Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'солуну'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

  • Јован's Blog
  • Перезвонов Блог
  • Srecko Urosevic's Blog
  • јашадр's Blog
  • u malom gnevu's Blog
  • Блог младог вероучитеља
  • Записи Лепог Сиће
  • Tanja ex Petrija's Blog
  • Катодна цев све трпи
  • Zayron's Blog
  • krin's Blog
  • Епархије
  • Манастири
  • Црквене институције
  • Разно
  • Лични Блогослов
  • Србима
  • Родољуб Лазић's Blog
  • креативна породица мирић
  • креативна породица мирић
  • AVE SERBIA
  • Осми дан
  • Срђанов блог
  • блог свештеника Бранка Чолића
  • Блог свештеника Перице Стојића
  • Хип Хоп Ћирилица
  • ЧОВЕКОЉУБЉЕ-AMOR AL VESINO
  • Književnost i savremenost
  • OPET O COVEKOLJUBLJU, ODGOVOR RASKOLNICIMA:
  • Слово Љубве
  • Сања Николић's Blog
  • Kонзервативизам: идемо ли икуда?
  • Биљана's Blog
  • Драшко's Blog
  • DankaM's Blog
  • Александар Радовановић's Blog
  • Resureccion's Blog ОПЕТ О ЧОВЕКОЉУБЉУ " П Р А В О С Л А В Љ Е И М Л А Д И"
  • Шкабо Ћирковић БОШКО
  • Тридесет
  • ОВО ЈЕ ЗЕМЉА ЗА НАС - беседа у Зоранову част
  • МОКРИНСКИ ПАТУЉЦИ илити ЦЕЛО СЕЛО ШМРЧЕ БЕЛО више није смешна песма
  • ИТ блог
  • Middle-earth's Blog
  • Sfhullc's Blog
  • OBO JE ЗЕМЉА ЗА НАС
  • Протођакон Дејан Трипковић
  • Јереј Дејан Трипковић
  • ZAPISI SIRIJSKE POPADIJE
  • Марија
  • САША МИЋКОВИЋ's Blog
  • Black Sabbath
  • Богдановић Тамара's Blog
  • Igor Vlahović's Blog
  • defendologijacentarmne's Blog
  • Мисли из једне равнице
  • Provincijalac
  • Православна црквена музика
  • Goran Janjić RadioPoljubac's Blog
  • Blaža Željko's Blog
  • Николај Невски's Blog
  • mile721's Blog
  • Српски род и негова селекција
  • It’s a Wonderful Life
  • Zive reci svetih
  • Данил Сисојев
  • kordun's Blog
  • Анг Елус's Blog ( Поучно, став Православља)
  • М и Л а Н's Blog
  • М и Л а Н's Blog Шта мислите о Екуменизму и Унијаћењу
  • Неле's Blog
  • Dejan_kv's Blog
  • Зашто нам се не дешава оно што смо планирали?!
  • С И Л А Љ У Б А В И
  • САША МИЋКОВИЋ - духовна поезија
  • Andrej Vujicic's Blog
  • giopasverto's Blog
  • Кристијан Килић's Blog
  • turista's Blog
  • STRAVIČNA SUDBINA PORODICE OBRADOVIĆ NAJTUŽNIJA PRIČA NA SVETU: "Nemam novca da krstim dete koje umire!"
  • Arsenija
  • PITANJE KRSNE SLAVE
  • Boban Jovanovski's Blog
  • Бистриков блог
  • Српски национализам
  • Сећање на о. Александра Шмемана
  • Вера или секуларизација?
  • Sneza Dj.'s Blog
  • Васке_В's Blog
  • Hadzi ljilja's Blog
  • MOJ ŽIVOT
  • Milan72's Blog
  • JESSY's Blog
  • Семе спасења
  • archero's Blog
  • О свему и свачему
  • KOSE OCI
  • arinardi's Blog
  • Klasična Romantična
  • Пламен Речи
  • 5 diem check-in mien phi khi du lich Da Nang gay sot cong dong mang
  • Тврђава
  • Hvala ti, Bože!
  • ЧЕВО РАВНО
  • Велизар's Blog
  • ИВАН KARINGTON's Blog
  • Драшко's Blog
  • Cokomokoking's Blog
  • Књижевни блог
  • Nikola Tesla
  • Aleksandar Ciganovic - pesme
  • hi, Please allow me to introduce myself
  • Песме Цариника
  • Help people who need help
  • How Tennessee’s offense can combat it
  • требамисвакидан
  • First reported by the NFL Network
  • Aurelijeva tabla.
  • What he did was historic
  • Светосавске посланице
  • нови сајт
  • Рале
  • Подвижништво Хришћанина у својој фирми
  • Ciklama Maslačak
  • Глас верника
  • Прикљученија Дебелог Мосија
  • Lap mang FPT
  • Skateboarder central
  • fpt
  • Библијске теме
  • Katarina565
  • adrienne224
  • adrienne224
  • adrienne2242
  • Sandra
  • Characteristic: Canada table tennis Expansion Recognizes Olympic berth
  • Sandra
  • Скице
  • blogs
  • Stavro for pipl
  • Phim Cach Nhiet
  • Живот је Супер
  • Kravica
  • Ban da biet benh tieu duong nen tranh an gi?
  • Nhung xu huong thoi trang nu dinh dam the gioi
  • lupacexi
  • Моја земља x
  • Giải nhiệt mùa hè cùng cách mix đồ hoàn hảo với màu xanh lá cây
  • РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТА
  • Sinh trac van tay duoc thuc hien qua 4 buoc don gian
  • Review Using The RefluxEase Wedge Pillow
  • Tim kiem 8 loai hinh thong minh o tre
  • Chung van tay mat cong co nhung dac diem tinh cach nhu the nao?
  • Ствари које треба имати на уму како би смањили ризик од куповине старог иПхоне-а
  • 5 Stunning Adventure Games You Must Try Now
  • Giao duc con dua tren tinh cach dac trung cua chung van tay
  • Lam sao de duoc duyet vay von tin chap ngan hang khi ban dang co no xau
  • Fall Protection Training
  • O. Ugrin
  • Православље у Банату
  • Велики пост у доба мале короне (и обратно)
  • Dac San Binh Dinh Online
  • Звук је боја, Боја је светло, Светло је Грачаница
  • Bozicno vrijeme
  • Tražite i Naćićete
  • Drew Ferguson is a non-roster invitee outfielder inside of Mets camp
  • The Yankees incorporate an all-righty lineup. Will it obstruct their results?
  • Instant start off propels Brewers toward 7-2 victory higher than Dodgers
  • Offishial information, 2/9/21: MLB retains ridiculous rule; 2021 Marlins NRIs
  • Anthony Rendon progresses, Shohei Ohtani returns in the direction of mound
  • Мале нотице о животу
  • Вир 渦's Блог

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Ђакон др Александар Прашчевић одбранио је 14. јануара 2021. године постдокторат на тему „Допринос Српске Православне Цркве дијалогу са муслиманима (1920-2020)“ на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну под научним руководством проф. др Ангелики Зјака. Овај постдокторат у Грчкој представља наставак његовог посвећеног проучавања историјског развоја односа између православних хришћана и муслимана на Балкану, који је започео на докторату у Русији, затим наставио на другом докторату у Канади, постдокторату у Швајцарској и другом постдокторату у Русији. Проф. др Ангелики Зјака је у свом обраћању професорима и студентима нагласила да научни рад ђакона др Александра Прашчевића представља резултат великог труда који је он уложио у истраживање и проучавање историјских извора на основу којих је написао седам научних монографија уз рецензије и препоруке истакнутих научника у области међуверских односа. Она је изразила задовољство јер су четири монографије већ објављене на српском и енглеском језику, а очекује да ће исте бити преведене на грчки и друге језике због значаја који имају за развој преко потребног дијалога између хришћана и муслимана на Балкану. Писац ових редова је као познавалац савремене историје балканских народа имао прилику да на одбрани постдоктората ђакона др Александра Прашчевића истакне значај његовог научног рада не само за историју Српске Православне Цркве него и за историју међуверских односа на Балкану. Ђакон др Александар Прашчевић је одржао успешну презентацију којом је професорима и студентима представио значај, проблематику, методологију, теоријски оквир, сажет садржај, кључне резултате и закључке свог научног рада, а у наставку је уследила интересантна дискусија. Др Атанасије Атанасиадис Теолошки факултет Аристотеловог Универзитета у Солуну, Република Грчка Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. У Солуну је успешно завршена 4. Међународна научна конференција Светогорског дома (Η Αγιορειτική Εστία / Mount Athos Center) чији су оснивачи Град Солун и Свештена општина Свете Горе. У оквиру скупа који је трајао од 7. до 9. децембра, последњег дана, организована је једнодневна конференција под називом „Светогорски и хиландарски монах Свети Сава – први Архиепископ српски“. Скуп је одржан у сали Стефанос Драгумис, Музеја византијске културе у Солуну. Конференција је део општег програма који се одржава у Солуну и Београду поводом прославе 800 година самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве за првог српског архиепископа. Организатори програма су Светогорски дом, Задужбина Светог манастира Хиландара из Београда, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности и Друштвом пријатеља Свете Горе из Београда. На отварању конференцију говорили су градоначелник Солуна и председник Управног одбора Светогорског дома, Константинос Зервас; у име Његове Свесветости Васељенског Патријарха Г. Вартоломеја, Високопреосвећени Митрополит вриулонски Г. Пантелејмон; заменик министра унутрашњих послова за Македонију и Тракију, Теодорос Караоглу; представник Свештене општине Свете Горе и члан Управног одбора Светогорског дома, јеромонах Теофилос Пантократорски; представник Високопреосвећеног Митрополита Солунског г. Антима, архимандрит Силуан. Сви говорници су једногласно поздравили идеју о одржавању конференције о Светом Сави, као јединственој историјског личности изузетне духовне снаге, коју је изнедрила монашка заједница Свете Горе и утрла пут стварању самосталне Српске цркве 1219. године. Детаљнији извештај доступан је на званичној интернет страници манастира Хиландара
  3. Велики број поклоника и верника дошао је на празник светог великомученика Димитрија (који се у Грчкој Цркви слави по новом календару) у цркву Светог Димитрија у Солуну како би се поклонили моштима Светог заштитника града Солуна, као и икони Сумелске Богородице, која је пре неколико дана пренета у ову цркву. Овим дивним поводом у цркви је одслужена саборна архијерејска Литургија. Митрополит вриулски Пантелејмон началствовао је Божанском литургијом по благослову митрополита солунског Антима, уз саслужење великог броја митрополита свете Јеладске Цркве, као и митрополита илиупољског Теодора из Александријске Патријаршије и митрополита лидског Димитија из Јерусалимске Патријаршије. По окончању Евхаристијског сабрања одслужена је доксологија поводом годишњице ослобођења Солуна 1912. године. Доксологији су присуствовали председник Јелинске републике Прокопис Павлопулос и грчки премијер Киријакос Мицотакис. На крају доксологије, митрополит вриулски Пантелејмон честитао је празним и казао: "Свети Димитрије, благослови Македонију и Грке широм света, тако да наша нација настави свој важан ход у свету.“ Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. Југоисточно од Галеријевог лука победе, у центру Солуна, источно од Митрополије, у близини Беле Куле, недалеко од водоскока (познат под именом Синдривани), покрај данашњег Међународног Сајма (наставак вашара Димитрије још из времена Византије), на такозваном хиподрому (некада је ту заиста постојао хиподром), налази се једносмерна уличица Камвунион, у којој је смештена хиландарска црква Св. Саве на месту старог метоха. Галеријев славолук
  5. Срдачну добродошлицу вођи групе са Универзитета, професору патрологије др Христосу Арабаџису и студентима, пожелео је протојереј-ставрофор Радивоје Панић, испричавши им историјат како мале цркве и њенх светих икона и моштију, тако и историјат Спомен-храма. Обилазак су започели у малој цркви Светог Саве, целивавши икону Тројеручице, икону Казанску и икону Св. Серафима Саровском са честицом светих моштију овог Божијег угодника, а затим су обишли и Спомен-храм и упознали се са текућим радовима. Гости су посебно били импресионирани доњом црквом посвећеном Св. Великомученику кнезу Лазару и патријарашком криптом, где ће у будућности бити сахрањивани српски патријарси. У парохијском дому Храма уприличено је послужење за ове дивне несвакидашње госте. Извор: Храм Светог Саве
  6. У суботу 27. августа 2018. год. уочи празника Успења Пресвете Богородице, на свечаном бденију у посету Храму Светог Саве дошли су професори и студенти Теолошког факултета Арсистотеловог Универзитета у Солуну. У име Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског Г. Стефана, викара Патријарха српског и настојатеља Храма Светог Саве, високе госте дочекало је братство Светосавског Храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Срдачну добродошлицу вођи групе са Универзитета, професору патрологије др Христосу Арабаџису и студентима, пожелео је протојереј-ставрофор Радивоје Панић, испричавши им историјат како мале цркве и њенх светих икона и моштију, тако и историјат Спомен-храма. Обилазак су започели у малој цркви Светог Саве, целивавши икону Тројеручице, икону Казанску и икону Св. Серафима Саровском са честицом светих моштију овог Божијег угодника, а затим су обишли и Спомен-храм и упознали се са текућим радовима. Гости су посебно били импресионирани доњом црквом посвећеном Св. Великомученику кнезу Лазару и патријарашком криптом, где ће у будућности бити сахрањивани српски патријарси. У парохијском дому Храма уприличено је послужење за ове дивне несвакидашње госте. Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  7. Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика, из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе дјеловању Цркве најприје богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним приједлозима. Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља, који су анализирали улогу Цркве у савременом свијету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору. Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’. Митрополит је нагласио да је Свети архијерејски сабор Српске цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На приједлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве. У здањима Теолошког и Философског факултета гдје су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Високопреосвећени Архиепископ Америке г. Димитрије – изасланик Његове свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње. Високопреосвећени митрополит Амфилохије је по сједница завршетку овог значајног академског скупа обишао солунске светиње. У свештеном Храму светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божијег који је и заштитник града Солуна. У митрополијском храму поклонио се моштима светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране Митрополита солунског Антима. Последњег радног дана Симпозијума, митриополит је обишао свештени Манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, гдје се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у Манастир Ормилију на Халкидикију гдје је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовјештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног епископа диоклијског архимандрита Методија. Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана Манастира Симонопетре на Светој гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Уз учешће многих излагача у четвртак, 24. маја, завршене су четвородневне сесије осмог Међународног симпозијума православне теологије, у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха господина Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне цркве. Православна теологија у 21. вијеку’’. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика, из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе дјеловању Цркве најприје богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним приједлозима. Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља, који су анализирали улогу Цркве у савременом свијету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору. Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’. Митрополит је нагласио да је Свети архијерејски сабор Српске цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На приједлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве. У здањима Теолошког и Философског факултета гдје су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Високопреосвећени Архиепископ Америке г. Димитрије – изасланик Његове свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње. Високопреосвећени митрополит Амфилохије је по сједница завршетку овог значајног академског скупа обишао солунске светиње. У свештеном Храму светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божијег који је и заштитник града Солуна. У митрополијском храму поклонио се моштима светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране Митрополита солунског Антима. Последњег радног дана Симпозијума, митриополит је обишао свештени Манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, гдје се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у Манастир Ормилију на Халкидикију гдје је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовјештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног епископа диоклијског архимандрита Методија. Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана Манастира Симонопетре на Светој гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. На истом факултету је 1962. године одбранио веома цењену докторску дисертацију под називом „Утицај исихазма на црквену политику Руса: 1328-1406“, која је и данас једно од референтних дела по питању утицаја византијског исихазма на Русе током 14. века. Још као асистент на факултету узима активно учешће и у раду Института за балканске студије у Солуну. Од 1963. до1967. године био је управник Словенског одељења овог Института, на коме је основао школу за изучавање словенских језика и установио „Билтен словенске библиографије“, поставши њен главни и одговорни уредник. На Катедри за црквену историју словенских народа и средњовековну словенску књижевност Богословског факултета у Солуну изабран је за доцента 1965. године, за ванредног професора 1968., а за редовног 1974. године. Од 1990. до 1997. био је председник управног већа Института за балканске студије из Солуна. Сенат Аристотеловог универзитета у Солуну доделио му је 1998. године титулу почасног професора. Професор Тахиаос је био дописни члан Атинске академије, инострани члан Српске академије наука и уметности (1981) и Бугарске академије наука (1989), почасни члан руских и украјинских научних института, као и почасни доктор четири инострана факултета. Научно-истраживачко поље професора Тахиаоса било је историјски и културни утицаји Византије на словенски свет. Његов обимни научни опус укључује велики број публикација на грчком, француском, енглеском, руском, српском и италијанском језику, који осветљавају многе аспекте трансмисије идеја из области историје словенских помесних православних Цркава, средњовековне књижевности и културе, црквене политике, као и кирило-методијевског предања. Аутентични научно-истраживачки допринос професора Тахиаоса на пољу проучавања миленијумског византијско-словенског наслеђа оставио је препознатив и неизбрисив печат у савременим студијама. Истовремено, његов одлазак оставља ненадокнадиву празнину на овом пољу. Као изузетан предавач, увек актуелан и провокативно интересантан, оставио је дубог траг на многе своје студенте, од којих су неки постали и његове колеге на факултету. Био је „прототип професoра“, како се умесно изразио на његовом опроштају декан Теолошког факултета у Солуну Панајотис Скалцис. Но, оргиналност и величина Тахиасовог професорског лика и дела не сагледава се само у његовом научно-истраживачком доприносу византијско-словенским студијама, већ и у његовој харизматичној личности да своја научна сазнања актуелно, аргуменатовано и убедљиво интерпретира савременом друштву. У личности универзитетског професора Антонија Тахиаоса хармонично и јединствено су уједињени ревносни научно-истраживачки дух, изузетан таленат предавача, госпоствен, племенит и великодушан карактер професора. Ако је историја учитељица живота, онда је професор Тахиаос извлачио најбоље из историје црквеног живота православних народа, нешто што је учинило не само његов рад успешним, већ и оставило поуздани залог за будућност. Својим научно-истраживачким делима Тахиаос је аутентично и аргументовано исцртао историјски беочук живота који повезује византијско-словенски и савремени православни свет. Стога и не чуди што је изврсност његовог академског лика и дела већ одавно премашила границе Грчке и постала препозната диљем словенског православног света. Са осећањем васкршње радости опраштамо се од професора Антонија-Емилијана Тахиаоса са жељом да му Васкрсли Господ подари место у Земљи Живих. Мирко Сајловић ИЗВОР: Српска Православна Црква
  10. На други дан Пасхе, 10. априла 2018. године, у 87. години живота, преставио се у Васкрслом и Животодавном Господу Антоније-Емилијан Тахиаос, пензионисани редовни професор Богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну. Антоније-Емилијан Тахиаос је рођен у Солуну 1931. године. После завршених основних студија на Богословском факултету у родном граду, постидипломске студије је наставио у Паризу на Сергијевом институту (Institut russe de théologie orthodoxe) и на Сорбони (Éсоlе pratique des hautes études). Ту се од 1954. до 1957.г., под руководством професора А. В. Карташова, Ј. Мајендорфа, еп. Касијана (Безобразова) и André Vaillant-а, специјализовао за историју словенских Цркава и старословенску филологију. По повратку у отаџбину и након трогодишњег одслужења војног рока, изабран је за асистента на Историјско-богословском одељењу Богословског факултета у Солуну (1961-1963). На истом факултету је 1962. године одбранио веома цењену докторску дисертацију под називом „Утицај исихазма на црквену политику Руса: 1328-1406“, која је и данас једно од референтних дела по питању утицаја византијског исихазма на Русе током 14. века. Још као асистент на факултету узима активно учешће и у раду Института за балканске студије у Солуну. Од 1963. до1967. године био је управник Словенског одељења овог Института, на коме је основао школу за изучавање словенских језика и установио „Билтен словенске библиографије“, поставши њен главни и одговорни уредник. На Катедри за црквену историју словенских народа и средњовековну словенску књижевност Богословског факултета у Солуну изабран је за доцента 1965. године, за ванредног професора 1968., а за редовног 1974. године. Од 1990. до 1997. био је председник управног већа Института за балканске студије из Солуна. Сенат Аристотеловог универзитета у Солуну доделио му је 1998. године титулу почасног професора. Професор Тахиаос је био дописни члан Атинске академије, инострани члан Српске академије наука и уметности (1981) и Бугарске академије наука (1989), почасни члан руских и украјинских научних института, као и почасни доктор четири инострана факултета. Научно-истраживачко поље професора Тахиаоса било је историјски и културни утицаји Византије на словенски свет. Његов обимни научни опус укључује велики број публикација на грчком, француском, енглеском, руском, српском и италијанском језику, који осветљавају многе аспекте трансмисије идеја из области историје словенских помесних православних Цркава, средњовековне књижевности и културе, црквене политике, као и кирило-методијевског предања. Аутентични научно-истраживачки допринос професора Тахиаоса на пољу проучавања миленијумског византијско-словенског наслеђа оставио је препознатив и неизбрисив печат у савременим студијама. Истовремено, његов одлазак оставља ненадокнадиву празнину на овом пољу. Као изузетан предавач, увек актуелан и провокативно интересантан, оставио је дубог траг на многе своје студенте, од којих су неки постали и његове колеге на факултету. Био је „прототип професoра“, како се умесно изразио на његовом опроштају декан Теолошког факултета у Солуну Панајотис Скалцис. Но, оргиналност и величина Тахиасовог професорског лика и дела не сагледава се само у његовом научно-истраживачком доприносу византијско-словенским студијама, већ и у његовој харизматичној личности да своја научна сазнања актуелно, аргуменатовано и убедљиво интерпретира савременом друштву. У личности универзитетског професора Антонија Тахиаоса хармонично и јединствено су уједињени ревносни научно-истраживачки дух, изузетан таленат предавача, госпоствен, племенит и великодушан карактер професора. Ако је историја учитељица живота, онда је професор Тахиаос извлачио најбоље из историје црквеног живота православних народа, нешто што је учинило не само његов рад успешним, већ и оставило поуздани залог за будућност. Својим научно-истраживачким делима Тахиаос је аутентично и аргументовано исцртао историјски беочук живота који повезује византијско-словенски и савремени православни свет. Стога и не чуди што је изврсност његовог академског лика и дела већ одавно премашила границе Грчке и постала препозната диљем словенског православног света. Са осећањем васкршње радости опраштамо се од професора Антонија-Емилијана Тахиаоса са жељом да му Васкрсли Господ подари место у Земљи Живих. Мирко Сајловић ИЗВОР: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Том приликом, васељенски Патријарх је произвео професора Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, Теодора Јангуа у чин Архондаса Мајке Цркве свих Цркава. Многи светогорски игумани који лично познају професора Теодора Јангуа за њега кажу да је лаик(цивил) који ходи учењем и путевима светих отаца. Професор Јангу је један од ретких данас савремених познавалаца микро филмова библиотеке свештеног манастира Влатадона(микро филмови обухватају садржај свих библиотека свих светогорских манастира). Свештенички је син који је избегао са Кипра у доба Турске инвазије. Од његових дванаесторо браће и сестара , две сестре су монахиње на Пелопонезу, један брат му је протопрезвитер у Солуну, а други брат му је угледни духовник и проповедник Варнава Јангу игуман манастира св.Теодоре у Солуну. Са својом супругом Теофанијом има шесторо деце. У Србији је гостовао неколико пута, држећи предавања на Богословском факултету у Београду. Као декан горе поменутог факултета био је присутан на освећењу храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Трудом његовог ученика, архимандрита Евстатија Аздејковића, на српски језик преведено је једно од његових дела ''Канони и Богослужење''. Професор Тедор Јангу је члан уставне комисије Васељенске Патријаршије и члан уставне комисије Јерусалимске Патријаршије и један од чланова организационог одбора за оснивање Свеправославног сабора.
  12. Његова Свесветост Патријарх Васељенски г.Вартоломеј и Патријарх Јерусалимски г. Теофило посетили су Кападокију од 17-19 јуна 2017. године. Том приликом, васељенски Патријарх је произвео професора Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, Теодора Јангуа у чин Архондаса Мајке Цркве свих Цркава. Многи светогорски игумани који лично познају професора Теодора Јангуа за њега кажу да је лаик(цивил) који ходи учењем и путевима светих отаца. Професор Јангу је један од ретких данас савремених познавалаца микро филмова библиотеке свештеног манастира Влатадона(микро филмови обухватају садржај свих библиотека свих светогорских манастира). Свештенички је син који је избегао са Кипра у доба Турске инвазије. Од његових дванаесторо браће и сестара , две сестре су монахиње на Пелопонезу, један брат му је протопрезвитер у Солуну, а други брат му је угледни духовник и проповедник Варнава Јангу игуман манастира св.Теодоре у Солуну. Са својом супругом Теофанијом има шесторо деце. У Србији је гостовао неколико пута, држећи предавања на Богословском факултету у Београду. Као декан горе поменутог факултета био је присутан на освећењу храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Трудом његовог ученика, архимандрита Евстатија Аздејковића, на српски језик преведено је једно од његових дела ''Канони и Богослужење''. Професор Тедор Јангу је члан уставне комисије Васељенске Патријаршије и члан уставне комисије Јерусалимске Патријаршије и један од чланова организационог одбора за оснивање Свеправославног сабора. View full Странице
  13. Након београдске премијере и гостовања у Краљеву и Чачку мултимедијална изложба "Свети Сава Српски" биће вечерас отворена и у Солуну. Музеј византијске културе и Историјски музеј Србије организовали су солунску изложбу са свечаним отварањем вечерас у 20 часова, на адреси ул-Леофорос Страту бр 2. Мултимедијална изложба „Свети Сава Српски” је плод вишегодишњег истраживачког рада аутора и настоји да, кроз архивску грађу, копије фресака и икона и фотографије личних предмета и реликвија Светог Саве, што потпуније приближи јавности његов световни и духовни пут, као и величину и значај његове личности за српску државу и Српску православну цркву, али и целокупну српску историју и културу. http://svetogorac.blogspot.rs/2017/06/blog-post_46.html?m=1#more
×
×
  • Креирај ново...