Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'служио'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 134 results

  1. Обележавање стогодишњице завршетка Великог рата у Епархији ваљевској настављено је у селу Кадина Лука, на брду Грађеник, на темељима храма спомен – костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији. Парастос свим жртвама највећег дотадашњег оружаног сукоба у историји служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. По завршетку помена, ученици Основне школе „Сава Керковић“ из Љига приредили су културно – уметнички програм, тематски везан за велики јубилеј. Епископ Милутин овом приликом обнародовао је да ће убудуће ово свето место бити домаћин централне прославе Видовдана на нивоу Епархије ваљевске. „Црква на гробљу је застава победе“, говорио је богомудри Владика Николај Велимировић. Ми данас подижемо храм у част наших предака, да сведочи да они нису изгинули узалуд, већ за вечни живот, Царство Божје у коме нема ни рата ни туге, део је емотивно снажне проповеди Епископа ваљевског Г. Милутина приликом молитвеног помена храбрим солдатима и надалеко славним војсковођама који су у данима Колубарске битке положили животе на брду Грађеник (атар села Кадина Лука). Брду, које је према записима хроничара Првог светског рата представљало један од најважнијих положаја српске војске у време Колубарске битке, када је извојевана славна победа над, у погледу наоружања и људства, супериорнијом аустроугарском армијом. „Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве последице по средишне положаје армије“, речи су Војводе Живојина Мишића упућене команданту Дринске дивизије, пуковнику Крсти Смиљанићу. И одбрањен је. Срцем неустрашивих домаћина Кадина Луке и околних места, који су за своје породице, отаџбину и веру православну са радошћу животе даривали. Баш како су вековима Срби чинили, бранећи своје, никако туђе нападајући… У Великом рату Србија је дала много живота за слободу. Стратегије њених војсковођа и данас су предмет проучавања у војноисторијској литератури широм света, а њени војници овенчани су највећом славом. Храм Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, у чијој ће крипти почивати кости ратника, наш је покушај да им се одужимо и за помоћ при његовој градњи морамо на многа врата покуцати. Замолио бих данашње државнике да дођу и осете ово свето место, да се ускоро заједно потрудимо и бар крст овде подигнемо… Наши преци нас благосиљају, гледају у нас да подигнемо храм где су они изгинули. Јер, само се у храму проповеда васкрсење и вечност. На улици и у кафанама тога нема. Чак се и у домовима све мање прича о о славним војницима и војсковођама, који су гинули за отаџбину, веру и породицу своју – беседио је Епископ Милутин. Хероји чије су кости на овом светом парчету земље завредили су вечну славу у царству Божјем, заједно са Милошем Обилићем, Карађорђем и свим светим вођама и бранитељима отаџбине. На нама је да овде подигнемо храм, који ће у векове блистати,и тиме покажемо да смо достојна деца својих предака, поручио је Владика Милутин. Подсћања ради, темељи спомен – храма у Кадиној Луци освећени су 2009. године. Градња ове богомоље отпочела је на иницијативу Грађевинског одбора Црквене општине Славковица, предвођеног Младеном Драшкићем из Кадине Луке. Земљиште за храм поклонио је Божидар Васиљевић, а пројекат чувени српски архитекта др Предраг Ристић са сином Савом. Такође, поред спомен – храма Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, планирана је и градња руске цркве, која ће бити посвећена Светим царским мученицима Николају Романову и његовој породици, од чије се страдалне кончине ове 2018. такође навршио један век, а чија је улога у спасавању српског народа у Великом рату била огромна. У част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, Епархија ваљевска штампала разне брошуре, које ће ускоро бити дариване и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, духовни син Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, заједно са нашим народом на Петом континенту молитвено је прославио овај важан догађај за српску и светску историју. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  2. Овогодишњи домаћин храмовне славе, гђа Биљана Лозук са ћерком Андреом, зетом Симеоном и унуком Софијом, преломили су славски колач са Патријархом. Старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић поздрављајући високе госте, представника Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, академика Матију Бећковића и представнике културног и привредног живота престонице, изложио је краћи преглед историје храма Светог Александра Невског: -Прва дорћолска црква била је покретна војничка руска црква коју је у Србију донео добровољачки руски корпус у време Ослободилачког рата од 1876. до 1878. године. Ова црква, чији је патрон био Александар Невски, славни руски војсковођа и кнез, била је постављена на простору Велике пијаце, данашњег Студентског трга. После рата она је премештена у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. Уместо ове богомоље, за потребе верника дорћолског краја 1877. године саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу, а 1894. године митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана, али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на данашњој локацији, почело се са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац), а градња је настављена после Првог светског рата. Овај храм, изведен у архитектури српског стила, тј. угледања на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе, саграђен је по пројекту Јелисавете Начић, прве жене-архитекте у Србији (када је, после Првог светског рата, настављена градња, у њен пројекат извесне измене унео је архитекта Василије Андросов). -Црква је у основи у облику триконхоса (триконхос – основа храма у облику тролиста), са полукружном олтарском апсидом и полукружним певничким испустима, осмостраним кубетом и припратом изнад чијег средишњег дела је звоник. Мермерни иконостас, дар краља Александра Карађорђевића из 1930. године, испуњен је иконама урађеним у радионици руског сликара Бориса Сељанка. Унутрашње зидове храма у ал-секо техници осликао је јеромонах Наум Андрић од 1970. до 1972. године, у стилу српског средњовековног фрескописа. Због коришћења неодговарајуће, неприпремљене подлоге и слабог казеинског везива, данас је живопис цркве Светог Александра Невског готово потпуно оштећен. Академски сликар из Истока Милован Бјелошевић 1998. године у фреско-техници осликао је олтарску апсиду. Исте године реновирана је спољна фасада цркве. У лунети изнад улаза налази се икона у мозаику Светог Александра Невског, али у црквеном летопису нема података о њеном аутору. Патријарх српски Иринеј је срдачно поздравио госте и топло заблагодарио домаћинима славе и парохијанима који су празничну светковину увеличали својим доприносом, трудом, служењем и - што је најважније - молитвеним учествовањем у светој Литургији, пожелевши им многе и благе године благословеног живота и успешног рада. После богослужења уприличена је трпеза љубави за служашче, госте и преко седам стотина верника. Извор: Српска Православна Црква
  3. Празник Преноса моштију Светог Александра Невског свечано је прослављен светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овом великом руском светитељу у Београду. Свету Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић и Недељко Божић, јереји Арсеније Арсенијевић и Владимир Марковић, протођакон Стеван Рапајић, ђакони Владимир Руменић, Драган Танасијевић, Александар Секулић и Бранислав Кеџић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Овогодишњи домаћин храмовне славе, гђа Биљана Лозук са ћерком Андреом, зетом Симеоном и унуком Софијом, преломили су славски колач са Патријархом. Старешина храма протојереј-ставрофор Вајо Јовић поздрављајући високе госте, представника Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама, академика Матију Бећковића и представнике културног и привредног живота престонице, изложио је краћи преглед историје храма Светог Александра Невског: -Прва дорћолска црква била је покретна војничка руска црква коју је у Србију донео добровољачки руски корпус у време Ослободилачког рата од 1876. до 1878. године. Ова црква, чији је патрон био Александар Невски, славни руски војсковођа и кнез, била је постављена на простору Велике пијаце, данашњег Студентског трга. После рата она је премештена у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. Уместо ове богомоље, за потребе верника дорћолског краја 1877. године саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу, а 1894. године митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана, али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912. године на данашњој локацији, почело се са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац), а градња је настављена после Првог светског рата. Овај храм, изведен у архитектури српског стила, тј. угледања на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе, саграђен је по пројекту Јелисавете Начић, прве жене-архитекте у Србији (када је, после Првог светског рата, настављена градња, у њен пројекат извесне измене унео је архитекта Василије Андросов). -Црква је у основи у облику триконхоса (триконхос – основа храма у облику тролиста), са полукружном олтарском апсидом и полукружним певничким испустима, осмостраним кубетом и припратом изнад чијег средишњег дела је звоник. Мермерни иконостас, дар краља Александра Карађорђевића из 1930. године, испуњен је иконама урађеним у радионици руског сликара Бориса Сељанка. Унутрашње зидове храма у ал-секо техници осликао је јеромонах Наум Андрић од 1970. до 1972. године, у стилу српског средњовековног фрескописа. Због коришћења неодговарајуће, неприпремљене подлоге и слабог казеинског везива, данас је живопис цркве Светог Александра Невског готово потпуно оштећен. Академски сликар из Истока Милован Бјелошевић 1998. године у фреско-техници осликао је олтарску апсиду. Исте године реновирана је спољна фасада цркве. У лунети изнад улаза налази се икона у мозаику Светог Александра Невског, али у црквеном летопису нема података о њеном аутору. Патријарх српски Иринеј је срдачно поздравио госте и топло заблагодарио домаћинима славе и парохијанима који су празничну светковину увеличали својим доприносом, трудом, служењем и - што је најважније - молитвеним учествовањем у светој Литургији, пожелевши им многе и благе године благословеног живота и успешног рада. После богослужења уприличена је трпеза љубави за служашче, госте и преко седам стотина верника. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  4. Након молебана, Митрополит Амфилохије је рекао да се ништа случајно не догађа у људском животу и на овој земљи. „Ево ово мјесто на коме се налазимо вјековима чека овај догађај данашњи – почетак градње храма Пресвете и Животворне Тројице“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да ће храм Свете Тројице бити копија храма из шестог вијека на Златици у Подгорици, из времена источноромејског цара Јустинијана. „То је прва реплика од тога времена тога триконхоса. Тако ће он бити, не само мјесто сабирања православних хришћана у овоме граду и свих који чезну за живим Богом, него ће повезивати вјекове. Све што је од шестог вијека грађено на Балкану, на просторима, посебно, Црне Горе овдје добија своју пуноћу“, нагласио је Владика. Рекао је да се храмови граде да би вјерни у њима примали Бога – Вјечну љубав која обједињује људе и све земаљске народе. „Овај храм су нарочито очекивали преци наших исељеника из Боке Которске, из данашње Црне Горе, из Херцеговине, из Далмације. Више од вијека су га очекивали. Нису дочекали да га на земљи виде, али ја осјећам да се они на небу радују. Радују се штто ће се њихово потомство сабирати у овоме храму“, поручио је Митрополит Амфилохије. Казао је да се нада да ће наредне године на храму засијати златни крст. „Нека сте благословени сви ви, потомци наших исељеника, а и сви житељи овога града. Посебно бих хтио да заблагодарим вашем градоначелнику Хохеу Капитанићу, који нам је, уз сагласност власти овога града, дао ово дивно мјесто покрај школе да се на њему сагради небеска школа“, закључио је Митрополит Амфилохије Главни извођач радова и архитекта храма биће г. Александро Рогановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморскои господин Амфилохијеслужио је јуче послијеподне молебан за почетак радова на изградњи храма Свете Тројице у Ресистенци. Овом светом чину присуствовали су и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило и Епископ диоклијски г. Методије. Након молебана, Митрополит Амфилохије је рекао да се ништа случајно не догађа у људском животу и на овој земљи. „Ево ово мјесто на коме се налазимо вјековима чека овај догађај данашњи – почетак градње храма Пресвете и Животворне Тројице“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да ће храм Свете Тројице бити копија храма из шестог вијека на Златици у Подгорици, из времена источноромејског цара Јустинијана. „То је прва реплика од тога времена тога триконхоса. Тако ће он бити, не само мјесто сабирања православних хришћана у овоме граду и свих који чезну за живим Богом, него ће повезивати вјекове. Све што је од шестог вијека грађено на Балкану, на просторима, посебно, Црне Горе овдје добија своју пуноћу“, нагласио је Владика. Рекао је да се храмови граде да би вјерни у њима примали Бога – Вјечну љубав која обједињује људе и све земаљске народе. „Овај храм су нарочито очекивали преци наших исељеника из Боке Которске, из данашње Црне Горе, из Херцеговине, из Далмације. Више од вијека су га очекивали. Нису дочекали да га на земљи виде, али ја осјећам да се они на небу радују. Радују се штто ће се њихово потомство сабирати у овоме храму“, поручио је Митрополит Амфилохије. Казао је да се нада да ће наредне године на храму засијати златни крст. „Нека сте благословени сви ви, потомци наших исељеника, а и сви житељи овога града. Посебно бих хтио да заблагодарим вашем градоначелнику Хохеу Капитанићу, који нам је, уз сагласност власти овога града, дао ово дивно мјесто покрај школе да се на њему сагради небеска школа“, закључио је Митрополит Амфилохије Главни извођач радова и архитекта храма биће г. Александро Рогановић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Његово високопреосвештенство митрополит Амфилохије служио је у цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу, помен новопрестављеном академику Владети Јеротићу. Помену су, између осталих, присуствовали и Епоскоп буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило и гђа Јела Баћовић, Амбасадорка Републике Србије у Аргентини. Академик Јеротић упокојио се у уторак, 4. септембра у Београду у 95. години. Протођакон Владимир Јарамаз Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. У току Свете службе Владика је крстио Едуарда Хербер Валегу dipl. ecc, који је, док је био у Римокатоличкој цркви вршио дужност ђакона. Митрополит Амфилохије му је на крстењу дао име Евпл, по данашњем светитељу. Владика се на крају Литургије обратио пригодном бесједом у којој је казао да је данашња Литугија велики благослов за дом Владимира Кадагандома. „Дом Божији од данас постаје овај дом. Благослов Божји за све чланове ове породице, нарочито на оне који су примили Свето крштење. Велики је то благослов и за овај град и сав народ који живи у њему. Јер, ови Свети дарови су принијети за све и за сва, за једну, свету, саборну и апостолску Цркву и за сву васељену“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је жртва Христова – жртва за спасење свијета. „Ми свједеочимо ту Христову жртву и проповиједамо Господа на свим земаљским језицима и призивамо све народе да се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога да држе све оно што је Господ заповиједио. А Он нам је обећао да ће бити са нама у све дане до свршетка свијета и вијека“, објаснио је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је ово и за њега велики Божји благослов. „Што ме је Бог удостојио да дођем у ову древну земљу, међу овај древни Божји народ и да овдје служим ову службу Божју заједно са вама. И да добијем моје кумове: Владимира, Анастасију, Рафаила и Евпла. Нека Бог благослови и подари свако добро, и земаљско и небеско, свима житељима овога дома, здравље душе и тијела. И благослов Божји да почива на овоме граду и свему народу у њему“, закључио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је, подсјећамо, јуче у Куску, древној престоници Инка, крстио вишечлану породицу Кадагандом у чијем дому је данас служио Свету литургију. протођакон Владимир Јарамаз/Рајо Војиновић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Данас на светог апостола и архиђакона Евпла Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је служио Литургију у дому породице Владимира Кадагандома у граду Куско у Перуу. Саслуживали су му јеромонах Рафаило (Чепрњић), протојереј-ставрофор Драган Митровић и протођакон Владимир Јарамаз. У току Свете службе Владика је крстио Едуарда Хербер Валегу dipl. ecc, који је, док је био у Римокатоличкој цркви вршио дужност ђакона. Митрополит Амфилохије му је на крстењу дао име Евпл, по данашњем светитељу. Владика се на крају Литургије обратио пригодном бесједом у којој је казао да је данашња Литугија велики благослов за дом Владимира Кадагандома. „Дом Божији од данас постаје овај дом. Благослов Божји за све чланове ове породице, нарочито на оне који су примили Свето крштење. Велики је то благослов и за овај град и сав народ који живи у њему. Јер, ови Свети дарови су принијети за све и за сва, за једну, свету, саборну и апостолску Цркву и за сву васељену“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је жртва Христова – жртва за спасење свијета. „Ми свједеочимо ту Христову жртву и проповиједамо Господа на свим земаљским језицима и призивамо све народе да се крсте у име Оца и Сина и Духа Светога да држе све оно што је Господ заповиједио. А Он нам је обећао да ће бити са нама у све дане до свршетка свијета и вијека“, објаснио је он. Митрополит Амфилохије је рекао да је ово и за њега велики Божји благослов. „Што ме је Бог удостојио да дођем у ову древну земљу, међу овај древни Божји народ и да овдје служим ову службу Божју заједно са вама. И да добијем моје кумове: Владимира, Анастасију, Рафаила и Евпла. Нека Бог благослови и подари свако добро, и земаљско и небеско, свима житељима овога дома, здравље душе и тијела. И благослов Божји да почива на овоме граду и свему народу у њему“, закључио је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је, подсјећамо, јуче у Куску, древној престоници Инка, крстио вишечлану породицу Кадагандом у чијем дому је данас служио Свету литургију. протођакон Владимир Јарамаз/Рајо Војиновић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  9. Владици Силуану саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Крушић, парох никшићки и сабраћа острошке обитељи јеромонах Владимир и јерођакон Роман. После причешћа вјерног народа, Владика Силуан је у краткој бесједи заблагодарио Богу, Светом Василију Острошком Чудотворцу, Митрополиту Амфилохију и Острошкој братији на дару служења литургије на овом светом мјесту. “Часни оци, преподобни народе Божији, узносимо хвалу Господу, Светом Василију и благодаримо Високопреосвештеном Митрополиту Амфилохију и братији ове свете обитељи на предивном богослужењу. Захваљујемо Богу на оволиком броју вјерног народа који се причестио Светим тајнама Христовим. Такође, узносимо хвалу и благодарност што смо стигли да се поклонимо моштима Светог Василија, овде у манастиру Острогу, гдје и није лако стићи. Са великим емоцијама смо стигли овде, да се поклонимо светињама и светим местима. Захвалимо се Господу на богослужењу које смо успели сви заједно да служимо овде. Благодаримо и оцима са којима заједно служисмо литургију, као и свима вама који сте учествовали у Светој литургији, и који долазите у ово предивно мјесто на поклоњење Светом Василију. Благослов Господњи и благослов Светог Василија да буде са свима вама са данашње предивне службе Божије”, казао је у бесједи Владика Силуан. После литургијског сабрања, Владика Силуан, монаси и монахиње који су дошли са њим још једном су се поклонили и помолили Светом Василију Острошком, а јерођакон Роман их је упознао са историјатом манастира. Владика Силуан са пратњом јуче је обишао и Цетињски манастир, сједиште митрополије црногорско-приморске и друге светиње Црне Горе. Извор: Радио Светигора
  10. Са благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског и игумана манастира Острога г. Амфилохија, у суботу 25./12. августа 2018. године, на празник Светих мученика Фотија, Аниките и других, Свету архијерејску литургију у Горњем Манастиру Острог, служио је Епископ Силуан из Румунске православне цркве. Прилог радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Владици Силуану саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Крушић, парох никшићки и сабраћа острошке обитељи јеромонах Владимир и јерођакон Роман. После причешћа вјерног народа, Владика Силуан је у краткој бесједи заблагодарио Богу, Светом Василију Острошком Чудотворцу, Митрополиту Амфилохију и Острошкој братији на дару служења литургије на овом светом мјесту. “Часни оци, преподобни народе Божији, узносимо хвалу Господу, Светом Василију и благодаримо Високопреосвештеном Митрополиту Амфилохију и братији ове свете обитељи на предивном богослужењу. Захваљујемо Богу на оволиком броју вјерног народа који се причестио Светим тајнама Христовим. Такође, узносимо хвалу и благодарност што смо стигли да се поклонимо моштима Светог Василија, овде у манастиру Острогу, гдје и није лако стићи. Са великим емоцијама смо стигли овде, да се поклонимо светињама и светим местима. Захвалимо се Господу на богослужењу које смо успели сви заједно да служимо овде. Благодаримо и оцима са којима заједно служисмо литургију, као и свима вама који сте учествовали у Светој литургији, и који долазите у ово предивно мјесто на поклоњење Светом Василију. Благослов Господњи и благослов Светог Василија да буде са свима вама са данашње предивне службе Божије”, казао је у бесједи Владика Силуан. После литургијског сабрања, Владика Силуан, монаси и монахиње који су дошли са њим још једном су се поклонили и помолили Светом Василију Острошком, а јерођакон Роман их је упознао са историјатом манастира. Владика Силуан са пратњом јуче је обишао и Цетињски манастир, сједиште митрополије црногорско-приморске и друге светиње Црне Горе. Извор: Радио Светигора View full Странице
  11. Капела Свете Петке подигута је у периоду када, на молбу кнегиње Милице Султану да их преузме, мошти ове светитељке долазе у Београд. Део моштију бива смештен 1417. године у капелу коју је подигао неки београдски великодостојник у Доњем граду. Након коначног турског освајања Београда 1521. године, мошти заједно са великим делом становништва одлазе у Цариград где почивају до 1641. године када их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква Ружица чува једну частицу моштију Свeте Петке. Није нам сасвим познато да ли је ова првобитна капела била саграђена у близини извора, попут данашње. Извор помиње 1658. године Француз Килке у свом опису Београдске тврђаве. Иначе, сматра се чудотворним и тече вековима. Једном је пресахнуо, приликом повлачења војске из отаџбине 1915. године, међутим, поново је потекао 1918. године на Светог Онисима од када се овај празник у храму служи Лутургија и врши освећење воде. Та првобитна капела је била земуница у коју се улазило низ степенице, а један мали ходник водио је до извора. Због лошег стања у коме се налазила, на иницијативу патријарха Варнаве изграђена је и освећена данашња капела на дан Свете Петке 1937. године. Приликом копања темеља пронађени су остаци неког ранијег храма и ископане су бројне кости војника погинулих у одбрани Београда 1914-1915. године које су пренете у посебно изграђену костурницу у бедему испод Јакшићеве куле. Капела је два пуат живописана. Први живопис који је радио академски сликар Владимир Предајевић је пропао због слабог квалитета материјала због чега је други пут одабран мозаик као трајнија варијанта. Урадио га је београдски сликар Ђуро Радловић у периоду од 1975. до 1982. године, а осветио га је патријарх Герман 27. фебруара 1983. године. На западном зиду капеле приказано је опредељење Светог кнеза Лазара за Царство Небеско. Ту се налазе Царица Милица, Свети Стефан, као и Београд са небесним покровитељима Светим Симеоном и Светим Савом. Налазимо и конпозиције Свете Тројице, Благовести, Рођење, Преображење, Васкрсење Христово. Тематика живописа јужног зида капеле повезује извор Свете Петке и бању Витезди. Даље налазимо и Свету Петку у чијој позадини се види и ова капела, тврђава и црква Ружица, као и монументални лик Пресвете Богородице и Христов „нерукотворени образ“ отиснут на убрусу. Важно је истаћи и то да живопис капеле изражава стремљење од земље ка небу - доња зона представља земљу, средња појаву Бога у свету и историју нашег спасења, а трећа дочарава славу Царства Небеског. У комплексу капеле Свете Петке налази се и крстионица Свете Петке изграђена 2004. године, новоизграђени парохијски дом са трпезаријом и библиотеком, капела за паљење свећа и црквена продавница. С обзиром на то да је култ Свете Петке посебно развијен у нашем народу, мноштво света свакодневно посећује ову светињу, посебно петком када се у Ружици служи Литургија са читањем канона Светој Петки и целивањем светих моштију, а поподне се у капели служи вечерње са читањем канона када се поново износе мошти. Извор: Српска Православна Црква
  12. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је 8. августа 2018. године, на празник Свете преподобне мученице Параскеве - Петке, свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке на Калемегдану. Прилог радија Слово љубве Капела Свете Петке подигута је у периоду када, на молбу кнегиње Милице Султану да их преузме, мошти ове светитељке долазе у Београд. Део моштију бива смештен 1417. године у капелу коју је подигао неки београдски великодостојник у Доњем граду. Након коначног турског освајања Београда 1521. године, мошти заједно са великим делом становништва одлазе у Цариград где почивају до 1641. године када их откупљује молдавски војвода и преноси у град Јаши. Црква Ружица чува једну частицу моштију Свeте Петке. Није нам сасвим познато да ли је ова првобитна капела била саграђена у близини извора, попут данашње. Извор помиње 1658. године Француз Килке у свом опису Београдске тврђаве. Иначе, сматра се чудотворним и тече вековима. Једном је пресахнуо, приликом повлачења војске из отаџбине 1915. године, међутим, поново је потекао 1918. године на Светог Онисима од када се овај празник у храму служи Лутургија и врши освећење воде. Та првобитна капела је била земуница у коју се улазило низ степенице, а један мали ходник водио је до извора. Због лошег стања у коме се налазила, на иницијативу патријарха Варнаве изграђена је и освећена данашња капела на дан Свете Петке 1937. године. Приликом копања темеља пронађени су остаци неког ранијег храма и ископане су бројне кости војника погинулих у одбрани Београда 1914-1915. године које су пренете у посебно изграђену костурницу у бедему испод Јакшићеве куле. Капела је два пуат живописана. Први живопис који је радио академски сликар Владимир Предајевић је пропао због слабог квалитета материјала због чега је други пут одабран мозаик као трајнија варијанта. Урадио га је београдски сликар Ђуро Радловић у периоду од 1975. до 1982. године, а осветио га је патријарх Герман 27. фебруара 1983. године. На западном зиду капеле приказано је опредељење Светог кнеза Лазара за Царство Небеско. Ту се налазе Царица Милица, Свети Стефан, као и Београд са небесним покровитељима Светим Симеоном и Светим Савом. Налазимо и конпозиције Свете Тројице, Благовести, Рођење, Преображење, Васкрсење Христово. Тематика живописа јужног зида капеле повезује извор Свете Петке и бању Витезди. Даље налазимо и Свету Петку у чијој позадини се види и ова капела, тврђава и црква Ружица, као и монументални лик Пресвете Богородице и Христов „нерукотворени образ“ отиснут на убрусу. Важно је истаћи и то да живопис капеле изражава стремљење од земље ка небу - доња зона представља земљу, средња појаву Бога у свету и историју нашег спасења, а трећа дочарава славу Царства Небеског. У комплексу капеле Свете Петке налази се и крстионица Свете Петке изграђена 2004. године, новоизграђени парохијски дом са трпезаријом и библиотеком, капела за паљење свећа и црквена продавница. С обзиром на то да је култ Свете Петке посебно развијен у нашем народу, мноштво света свакодневно посећује ову светињу, посебно петком када се у Ружици служи Литургија са читањем канона Светој Петки и целивањем светих моштију, а поподне се у капели служи вечерње са читањем канона када се поново износе мошти. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. После заупокојене Литургију, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, служио је годишњи парастос блаженопочившем оцу Млађену, уз саслужење поменутих свештенослужитеља и ђакона Ивана Васиљевића. Владика Исихије је свом обраћању присутнима подсетио на пастирску пожртвованост оца Млађена, коју је током целог свог живота показивао у свим местима где је службовао ревнујући за славу Имена Божјег. Затим је Епископ Исихије на Ветерничком гробљу освештао надгробни крст и споменик приснопамјатног оца Млађена. Извор: Епархија бачка
  14. -Годишњица упокојења протопрезвитера Млађена Јовића- У понедељак, 6. августа 2018. године, у храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику , заупокојену Литургију поводом прве годишњице упокојења протопрезвитера Млађена Јовића, служио је протонамесник Миле Мајкић, уз саслужење протопрезвитерâ Милоша Јевросимова и Предрага Билића, као и презвитера Даниела Кобиљског. -ФОТОГАЛЕРИЈА- После заупокојене Литургију, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, служио је годишњи парастос блаженопочившем оцу Млађену, уз саслужење поменутих свештенослужитеља и ђакона Ивана Васиљевића. Владика Исихије је свом обраћању присутнима подсетио на пастирску пожртвованост оца Млађена, коју је током целог свог живота показивао у свим местима где је службовао ревнујући за славу Имена Божјег. Затим је Епископ Исихије на Ветерничком гробљу освештао надгробни крст и споменик приснопамјатног оца Млађена. Извор: Епархија бачка View full Странице
  15. "За православни грешни и страдални род наш; за паћенике, прогнанике и злостављане: људе, жене, децу и девојчице; за заштиту православних храмова и манастира, породица и домова на Косову и Метохији и осталим српским земљама, да им Господ Бог наш ниспошље милост своју и заштиту, Господу се помолимо." прозба је која је одзвањала храмом Св. Димитрија. Владика је из срца прочитао молитву свештенослужитеља: "Господе Исусе Христе Боже наш, прими ово наше усрдно мољење и опрости нам сагрешења наша. Опомени се непријатеља наших који нас мрзе и угњетавају, и немој им дати по делима њиховим, него их уразуми, по великој Твојој милости, како би и они увидели да зло добра донети не може. Цркву Твоју свету и верне Твоје избави од свакога зла свемоћном руком Твојом. Помози, Господе, Ти који си ради спасења свију пошао на крст и смрт претрпео, да и међу нама, и у целом свету, мржња уступи место љубави, немир - миру, жалост - радости, да тих и миран живот проведемо као људи Твоји и браћа међу собом." Посебно је знаковито било и читање Еванђеља од Луке (Лк 12.12-7): "Ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Зато оно што у мраку рекосте, чуће се на виделу: и што на ухо шаптасте у одајама, проповедаће се на крововима. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. Него ћу вам указати кога да се бојите. Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, онога се бојте. Не продаје ли се пет врабаца за две паре? и ниједан од њих није заборављен пред Богом. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се: ви сте бољи од много врабаца." На крају Владика се свима обратио пастирском беседом који доносимо у целости: Пречасни оци ... Ево, помоли смо се Господу за спасење нашег верног народа, да утврди своју живу Цркву на овој светој, мученичкој и светолазеревској земљи. Више пута у нашој историји, Црква је са својим народом страдала, али увек смо се подизали, обнављали себе, своје светиње и куће, остајући верни наслеђу Светих Немањића, који су на Косову и Метохији српском народу дали неизрециво благо - духовно наслеђе, које смо дужни да чувамо као очи у глави. Нису то, браћо и сестре, само грађевине, већ је то свето-немањићки и свето-лазаревски етос, дубоко заснован на бесмртним речима честитога Кнеза, да је „ земаљско за малена царство, а небеско од сада и довека“. И у наше време пролазимо тешке и неизвесне дане, али је наш народ увек био храбар, тако, да се ни сада неће дати поколебати и поделити. Никада нећемо заборавити храброст Митровчана и свих Срба са севера Косова, који су се у најтежим данима 1999. године одржали, храбро стојећи на бранику својих домова и не дозвољавајући онима који не знају шта раде да протерају наш народ, као што су то учинили по многим јужним градовима и насељима. Ви сте и тада саучествовали са свима нама који смо остали као своји на своме, дајући нам помоћ и потпору. Зато смо данас поносни да је овде у Косовској Митровици наш Универзитет и болница и друге институције, без којих ни ми који живимо јужно на Косову и Метохији, не бисмо могли да опстанемо у постојећим условима. Пожртвованост наших лекара и медицинских радника, професора и студената, вредних радника, мајки и честитих грађана, темељ је на којем градимо наш заједнички живот и опстанак на овим светим просторима. Али ни север Косова и Метохије не би био оно што јесте, да нема своју органску везу са осталим српским срединама јужно од Ибра. Док год звоне звона у Патријаршији, Дечанима и Грачаници, док год наши богословци поју у Призренској богословији и наши свештеници служе у свим храмовима, и ви сте снажнији и постојанији. Са болом слушамо од неких да се Срби, наводно, деле на оне северне и оне јужне. Не може се поделити једно свето Косово и Метохија и не може нико да Косово и Метохију издвоји из наше Србије, јер су управо овде и духовни и државни наши темељи, без којих би наша земља била само као „сламка међу вихоровима“, држава без идентитета и историје. Као народ Светог Саве, који вековима одолева бројним искушењима, увек смо се враћали Косову и Метохији као својој колевци, као свом највећем надахнућу, јер управо овде смо са Светим Немањићима и посебно Св. Кнезом Лазаром, мученичком крвљу потписали завет са Богом да будемо и останемо његови и душом и срцем, и у благостању и у невољи, истрајни у трпљењу и одважни у опасностима. Српски народ данас расут је широм околних земаља и целога света, али га повезује и окупља наша света Црква која у чува свест о томе да смо браћа и деца Светог Саве, где год живели. Разни моћници овога света мењали су границе, пролазила су царства и империје, али је то јединство нашег народа оличено, управо, у Пећкој Патријаршији, повезивало вековима Србе као народ, не само по крви, већ пре свега по вери у Господа Христа, а преко Њега и са свим осталим крштеним народима. Без те вере, узалуд је наше српско име, узалуд су заставе и патриотске песме. Србин се може мерити само вером у Христа; храброшћу којом брани све своје, и чојством којим од себе брани друге. Зато свој опстанак на Косову и Метохији никада нисмо и не треба да доводимо у сукоб са чињеницом да овде живе и други народи, људи као и ми, који носе лик Христов утиснут у свако људско биће, који су и сами призвани у пуноћу радости Божије љубави. Сведочећи Христа и живећи по Христу ми, и овог пута, њима пружамо руку, и њима показујемо да је Господ дошао на земљу да би пружио могућност да се сви људи спасе. Данас смо се помолили да нам Бог подари, пре свега, покајање, да се вратимо Богу и оставимо се пролазних ствари овога света. Да побеђујемо вером, надом, љубављу, трпљењем; да нам речи буду благе а дела јака, да увек будемо свесни да ћемо у историји остати упамћени само онолико колико смо сачували у себи лик Божији, а не колико смо били богати материјалним богатствима или положајем. Господ је дошао на земљу не позивајући на устанак и револуцију, већ да првенствено променимо себе и да мењајући себе променимо и свет око себе. Зато будимо истрајни да, колико до нас стоји, бранимо наше право да живимо на овим светим просторима, као свој на своме, не одричући то право никоме другом. Увек будимо јединствени и свесни да се срећа једних не може градити на несрећи других. Са таквом вером, увек ћемо имати Бога за помоћника и заштитника. Не дајмо да нас поделе идеологије овог света, пролазне речи и обећања која пролазе „као звоно које јечи“ (1Кор 13.1). Црква је увек била овде да нас повезује, као што се пшеница сабира и као брашно сједињује у један хлеб, као што се грожђе сабира у једну чашу вина. Останимо чврсто решени да не напуштамо наш родни крај, да не продајемо наше куће и имања, јер за њих су крв и зној проливали наши преци који су опстајали у много тежим условима него што су ови у којима ми данас живимо. Том истрајношћу сваки од нас даће свој допринос свима осталим и охрабриће оног поред себе. Братску солидарност никада да не изгубимо, јер невоља ближњег и нас ће сустићи уколико брату окренемо леђа и уколико, подстакнути себичним интересом, грабимо само за себе. Останимо, браћо и сестре, чврсто предани благој вољи Божијој, јер су нам по Његовим речима „све власи на глави избројане“ (Лк 12.7) али истовремено чинимо све што до нас стоји да и нама и другима буде боље. То је кључ који отвара Царство Божије, које је овде и сада међу нама и познају га само они који имају отворено срце за Бога и ближњег. Пост и молитва су зато кључ који отвара ту божанску ризницу. Пост као уздржање од свега онога што нас одваја и удањује од Бога, одбацивање претеране бриге и везаности за материјално, умереност у јелу и пићу и надасве праштање. Молитва, с друге стране је живот у осећању сталног присуства Божијег, у непрестаном трепету срца и сећању на Господа да не повредимо Његову љубав, своју савест и савест ближњег. Нека нас зато све Господ укрепи у том подвигу, посебно у предстојећим данима када сви заједно постимо и молимо се за мир на Косову и Метохији, за наш опстанак, за мудрост оних који носе тешко бреме политичке одговорности. Никада не заборављајмо речи Господа који каже „где су двоје или троје сабрани у име моје и ја сам међу њима“ (Мт. 18.20). Зато, окупљајмо се што чешће у овом предивном храму, као у својој кући и Бог ће бити међу нама и биће нам заштитник молитвама Св. Великомученика Димитрија, који је заштитник овога града и свих који живе у њему. Благослов Господњи нека дође на вас Његовом благодаћу, милосрђем и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин! Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  16. -Владика Теодосије: Никада нећемо заборавити храброст Митровчана и свих Срба са севера Косова!- Епископ Рашко-призренски Теодосије служио је данас у препуном храму Св. Великомученика Димитрија Молебан за страдални српски народ на Косову и Метохији. Пред више стотина верника који су испунили храм и већи део порте, омладином и децом, заједно са свим свештенством митровичког намесништва и монаштвом из наших северних манастира Владика Теодосије је узнео молитве Господу за спасење народа. Звучни запис беседе Епископа Теодосија "За православни грешни и страдални род наш; за паћенике, прогнанике и злостављане: људе, жене, децу и девојчице; за заштиту православних храмова и манастира, породица и домова на Косову и Метохији и осталим српским земљама, да им Господ Бог наш ниспошље милост своју и заштиту, Господу се помолимо." прозба је која је одзвањала храмом Св. Димитрија. Владика је из срца прочитао молитву свештенослужитеља: "Господе Исусе Христе Боже наш, прими ово наше усрдно мољење и опрости нам сагрешења наша. Опомени се непријатеља наших који нас мрзе и угњетавају, и немој им дати по делима њиховим, него их уразуми, по великој Твојој милости, како би и они увидели да зло добра донети не може. Цркву Твоју свету и верне Твоје избави од свакога зла свемоћном руком Твојом. Помози, Господе, Ти који си ради спасења свију пошао на крст и смрт претрпео, да и међу нама, и у целом свету, мржња уступи место љубави, немир - миру, жалост - радости, да тих и миран живот проведемо као људи Твоји и браћа међу собом." Посебно је знаковито било и читање Еванђеља од Луке (Лк 12.12-7): "Ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Зато оно што у мраку рекосте, чуће се на виделу: и што на ухо шаптасте у одајама, проповедаће се на крововима. А кажем вама, пријатељима својим: Не бојте се оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити. Него ћу вам указати кога да се бојите. Бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао; да, кажем вам, онога се бојте. Не продаје ли се пет врабаца за две паре? и ниједан од њих није заборављен пред Богом. А у вас је и свака длака на глави избројана. Не бојте се: ви сте бољи од много врабаца." На крају Владика се свима обратио пастирском беседом који доносимо у целости: Пречасни оци ... Ево, помоли смо се Господу за спасење нашег верног народа, да утврди своју живу Цркву на овој светој, мученичкој и светолазеревској земљи. Више пута у нашој историји, Црква је са својим народом страдала, али увек смо се подизали, обнављали себе, своје светиње и куће, остајући верни наслеђу Светих Немањића, који су на Косову и Метохији српском народу дали неизрециво благо - духовно наслеђе, које смо дужни да чувамо као очи у глави. Нису то, браћо и сестре, само грађевине, већ је то свето-немањићки и свето-лазаревски етос, дубоко заснован на бесмртним речима честитога Кнеза, да је „ земаљско за малена царство, а небеско од сада и довека“. И у наше време пролазимо тешке и неизвесне дане, али је наш народ увек био храбар, тако, да се ни сада неће дати поколебати и поделити. Никада нећемо заборавити храброст Митровчана и свих Срба са севера Косова, који су се у најтежим данима 1999. године одржали, храбро стојећи на бранику својих домова и не дозвољавајући онима који не знају шта раде да протерају наш народ, као што су то учинили по многим јужним градовима и насељима. Ви сте и тада саучествовали са свима нама који смо остали као своји на своме, дајући нам помоћ и потпору. Зато смо данас поносни да је овде у Косовској Митровици наш Универзитет и болница и друге институције, без којих ни ми који живимо јужно на Косову и Метохији, не бисмо могли да опстанемо у постојећим условима. Пожртвованост наших лекара и медицинских радника, професора и студената, вредних радника, мајки и честитих грађана, темељ је на којем градимо наш заједнички живот и опстанак на овим светим просторима. Али ни север Косова и Метохије не би био оно што јесте, да нема своју органску везу са осталим српским срединама јужно од Ибра. Док год звоне звона у Патријаршији, Дечанима и Грачаници, док год наши богословци поју у Призренској богословији и наши свештеници служе у свим храмовима, и ви сте снажнији и постојанији. Са болом слушамо од неких да се Срби, наводно, деле на оне северне и оне јужне. Не може се поделити једно свето Косово и Метохија и не може нико да Косово и Метохију издвоји из наше Србије, јер су управо овде и духовни и државни наши темељи, без којих би наша земља била само као „сламка међу вихоровима“, држава без идентитета и историје. Као народ Светог Саве, који вековима одолева бројним искушењима, увек смо се враћали Косову и Метохији као својој колевци, као свом највећем надахнућу, јер управо овде смо са Светим Немањићима и посебно Св. Кнезом Лазаром, мученичком крвљу потписали завет са Богом да будемо и останемо његови и душом и срцем, и у благостању и у невољи, истрајни у трпљењу и одважни у опасностима. Српски народ данас расут је широм околних земаља и целога света, али га повезује и окупља наша света Црква која у чува свест о томе да смо браћа и деца Светог Саве, где год живели. Разни моћници овога света мењали су границе, пролазила су царства и империје, али је то јединство нашег народа оличено, управо, у Пећкој Патријаршији, повезивало вековима Србе као народ, не само по крви, већ пре свега по вери у Господа Христа, а преко Њега и са свим осталим крштеним народима. Без те вере, узалуд је наше српско име, узалуд су заставе и патриотске песме. Србин се може мерити само вером у Христа; храброшћу којом брани све своје, и чојством којим од себе брани друге. Зато свој опстанак на Косову и Метохији никада нисмо и не треба да доводимо у сукоб са чињеницом да овде живе и други народи, људи као и ми, који носе лик Христов утиснут у свако људско биће, који су и сами призвани у пуноћу радости Божије љубави. Сведочећи Христа и живећи по Христу ми, и овог пута, њима пружамо руку, и њима показујемо да је Господ дошао на земљу да би пружио могућност да се сви људи спасе. Данас смо се помолили да нам Бог подари, пре свега, покајање, да се вратимо Богу и оставимо се пролазних ствари овога света. Да побеђујемо вером, надом, љубављу, трпљењем; да нам речи буду благе а дела јака, да увек будемо свесни да ћемо у историји остати упамћени само онолико колико смо сачували у себи лик Божији, а не колико смо били богати материјалним богатствима или положајем. Господ је дошао на земљу не позивајући на устанак и револуцију, већ да првенствено променимо себе и да мењајући себе променимо и свет око себе. Зато будимо истрајни да, колико до нас стоји, бранимо наше право да живимо на овим светим просторима, као свој на своме, не одричући то право никоме другом. Увек будимо јединствени и свесни да се срећа једних не може градити на несрећи других. Са таквом вером, увек ћемо имати Бога за помоћника и заштитника. Не дајмо да нас поделе идеологије овог света, пролазне речи и обећања која пролазе „као звоно које јечи“ (1Кор 13.1). Црква је увек била овде да нас повезује, као што се пшеница сабира и као брашно сједињује у један хлеб, као што се грожђе сабира у једну чашу вина. Останимо чврсто решени да не напуштамо наш родни крај, да не продајемо наше куће и имања, јер за њих су крв и зној проливали наши преци који су опстајали у много тежим условима него што су ови у којима ми данас живимо. Том истрајношћу сваки од нас даће свој допринос свима осталим и охрабриће оног поред себе. Братску солидарност никада да не изгубимо, јер невоља ближњег и нас ће сустићи уколико брату окренемо леђа и уколико, подстакнути себичним интересом, грабимо само за себе. Останимо, браћо и сестре, чврсто предани благој вољи Божијој, јер су нам по Његовим речима „све власи на глави избројане“ (Лк 12.7) али истовремено чинимо све што до нас стоји да и нама и другима буде боље. То је кључ који отвара Царство Божије, које је овде и сада међу нама и познају га само они који имају отворено срце за Бога и ближњег. Пост и молитва су зато кључ који отвара ту божанску ризницу. Пост као уздржање од свега онога што нас одваја и удањује од Бога, одбацивање претеране бриге и везаности за материјално, умереност у јелу и пићу и надасве праштање. Молитва, с друге стране је живот у осећању сталног присуства Божијег, у непрестаном трепету срца и сећању на Господа да не повредимо Његову љубав, своју савест и савест ближњег. Нека нас зато све Господ укрепи у том подвигу, посебно у предстојећим данима када сви заједно постимо и молимо се за мир на Косову и Метохији, за наш опстанак, за мудрост оних који носе тешко бреме политичке одговорности. Никада не заборављајмо речи Господа који каже „где су двоје или троје сабрани у име моје и ја сам међу њима“ (Мт. 18.20). Зато, окупљајмо се што чешће у овом предивном храму, као у својој кући и Бог ће бити међу нама и биће нам заштитник молитвама Св. Великомученика Димитрија, који је заштитник овога града и свих који живе у њему. Благослов Господњи нека дође на вас Његовом благодаћу, милосрђем и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова. Амин! Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска View full Странице
  17. Председник Вучић је поручио да Србија више неће бити само уточиште, већ и заштита, да ће стајати уз свој народ и да неће дозволити да буде прогањан и убијан. Парастос свим жртвама служио је патријарх српски Иринеј. Обраћајући се окупљенима, рекао је да је једина кривица настрадалих то што су били Срби и што су припадали православној вери. "То је био страшан дан наше историје, један од најстрашњих од постојања на овим просторима", рекао је патријарх и додао да је најтрагичније то што "они нису пострадали од руку непознатог народа, нити од руку неке непознате религије, већ од браће хришћана". "То страдање је било такво да се небо застидело од лудости људских. Ако има неког ко је затајио и могао да то зло заустави, то је била црква", рекао је поглавар Српске православне цркве алудирајући на Католичку цркву. Навео је да се мржња која је насталау прошлости наставила и у време "Олује", истакавши да је трагично то што је она присутна и данас. "Како Бог опрашта грехе, ми смо позвани и надамо се да ће то опроштење некога да наведе да размисли о томе што је било и да пожели да се такво зло никада више не догоди, не само код нас, већ и свим другим народима", изјавио је патријарх. Указао је да ниједно зло никада није донело добро ниједном народу. "Ни ово страшно зло неће донети добро никоме и једини пут и начин је да се ослободимо последица зла, да се Богу молимо, покажемо хришћанску љубав и опростимо", рекао је Иринеј који је оценио да не види такву исту жељу на другој страни. Своје сећање на август 1995. пренели сведоци из избегличке колоне која је стигла у Србију. Организован је и пригодни уметнички програм који ће да подсети на голготу коју су прогнаници прошли пре 23 године. Присутнима ће се обратити председник Републике Српске Милорад Додик, а потом и председник Републике Србије Александар Вучић. Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске и СПЦ. Поред председника и премијера Републике Српске Милорада Додика и Жељке Цвијановић, ту је и члан Председништва БиХ Младен Иванић као и представници опозиције у РС. Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње РСК почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000. Извор: Радио-Телевизија Србије
  18. Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио је данас у вечерњим часовима у Бачкој Паланци парастос жртвама "Олује". Његовој Светости саслуживали су Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије и Епископ осечкопољски и барањски Херувим, у молитвеном присуству више отачаствених архијереја наше помесне Цркве. УСКОРО ОПШИРНИЈЕ... Са званичне интернет странице Радио-Телевизије Србије доносимо кратак прилог: Председник Вучић је поручио да Србија више неће бити само уточиште, већ и заштита, да ће стајати уз свој народ и да неће дозволити да буде прогањан и убијан. Парастос свим жртвама служио је патријарх српски Иринеј. Обраћајући се окупљенима, рекао је да је једина кривица настрадалих то што су били Срби и што су припадали православној вери. "То је био страшан дан наше историје, један од најстрашњих од постојања на овим просторима", рекао је патријарх и додао да је најтрагичније то што "они нису пострадали од руку непознатог народа, нити од руку неке непознате религије, већ од браће хришћана". "То страдање је било такво да се небо застидело од лудости људских. Ако има неког ко је затајио и могао да то зло заустави, то је била црква", рекао је поглавар Српске православне цркве алудирајући на Католичку цркву. Навео је да се мржња која је насталау прошлости наставила и у време "Олује", истакавши да је трагично то што је она присутна и данас. "Како Бог опрашта грехе, ми смо позвани и надамо се да ће то опроштење некога да наведе да размисли о томе што је било и да пожели да се такво зло никада више не догоди, не само код нас, већ и свим другим народима", изјавио је патријарх. Указао је да ниједно зло никада није донело добро ниједном народу. "Ни ово страшно зло неће донети добро никоме и једини пут и начин је да се ослободимо последица зла, да се Богу молимо, покажемо хришћанску љубав и опростимо", рекао је Иринеј који је оценио да не види такву исту жељу на другој страни. Своје сећање на август 1995. пренели сведоци из избегличке колоне која је стигла у Србију. Организован је и пригодни уметнички програм који ће да подсети на голготу коју су прогнаници прошли пре 23 године. Присутнима ће се обратити председник Републике Српске Милорад Додик, а потом и председник Републике Србије Александар Вучић. Дану сећања присуствују премијерка Србије Ана Брнабић и министри у Влади Србије, народни посланици, представници Војске и СПЦ. Поред председника и премијера Републике Српске Милорада Додика и Жељке Цвијановић, ту је и члан Председништва БиХ Младен Иванић као и представници опозиције у РС. Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње РСК почела операцију "Олуја", у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000. Извор: Радио-Телевизија Србије View full Странице
  19. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је данас парастос жртвама пегавог тифуса из Првог светског рата у Војној болници у Нишу. Ова служба је у склопу обележавања стогодишњице од завршетка Великог рата. Епископу су саслуживали протојереј Зоран Филиповић, протојереј Миодраг Петровић, јереј Иван Лилић и свештеник војни Иван Ганић. Извор: Епархија нишка View full Странице
  20. Вечерњу службу служио је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, а чин освештавања петохлебнице, вина и уља служио је Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије, који је потом и помазивао вјернике. Служби Божијој поред монаха Цетињског манастира и вјерног народа, присуствовала је и мати Стефанија, игуманија древног манастира Светих Илије Сицилијанског и Филарета у Семинари у Калабрији са сестром Варваром, православном италијанком. После службе, Митрополит Амфилохије у митрополијској резиденцији на Цетињу, у присуству епископа пакрачко-славонског г. Јована и епископа диоклијског г. Методија сусрео се са мати Стефанијом и сестром Варваром и свештеником из Гватемале Игнатијем Мирандом и његовом попадијом. Мати Стефанија је Митрополиту подарила икону покровитеља њеног манастира, Светих Чудотвораца Илије Сицилијанског новог и Филарета, а њима је Митрополит даровао икону Пресвете Богородице Филеримске. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. У уторак 24. јула 2018. године, у храму Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру служена је вечерња служба са петохлебницом у част празника Иконе Пресвете Богородице Тројеручице. Вечерњу службу служио је јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира, а чин освештавања петохлебнице, вина и уља служио је Митрополит црногорско-приморски Архиепископ цетињски г. Амфилохије, који је потом и помазивао вјернике. Служби Божијој поред монаха Цетињског манастира и вјерног народа, присуствовала је и мати Стефанија, игуманија древног манастира Светих Илије Сицилијанског и Филарета у Семинари у Калабрији са сестром Варваром, православном италијанком. После службе, Митрополит Амфилохије у митрополијској резиденцији на Цетињу, у присуству епископа пакрачко-славонског г. Јована и епископа диоклијског г. Методија сусрео се са мати Стефанијом и сестром Варваром и свештеником из Гватемале Игнатијем Мирандом и његовом попадијом. Мати Стефанија је Митрополиту подарила икону покровитеља њеног манастира, Светих Чудотвораца Илије Сицилијанског новог и Филарета, а њима је Митрополит даровао икону Пресвете Богородице Филеримске. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  22. Парастос је служен на Варошком гробљу у Пљевљима на гробним местима Патријархових благочестивих родитеља Крсмане и Ђорђа, и љубљене браће Алексе и Уроша. У беседи Преосвећени Владика је рекао да је наш Свети Патријарх Варнава имао своју оријентацију и осу у Христу и у нашим светим прецима, и да је, осећајући одговорност пред њима, имао мудрост и храброст и није се колебао и истрајао је као пастир Христових оваца до краја: – Најбитнија његова способност је способност стварања и одржавања заједништва, држање целине, јер он је пастир Христових оваца по узору на Архипастира Христа. А шта је речено за Архипастира Христа? Речено је да Он своје стадо познаје и оно познаје Њега и слуша Његов глас, и када чује Његов глас оно се одазива. То препознајемо и видимо и највише се томе дивимо код Светог Патријарха Варнаве. Његов глас се чуо, јер је то био глас из Јеванђеља, он је преносио глас Христа, Светих апостола, светих предака наших и његов глас пре свега је значио за њега. Он је по њему живео и зато су се на његов глас и одазивали. На његов глас се окупљао сав православни род наш и држао Христову науку, курс живота који је назначен код светих предака наших на овим просторима. Беседу Епископа Атанасија можете послушати на линку Извор: Епархија милешевска
  23. У уторак, 24. јула 2018. године, у организацији Црквене општине Пљевља и Српског културног центра Патријарх Варнава из Пљеваља, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије са свештенством и свештеномонаштвом архијерејског намесништва пљеваљског служио је парастос поводом 81. годишњице од смрти блажене успомене Патријарха српског Варнаве (Росића). Парастос је служен на Варошком гробљу у Пљевљима на гробним местима Патријархових благочестивих родитеља Крсмане и Ђорђа, и љубљене браће Алексе и Уроша. У беседи Преосвећени Владика је рекао да је наш Свети Патријарх Варнава имао своју оријентацију и осу у Христу и у нашим светим прецима, и да је, осећајући одговорност пред њима, имао мудрост и храброст и није се колебао и истрајао је као пастир Христових оваца до краја: – Најбитнија његова способност је способност стварања и одржавања заједништва, држање целине, јер он је пастир Христових оваца по узору на Архипастира Христа. А шта је речено за Архипастира Христа? Речено је да Он своје стадо познаје и оно познаје Њега и слуша Његов глас, и када чује Његов глас оно се одазива. То препознајемо и видимо и највише се томе дивимо код Светог Патријарха Варнаве. Његов глас се чуо, јер је то био глас из Јеванђеља, он је преносио глас Христа, Светих апостола, светих предака наших и његов глас пре свега је значио за њега. Он је по њему живео и зато су се на његов глас и одазивали. На његов глас се окупљао сав православни род наш и држао Христову науку, курс живота који је назначен код светих предака наших на овим просторима. Беседу Епископа Атанасија можете послушати на линку Извор: Епархија милешевска View full Странице
×
×
  • Create New...