Претражи Живе Речи Утехе

Југоисточно од Галеријевог лука победе, у центру Солуна, источно од Митрополије, у близини Беле Куле, недалеко од водоскока (познат под именом Синдривани), покрај данашњег Међународног Сајма (наставак вашара Димитрије још из времена Византије), на такозваном хиподрому (некада је ту заиста постојао хиподром), налази се једносмерна уличица Камвунион, у којој је смештена хиландарска црква Св. Саве на месту старог метоха. Галеријев славолук

У суботу 27. августа 2018. год. уочи празника Успења Пресвете Богородице, на свечаном бденију у посету Храму Светог Саве дошли су професори и студенти Теолошког факултета Арсистотеловог Универзитета у Солуну. У име Његовог Преосвештенства Епископа ремезијанског Г. Стефана, викара Патријарха српског и настојатеља Храма Светог Саве, високе госте дочекало је братство Светосавског Храма. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Срдачну добродошлицу вођи групе са Универзитета, професору патрологије др Христосу Арабаџису и студентима, пожелео је протојереј-ставрофор Радивоје Панић, испричавши им историјат како мале цркве и њенх светих икона и моштију, тако и историјат Спомен-храма. Обилазак су започели у малој цркви Светог Саве, целивавши икону Тројеручице, икону Казанску и икону Св. Серафима Саровском са честицом светих моштију овог Божијег угодника, а затим су обишли и Спомен-храм и упознали се са текућим радовима. Гости су посебно били импресионирани доњом црквом посвећеном Св. Великомученику кнезу Лазару и патријарашком криптом, где ће у будућности бити сахрањивани српски патријарси. У парохијском дому Храма уприличено је послужење за ове дивне несвакидашње госте. Извор: Храм Светог Саве View full Странице

Уз учешће многих излагача у четвртак, 24. маја, завршене су четвородневне сесије осмог Међународног симпозијума православне теологије, у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха господина Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне цркве. Православна теологија у 21. вијеку’’. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика, из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе дјеловању Цркве најприје богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним приједлозима. Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља, који су анализирали улогу Цркве у савременом свијету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору. Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’. Митрополит је нагласио да је Свети архијерејски сабор Српске цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На приједлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве. У здањима Теолошког и Философског факултета гдје су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Високопреосвећени Архиепископ Америке г. Димитрије – изасланик Његове свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње. Високопреосвећени митрополит Амфилохије је по сједница завршетку овог значајног академског скупа обишао солунске светиње. У свештеном Храму светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божијег који је и заштитник града Солуна. У митрополијском храму поклонио се моштима светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране Митрополита солунског Антима. Последњег радног дана Симпозијума, митриополит је обишао свештени Манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, гдје се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у Манастир Ормилију на Халкидикију гдје је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовјештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног епископа диоклијског архимандрита Методија. Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана Манастира Симонопетре на Светој гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

На други дан Пасхе, 10. априла 2018. године, у 87. години живота, преставио се у Васкрслом и Животодавном Господу Антоније-Емилијан Тахиаос, пензионисани редовни професор Богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну. Антоније-Емилијан Тахиаос је рођен у Солуну 1931. године. После завршених основних студија на Богословском факултету у родном граду, постидипломске студије је наставио у Паризу на Сергијевом институту (Institut russe de théologie orthodoxe) и на Сорбони (Éсоlе pratique des hautes études). Ту се од 1954. до 1957.г., под руководством професора А. В. Карташова, Ј. Мајендорфа, еп. Касијана (Безобразова) и André Vaillant-а, специјализовао за историју словенских Цркава и старословенску филологију. По повратку у отаџбину и након трогодишњег одслужења војног рока, изабран је за асистента на Историјско-богословском одељењу Богословског факултета у Солуну (1961-1963). На истом факултету је 1962. године одбранио веома цењену докторску дисертацију под називом „Утицај исихазма на црквену политику Руса: 1328-1406“, која је и данас једно од референтних дела по питању утицаја византијског исихазма на Русе током 14. века. Још као асистент на факултету узима активно учешће и у раду Института за балканске студије у Солуну. Од 1963. до1967. године био је управник Словенског одељења овог Института, на коме је основао школу за изучавање словенских језика и установио „Билтен словенске библиографије“, поставши њен главни и одговорни уредник. На Катедри за црквену историју словенских народа и средњовековну словенску књижевност Богословског факултета у Солуну изабран је за доцента 1965. године, за ванредног професора 1968., а за редовног 1974. године. Од 1990. до 1997. био је председник управног већа Института за балканске студије из Солуна. Сенат Аристотеловог универзитета у Солуну доделио му је 1998. године титулу почасног професора. Професор Тахиаос је био дописни члан Атинске академије, инострани члан Српске академије наука и уметности (1981) и Бугарске академије наука (1989), почасни члан руских и украјинских научних института, као и почасни доктор четири инострана факултета. Научно-истраживачко поље професора Тахиаоса било је историјски и културни утицаји Византије на словенски свет. Његов обимни научни опус укључује велики број публикација на грчком, француском, енглеском, руском, српском и италијанском језику, који осветљавају многе аспекте трансмисије идеја из области историје словенских помесних православних Цркава, средњовековне књижевности и културе, црквене политике, као и кирило-методијевског предања. Аутентични научно-истраживачки допринос професора Тахиаоса на пољу проучавања миленијумског византијско-словенског наслеђа оставио је препознатив и неизбрисив печат у савременим студијама. Истовремено, његов одлазак оставља ненадокнадиву празнину на овом пољу. Као изузетан предавач, увек актуелан и провокативно интересантан, оставио је дубог траг на многе своје студенте, од којих су неки постали и његове колеге на факултету. Био је „прототип професoра“, како се умесно изразио на његовом опроштају декан Теолошког факултета у Солуну Панајотис Скалцис. Но, оргиналност и величина Тахиасовог професорског лика и дела не сагледава се само у његовом научно-истраживачком доприносу византијско-словенским студијама, већ и у његовој харизматичној личности да своја научна сазнања актуелно, аргуменатовано и убедљиво интерпретира савременом друштву. У личности универзитетског професора Антонија Тахиаоса хармонично и јединствено су уједињени ревносни научно-истраживачки дух, изузетан таленат предавача, госпоствен, племенит и великодушан карактер професора. Ако је историја учитељица живота, онда је професор Тахиаос извлачио најбоље из историје црквеног живота православних народа, нешто што је учинило не само његов рад успешним, већ и оставило поуздани залог за будућност. Својим научно-истраживачким делима Тахиаос је аутентично и аргументовано исцртао историјски беочук живота који повезује византијско-словенски и савремени православни свет. Стога и не чуди што је изврсност његовог академског лика и дела већ одавно премашила границе Грчке и постала препозната диљем словенског православног света. Са осећањем васкршње радости опраштамо се од професора Антонија-Емилијана Тахиаоса са жељом да му Васкрсли Господ подари место у Земљи Живих. Мирко Сајловић ИЗВОР: Српска Православна Црква View full Странице

Његова Свесветост Патријарх Васељенски г.Вартоломеј и Патријарх Јерусалимски г. Теофило посетили су Кападокију од 17-19 јуна 2017. године. Том приликом, васељенски Патријарх је произвео професора Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, Теодора Јангуа у чин Архондаса Мајке Цркве свих Цркава. Многи светогорски игумани који лично познају професора Теодора Јангуа за њега кажу да је лаик(цивил) који ходи учењем и путевима светих отаца. Професор Јангу је један од ретких данас савремених познавалаца микро филмова библиотеке свештеног манастира Влатадона(микро филмови обухватају садржај свих библиотека свих светогорских манастира). Свештенички је син који је избегао са Кипра у доба Турске инвазије. Од његових дванаесторо браће и сестара , две сестре су монахиње на Пелопонезу, један брат му је протопрезвитер у Солуну, а други брат му је угледни духовник и проповедник Варнава Јангу игуман манастира св.Теодоре у Солуну. Са својом супругом Теофанијом има шесторо деце. У Србији је гостовао неколико пута, држећи предавања на Богословском факултету у Београду. Као декан горе поменутог факултета био је присутан на освећењу храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Трудом његовог ученика, архимандрита Евстатија Аздејковића, на српски језик преведено је једно од његових дела ''Канони и Богослужење''. Професор Тедор Јангу је члан уставне комисије Васељенске Патријаршије и члан уставне комисије Јерусалимске Патријаршије и један од чланова организационог одбора за оснивање Свеправославног сабора. View full Странице

Након београдске премијере и гостовања у Краљеву и Чачку мултимедијална изложба "Свети Сава Српски" биће вечерас отворена и у Солуну. Музеј византијске културе и Историјски музеј Србије организовали су солунску изложбу са свечаним отварањем вечерас у 20 часова, на адреси ул-Леофорос Страту бр 2. Мултимедијална изложба „Свети Сава Српски” је плод вишегодишњег истраживачког рада аутора и настоји да, кроз архивску грађу, копије фресака и икона и фотографије личних предмета и реликвија Светог Саве, што потпуније приближи јавности његов световни и духовни пут, као и величину и значај његове личности за српску државу и Српску православну цркву, али и целокупну српску историју и културу. http://svetogorac.blogspot.rs/2017/06/blog-post_46.html?m=1#more