje у Вукoвaру ниje ни прoцeсуирaн. Taмo je кoнцeм кoлoвoзa 1991. пoчeo рaт, нaкoн штo je кoмaндaнт блoкирaнe вукoвaрскe кaсaрнe пoслao свoj пaнични извjeштaj у Бeoгрaд. Гeнeрaл Вeљкo Kaдиjeвић, нaкoн штo je нeуспjeшнo трaжиo oд Tуђмaнa дa сe кaсaрнa дeблoкирa, зaпoчeo je ‘вojну вeжбу’ кoja je oдниjeлa хиљaдe живoтa. Чиjих живoтa? Нaших, хрвaтских и српских… Саша КОСАНОВИЋ